Činjenica je da je proizvodnja fosilnih goriva prošle godine doživela maksimum, a da će tražnja
za ovim gorivima, posle prolaska kroz ekonomsku krizu, i dalje rasti prvenstveno zbog potreba zemalja
kao Kina, Indija, Brazil... Ne kažm da će ovih goriva nestati ali već sada se treba pripremati za vreme "posle".
Kao "insajder" sam svedok da zapad, tačnije rečeno zapadna evropa ozbiljo razmišlja o
altenativama za fosilnia goriva(ugalj, nafta, gas).
1)Grejanje? Veliki proizvođači kotlova na gas i naftu kao Viessman, Buderus,... su već određeno vreme
prisutni na tržištu sa novim kotlovima na pelet, seckano drvo ili komade drveta.
Oni su na vreme primetili da na primer samo u Nemačkoj postoji preko 1.000.000 kotlova starijih od 20
godina, uglavnom na gas i naftu, koji su zreli za zamenu ali pri ovim cenama nafte i gasa se
pojavljuje i drvo i njihovi derivati kao ozbiljna i ekonomičnija zamena za fosilna goriva.
To tržište je doživelo pravi bum, naročito sredinom predhodne godine kada je nafta bila skupa,
kada se moralo čekati i po 2-3 meseca da se takav kotao i dobije.
Samo u nemačkoj se očekuje promet ovim kotlovima od preko milijardu eura!
To je što se tiče zagrevanja stanova i zgrada.
S obzirom da se za ove potrebe zagrevanja uglavnom koristi otpadno drvo koje je do sada
završavalo u papirnoj industriji, postavlja se pitanje njegove dalje nabavljivosti ako ovaj trend potraje
(a potrajaće).
Odgovor je nađen u brzorastućim sortama drveta kao topola, vrba.. koje su počele
da se gaje po plantažama, i to uglavnom na mestima gde je klasičnu poljoprivreda tešto sprovoditi:
brdoviti teren, močvare... tako da ta proizvodnja ne bi trebalo da bude konkurencija proizvodnji hrane.
Svi smo svedoci takvih nepromišljenih poteza kao što je upotreba alkohola kao dodatak benzinu,
koje je dovelo do rasta cene osnovnih životnih namirnica kao što su kukuruz, pirinač, žito.
Kad se pogleda tačno, da bi napunio rezervoar bio-dizelom treba ti onoliko kukuruza ili uljane repice
da se sa time može prehranjivati čitava porodica godinu dana. To nije održivo na duži rok.
2)Šta je sa proizvodnjom struje? I tu je trend u pravcu drveta kao goriva. Radi se o postrojenjima koje
rade na principu suve destilacije drveta gde se dobijeni gas koristi kao gorivo za motore koji direktno
pogone strujne generatore, a otpadna toplota služi za predsušenje drveta, i za zagrevanje samih postrojenja.
3)Automobili? Danas sam čuo da je Mitsubishi perdstavio prvi serijski elektro-automobil. Ne radi se ni o kakvoj
studiji ili prototipu nego o autu koji će se moći i stvarno kupiti. Ima 64 konja i radijus vožnje od nekih 150km.
Priključuje se na običnu kučnu mrežu. S obzirom da ta električna struja ne izlazi iz štek-doze "samo tako"
nego se negde mora i proizvoditi, onda je tačka 2) pravi odgovor za taj problem.
4) Brodovi? za to pitanje nemam odgovor, možda neko ima informacije o tome?
5) Avioni? isto kao tačka 4)
Znači pravi odgovor bi bio obnovljivi izvori energije, koji su uz to CO2 neutralni.
Gde je Srbija u tome?
za ovim gorivima, posle prolaska kroz ekonomsku krizu, i dalje rasti prvenstveno zbog potreba zemalja
kao Kina, Indija, Brazil... Ne kažm da će ovih goriva nestati ali već sada se treba pripremati za vreme "posle".
Kao "insajder" sam svedok da zapad, tačnije rečeno zapadna evropa ozbiljo razmišlja o
altenativama za fosilnia goriva(ugalj, nafta, gas).
1)Grejanje? Veliki proizvođači kotlova na gas i naftu kao Viessman, Buderus,... su već određeno vreme
prisutni na tržištu sa novim kotlovima na pelet, seckano drvo ili komade drveta.
Oni su na vreme primetili da na primer samo u Nemačkoj postoji preko 1.000.000 kotlova starijih od 20
godina, uglavnom na gas i naftu, koji su zreli za zamenu ali pri ovim cenama nafte i gasa se
pojavljuje i drvo i njihovi derivati kao ozbiljna i ekonomičnija zamena za fosilna goriva.
To tržište je doživelo pravi bum, naročito sredinom predhodne godine kada je nafta bila skupa,
kada se moralo čekati i po 2-3 meseca da se takav kotao i dobije.
Samo u nemačkoj se očekuje promet ovim kotlovima od preko milijardu eura!
To je što se tiče zagrevanja stanova i zgrada.
S obzirom da se za ove potrebe zagrevanja uglavnom koristi otpadno drvo koje je do sada
završavalo u papirnoj industriji, postavlja se pitanje njegove dalje nabavljivosti ako ovaj trend potraje
(a potrajaće).
Odgovor je nađen u brzorastućim sortama drveta kao topola, vrba.. koje su počele
da se gaje po plantažama, i to uglavnom na mestima gde je klasičnu poljoprivreda tešto sprovoditi:
brdoviti teren, močvare... tako da ta proizvodnja ne bi trebalo da bude konkurencija proizvodnji hrane.
Svi smo svedoci takvih nepromišljenih poteza kao što je upotreba alkohola kao dodatak benzinu,
koje je dovelo do rasta cene osnovnih životnih namirnica kao što su kukuruz, pirinač, žito.
Kad se pogleda tačno, da bi napunio rezervoar bio-dizelom treba ti onoliko kukuruza ili uljane repice
da se sa time može prehranjivati čitava porodica godinu dana. To nije održivo na duži rok.
2)Šta je sa proizvodnjom struje? I tu je trend u pravcu drveta kao goriva. Radi se o postrojenjima koje
rade na principu suve destilacije drveta gde se dobijeni gas koristi kao gorivo za motore koji direktno
pogone strujne generatore, a otpadna toplota služi za predsušenje drveta, i za zagrevanje samih postrojenja.
3)Automobili? Danas sam čuo da je Mitsubishi perdstavio prvi serijski elektro-automobil. Ne radi se ni o kakvoj
studiji ili prototipu nego o autu koji će se moći i stvarno kupiti. Ima 64 konja i radijus vožnje od nekih 150km.
Priključuje se na običnu kučnu mrežu. S obzirom da ta električna struja ne izlazi iz štek-doze "samo tako"
nego se negde mora i proizvoditi, onda je tačka 2) pravi odgovor za taj problem.
4) Brodovi? za to pitanje nemam odgovor, možda neko ima informacije o tome?
5) Avioni? isto kao tačka 4)
Znači pravi odgovor bi bio obnovljivi izvori energije, koji su uz to CO2 neutralni.
Gde je Srbija u tome?
