A ko ce da radi nesto konkretno za 5-6 godina?Ili-dno je jako blizu...

http://www.blic.rs/Vesti/Drust...enjere-elektronike-i-masinstva

Nekako mi se cini iz ove vesti da agoniji polako dolazi kraj.Za nekoliko godina stvarno nece moci da se nadje niko iole sposoban i kvalifikovan za neki ozbiljan posao. Ovi mucenici koji su upisali tehnicke fakultete ce polako da se razidju kad zavrse,ostace samo menadzeri sa megagagigatandaramandara fakulteta da upravljaju....nicim. To ce valjda biti toliko ocekivano dno u koje ce ova zemlja udariti,pa onda polako,step by step nagore,prema povrsini.

Ako u plucima ostane vazduha

Potpis

Mio papa' dice che ogni uomo ha tre misure:
altezza, larghezza e lunghezza

uopste nije za cuditi se sto jako malo ljudi upisuje te smerove iz prostog razloga sto tesko da ce dobiti posao (u struci)

Ma da, drzavni faxevi su sjajni.

U odnosu na određene privatne, ne da su sjajni, nego su za njih MIT.

Mene još više brinu ovakve vesti:


I onda ove:


Znači, kada lete radnici sa radnih mesta, to je svakodnevica... a kada se zaposli 11 (jedanaest) radnika i to sa finansijskom podrškom VLADE, onda je to udarna vest. Prsli smo.

Potpis

A man is smart. People are stupid.

Drzavni fakulteti ce morati malo zesce da se porazmisle oko svojih planova i programa ako zele da privuku studente. Da se razumemo, uber-inzenjer koji zavrsi ETF je mentalni ubica i naci ce posao (to je lelemudanje da nece, ko hoce moze da se zaposli) ali puno ljudi koji krenu tim putem ne postanu uber inzenjeri vec psotanu propali studenti jer nisu u stanju da savladaju i isprate monstruozan korikulum koji taj fakultet propisuje uz kadar koji jos uvek organizaciono zivi u 18 veku, a potpuno bespotrebno jer bi bilo vise nego sposobni inzenjeri kad bi se korikulum sve na ono sto je zaista vazno. Ja svoje dete ne bih tamo upisao nikad, ako bas insistira da postane inzenjer poslao bi ga negde drugde. Ja mislim da je potpuno bezobrazna izjava neimenovanog izvora sa TMFa da su maturanti lenji zato sto nece da uce nebuloze koje oni predaju, i ta izjava bukvalno oslikava njihovu nespremnost da se uhvate u kostac sa reformom univerziteta. Covek samo treba da pogleda kakvo rasulo sad valda na fakultetima dok stari kadar pokusava da taj stari nenormalni obim znanja upuca u bolonjske okvire.

Potpis

Sloba je za 12 godina promenio antropološki kod srpskog naroda. On je od jednog
naroda koji je bio veseo, pomalo površan, od jednog naroda koji je bio znatiželjan, koji
je voleo da vidi, da putuje, da upozna,
od naroda koji je bio kosmopolitski napravio narod koji je namršten, mrzovoljan,
sumnjicav, zaplašen, narod koji se stalno nešto žali, kome je stalno neko kriv - Z.Đinđić

Razumljiva je zabrinutost, jer je takvo stanje (nezainteresovanost) pokazatelj ili bolje rečeno - predskazatelj.

Ali, ne treba da brineš.
Postoje "stručne službe", koje su u stanju da izvedu "računicu", da je jeftinije uvesti stručnjake i dati posao nekim stranim firmama&co...nego školovati ing. kadar, koji odlazi u inostranstvo čim dobije diplomu.
Pretvaranje minusa u plus je specifikum, prosto talenat, koji retko ko poseduje, a što je najgore - ima veliku verujuću publiku.

Pozdrav

Potpis

Vladimir
It´s easy to play any musical instrument:
all you have to do is touch the right key at the right time and the instrument
will play itself.
Johann Sebastian Bach
(1685 - 1750)

To je i meni tako zaparalo usi.
Covek ni mrvu odgovornosti da prebaci na fakultet, pa da kaze - probacemo da ucinimo nesto da privucemo vise studenata.

Dok god ne pocne neko i da polaze odgovornost za neuspeh - nema nista ni od kvalitetnih studija.
Neko tu pogresno interpretira termin autonomija Univerziteta i trebalo bi informisati likove da to ne znaci da ih kao instituciju ne treba kontrolisati ni u jednom segmentu, te da se to odnosi na kadrovski i programski segment.

Ali posto to treba da obavi drzava u saradnji sa fakultetom, forget it.



Tako da je mozda ovaj bedan odziv dobra stvar i da samo jos ekstremniji neodziv moze naterati nekog da razmisli sta se desava.

Da su programi na faxovima uglavnom outdateovani (citaj: glupi, dostadni, prevazidjeni etc...) se slazem.


Ali da treba da si ne znam kakav kapacitet da bi zavrsio se NE slazem. Potpuno je u pravu taj sa TMF koji kaze da su vecina studenata dzabalebarosi, koji bi se (citaj: koji se) provlace na mufte kroz fakultet.

Ako neki nisu studirali, isli su u srednju skolu pa se valjda secaju koliko je tu bilo lelemuda, situacija na faxu nije nista specijalno bolja...

Potpis

http://www.youtube.com/watch?v=kyE8ye8XZ60

Drzavni faxevi su u ogromnoj prednosti u odnosu na privatne. Prvo iz mogucnosti besplatnog studiranja konkurise mnogo vise studenata. Drugo, po inerciji zbog stizu im najkvalitetniji mozgovi u drzavi. Trece, finansijski ih pomaze drzava. I imaju jos mnogo povoljnosti koje namaju privatni faxevi, mrzi me da nabrajam.
I u toj konkurenciji privatni faxevi upisuju sve vise studenata, nije to bas bez razloga.

edit: Lepo je predlozio dekan Megatrend univerziteta. Da drzava nakon prijemnog ispita podeli vaucere buducim studentima koji su zasluzili budzet. I onda oni mogu da biraju gde ce da studiraju, ukljucujuci i privatne. Samo sto to nikad nece da se desi u Srbiji, cuvaju drzavni profani svoja radna mesta suvise dobro. Samo sto ih ne cuvaju radom, vec drugim metodama.

Naravno da ti treba, treba ti nesto sto se zove akademski kapacitet i sklonost nauci da bi zavrsio nesto sto bi u osnovi trebalo da bude inzenjerski fakultet. Nasi to nikad nisu uspeli da raskrce konkretno i to se krije u osnovi zahtevnosti nasih tehnickih fakulteta. Tebi mozda ne izgleda tesko i zahtevno ako ti je mozak tako namesten i sklon si nauci, ti ces zavrsiti ETF podjednako lako kao sto bi zavrsio recimo fiziku ili hemiju, itd i onda si ono sto se kod nas zove uspesan student i onda dodjes i kao uspesan student osudjujes one koji nisu prosli. Ali ako ti je mozak namesten "inzenjerski" da tako kazem onda ti je studiranje na ETFu veliki problem i puno ljudi otpadne u toj selekciji iako bi bili vise nego dobri inzenjeri.

Potpis

Sloba je za 12 godina promenio antropološki kod srpskog naroda. On je od jednog
naroda koji je bio veseo, pomalo površan, od jednog naroda koji je bio znatiželjan, koji
je voleo da vidi, da putuje, da upozna,
od naroda koji je bio kosmopolitski napravio narod koji je namršten, mrzovoljan,
sumnjicav, zaplašen, narod koji se stalno nešto žali, kome je stalno neko kriv - Z.Đinđić

Znam ljude čiji je mozak sjajno inženjerski namešten a koji su imali velikih problema i muka da završe ETF, te su ga studirali 8+ godina. Ali uspeše.
Znam i inženjerske nule koje su završile pre mene.
Kad podvučem crtu, shvatim da su završili oni istrajni, što generalno važi za sve u životu (ne yebu lepi nego uporni)...

Potpis

Save time... see it my way.

po meni, najveci problem naseg skolstva (i srednjeg i visokog) je nedostatak prakse,pravog rada,primene naucenog (doduse, bolje receno "naucenog") znanja u toj skoli
nije dosta samo biflati definicije i formule, nego i znati kako te iste jednacine iskrostiti u stvarnom zivotu, kako resiti stvarni problem i ostalo
i ovaj problem ne kaci samo tehnicare i inzinjere,vec i zidare i keramicare...

da ima trulezi na nasim drzavnim fakultetima, ima... medjutim, privatni fakulteti (cast nekim izuzecima) za sada jos ne mogu da se porede po kvalitetu znanja sa drzavnim, cak sta vise, sve mi se cini da taj kvalitet sve vise unazadjuju ne bi li privukli svake naredne godine vise studenata u ovom opstem metezu... cinjenica je da vecina studenata ne upisuje privatne fakultete zbog kvaliteta znanja koje ce steci vec samo zbog diplome koja de facto prolazi gotovo svuda...
nasi privatni fakulteti nemaju dugogodisnje tradicije kao inostrani, i cak sta vise, nema onih koji se bave prirodnim naukama i cije otvaranje zahteva velika materijalna ulaganja... sve su neki instant fakulteti tipa, zakupis zgradu, zakupis profesore (sa sve ministrom prosvete), kupis nesto namestaja i voila... sutra tu moze da osvane cvecara, a ako ti za koju godinu zatrebaju dokumenta od faksa koja si izgubio?

Kako god prišli Temi, glavni faktor za funkcionisanje sistema, u kome je škola/fakultet početni korak, a zaposlenje i konkretan rad - nastavak započetog procesa, je motivacija i za studente i za profesore.

Ako je student motivisan zaposlenjem nakon studija (naravno u struci), rezultati su očigledni.
Ako profesor zna, da će se njegov rad proveravati u praksi, čak i za vreme trajanja studija, on će biti primoran ili želeti sam da se reorganizuje, reformiše i osposobi, da prati savremena tehnička, tehnološka i naučna kretanja...

Činjenica jeste, da taj proces (teorija, provera, napredovanje...etc.) ne funkcioniše.
U toj statičnoj situaciji, student bira najlakši put do dipl. zvanja, a takvom izboru pogoduje uverenje


No, mi još uvek ne razgovaramo o radu, jer takvog motivacionog (generalnog) plana i nema
Ko danas može sa sigurnošću reći: ova/ove struka će biti najtraženije, najcenjenije, najbolje plaćene narednih 10 godina...?

Ali zato, svaki veštiji (a neškolovan) može biti uspešniji od dr. ing. prof. zanimanja.

Pozdrav

Potpis

Vladimir
It´s easy to play any musical instrument:
all you have to do is touch the right key at the right time and the instrument
will play itself.
Johann Sebastian Bach
(1685 - 1750)

Niko.

Ali zato svako može sa sigurnošću reći da je današnji program obrazovanja zastareo, nekompetentan i nepotreban DANAS, i sasvim sigurno će takav ostati i u budućnosti.

Dakle možemo da imamo izbor:
Opcija A: Studirati po programu koji je zastareo pre 20 godina, i nemati nikakve šanse da imaš kvalitetno obrazovanje i traženu struku nakon 10 godina
Opcija B: Rizikovati i studirati po programu za koji može a i nemora da postoji potražnja nakon 10 godina.

Ja bi uvek odabrao opciju B, a ti?

Teško je pitanje, pa...

Nekada je važilo opšte uverenje da je zanat zlatan. Praktično - zanat (ako ga kvalitetno radiš) je aktuelan i cenjen svugde, na bilo kojoj tački Planete.
Danas vidimo da zanat u klasičnom smislu ne postoji. Postoje montažeri po sistemu: ovaj blok napolje - nov umesto njega.
Nestaju zlatni zanati, jer je jeftinije kupiti novo, nego popravljati...
Nekada se govorilo da građevinarstvo ne može stati/nestati, jer se uvek negde nešto gradi, obnavlja.
Svedoci smo da to baš i nije tako, jer nekom lošom polit.-ekonomskom odlukom ili nekom SEK-om, zna sve da zastane, da se nikada više ne oporavi.

Što se tiče rizika, on je relativan.
Ono što je kod nas rizično, nije možda u susedstvu, jer su u drugom razvojnom ciklusu.

Najveći rizik je ostati polupismen, polustručan, samozadovoljan nekim trenutnim statusom, jer u svakom momentu može doći neko bolji.

Nije Ti loša opcija B.
Svako završeno studiranje i diploma uz dodatno učenje stranog jezika, usavršavanje, daje veće šanse, a smanjuje rizike.

Pozdrav

Potpis

Vladimir
It´s easy to play any musical instrument:
all you have to do is touch the right key at the right time and the instrument
will play itself.
Johann Sebastian Bach
(1685 - 1750)

Primetio sam da i na PF u NS-u je relativno mali odziv studenata na stare/bazicne smerove dok ovi novi (bolonjski) tipa agromenazment, agromarketinig su sa prosirenim listama. To ima neke logike jer najvise para u poljoprivredi ima u granama primarnih sirovina - hemije, djubriva i sem. materijala. Sa druge strane (mada ne znam kakvog kvaliteta su im programi) takvim smerovima je najlakse da postignu visok stepen strucnosti jer je velikom broju studenata relativno lako i pristupacno, pa cak i posredno - da dodju do prakticnog iskustva. Takav svrseni student ima solidno dobre sanse da nadje posao, dok recimo ratari kada zavrse studije, ako nemaju svoju zemlju ili kod nekog da se privatno nauce, izlaze kao inzenjeri, masteri pa cak i doktori a da ne znaju kako treba pravilno da se ore, toga jednostavno nema na faksu. Da se ispravim, znaju oni teoriju, onako skolski, ali da su videli uzivo za vreme studiranja (ne daj Boze probali da to rade) - ni govora. Pricam o osnovnoj i skoro pa najvaznijoj meri u proizvodnji. Ostale, finije i suptilnije proizvodne korake da i ne spominjem. Moje kolege na praksi (khm.. da) u cetvrtoj godini su skontavali razliku izmedju pasulja i soje, ali dobro - lice, ali uljane repice i soje? Jedino sto postoji sansa, ako si dovoljno sposoban, voljan za samoedukaciju i imas srece da imas od koga da naucis sve to - mozes nesto po tom pitanju da uradis za vreme pripravnickog staza. O mogucnosti zaposlenja ne zelim ni da pricam, dovoljno je reci da je nadoknada za odgovornost u vrednosti nekoliko stotina hiljada eura (prosek 400 - 600ha) 20000 - 25000 din mesecno.
Tako da se potpuno slazem sa Horvatom po pitanju prakse.

Pozdrav

Potpis

Slanina je najzdravija, jos ako se peče na ulju..

Manje su bitne cifre, bitniji su procenti.

Nista to cudno nije, jer ovde ne postoje fabrike ni privreda. Sta ce da rade inzenjeri ovde? Ja stvarno ne znam sta bi radio sad neki taze inzenjer (tehnicke struke) , eventualno ako ga prime negde da mastiljari tj da bude nekakav "šef" u par fabrika koje rade, šalterusa u nekoj banci ili u EPS. Osamdesetih su teh fakuletete pokusavali da upisu skoro pa duplo nego koliko su primali, i to najbolji djaci, a sad se ne upisuje ni 20%. To je zalosno i sramota. I samo jos jedan znak ludila ovih ovde, svejedno sa koje strane katedre sede ludaci, da li ovi koji nece da reformisu fakultet ili ovi koji svi hoce u nekakve menadzere i slicnu baraberiju. Eventualno idu na prava ili medicinu, a osnovni motiv im je "davanje poklona" , i nikoga od njih nije briga da se stvarno necim bavi u zivotu. To je sve intelektualno, moralno i... covecanski ;-) inferiorma bagra, lutke od krvi bez trunke ideje. Sto bre takve neko ne pobaca u vodu, sve komplet, sta diraju kucice. Mene retko sta iznenadjuje, ali ovo stvarno nisam ocekivao. Ovo je dno dna za mene. Najnaprednije zemlje sveta su one zemlje koje ulazu u nauku i tehniku i gde su tehnicka zanimanja trazena, a oni koji ulazu u tamjan mogu samo da kopaju, grobove ili kukuruz, svejedno je. A i to dok ih "menadzeri" , popovi i ini izmuzu do maksimuma, pa pobegnu odavde. Jaka zemlja i "narod" u kojoj od 5 - 6 miliona stanovnika za elektroinzenjera hoce da uci njih 100 - 200 komada. I takvi ce da pricaju nesto protvi zlog Tite i njegovih i njihove zemlje. Stoka.

Bez jake tehnicke industrije nema govora o kvalitetnim tehnickim fakultetima.

^ I obrnuto.

Potpis

PČELAR.

OTKUPLJUJEM STARI NOVAC, STRIPOVE, ITD
_______________________________________________________________________