Pljuvali svoju firmu po Fejsu, pa ostali bez posla

Pa kad u Srbiji radnici budu samoinicijativno ostajali da rade prekovremeno bez da su za to placeni i kad ih u 11 uvece budu istjerivali iz fabrika gasenjem svjetla, vjerovatno ce ih i Srbony vidjeti kao bogatsvo.

A eno u Japanu vozovi pice 500 km/h, zasto tako ne bi i kod nas?

Mnogo komplikujete jako proste stvari. Problem je što neki ljudi misle da je neko njihovo bogom dano pravo da komentarišu i kritikuju uslove na poslu. Uslove određuje firma, a tvoje je da te uslove prihvatiš ili ne prihvatiš. Nije firma kriva zato što se teško nalazi posao, pa ti iz tog razloga prihvatiš uslove koje inače ne bi. Dakle, prihvatio si uslove, tvoje je da ćutiš i radiš pod tim uslovima i ti uslovi nisu podložni diskusiji, pogotovo ne javnoj. Eventualno možeš da se obratiš šefu ili direktoru ili ko je već zadužen za komunikaciju sa radnicima i da ga zamoliš za bolje uslove ako je moguće. Ako nije, to ti je što ti je. Ako ti se ne sviđa menjaj firmu.

To naravno ne znači da poslodavac radniku može da radi šta hoće. Ne može da ga zlostavlja seksualno, da mu lupa šamare, da ga tera da nekoga ljubi u dupe (i to je seksualno zlostavljanje inače), siluje i ne znam šta ste još naveli. To je zabranjeno zakonom, ne samo poslodavcima neko svakom pojedincu u ovoj zemlji. I to je jedini zakon koji valja. A ovi zakoni koji su tu navodno da zaštite radnika zapravo ponajmanje štite radnika. Od tih zakona korist ima samo država, poslodavci imaju načina da iskoriste rupe u zakonu, a štetu ima samo radnik. Evo, objasniću i kako...

Na primer zakon o minimalnoj plati. To na papiru lepo zvuči jer radnik ne može biti plaćen manje od određenog iznosa. U praksi, to zapravo znači manje zaposlenih. Recimo da poslodavcu treba čistačica koja će da radi sat vremena dnevno, tj. da dođe u 8, počisti do 9 i ide kući. Poslodavcu se naravno ne isplati da za to radno mesto plaća više od 5.000 dinara, što je i logično (radi se 5 sati nedeljno). Međutim, država kaže ne može, mora 15.000. Poslodavac jednostavno neće zaposliti čistačicu, nego će čišćenje prepustiti nekim od već postojećih radnika i eventualno im povećati platu, tako da mu zbirni troškovi tog povećanja ne pređu tih 5.000 koje je planirao i njemu super. Jedinu štetu ima ta čistačica koja nije dobila taj posao. Ili ima radnika koji bi pristali da rade za 10.000 jer im nije cilj da zarade na tom poslu, nego da steknu iskustvo da bi kasnije bolje zarađivali (ili jednostavno ne vrede više na tržištu), a poslodavcu realno ne trebaju radnici, ali bi eto mogao da izdvoji 10.000 mesečno. Umesto da i poslodavac i taj radnik imaju koristi od međusobne saradnje, ovako niko nema koristi, jer dođe država i kaže ne može da se radi za 10.000 nego mora za 15.000. Poslodavac ostaje bez tog radnika, a taj radnik ostaje bez posla i bez iskustva. I onda posle imamo na hiljade njih koji se žale kako niko neće da ih primi bez iskustva, a nemaju gde da steknu iskustvo. E pa, da nema minimalca, imali bi, jer neko bi ih sigurno primio da rade za 5 ili 10 hiljada.

Dalje, zakon o obaveznim porezima i doprinosima koje navodno treba da plaća poslodavac. Većina ljudi misle da je to super, pa još i likuju što su poslodavci naterani da prijavljuju radnike i uplaćuju im to što treba. E pa, žao mi je, ali to poslodavca ne opterećuje nimalo, verovali ili ne. Zašto ? Zato što poslodavac troškove određenog radnog mesta računa tako što odredi bruto iznos. A da li će on ceo taj iznos da isplati radniku na ruke ili će da odvoji deo državi, a ostatak da radniku, njemu je apsolutno svejedno. Dakle, država od toga inkasira lepe pare u budžet, poslodavcu je svejedno, a jedino gubi radnik kome ostaje manje para na kraju. A od tih para što je bacio u rupu bez dna zvanu državna penzija, videće jedno veliko ništa. Dok dođe red na penziju, penzioni fond će već propasti. I šta onda ?

Pa onda zakoni po kome radnik ne može da dobije otkaz bez razloga. Pa da li vi stvarno mislite da firma nema načina da nekom, bilo kom, radniku da otkaz ako tako odluči, bez obzira na zakon. Ima, i to na hiljade i nijedan zakon to ne može da spreči. Jedino što zakon zapravo čini za radnika jeste da poslodavac ne može da navede kao razlog otkaza "zato što mi se tako hoće", već to mora malo da zavije u oblande, ali to je sve što radnik dobija. A poslodavac uvek može da uradi jednu od sledećih stvari kako bi se otarasila radnika koga ne želi u svojoj firmi:

- da tom radniku da veća zaduženja nego što realno može da postigne i onda će taj radnik dobiti loše ocene za svoj rad, za šta firma može da da otkaz
- da izvrši unutrašnju reorganizaciju i ukine to radno mesto, i onda ovaj dobije otkaz kao tehnološki višak, a firma promeni naziv tog radnog mesta i zaposli nekog drugog
- da pošalje tog radnika na dodatna testiranja u vezi znanja sa njegovim radniim mestom koji ovaj neće proći
- da zamoli psihologa koji radi pri firmi da odradi detaljan psihološki profil tog radnika u kome se UVEK može naći barem neki razlog zašto taj radnik nije odgovarajuć za to radno mesto
- da uvede novo pravilo po kome to i to radno mesto zahteva diplomu te i te škole ili nekakvu licencu, a za koju se zna da je taj radnik sigurno nema

Sve su to LEGALNE metode koje firma može da iskoristi ako želi da odstrani radnika iz firme, a ima ih još. Prema tome, ako neki radnik misli da će država da ga zaštiti od otkaza prevario se. najbolja zaštita bilo kom radniku jeste da radi posao kako treba i da sve od sebe na tom poslu, i da ne talasa mnogo pljujući firmu iza leđa po raznim fejsbukovima i forumima, jer time ništa ne može da dobije, osim otkaza i eventualno težeg kasnijeg zapošljavanja, jer nijedan poslodavac ne voli lajavce koji su spremni da javno blate firmu čim su nečim nezadovoljni. Oni koji su teže zamenjivi, možda i mogu da se ponašaju slobodnije (mada i to ima granicu), ali oni koji su lako zamenjivi (a to su recimo kasirke, kucači tiketa, zavrtači šrafova i slično...) nemaju taj luksuz.

U stvari, i ne postoje lako zamenjivi i nezamenjivi radnici, postoje samo oni lakše zamenjivi od drugih. Ipak, i za posao kasirke je potrebna višednevna obuka, plus se oduzima vreme iskusnim kasirkama koje moraju da pomognu novima da se snađu, da im pokažu kako se očitava kreditna kartica, kako se unose podaci u program, kako se vrši izmena računa, kako se pravilno očitava bar kod i slično. Znači nije baš samo da pokupiš nekoga sa ulice, staviš ga za kasu i on radi. Slično je i sa kucačima tiketa. Upravo zato, nijedan poslodavac neće tek tako nekog radnika koji je već obučen za posao šutnuti i uzeti novog, čisto eto da bi glumio neku silu i davao otkaze bez razloga zato što mu se može. Svako ko to misli ima jako iskrivljenu sliku o poslodavcima. Nisu svi poslodavci Karići i Miškovići ili šta ti ja znam, već ima tu i malih i velikih predutzetnika, malih i velikih firmi, ovakvih i onakvih. mada ne vidim ni šta Miškoviću fali. Čovek zapošljava više ljudi nego svi mi zajedno ovde na forumu. No nebitno sad. Uglavnom, radi se o tome da se otkazi nigde ne dele tek tako, već su u 99% slučajeva zasluženi. Da li lošim radom ili blaćenjem firme po fejsbuku manje je bitno. I jedno i drugo zaslužuje otkaz, a što je najbitnije u svemu, firme imaju mehanizama da taj otkaz daju, bez obzira šta gospoda samoupravljači mislila o tome. Pa sad, vidite da li se isplati boriti se za nekakve utopističke ideje o radniku kome niko ne sme da da otkaz jer je svaki radnik svetinja ili se više isplati ćutati i raditi posao što bolje možeš, učiti, usavršavati se, napredovati, pa na kraju i doći do toga da postaneš teško zamenjiv i da možeš i ti da postavljaš neke uslove poslodavcu. Dotle, imaš izbor da radiš pod ponuđenim uslovima ili da ne radiš uopšte. Što da ne, i to je izbor. A to što neki misle da i čistačica treba da se pita o poslovanju firme i radnim uslovima, pa žao mi je, ta vremena su davno prošla i nadam se da se neće vratiti.

---

Nisam bacao mačke sa petog sprata, nego male mačiće sa amansarde petospratnice. Izgubio bi opkladu. Takođe ne mislim da je to najgora stvar koju su deca koju znam radila.

Nego, da se vratimo na temu.

Posledice ovakvih zakona koji su 100% na strani radnika su:

1. Manja ulaganja kako domaćeg, tako i stranog kapitala,
2. Manje radnih mesta,
3. Veći procenat nezaposlenih,
4. Niže cene rada.

Pa, sad vi vidite koliko to odgovara radnicima.

---

Kada je "gazda" podneo zahtev za osnivanje firme tada

1) Je prihvatio zakone i propise koji važe po pitanju zapošljavanja.
2) Prihvatio je da poštuje propise ove države.
3) Preuzeo obaveze o pravima zaposlenih u skladu sa zakonom ove države.
4) Preuzeo obavezu da obezbedi minimalac.
5) Preuzeo obavezu da plaća poreze i doprinose.
6) Obavezao se da zaposlenom nedaje otkaz bez razloga.

Ako mu se nedopadaju te obaveze slobodno može da ide u drugu državu gde mu je bolje.
Ako neće da plaća minimalac slobodno može klozete da pere sam jer za to netreba nikakva obuka.

Tačno! Upravo se o tome radi. Obzirom da mu se uslovi ne sviđaju, otići će sa svojim parama u drugu državu u kojoj mu je bolje. Što bi ulagao ovde? To je tačka 1 u spisku koji sam naveo - rasterivanje i domaćeg i stranog kapitala. Preostale tačke su posledice prve.

---

Šta je bilo s betonom? Jel se ulubio?

Nedeljko, dzaba se trudis Oni smatraju da su te pare njihove, klasican kompleks vise vrednosti koji nam je u genima, a potpiren bravarovom revolucijom i njegovim prejakim RDF poljem. To je u osnovi uzrok vecine nasih problema i razlog zasto cemo jos dugo, ako ne doveka, biti avganistan evropskog kontinenta. I nece to nama doci iz doopeta u glavu cak ni kad Albanija bude imala dva puta veci GDP per capita od nas. Hronicna bolest za koju nema leka sem detoksikacije dubokom gladju i opstom nemastinom koju jos nismo dostigli i ovaj thread je direktan dokaz toga. Reforme u ovoj zemlji moze da sprovede samo totalitarna vlast, cvrstom rukom, ali uz cenu opstih socijalnih nemira i verovatnog formiranja nekog domaceg teroriste tipa crvenih brigada. Od toga nema nista jer bi naravno evropljani tu odmah uleteli i razbucali taj koncept.

E, a sad budi ljubazan pa se izvini salterusi sto si zavrsio fakultet i naucio programiranje.

---

Ne, ovaj thread je ovakav jer imaš dva ekstrema: neoliberalno lupetanje o tome da je jedini zakon koji treba radnicima onaj da niko ne sme da ih j*beep*e (uz klasično priželjkivanje kraha penzionog sistema, naravno), i ove druge koji prosipaju priču o zlim, korumpiranim, i ne znam kakvim gazdama-mafijašima koji bi samo da peru pare i tretiraju radnike kao oruđe koje govori, uz redovnu opasku da na zapadu nije tako...i onda naravno da nema normalne diskusije.

Eto vidis Nedeljko, ti kao radis nesto na sebi a salterusa koja unosi tikete ima veci "skillset" Isla je u kladionicasku skolu (ej, to je nesto) citave dve nedelje ako je verovati glasinama na forumu a ti njakas internet. C, c, c, c

---

Kuda? Na zapad u Evropsku Uniju?
Ako će u EU tada prvo nek se upozna sa nekim Fundamentalnim Pravima EU:

Član 30 štiti zaposlenog od neopravdanog otkaza:


Član 31,1 štiti dostojanstvo zaposlenog.

Dakle, ta prava data zaposlenom u Srbiji nisu nikakav izuzetak. Ubudućnosti ta prava treba da se prošire. Jer davanjem većih prava zaposlenom preduzetnik gubi samo novac a čovek dobija pravo da bude čovek.

Ako na to dodamo i član 33

kojim se štite ekonomska prava porodice vidimo da naše zakonodavstvo očekuje još puno posla oko podizanja minimalne plate, kontrole plaćanja poreza i taksi.


Izvor: Official Journal of the European Communities, 18.12.2000.

Ako nekome treba 2 nedelje da se obuči da radi u kladionici, taj sigurno neće ni dobiti posao...

Za nekoga ko se razume u klađenje i sport, i da poznaje osnovni rad na računaru (a takvi se obično traže za uplatna mesta) potrebno je 30-60 minuta da se uputi u to kako se koristi softver, štampaju izveštaji, radne procedure i to je to... Ako neko treba da se uhoda u koncept klađenja pride to je 1-2-3 dana maksimalno...

Što se tiče klijentele, radnici u kladionicama imaju daleko prijatniju klijentelu od radnice na šalteru u banci. Prvo i osnovno, većina ljudi u poslovima sa bankom smatra da je prevarena ali mora da koristi banku kao nužno zlo (krediti, dozvoljeni minusi..), pa se tako i postavi prema šalterskom radniku (vrlo neprijatno). Onaj ko dolazi u kladionicu da misli da je prevaren ne bi ni dolazio, već je upravo suprotno "sad će on da zavrne kladionicu baš sa ovim tiketom".. Dakle u banci je daleko veća šansa za ispade sa te strane... Kada ljudi gube novac, gube ga daleko od šalterskog radnika i uglavnom daleko od kladionice.. I stvarno nisam čuo da se neko iznervirao na blagajnika, već obično psuju sve po spisku onome ko je promašio gol, ili onoga iz protivniče ekipe koji je isti i dao :)

Plus tu je i bakšiš od dobitnika... Recimo neko solidno uplatno mesto koje dnevno kuca recimo 300 tiketa u proseku može opušteno da generiše svakom blagajniku 200 evra dodatnog prihoda kroz bakšiš... A znam za slučajeve gde blagajnice imaju i po 1000 evra mesečno samo na bakšišu, a platu troše na taksi do posla :)

Aha, a kad krenes da blatis poslodavca i u toj EU, nece ti pomoci nikakva "dostojanstva coveka" i ostale socialisticke floskule, vec ce ti biti urucen otkaz samo tako :)

Za sve se nadje nacin... bogu fala, pa svaki iole pametan poslodavac ima i pravnike u HR dept-u, a ne samo citace CV-eva.

---

A šta? Taj poslodavac u EU zaposli čoveka da radi novcem a onda se seti da može da čisti klozete i taj ladno uzima metlu?

Jesi li ti pročitao moj post ? Jeste, sve su to zakonski propisi, ali upravo ti propisi ponajmanje štete poslodavcu, a najviše radniku. Poslodavac će da obezbedi minimalac, ali će ujedno da zaposli manje ljudi kojima će da da više zaduženja, pa će tako umesto da uposli čistačicu koju bi platio 5.000 mesečno (za 5-6 sati rada nedeljno), lepo obavezu čišćenja da prebaci na Peru magacionera i Miku kurira i rešen problem. Poslodavac uštedeo pare, čistačica je bez posla, a Pera i Mika moraju da rade više nego što bi radili. Super jedan zakon za radnike. Takođe, to što je preuzeo obavezu da plaća poreze i doprinose, ne plaća ih iz svog džepa, nego iz radnikovog. Poslodavac će lepo da sračuna da za određeno radno mesto može da izdvoji 30.000 i umesto da radniku da tih 30.000, on će državi dati 12.000, a preostalih 18.000 radniku. Dakle, poslodavcu ni iz džepa ni u džep. Tačno je i da se obavezao da radniku neće dati otkaz bez razloga, ali se nije obavezao da neće naći razlog za otkaz. Prema tome, neće taj zakon zaštititi radnika od otkaza, nego će samo učiniti da taj otkaz ne bude u fazonu "E Pero, ne sviđaš mi se, imaš veliki nos i ružne su ti trepavice, marš iz firme", nego će biti "Žao nam je Pero, ali zbog najnovije unutrašnje reorganizacije firme, vaše radno mesto je ukinuto, te moramo da vas obavestimo da ste postali tehnološki višak i da krajem meseca prestajete sa radom kod nas". No, rezultat je isti, radnik je dobio otkaz i mora da traži novi posao.

I ne znam dokle ćete više da se oslanjate na državu i njene propise. Ti propisi imaju neku ulogu dok mogu biti ispunjeni. Ali ako ne mogu, onda oni samo donose štetu. To su Ivan i mmix jako lepo objasnili. Može država da odredi sutra da je minimalac 1.000 evra i da svakom radniku mora da se obezbedi soba za odmor od 50 kvm sa sve sisatom plavušom slobodnih shvatanja unutra, ali onda će 90% ljudi ostati bez posla i bez šanse da se zaposle, jer neće biti poslodavaca koji mogu da ispune te uslove. Hebi ga, svaka firma za svako mesto ima proračunato koji je maksimum troškova za to radno mesto da bi ono bilo isplativo. Ako država veštački povećava troškove tog radnog mesta iznad tog maksimuma, to radno mesto jednostavno neće više postojati. Simple as that.

Izvini, a da li bi bio ljubazan da objasniš šta tačno spada u neoliberalno lupetanje. Hvala. A što se tiče kraha penzionog fonda, on se već dešava. Pitaj malo penzionere, ne samo u Srbiji, već i u okolnim zemljama, kako žive od penzije koju primaju. A onda uzmi u obzir da će samo biti još gore, jer je opadanje prirodnog priraštaja opšti trend u svim razvijenim zemljama, a bogme i u Srbiji. To znači da će kroz koju godinu biti sve više penzionera koji primaju penziju, a sve manje radno sposobnih i još zaposlenih koji pune budžet. Onda ti samo ostaje da iskoristiš matematiku iz osnovne škole i sračunaš da li će penzije ići gore ili dole. Dakle, ne mora da znači da će penzioni fond bukvalno pući i da ga neće biti, ali će biti toliko beskoristan, da prosečna starija osoba, sa prosečnim životnim potrebama, neće moći da živi od toga.

U svim normalnim kapitalističkim zemljama je sasvim normalno da firma sama kreira radna mesta koja su joj potrebna i određuje zaduženja radnika na tom mestu, a to može biti i čišćenje klozeta između ostalog. E sad, teško ćeš videti da neki finansijski menadžer ili tako neko ko radi neki odgovoran posao čisti klozete, ali NE zato što zakon to zabranjuje, već zato što firma zbog sebe želi da radniku koji radi tako osgovoran posao omogući što bolje uslove za rad i ne nameće mu dodatne zadatke koje svako može da radi, kako bi ovaj mogao da se skoncentriše na to što radi i odradi taj posao što bolje. Sa druge strane, nije ni u EU ništa čudno ako osoba koja radi neki manje odgovoran posao (rad na kasi, kantini, kuvanje kafe i šta ti ja znam) dobije zaduženje da nešto počisti pride.

---

Hm, a da ne mora da plaća minimalac, opet bi mogao da uštedi na ovaj način, zar ne? Što da zapošljava čistačicu i za tih 5000, ako ne mora, već mogu Pera i Mika da potru?
Ne kažem ja da je minimalac dobar, nego da je ovde poenta u tome šta će (i dokle) još da se natovari, što kao nije u opisu posla.. A u opisu obično stoji "... i druge poslove po potrebi".
Znači, trebalo bi da Pera i Mika tako dobro obavljaju osnovni posao, da će im dodatni dril umanjiti performanse na njemu i to tačno toliko koliko poslodavca košta čistačica i da isti to prepozna i zaposli je, umesto da gubi na downgradingu Pere i Mike.

U osnovi, nazalost, da. Zato i pera magacioner sa minimalcem moze da cisti jer nema konstantna zaduzenja i "jeftin" je a nece cistiti recimo inzenjer kojeg placas 1000e jer hoces i da ga iskoristis maksimalno i neces da ga oteras primoravanjem na manuelno poslove daleko ispod njegove struke.

---

Što znači da je vredna devojka na kasi (koju neki nipodoštavaju nazivajući je "šalterušom") dva puta izrabljena.

- Prvi put kad su joj dali malu platu za odgovoran posao koji radi.
- Drugi put kad su jod nametnuli dodatne obaveze za istu platu.

Plus omalovažavanje.

A dodatnih poslova uvek ima.

Ovaj poslodavac neće odgovarati pred sudom u Strazburu. Ali država hoće. Zato država mora da ima zakone koji na pravilan način regulišu tu oblast. Minimalna crta su svakako već pomenuta Fundamentalna Pravia EU.

Da, to je tačno, ali gledaj to ovako. Kada ne bi postojao minimalac, onda bi ta čistačica imala šansu da dobije posao, jer poslodavac ne želi da Pera i Mika gube na produktivnosti, što bi ga koštalo više nego tih 5.000 koliko bi odvojio za čistačicu. Međutim, kada postoji minimalac koji je recimo 15.000 (ne znam da li je još uvek toliko, nebitno), onda ta čistačica sigurno neće dobiti posao, jer to što će Pera i Mika izgubiti na produktivnosti zbog čišćenja ne prelazi tih 15.000. Šta je od toga bolje za nezaposlene pre svega ?

Takođe, kao što već rekoh, a čini mi se da niko nije ni obratio pažnju na to, nepostojanje minimalca bi omogućilo mnogima da dođu do iskustva radeći za neku malu platu, jer se poslodavcu možda ne isplati da ima full plaćeno radno mesto, ali bi mogao da odvoji nešto tipa 5 ili 10 hiljada za to radno mesto. Dakle, obostrana korist. Ovako imaš gomilu mladih koji se žale po forumima kako niko neće da ih primi na posao zbog nedostatka iskustva, a nemaju gde da ga steknu.

Inače, ništa od toga ne pričam napamet. Kada sam ja prvi put počeo da radim, imao sam sreću što je tad praktično bilo normalno raditi na crno (Slobino vreme), pa sam mogao da radim ispod minimalca, pa i za džabe (da ne kažem volontiram) ako treba. Upravo to mi je omogućilo da steknem iskustvo u radu, da se usavršim i da zaradim neku prvu kintu koju inače ne bih zaradio, a koja mi je omogućila da kupim literaturu i nastavim usavršavanje u poslu koji danas radim. Evo i konkretnog primera. Jedan od mojih prvih poslova je bio mešanje maltera na građevini. Za to sam primao skromnu nadoknadu od oko 100 tadašnjih maraka mesečno, ako i toliko. To je bio iznos ispod svakog minimuma, ali s obzirom da tada nisam mogao mnogo da biram, odgovaralo mi je da imam kakvu takvu kintu, te sam i od tog minimalnog iznosa uspeo da pokrijem troškove školovanja (užina, prevoz, udžbenici...), ali i da mimo toga kupim neku stručnu literaturu iz koje sam učio. Kasnije sam radio neke poslove bukvalno za džabe da bih se usavršio u tome što sam naučio. Da sam kojim slučajem morao da radim na belo, taj prvi posao ne bih ni dobio, već bi gazda jednostavno mešanje maltera prepustio ovima što odvoze isti na odredište, pa samim tim ne bih mogao da kupim literaturu koja mi je trebala, a ne bih mogao ni da radim za džabe i usavršavam se. U suštini, ne bih bio ovde gde sam danas da mi nije bilo omogućeno da se svojevoljno mučim radeći ispod minimalca ili bez nadoknade, po potrebi.

Dakle, taj minimalac po meni donosi više štete nego koristi. Oni radnici koji vrede više na tržištu, oni svakako imaju više od tog postojećeg minimalca, te oni ne bi bili pogođeni. Eventualno bi bili pogođeni oni koji sada primaju minimalac, jer bi možda radili ispod tog iznosa. Ali bi isto tako gomila nezaposlenih imala kakav takav posao i mogla bi da NAPREDUJE, a mladi koji tek treba da nađu prvi posao bi imali priliku da steknu iskustvo radeći za neku sitnu nadoknadu, sa ciljem da kasnije zarađuju više zahvaljujući stečenom iskustvu. Hebi ga, ja u mojoj firmi nikada ne bih primio nekoga bez iskustva, jer kao mala firma jednostavno ne mogu da priuštim da dajem platu, pa ni taj minimalac, nekome ko ne može odmah da krene da radi punom parom. Ali, da ja mogu da tog nekog platim recimo 5.000 mesečno ili manje, onda bih možda i razmislio o nekome bez iskustva, jer bi to već bilo isplativo.

I može do sutra neko da priča kako bi ukidanje minimalca srozalo plate kad to jednostavno nije tačno. Oni koji vrede na tržištu, imaju znanje i iskustvo, oni svakako neće da rade bez pristojne nadoknade koja uveliko prevazilazi današnji minimalac. Ne vidim zašto bi oni sad odjednom izgubili na ceni, samo zato što taj veštački minimalac više ne postoji. Sa druge strane, puno bi dobili oni koji trenutno iz raznoraznih razloga ne vrede ni taj minimalac na tržištu, pa stoga ne mogu da nađu posao uopšte.

---

Ček malo, jel ti to rad na uplatnom mestu kladionice nazivaš odgovornim poslom ? Odgovoran posao do mojega. Imaš softver koji ti ne dozvoljava da pogrešiš, znači ne možeš da ukucaš meč koji je počeo sve i da hoćeš, zaštićen si od pogrešno ukucanog meča time što svaka kladionica ima pravilo da je igrač dužan da proveri tiket i skrene pažnju na to ako je nešto pogrešno otkucano, imaš centralu koja kontroliše tikete i koja će blokirati svaki meč koji je neregularan. Jedina odgovornost ti je da ako ukucaš tiket na 200 dinara, toliko i naplatiš igraču. To može svako ko je završio prvi razred osnovne i zna sve brojeve. Mislim, jeste, svaki posao je donekle odgovoran, pa i čistačice, jer ako ona ne počisti klozet kako treba, neko može da se zarazi. Međutim, to nije vrsta odgovornosti o kojoj sam ja pričao. Pod odgovornim poslom sam pre mislio na finansijske menadžere, savetnike i slično čija jedna greška u proračunu može da košta milione. Upravo zato se poslodavac trudi da tim ljudima omogući najbolje uslove da mogu u potpunosti da se skoncentrišu na posao koji rade i naravno da ih neće opterećivati čišćenjem klozeta. Dakle, ne zato što zakon tako nalaže, već zato što je firmi u interesu da se taj čovek ne opterećuje sa dodatnim obavezama. Sa druge strane, kasirka i ako pogreši, za koliko može da pogreši ? Da ukuca jednu nulu više, pa umesto 200 ukuca 2000 dinara, a naplati 200. Pa to je šteta od 1800 dinara koja će joj se lako odbiti od plate. I šta je onda problem ako ista dobije još neko dodatno zaduženje, kao što je recimo da održava higijenu prostora u kome radi ? Čista je dobra volja poslodavca ako želi da obezbedi bolje uslove radnicima, pa unajmi čistačicu da obavlja taj deo posla kako se ovi drugi ne bi opterećivali time.

E sad, druga je priča da li je to fer, ali ako ti niko do sada nije rekao "život nije fer". Toj kasirki sa sve zaduženjem da očisti klozet je opet bolje nego 80% populacije planete. Bolje joj je od one dece po Kini što rade ceo dan za šaku pirinča, bolje joj je od većeg dela populacije Afrike koji gladuju i nemaju nikakav posao, peru veš u reci i rizikuju da ih ćapi neki aligator dok to rade, bolje joj je od onih silnih prostitutki po Tajlandu i drugim cheap fu*k zemljama, bolje joj je od većeg dela žena u zatucanim sredinama po Aziji koje nemaju prava ni da se školuju, ni da sede za istim stolom sa muškarcima, pa ni da napuste kućni prag dok glava kuće to ne dozvoli...

---

Pretpostavimo da je ta devojka imala ponudu za dva posla:

1- Rad na uplatnom mestu kladionice za 25000.
2- Rad u restoranu za 30000.

Obavi razgovor sa oba poslodavca i upozna se sa radnim obavezama, dužnostima i radnim vremenom. Plata u restoranu je veća ali ipak se odluči da radi u kladionici.

Kad se javi na posao "gazda" joj tresne pod nos proširenje radnih obaveza i čišćenje klozeta. Šta je to sad? Prevara jer "gazda" je od kandidata za posao prikrivao radne obaveze. Prevara je krivičnio delo. To i očekujemo od likova koji su do novca došli na sumnjiv način.

Ali devojka više nije u poziciji da zasnuje posao u onom restoranu. Na taj način su joj uskraćena prava. To su obične manipuulacikje ljudima nezamislive u društvu koje je pravedno. Država mora o tome da vodi računa i zakonima regulišen tu materiju.


Prvo ljudska prava pa onda interesi!


Nismo ni u Kini ni u Africi već u Srbiji, kucamo na vrata EU. A ako se gazdi ne dopada društvo čije resurse izrabljuje i bogati se na račun rada članova ovog društva neka ide u Afriku medju krokodile pa nek se kladi sa njima.

_{[Ovu poruku je menjao pajaja dana 16.12.2010. u 01:38 GMT+1]}