Konacno i zvanicna (mafio) medicina potvrdila da mobilni telefoni ubijaju

Definicija fotona je "foton je kvant energije elektromagnetnog zračenja".

A sad ti meni definises elektromagnetno zracenje pomocu fotona ha ha ha. Kako mozes X definisati pomocu Y ako to Y definisete pomocu X ??? Ha ha ha. Jos cekam sustinsku definiciju EM talasa, polja ili kako god to nazivate.

Ok definisi ti foton kako god hoces, pa i kao cesticu ali ipak sustina i sadrzaj te cestice je elektromagnetni talas.

Na primer definicija kuće je da je to gradjevina u globalu od cigle i betona. E sad ciglu ne možeš definisati kao nešto pomoću ćega se zida kuća. Znači moraš ići još ka manjim stvarima. Pa tako ciglu definišemo kao pečenu zemlju sa odredjenim hemijskim aditivima koji joj daju veću čvrstinu. Znači ne možeš definisati nešto sa onim što to nešto izgradjuje. Ako je foton najmanje pakovanje EM talasa onda EM talase ne možeš definisati pomoću fotone.

U tome je poenta što nauka i dalje nezna suštinu EM talasa i suštinsku definiciju a to nigde u knjigama ne piše. Zato kad kažem tu istinitu činjenicu fizičari koji su površni knjiški moljci skaču i govore kako sam neznalica a ustvari su oni neznalice.

Nisam ja reko da su svi neznalice vec samo oni koji ne ulaze u sustinu. Reko sam da smo mi definisali foton ali to nije kraj saznanja. Foton je najmanje pakovanje EM talasa, ili EM energije ako hoces ali to ne zaci da sad znamo sta je to u sustini i EM talas !!!

Na primer čokolada je pakovanje slatke mase. Znači imamo pakovanje od papira i aluminijumskog celofana sa plasticnom folijom u kome je smestena ta slatka masa. E sad kad neko hoce da definise tu slatku masu ne moze da je definise kao "slatka masa umotana u celofansko paovanje" zar ne? Nego ce da je definise kao smesu od šećera, aditiva, veštačke boje, emulgatora, mleka, itd.

Naravno ovo nema nikakve veze sa fotonima i EM talasima jer EM talas nije "umotan" u foton i foton ne mozemo smatrati kao "celofan" ali mene ipak zanima definicija te "slatke mase" odnosno EM talasa !!!

A znate za one koji su rekli da su ATOMI najmanje gradivne cestice pa kasnije se utvrdilo da nisu :) Tada su i oni to tvrdili a jer nisu znali sustinu atoma jer nisu znali da ga razbiju. Kasnije naravno se uvidelo da postoje i elektroni, i protoni i neutroni itd. Epa vidite tako i danas neki kazu da je EM talas foton (sad ce reci e ne EM nije foton ha ha (pa nije naravno)) i da ispod toga nema nista. Obicno ono sto ne shvataju ili neznaju sustinu ljudi pa i neki fizicari misle da je to najmanja stvar gradivna ispod koje nema nista i zbog toga i nije potrebno da se to definise pa i shvati. Naravno ima naucnika koji ne prihvataju sve zdravo za gotovo vec idu dalje i pomeraju granice saznanja.

U kom akceleratoru cestica si potvrdio svoje cinjenice?

ZZastita vec postoji:



Evo vidis, i izuzetan potvrdjuje:



Samo, ne znam kako ce da koriste telefon u tom faradejevom kavezu....
I sta rade kad izadju iz kuce, a nemaju prigodnu zastitu za glavu?
I kako se stite od kosmickog zracenja......



Sta mislis, zasto ih nisi zavrsio?

"Ipak se okrece...!"

Elem da nesto kazem u vezi toga kako naucnici pre 200-300 godina nisu isti :)

Sta sad kazu naucnici?

Prema danasnjem modelu čitav svet izgrađuje dvanaest elementarnih čestica, što podrazumeva one koje se ne mogu dalje podeliti na sastavne delove . Znaci oni opet tvrde kako su to najsitnije i nedeljive cestice kao i oni naucnici pre ko zna koliko godina koji su govorili da su atomi najmanje gradivne cestice te su nedeljive. Šest od njih su takozvani leptoni, a šest su kvarkovi. Sve ove čestice "izgrađuju" veće strukture, (mada većina od njih tako kratko živi da se viđa samo u eksperimentima fizike visokih energija). Jedan od leptona je dobro znani stabilni elektron koji popunjava elektronski omotač u atomu. S druge strane, kvarkovi u grupama od po dva ili tri "grade" hadrone. Tako dva kvarka nazvana up (u) i jedan kvark naziva down (d) grade proton (uud), dok jedan up i dva down grade neutron (udd). A protoni i neutroni grade atomsko jezgro, pa je tako svaki atom izgrađen od leptona (elektrona) u omotaču i kvarkova u jezgru. Svet kvarkova je inače bitno drugačiji od svega na šta su ljudi intuitivno navikli. Kvarkovi su večito zarobljeni unutar svih hadrona, protona i neutrona, tako da ne mogu biti uočeni slobodni. Međusobno deluju jakom silom, a svojstvo nazvano "boja" izmenjuju pomoću čestica koje su nazvane gluoni.

Kljucno je da sve te cestice povezuju jake nuklearne sile. Kako objasnjavaju danas naucnici te sile?

Kad rade matematiku za QCD i za teoriju ujedinjenja, sve funkcioniše samo ako rade sa česticama koje imaju masu. Zbog toga, u teoriji postuliraju (pretpostavljaju narodski receno) svim tim česticama da imaju masu. Jos jedna stvar koja je postulirana jeste da postoji jedno polje u celom vakuumu, polje koje se naziva Higsovo polje. Kad čestice prolaze kroz njega one "osećaju" silu. Delovanje te sile im daje efekat mase. Što je jača sila, to je veća masa. Pošto svako polje ima svoje kvante, tako ga ima i ovo polje. Pa kako elektromagnetno polje ima svoj kvant koji se naziva foton, tako i ovo, Higsovo polje, ima kvant koji se naziva Higsova čestica ili bozon. Međutim, to je čestica koja nedostaje i koju jos niko i nigde nije vide !!!!! To je poslednji nedostajući deo slagalice, onaj za kojim će tragati LHC ali kljucna za slagalicu.

Znaci sta reci, postoje toliko pretpostavke koje su umetnute vestacki ali ipak danasnjim naucnicima nije tesko da kazu da imaju "skladan" model najsitnijih cestica koje su naravno nedeljive !!!

Zar vas sve to ne potseca na one naucnike koji su govorili da atomi nisu deljivi??? I toliko o tome da se naucnici razlikuju kroz vreme.