KBDNK SAŠA ŽIVIĆ
Član broj: 158977 Poruke: 377 77.46.219.*
|
Nemanja, tek sada sam video ovu temu na forumu a kako je to nešto što me jako interesuje i što mislim da znam dovoljno dozvoljavam sebi luxuz da iznesem svoje mišljenje.
Pre svega, teško je kazati ovako preko neta i na osnovu podataka koje si naveo sve što je bitno ali okvirno se može reći da je za kuću sa osrednjom izolacijom potrebno oko 200 w instalisane snage u radijatorima po kvm, a zbir snaga svih radijatora u kući treba da daje oko 80 % snage kotla bez obzira na vrstu i gorivo koje koristi.
Precizno određivanje veličine radijatora se vrši na osnovu određivanja namene prostorije, položaja prozora, izolacionog materijala, temperature susednih prostorija, klime, spratnosti... Koliko god ti se ovo sad činilo rogobatno i komplikovano to zapravo i nije jer će svako ko se imalo razume u ovo za vrlo kratko vreme doći do preciznog rezultata ili ti projekta. Sada treba napomenuti da povećanje samo jednog stepena celzijusovog stepena temperature u prostoriji iznad projektovane temperature dovodi do neverovatnih 10 % veće potrošnje pa ti sad misli. To nikako ne znači da treba isprojektovati veću temperaturu jer je to tek katastrofa. Isto tako projektovanje se radi za minimalnu temperaturu od oko -15 pa je zato i normalno da u dane kada je spoljna temperatura ispod -15 u kući bude hladno jer je i to bolje nego da prijatnost za tih nekoliko dana plaćamo cele godine ili pak više godina i to mnogo, mnogo više nego što bio nas koštalo eventualno dogrevanje u tih nekoliko dana ukoliko takvi dani uopšte i budu tokom godine.
Prilikom proračuna radijatora vrši se i proračun preseka cevi što je takođe bitno ne samo zbog veličine expanzione posude nego i zbog nivelisanja temperature u svim etažama kuće pošto ti je kuća sigurno na više etaža. U zavisnosti od broja etaža kasnije se reguliše pritisak u mreži kako bi grejanje dopiralo do svih etaža kuće.
Postavljanje većeg kotla od potrebnog dovodi do toga da kotao radi sa niskim intenzitetom i to će dovesti do toga da se gorivo ne iskorišćava adekvatno pa samim tim i do gubitaka a ti gubici će biti veći ukoliko je gorivo koje sagoreva kaloričnije. Osim ovog gubitka gubitak će se ogledati i u tome da smola koja se stvara zbog lošeg sagorevanja goriva nagriza kotao i smanjuje mu vek trajanja, a istovremeno predstavlkja izolaciju između ložišta kotla i propstora za vodu tako da dodatno smanjuje iskorišćenost goriva. U suprotnom slučaju, ukoliko je kotao manji od potrebnog u kući će biti hladno, zahtevaće će često loženje a ni vek trajanja mu neće biti naročito dug obzirom da će raditi u pojačanom režimu. U svakom slučaju za kotao je manje štetno da radi u pojačanom režimu nego prigušeno ali zato za tebe kao finansijera grejanja nije dobro niti jedno niti drugo nego da bude baš onakvo kako i treba. Ova kondenzacija i čadj najmanje loše utiču na gusane kotlove kao što je npr viadrus, sime mada generalno to ne valja nikako. Kad se dođe do veličine kotla onda se lako dolazi i do veličine dimnjaka koji je možda najvažniji elemenat centralnog grejanja i to baš zato što se kod dimnjaka najlakše napravi greška a najteže popravlja i što mu je cena poprilična. Precizna dimenzija se određuje od slučaja do slučaja i zavisi od mnogo faktora. Dimnjak može ali ne mora da bude iznad sljemena kuće a sve to zavisi od položaja kuće, položaja i oblika krova, vetrova koji duvaju, rasporeda ostalih kuća u neposrednom okruženju, prečnika dimnjaka, snage i vrste kotla itd., itd.,... nauka u pravom smislu reči. Dimnjak treba da vuče baš onoliko koliko treba jer ukoliko vuče više od potrebnog praviće gubitke a ukoliko je suprotan slučaj dimiće. Za merenje postoje precizni uredjaji a priručnim metodama se utvrđuje tako što se otvoru dimnjaka gde treba uvući dimnu cev prinese zapaljena sveća, upaljač ili tome slično pa će plamen kod dobrog dimnjaka biti nakrivljen ka dimnjaku pod uglom od 45 stepeni. Ukoliko je više znači da vuče više od potrebnog i obratno. Snaga dimnjaka se donekle može regulisati kod nekih kotlova tzv. klapnom ali to stvara kondezaciju u dimnjaku, dimnoj cevi, zahteva česta čišćenja, dimi,...
Šidelovi elementi su dobri ali u poslednje vreme se osim njih koriste i oplate od prohroma koje se kao neke hilzne spustaju u dimnjake a sa tim nemam iskustva obzirom da se od skora koriste pa... Zdrav razum mi kaže da to ne može da bude loše ali... ne znam.
Kasnije ti predstoji još samo da loženjem održavaš temeperaturu u kotlu na oko 65-70 stepeni i normalno da finansiraš ogrevni materijal za 250 kvm koje imaš a to je značajno. Ja za 100 kvm potrošim na ogrev 6 prm ogrevnog drveta i 4 tona kvalitetnijeg uglja pri čemu mi kuća nije izolovana a ti za tih 250 kvm...2,5 puta više sigurno...pa vidi. Možda u mom slučaju može i jeftinije da se prodje ukoliko smanjim ugalj a povećam količinu drveta ali to je možda... Probaću naredne zime. Kada dođe do loženja na scenu stupa fina regulacija rada kotla da ti se ne bi desili problemi koje su ovde izneli ljudi pre tebe na forumu... a o tom potom.
Ukoliko sam ti Nemanja bilo kako pomogao biću srećan a ukoliko nisam... onda ništa...Nadam se samo da te nisam zbunio.
Pozdrav svima
|