efikasnost kondezacijskih gasnih kotolova

Uvodimo grejanje na gas u porodičnu kuću, pa je stigao na red i izbor odgovarajućeg kotla. Razmatramo
kondenzacijske, (iako imamo radijatore u sobama) pa mi nije baš sve jasno kad poredim stepen iskorišćenja tih kotlova:

Beretta Exlusive Green 35 R.S.I.

Iskorištenje pri max nazivnoj snazi (80°-60°) % 97,5
Iskorištenje pri min nazivnoj snazi (80°-60°) % 98,3
Iskorištenje pri smanjenoj snazi 30% (47°povrat) % 102,1
Iskorištenje pri max nazivnoj snazi (50°-30°) % 106,2
Iskorištenje pri min nazivnoj snazi (50°-30°) % 107,8
Iskorištenje pri smanjenoj snazi 30% (30° povrat) % 108,6

Viessman Vitodens 200-W

Normirana iskoristivost pri TV/TR = 40/30 °C % do 98 (Hs)/109 (Hi)

Vaillant ecoTEC plus VU INT 246-5

Standardni stepen iskorišćenja
za 75/60ºC % 107
za 40/30ºC % 110


1) šta je maksimalna a šta minimalna nazivna snaga (pretpostavljam da je iskorišćenje pri max i pri min snazi u kW na kojoj kotao može da radi, npr. za Berettu min= 6.88kW, max=36.75kW)?
2) šta je smanjena snaga 30% (47°povrat) (47° je verovatno temperatura vode prilikom povrata u sistem, ali me buni ono 30%)?
3) pretpostavljam da je TV temperatura prilikom ulaska vode u sistem, a TR prilikom povrata, ali ne znam šta su skraćenice Hs i Hi. Znam da cifre predstavljaju iskorišćenje u %, ali ispade da Viessman ima
najnižu iskoristivost pri niskim temperaturama polaznog voda, a po ceni je najskuplji
4) da li najviši stepen iskoristivosti kod Vaillanta na visokoj temperaturi polaznog voda znači da je on i najbolji u kombinaciji sa radijatorima od ova tri kotla (ne zahteva podno grejanje kao uslov iskorišćenja prednosti kondenzacijskih kotlova)
5) koliko su uporedivi procenti iskorišćenja pri 80°/60° i pri 75º/60ºC, kao i pri 50°/30° i 40°/30° (pretpostavljam da nije neka velika razlika u iskorišćenju pri razlici od 5º do 10ºC polaznog voda)?

1 sto se tice snage kotla u pravu si date su min i max snaga uredjaja


2 znaci da ti kotao radi sa dve trecine max snage


3 jeste Tv i Tr temp. potisa i povrata


4 hahaha i na tarabi ima rupa pa nije p.... bas bih voleo da vidim tih 107% u praksi
ne mora samo podno grejanje da bude uslov za kondenzacione kotlove mogao si
umesto radijatora da stavis fancoil uredjaje


5 varas se. tih 10 stepeni moze da predstavlja dobru razliku

kupi beretu i zaboravi na probleme
pozzz....

Hvala na odgovorima. I meni je Vaillant-ov podatak za iskoristivost u visokotemperaturnom
režimu bio neuobičajeno visok u poređenju sa drugim kotlovima, ali kako su naveli i standard po kom su testirali
(DIN 4702, deo 8) nisam sumnjao. Ali izgleda da i poznati proizvođači lažu u prospektima, nažalost.
Nisam znao da fancoil-eri rade u režimu niske temperature, ali i da jesam, preskupi su, a radijatore imamo već odavno.
A za razliku u iskoristivosti između 80°/60° i 75º/60ºC, smatrao sam da opada linearno (npr. kod berete povećanje temperature
polaznog voda od 30° dovodi do smanjena iskoristivosti od 8-9%), pa povećanje od 5-10°C bi po toj računici dovelo do pada
iskorišćenja za 1.5-3%. A to je opet bilo slabije od vaillant-a (nisam znao da obmanjuju u prospektima).
I par pitanja za beretu. Sada bi kotao koristili samo za grejanje, a kasnije bi dokupili akumulacioni bojler (onaj od 120L).
Da li bi taj bojler bio dovoljan za snabdevanje toplom vodom dva kupatila i dve kuhinje? I da li bojler i kotao imaju sve potrebne
priključke za rad u recirkulacijskom sistemu, sa dve cevi za toplu vodu (koje bi naknadno razveo po kući)? Ne bi želeli da čekamo
desetine sekundi da iz cevi potekne topla voda. Ako može cena i kontakt za beretu na PM, bio bih zahvalan.

bojler se dimenzionise u zavisnosti od potrebne kolicine tople vode u toku dana
za neke normalne uslove je dovoljno tih 120L
tebi treba model RSI koji sluzi samo za grejanje i ima prikljucak za povezivanje
akumulacionog bojlera.
sto se tice cene ne mogu ti reci jer ne radim prodaju a i u profilu se ne vidi tvoja lokacija
da te uputim negde.
ono sto te zanima mozes videti na linku...
www.pmn.co.yu

Lokacija je Šabac. Znao sam za sajt PMN-a (tu sam i video tehničke podatke), ali cenovnik je iz novembra 2007,
pa ne znam da li još aktuelan. Ali mogu da ih pozovem na tel. za cene. Ako imaš preporuku za dobrog servisera (instalatera) iz okoline
Šapca (ili Sremske Mitrovice, Rume, Loznice...) može kontakt info na PM. Video sam spisak partnera na sajtu, ali stručna preporuka bi
pomogla u izboru. I da, nisi mi ništa napisao za recirkulaciju. Vidim da model Exlusive Boiler GREEN ima vod za sanitarnu recirkulaciju (RC) jer ima
integrisan bojler od 60L, ali na sajtu ne vidim tehničku dokumentaciju za BL120 pa ne znam da li i on ima taj RC izlaz tople vode.

imas pp
pozdrav...

Da se umešam u raspravu:
Nije objašnjeno šta znače Hs i Hi iz prvog posta.

Potreban preduslov za odgovor je poznavanje nekih od osnovnih velicina gasovitog goriva koji su bitni za ovo pitanje:
Toplotna vrednost - to je kolicina toplote koja se oslobadja sagorevanjern goriva i razlikujemo gornju i donju toplotnu vrednost.
Gornja toplotna vrednost - Hg, gasa je kolicina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjern jednog normalnog kubnog metra suvog gasa na konstantnom pritisku (1,01325 bar, Tn=273,15K), pri cemu su produkti sagorevanja svedeni na temperaturu od 25°C, a vodena para iz produkata sagorevanja se kondezuje. Temperatura od 25°C je referentna temperatura za odredivanje toplotne vrednosti.
Donja toplotna vrednost - Hd, gasa je kolicina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jednog normalnog kubnog metra suvog gasa na konstantnom pritisku (1,01325 bar, Tn=273,15 K), pri cemu su produkti sagorevanja ohladeni do temperature iznad tacke rosenja vodene pare, pa se vodena para iz produkata sagorevanja ne kondezije. Temperatura od 25°C je referentna temperatura za odredivanje toplotne vrednosti.

Za zemni gas se moze uzeti:
Hd = 33.440,00 kJ/m3,
Hg = 37.155,00 kJ/m3,
Hd = 0,9 * Hg, (opste pravilo za zemni gas ili metan)

Toplotno opterecenje (Q) nekog gasnog kotla je ona kolicina toplote koja se dovodi gasom kotlu u jedinici vremena sobzirom na donju toplotnu vrednost. Izrazava se u kW ili kJ/s.
Nazivno toplotno opterecenje nekog gasnog kotla je najveca moguca vrednost toplotnog opterecenja u odnosu na donju toplotnu vrednost, koju je proizvodjac oznacio na natpisnoj plocici i koja se pri regulaciji kotla ne sme prekoraciti. Izrazava se u kW ili kJ/s.
Snaga (toplotni kapacitet) (P) nekog gasnog kotla je kolicina toplote koju kotao korisno daje u jedinici vremena pri nazivnom toplotnom opterecenju. Izrazava se u kW ili kJ/s.
Korisnost (η) nekog gasnog trosila je odnos iskoriscene i dovedene toplote ili to je odnos snage i toplotnog opterecenja, koji se jos zove stepen korisnosti, η=P/Q.

KOMENTAR:
U tehnickoj praksi se stepen korisnosti uvek racuna u odnosu na donju toplotnu moc;
To cesto dovodi do "paradoksalnih" vrednosti za slucaj kondenzacionih kotlova, zato sto stepen korisnosti, dostize vrednost do skoro 108%. Razlog je u cinjenici, njegove definisanosti u odnosu na donju toplotnu moc, a u slucaju kondenzacione tehnike toj vrednosti, pridodajemo i kolicinu toplote koja se nalazi u dimnim gasovima, tako sto dimne gasove na izlazu iz kotla pothladjujemo na racun povratne kotlovske vode.
Ovim se, ponovo vracamo na definiciju Hd, koja: “ne uzima u obzir toplotu dimnih gasova”, sto prakticno radimo kod kondenzacine tehnika, jer time povecavamo stepen korisnosti kotla a smanjujemo troskove potrosnje gasa, cime dajemo odgovor na "parodoksalnu" visoku vrednost iskoriscenja preko 100%.
Npr., gas ulaskom u kotao, najveci deo toplote, nastale sagorevanjem goriva korisno preda kotlu, dok ostatak predstavlja gubitak u dimnim gasovima i gubitak usljed zracenja koji je zanemarljiv;
Kod klasicnih kotlova procentualno to izgleda ovako:
η= 93% je korisno predata toplota kotlu, dok je 11% neiskoricena temperatura kondenzacije, 6% gubici dimnih gasova, a 1% gubici toplotnog zracenja
Kod kondenzacijskih kotlova je:
η= 108% je korisno predata toplota kotlu, a 1,5% neiskoricena temperatura kondenzacije, 1% gubici dimnih gasova, a 0,5% gubici toplotnog zracenja.
Bitan preduslov za kondenzacionu tehniku, je da kotao radi, u temperaturskom rezimu potisno/povrtane kotlovske vode od 50o/30oC. Upravo ovako "niska" vrednost temperature povratne vode od 30oC u odnosu na klasicne sisteme (80o/60oC), daje preduslov za pothladjivanje dimnih gasova na racun predgrevanje povratne vode. Ukoliko na ispunimo vrednost niske povratne temperature, dimne gasove necemo moci pothladiti u toj meri da dostignemo limitne maksimalne uslove stepena korisnosti od η= 108%, i on ce teziti ka manjim vrednostima. Upravo se iz tih razloga, definise stepen korisnosti kondenzacioni kotlova za vrednost temperature potisne/povratne vode od 80o/60oC ili 50o/30oC.
Iskorištenje pri max nazivnoj snazi (80°-60°) % 97,5
Iskorištenje pri min nazivnoj snazi (80°-60°) % 98,3
Iskorištenje pri smanjenoj snazi 30% (47°povrat) % 102,1
Iskorištenje pri max nazivnoj snazi (50°-30°) % 106,2
Iskorištenje pri min nazivnoj snazi (50°-30°) % 107,8
Iskorištenje pri smanjenoj snazi 30% (30° povrat) % 108,6

Zato kondenzaciono grejanje u odnosu na klasicno grejanje, zahteva sledece moguce oblike:
-dimenzionisanje radijatorske mreze sa mnogo vecim brojem clanaka radijatora, nego sto se dobija projektovanjem za klasicne sisteme od 80°-60°,
-kombinaciju radijatorskog i podnog grejanja ili
-samo podno grejanje koje je definisno na uslovno niskim temperaturama potisne vode.

Jedan od osnovnih delova gasnog kotla je modulirajuci gasni ventil. Uprosteno on radi u dva rezima.
Prvi-osnovni je on/off, sto znaci da automatika kotla, salje signal da se gasni ventil otvori ili zatvori ukoliko su ispunjeni neki preduslovi na kojima se ne bih sada zadrzavao.
Drugi-sekundarni, kada je gasni ventil otvoren vrsi se smanjenje/povecanje protoka gasa, tako da kotao moze da modulira u snazi prema zahtevu koji mu salje termostat. Radi toga je smanjenje ili povecanjem protoka gasa u direktnoj vezi sa snagom kotla.
Pa kada je gasni ventil max otvoren, kotao radi u punoj snazi. Modulacija omogucava trostepeni raspon snage, pa npr., za kotao snage od 24kw , max vrednost snage je 24 kw, a min 8kW.

Evo kako sam ja shvatio Rajićev post:

Rajiću, reci nam nešto o KGH (grejanje, hlađenje, klimatizacija) kongresu koji će biti 3-5 decembra u Sava Centru. Da li tamo može svako da uđe ili mora da se plati ona cifra od 9500 dinara? Da li je taj kongres samo za profesionalce ili mogu da dođu i obični šabani? Za one koji žele više da saznaju evo link:
http://www.kgh-kongres.org/content/view/89/82/lang,serbian_lat/