Akumulatori toplote

Dva spremnika se spajaju što bliže jedan drugom paralelno, to je isto kao da imaš jedan. Gubitak samog spremnika je zanemariv u odnosu na pogrešan spoj spremnika, kotla i potrošača.
U slučaju punjenja spremnika strujom treba za 3 sata povući 70 kWh iz instalacije, 3 faze po 8 kWh svaka ili 24 ukupno.

Kolko je kw energije u 1600 l na 80 c.

Ako je zatečeno stanje 45°C prosjek sve zone i puni do 80°C i tako prazni do 45°C oko 70 kWh, to je 10 sati grijanja na -10°C.

razlika temperature X 1.16 X litraža = kW

Potpis

- 110m² (70 m² + 40 m²)
-toplotna pumpa Ariston Nimbus 80 S-T EXT R 32 Net HD
-izolacija:5 cm zid, 30 cm plafon (10
stiropor+20 staklena vuna)
-PVC stolarija

Završena sezona sa potrošenih 10436,5 kW JEFTINE struje i TONA peleta.
Sve ukupno 450 €, i nije tako loše?!

Potpis

- 110m² (70 m² + 40 m²)
-toplotna pumpa Ariston Nimbus 80 S-T EXT R 32 Net HD
-izolacija:5 cm zid, 30 cm plafon (10
stiropor+20 staklena vuna)
-PVC stolarija

mene isto kvadrata kostalo 800 evra ali mirise pelet lepo samo je skup.

Od kako sam decembra 2018 pročitao blog

http://stsrdjan.blogspot.com/2...lator-toplote-at-buffer-u-sist...

imam želju da ugradim AT. Sa druge strane, u Nišu nisam uspeo da nađem nekog ko je AT već ugradio , pa da mi preporuči projektanta ili bar instalatera...

Zato Vas molim da mi kažete šta mislite o ovoj ideji:
Stan je 85 kvm (sprat u kući), gubici na -15 izračinati na 12kw. Računam da u proseku, po uobičajenoj zimi iznose oko 8 kw.
Predloženi AT od 2000l može da akumulira 105 KWh (Q= (delta 45C * 4,2 * 2000)/3600). Računam da je 105KWh dovoljno za 13h grejanja (105=13*8).
AT bi grejao kotlom koji već imam od 40 kw. Sa tri loženja računam da može da da proizvede 105 KWh.Za automatiku bih uzeo HeatOn.

Prednosti: ložim kada meni odgovara (od 21 do 24), tršim toplotu sutra tokom dana, kotao radi maksimalnom snagom 3h dnevno.
Mogu i na jeftinu struju da dogrevam, do crvene tarife (oko 1200 KWh mesečno).

Da li je ovo što sam napisao tačno, ili sam nešto pogrešio? Ovde nismo čitali ništa o protoku, a izgleda da i to treba uzeti u obzir.

Ako je 8 kWh potrebna energija u prosjeku po satu onda je 24 * 8 = 192 kWh, to je za 85 m2 prostora puno. Trebaš grijati 24 sata sa 5 kWh tako da pumpa grijanja radi stalno i smanjivati temperature vode prema radijatorima toliko koliko je potrebno da nadoknadiš izgubljenu energiju, to je oko 120 kWh dnevno što je dovoljno za prostor koji nije izoliran i koji ima dobru stolariju.
Pošto gorivo ( drva ) u kotlu izgara 2-3 sata možeš proizvesti oko 80 kWh toplinske energije koju pohraniš u AT i griješ za to vrijeme kuću. Nakon izgaranja drva dodaš oko 1/3 goriva i napuniš AT do kraja. Za regulaciju prema kući pošto je velika količina vode treba koristiti napredniji sistem od jedne pumpe i nekog ventila prema potrošaču. Predložio bi spoj sa pumpom distribucije i pumpom potrošača, to će povećati iskoristivost AT za najmanje 10% prema spoju sa 1 pumpom.
To da griješ strujom u vrijeme povoljnije cijene je u redu i to treba koristiti, do isplativosti da ne budeš u crvenoj tarifi.
Možeš malo opisati postojeće stanje, kotao, gorivo, radijatore vrstu i snagu, pumpe, izolaciju prostora, stolariju, najveći minus u tvom kraju.
Što si mislio o protoku, pojasni.

Hvala za odgovor! Svakako dve pumpe kao što ste napisali.

"Ako je 8 kWh potrebna energija u prosjeku po satu onda je 24 * 8 = 192 kWh"
Zašto množite sa 24, pa grejaću 13 ili 14h dnevno , zato računam da mi treba 13*8=105 KWh dnevno. Da li grešim?

Kotao od 40KW je za celu kuću prizemlje+3 sprata, a ja imam samo jedan sprat (85kvm) tako da izolaciju spoljnu ne mogu da stavim (imam unutrašnju). Cela kuća već 30 god ima jedan sistem grejanja sa tim kotlom, a ja i želim da uvedem AT i odvojim moj stan. Ostali spratovi da se greju kao i do sada, a ja da koristim AT za grejanje na jeftinu struju i dopunu kotlom kad ga ostali spratovi ne koriste (posle 22h).

U kuci je dovoljno toplo kada je polazna voda od kotla ka radijatorima oko 50 C. Pročitao sam negde da i protok treba uzeti u obzir (jačina pumpe, prečnik cevi).

Kako rešiti automatiku koja 1. kontroliše punjenje AT, 2. toplotu regulisano iz AT šalje u radijatore?
Ne mogu da nađem ko u Nišu da mi uradi projekat?

Za 10 sati dok ne radi grijanje prostor se hladi, nakon početka grijanja treba više energije da se postigne zadana temperatura. Ako želiš tako onda moraš imati regulaciju u svom prostoru koja isključi tvoje grijanje iz AT.
Automatika koja kontrolira punjenje AT sastoji se od termostatskog ventila i pumpe kotla koja puni AT dok ne izgori gorivo u kotlu.

Da bi bilo moguće odgovoriti na sva pitanja i preraditi spajanje oko kotla, AT i grijanje po željama trebaš postaviti ovdje svoju sadašnju shemu grijanja i odgovoriti na sva pitanja iz prethodnog upisa.

Hvala za odgovor. Pošto se sprat iznad mene greje, a ispod takođe imam sprat (doduše bez grejanja), nadam se da mi je oko 100 Kwh dovoljno za hladniji zimski dan za mojih 85 kvm stana.

Upravo sam saznao šta je cross-post , i izvinjavam se. Da bi iznegli cross-post, da nastavimo na :

^{Nastavite diskusiju na jednoj od dve teme, kao što tihi reče.
Nije baš primereno usmeravati na drugi forum diskusiju.
Nesmetano možeš na oba aktivno učestvovati.}

Šta mislite da se akumulator toplote umesto vodom napuni peskom? U gornjem delu se stavi izmenjivač povezan sa instalacijom grejanja a u donjem delu elektro grejač. Sličan princip kao kod termo peći.

Termo peć nema pesak već šamotne cigle. Greju se cirkulaciojom vazduha. Kad bi bio pesak ne bi bilo cirulacije a pesak ne prenosi dovoljno dobro toplotu u dubinu.
Ako si bio na plaži, mogao si da vidiš da je pesak na površini vreo da ne možeš stati ali kad skineš 2-3 cm pesak je hladan.

Potpis

Toplotna pumpa vazduh/voda Meeting MD50, 18KW, bafer 1000 l, panelni radijatori
270m2, zid 25+5+15, 15cm mineralne vune na tavanu, prozori 2/3PVC, 1/3drvo

A ako se stavi krupan šoder (kamenje odredjene granulacije) i napuni se uljem?

Kaljeva peć napunjena vulkanskim kamenjem, grijanje elektro grijačem, akumulirana toplina ispuhuje se ventilatorom u prostor.

Možeš da napuniš čime hoćeš. Pitanje je da li bi bilo efikasno.
Pogledaj tablicu https://www.engineeringtoolbox...cific-heat-capacity-d_391.html pa se odluči za materijal. Što veći broj više energije možeš da uskladištiš sa tim materijalom. Voda se se koristi zato što ima odlična svojstva po tom pitanju a i prilično je jeftina. Jedino ako želiš da zagreješ više od 100°C onda moraš preći na drugi materijal.

Gje je ovaj Zoran sa potrosnjom mi cekamo jeftinu struju.

Pozdrav , trebao bi da pazarim AT za sistem koji pripremam. Gledam AT od 1000litara . Pa ako moze neka preporuka sta uzeti i na šta obratiti pažnju . Pokušao sam da nadjem kod nad Austria email pz 1000 ali nisam primetio da ga neko ima u ponudi . Inače At bi bio nakacen na kotak za pelet.

Akumulator toplote sam pazario. Planirao sam da u njega stavim elektro grejače . At nema prirubnicu za elektro grejač pa je plan bio da se zavrne u neke od prikljucaka od 6/4 pri dnu . Interesuje me ako je neko ovo radio , gde ste stavili sonde termostata za elektro grejač ?

Grejači što niže da bi se iskoristio lapacitet AT.
Sonde termostata negde od sredine pa nagore. Ja sam koristio termostate od bojlera, i radni i sigurnosni.

Potpis

Toplotna pumpa vazduh/voda Meeting MD50, 18KW, bafer 1000 l, panelni radijatori
270m2, zid 25+5+15, 15cm mineralne vune na tavanu, prozori 2/3PVC, 1/3drvo