Pljuvali svoju firmu po Fejsu, pa ostali bez posla

Rade na crno za 150 evra, često i bez slobodnih dana
T. Damjanović/M. Leskovac - 16.12.2010. - 23:24
Za mnoge radnike zaposlene u buticima, prodavnicama, trafikama, kafićima uslovi rada su na granici izdržljivosti...
Većina nije prijavljena, prekovremeni rad se podrazumeva, a vikendi se tretiraju kao radni dani. Ovi radnici ne mogu da očekuju zaradu veću od 150-200 evra.


MALTRETIRANJE - Marina T. (19) bila je presrećna kada je posle nekoliko meseci traženja posla počela da radi u poslastičarnici na Novom Beogradu. Nije joj bilo bitno što neće biti prijavljena, već samo da ima dovoljno novca da plati studije. Međutim, ubrzo je umesto posla prodavačice za platu od 22.000 dinara morala da radi i druge poslove, a poslodavac joj je poručio da na slobodne vikende „može da zaboravi”.
- Umesto dogovorenog radnog vremena od šest sati, radim oko devet. Posao obuhvata ne samo prodaju već i dekoraciju sladoleda, već i svakodnevno ribanje toaleta. Vikendi su uvek radni dani, a slobodan dan može se dobiti samo sredinom sedmice - priča Marina.
Mnogi poslodavci često iskoriste kandidate za probni rad koji nekad potraje mesecima, a onda im saopšte da im novi radnik zapravo ne treba.
- Probni rad traje od dve do četiri nedelje. Gazda uzme do pet devojaka da rade neplaćeno i promeni ih bar 30 dok konačno jednu ne zaposli. Plata je 18.000 dinara, ali podrazumeva prekovremeni rad od 9 do 10 sati i posao higijeničarke. Ništa od toga nije u ugovoru koji uključuje šest sati radnog vremena. Prvi odmor dozvoljen je tek nakon šest meseci rada i to samo pet do sedam dana - kaže radnica butika na Bulevaru kralja Aleksandra. Naročito poražava činjenica da su radnici koje gazda prijavi spremni i da trpe maltretiranje nadređenog samo da bi zadržali posao.
- U aprilu sam primljena na probni rad u frizerskom salonu u centru grada. Za mesečnu platu od 20.000 dinara radila sam svih sedam dana u nedelji. U oktobru me je gazda prijavio na socijalno i penziono osiguranje i povećao platu na 25.000 dinara. Tada sam dobila i nove „zadatke” - da svaki put oribam WC šolju pre nego što on uđe u toalet i da nekoliko puta nedeljno njemu i njegovim prijateljima masiram glavu na „terapijama” ispiranja kose. Iako sam bila ponižena, nisam se usudila da dam otkaz - ogorčeno priznaje dvadesettrogodišnja A. M.
U Inspektoratu za rad ističu da su radi suzbijanja rada na crno pojačali broj inspekcijiskih nadzora. Za prvih deset meseci u Beogradu je bilo 3.356 nadzora, a podneto je 412 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

Rad na crno u Srbiji
Godina Broj nadzora inspekcije Broj kontrolisanih lica Osobe zatečene na crno
2007. 48.255 268.682 10.448
2008. 42.595 306.416 9.054
2009. 40.222 357.498 5.734
2010.* 26.673 427.105 4.089
*Obuhvaćen period od januara do septembra 2010. godine

Prijava inspekciji
PRIJAVLJIVANJE Rad na crno ili druge nepravilnosti poput kašnjenja i neisplaćivanja zarada, neuplaćivanja doprinosa i nepoštovanja ugovora, radnici mogu i anonimno prijaviti na telefon 011-275-36-89.

---

Znaš kako, ako je gazda prekršio zakon, on treba da odgovara, a ako se nekome ne sviđa posao, neka ga promeni. Ma, da, posla nema ni od korova, a onolike njive plaču. Što se studija tiče, one koštaju i neko mora da ih plati. Država treba da finansira obrazovanje onoliko stručnjaka nekog profila koliko je državi potrebno. Ostali ne treba ni da studiraju, jer nisu za to.

Pobogu, ima i drugih stvari u životu, osim fakulteta. Da, programiranje su mnogi naučili bez fakulteta. Nije da tipičan razvijalac novih tehnologija spada u tu grupu, ali može da se živi od toga. Postoje zanati (programiranje je samo jedan od njih), postoji svašta drugo.

Američki sistem je surov po tom pitanju jer država ne finansira obrazovanje dovoljnog broja stručnjaka, već se podrazumeva da student sam finansira svoje školovanje, a tu nisu svi jednaki. E, sad, država hoće da ti plati školovanje ako hoćeš da se prijaviš u marince i kolješ po belom svetu za državu. Daleko od toga da sam ja za to, ali postoji toliki spektar zanimanja. Aman, nisu svi za studije. Onima koji jesu neka ih država isfinansira i gotovo.

---

Nisi pustio vodu.

Dobro je da smo nakonn 100 komentara došli do zaključka da je programiranje zanat i da nije neophodan fakultet.

Pustiću vas da se još malo pljujete dok nedodjete do toga da su uvek prvo čovek a zatim zakon svetinje. Posle toga mogu da idu i interesi.

Ništa ti nisi razumeo.

Taj tvoj klinac sigurno ne radi u soniju, gde treba "samo" da reši problem, pri čemu ne zna ni o čemu se radi. Nemojte mi se samo hvatati za Teslu, koji eto, nije imao fakultet, a svašta je izmislio, jer kao što neko reče, to su izuzeci. Nije svaki klinac Tesla, a i Tesla je došao do znanja preko ozbiljne literature.

Dakle,



To je ono što ti ne možeš da shvatiš. Golo programiranje nije razvoj novih tehnologija. E, sad, ko hoće da pravi sajtove po narudžbini i da od toga živi, za to nije potreban fakultet.

---

@maliradojica

Obzirom da ne stojiš iza svojih stavova, već samo pljuješ, s tobom neću ni da se raspravljam.

---

Kakav senzacionalizam. Šta je ovde tačno maltretiranje ? Dekorisanje sladoleda ? Pa normalno da posao prodavačice nije samo da sedi za kasom, uzima novac i izdaje račune, nego da prodaje, što podrazumeva i to da se roba treba dovesti u red, srediti izlog, odgovoriti na pitanja mušterija, itd. To bi bilo isto kao kada bi se prodavačica u butiku žalila zato što mora da složi garderobu u rafove, da je pokaže mušteriji, da na probu, a onda to posle vrati na mesto ako mušteriji ne odgovara. Da ne treba možda poslodavac, vlasnik nekog malog butika, da zaposli 5 osoba za rad u butiku, ono jednu da slaže robu, drugu da pokazuje mušteriji, treću da vraća robu u rafove, četvrtu da odgovara mušteriji na pitanja i petu da naplaćuje prodatu robu i izdaje račune ? Tako nešto postoji samo u ogromnim buticima koje se protežu na više stotina kvadrata, pa normalno da ne može jedna osoba sve da postigne. Ali, neki butik od 20 kvadrata, naravno da će zapošljavati jednu osobu za sve to. Tako i ovo sa sladoledom... da ne treba možda da se uposli još jedan radik čiji će posao biti isključivo dekorisanje sladoleda ? Svašta.

Dalje, zašto je maltretiranje ako je poslodavac rekao da može da zaboravi na slobodne vikende ? Ima firmi i prodavnica koje imaju više posla vikendom nego ostalim danima i naravno da će kod njih vikend biti radni, a slobodni dani nekog drugog dana u nedelji. U zakonu nigde ne piše koji dani moraju biti slobodni, već samo da se moraju obezbediti slobodni dani, te ako devojka ima slobodan dan u toku nedelje, a sama kaže da ima, onda nema šta da se buni.

Ribanje toaleta takođe nije neki problem i nešto što bi se moglo nazvati maltretiranjem. Većina poslastičarnica ima tako mali toalet da se ono može očistiti za 5 minuta, bukvalno. Šta tu ima, naprskaš onaj domestos ili tako neko sredstvo, sačekaš 2-3 minuta, staviš gumene rukavice i samo prebrišeš nekom krpom za podove. Siguran sam da niko od nje ne očekuje da to radi uz pomoć četkice za zube, pa da se to smatra maltretiranjem.

Jedino što poslodavcu može da se naturi kao loše jeste to što nije prijavio radnicu, ali i ona je na to pristala, a i sama kaže da joj to nije smetalo. A nije joj smetalo zato što bi da je prijavljena, radila za 15.000, a ne za 22.000. Tako da je poslodavac praktično njoj učinio uslugu, a ne sebi.

U svakom slučaju, gomila gluposti. I pre nego što neko kaže "lako je tebi kad nisi u poziciji te devojke", jesam bio u sličnoj poziciji, možda i još goroj. Na nekim poslovima je bilo dogovoreno najviše 8 sati, pa sam radio i preko 12. Kada sam radio kao barmen-konobar u jednom kafiću, ne samo da sam čistio klonju (koja btw bude mnogo zaprljanija od bilo koje klonje u nekoj poslastičarnici), nego mi je dužnost bila da dođem sat vremena pre otvaranja i počistim sve podove i stolove u kafiću, bacim smeće od sinoć, barem jednom nedeljno prebrišem prozore ili češće ako treba, a trebalo je pošto je gotovo svakodnevno neko razbijao nešto što se onda zalepi za prozore (inače je svakih par dana bila živa narodna muzika, pa je dan posle toga kafić obično izgledao kao da je slon prošao kroz njega). Kada sam prodavao šolje na buvljaku, nije mi posao bio samo da stojim i prodajem, nego i da odem do gazde, donesem šolje, poređam ih tako da izgledaju lepo i da se svaka lepo vidi, ako zafali odem ponovo po šolje, pa se vratim, poređam, pa po završetku radnog vremena spakujem sve to, odnesem ponovo gazdi, pa tek onda kući. A što se tiče vikenda, radio sam u nekoliko firmi gde vikend jednostavno ne može da bude slobodan jer tada ima najviše posla, recimo radio sam u već pomenutom kafiću, zatim na uplatnom mestu kladionice, u diskoteci kao DJ... i obično bio slobodan utorkom ili sredom. Kada sam radio kao kondukter, nisam imao ni taj jedan slobodan dan. Pa šta sad ? Jesam tada imao izbora ? Nisam. Da jesam ne bih to radio i pod tim uslovima. Jednostavno, trebao mi je novac, što znači da mi je trebao posao... pa sam radio ono što sam mogao da radim sa svojim tadašnjim obrazovanjem, znanjem i iskustvom i pod uslovima koje su bili spremni da mi ponude.

Jedina razlika između mene i nekih je to što ja nisam kukao po novinama, pozivao na nepravdu i tražio od države da mi rešava probleme, niti trošio novac da se ušljemam ko majka kad dođe slobodan dan i kunem zlu sudbinu što nemam bolji posao (ovo se ne odnosi na ovu devojku iz teksta, nego na neke druge ljude koje znam), već ulagao u sebe, kupovao knjige, išao na kurseve, itd. I nisam svoje poslodavce pljuvao po fejsbukovima nego se trudio da od njih nešto naučim, da pokupim neke dobre ideje, tražio savete i slično.

A ova što kuka, uopšte nema razloga da kuka, kad se njoj taj rad, koliko god da je težak isplati, jer njime plaća studije. Valjda ima neki plan šta će sa tim studijama i kako će kasnije da ih unovči. Ako nema i ako očekuje od države da joj obezbedi bolji posao samo zato što se muči i studira, onda ne znam zašto uopšte studira koj moj. Bolje onda da se pomiri sa tim da će celog života raditi po ovakvim poslastičarnicama. Da ne misli možda da je madima na zapadu bolje ? Pa nije. I tamo ko nema bogatu porodicu koja će da im sponzoriše studije, školuje se i istovremeno rade neki part time job kao što je recimo rad u Mekdonaldsu gde takođe mora da opslužuje mušterije, riba klonju, izbacuje smeće i to za mizerne pare. More, ovde su ljudi debelo razmaženi.

---

Samo da se osvrnem na ovo. Programiranje jeste zanat i naravno da ne zahteva fakultet, ali ne zbog toga što je to zanat, već zbog toga što se skoro svaki posao može naučiti i raditi bez fakulteta. čak šta više, neki od najuspešnijih ljudi u svojim oblastima, uopšte nemaju završen fax. No, to ne znači da je to pravilo. Samo programiranje je danas čisto fizikalisanje i nije potrebno neko specijalno znanje osim da poznaješ sintaksu jezika koji radiš i način na koji se ta sintaksa upotrebljava. Zapravo, programiranje se može poistovetiti sa prevođenjem sa jednog jezika na drugi. Dakle, posao programera je da dobijene instrukcije tipa "napraviti funkciju koja kao parametre dobija dva broja, izvrši sabiranje, vrati rezultat" prevede u programski kod i ništa više od toga. Dakle, ništa posebno. Programiranje može da nauči svako ko je sposoban da nauči neki strani jezik. Međutim, ozbiljan razvoj softvera ne obuhvata samo programiranje, već i mnogo drugih stvari kao što su projektovanje, analitika, rešavanje specifičnih problema, kreiranje algoritama, optimizaciju, QA, odnosno testiranje, organizaciju development tima, itd. Upravo zato postoje zanimanja kao što su analitičar softvera, projektant softvera, tester, menadžer projekta, vođa tima, itd. E sad, fora je u tome što u nekim manjim firmama, ne isplati se unajmiti posebno ljude za svaki od ovih poslova, nego se za mesto programera traže oni koji umeju i da projektuju softver i da ga napišu i da ga testiraju, pa se stiče utisak da je programiranje nešto ne znam ti ni ja kako ozbiljan i zahtevan posao. U velikim firmama gde postoje sve ove pozicije, programer je zamenjiv koliko i čistačica, jer takvih koji umeju da pišu kod ima na kilo, pa će mu i plata i uslovi biti u skladu sa tim. Izuzetak je recimo google, gde su uslovi takvi kakvi su, ali njima se može...

---

Dobro, zahvaljujem.

Obojica ste potvrdili da je programiranje zanat i da nije neophodan fakultet. Imamo zajedničko gledište na tu jednostavnu činjenicu.

Možemo se sada vratiti temi.

@Marko_L

Slazem se skroz s tobom samo da ne bi diskutovali ko je razmazen i sta se od koga ocekuje treba sve unapred regulisati, a ne dogovor uz tapsanje po ramenu koji od part-time nekako predje na posao 12+ sati, bez slobodnog dana, neprijavljen...
S tim buvljackim muljazama se mora prestati iako je ponekad zgodno to nazvati kao "cinjenje usluge". Toboz gazda joj obezbedjuje studije, a ne prijavljuje je zbog njenog dobra.
Time ne samo sto se krsi zakon i prava tog radnika (ma koliko ih osporavali) vec se guse i oni preduzetnici koji ta pravila hoce da postuju.

To sto je (sudeci po tekstu) dogovor bio drugaciji. Zapravo, nevezano koja je stavka u pitanju, da li rad vikendom, rad 9 umesto dogovorenih 6 sati (ovaj deo si preskocio ;)) ili nesto drugo - problem je sto je posao bio daleko drugaciji od dogovorenog.
Naravno, mogla je ona da da otkaz a nije ga dala jer joj je veoma potreban posao, pa makar i takav, ali to ne znaci da je zbog toga nepostovanje dogovora OK, nego samo znaci da je ona u situaciji da mora trpeti taj ne-OK posao.

Ono sa dekoracijom sladoleda jeste glupost, ali kao sto rekoh - poenta je u nepostovanju dogovora sto se vidi iz ostalog navedenog.

---

@ kandorus: Fakultet nije neophodan za programiranje, kao ni za 99% drugih zanimanja

Potpuno se slažem. Čovek nemora da završi fakultet da bi radio složen posao.

Nisam baš najbolje razumeo ko i šta treba da reguliše ? Ako misliš na to da radnik treba unapred da se dogovori o svemu sa poslodavcem, slažem se, ja to sve vreme i govorim. Mnogi radnici jednostavno ne vode računa o tome i potpisuju sve što im se poturi, pa im posle država kriva kad taj posao nije baš onakakv kakvim su ga zamišljali, a sve lepo piše u ugovoru. Hebi ga, ako ti u ugovoru piše "i ostali poslovi po potrebi", to je vrlo malo teksta i lako promakne, ali ako ti promakne, sam si kriv i nije isključeno da ćeš sutra dobiti zaduženje da odeš po burek, oribaš klonju ili šta takvo.

E sad, stvar je malo komplikovanija a ako u ugovoru stoji jedno, a radi se drugačije. Komplikovanije je zato što ako recimo u ugovoru stoji da je, šta znam, radno vreme 6 sati, a radi se 9, to predstavlja kršenje ugovora, ali ne samo od strane poslodavca, već i od strane radnika. Mislim, svaki ugovor je obavezujuć za sve njegove potpisnike. Samim tim, radnik koji se buni da radi mimo ugovora, mora da bude svestan da tu ima i njegove odgovornosti, osim ako je nateran da tako radi. Ali ako je "nateran" da tako radi onda ne. Koje je razlika između nateran i "nateran" ? Pa, nateran može značiti da mu je poslodavac rekao "Ima da radiš 9 sati ili ćeš dobiti otkaz" i u tom slučaju radnik ima puno pravo da traži zaštitu od države tako što će da prijavi slučaj inspekciji, koja će potom da kazni poslodavca, a ima elemenata i za krivično gonjenje zbog ucene. Da li je time zapečatio svoju sudbinu u toj firmi ? Verovatno, ali drugog puta nema, osim da ćuti i radi pod tim uslovima. Sa druge strane, "nateran" može značiti da mu je poslodavac rekao "Znaš, malo se povećao obim posla, pa sam hteo da te zamolim, naravno ako možeš, da ostaješ malo duže na poslu", a radnik onda pomisli da će dobiti otkaz ako ne pristane, pa prihvati da radi duže. E tu država ne može ništa da mu pomogne, jer je i on sam prekršilac ugovora i može se smatrati saučesnikom.

A kako zamišljaš to prestajanje ? Ono, nabaviš čarobni štapić, izgovoriš hokus pokus i odjednom ceo svet živi u razumevanju i slozi. Pa ne ide to tako. Neke stvari je jako teško regulisati zakonom, pa još obezbediti da se taj zakon poštuje u potpunosti. Takvi zakoni su recimo zakon o autorskim i srodnim pravima. Jel postoji takav zakon ? Postoji i to skoro u svakoj državi, a opet ga ne poštuje barem 90% stanovnika, ne samo u Srbiji nego u celom svetu. Da li je postojao zakon o obaveznom služenju vojske ? Jeste, ali se slabo poštovao i odziv je bio slab, jer ljudi jednostavno nisu želeli da idu u vojsku, pa je na kraju ukinuta. Da li bi države mogle ovo da reše ? Da, ali ne bez teškog gaženja nekih civilizacijskih normi. Recimo, da bi regulisali pirateriju, morali bi da urade nešto (ili sve) od ovoga: da snifuju internet saobraćaj i svakog prekršioca kazne teškom robijom, da zabrane ljudima pristup internetu, odnosno proglase internet i bilo kakvo globalno umrežavanje ilegalnim, i slično. Da bi naterali ljude da poštuju vojnu obavezu, morali bi da upadaju po kućama, vezuju ljude lancima i tako vezane ih vode u kasarnu ograđenu bodljikavom žicom i snajperistom koji će smaknuti svakog ko pokuša da zbriše. Ali tako nešto ne može da se uradi bez teške represije i ugrožavanja ljudskih prava, što bi pre ili kasnije dovelo do revolta i ljudi bi se opet izborili za svoja prava.

U svakom slučaju, zbog svega toga, nađen je kompromis, pa se piraterija strogo kontroliše isključivo u poslovnoj primeni, dok kućne korisnike niko ne dira, osim ako se eto neko nađe pametan kao ovi iz piratebay-a pa ignorišu upozorenja, javno vređaju i prozivaju nosioce autorskih prava i slično, pa zaglave neku robijicu. Mada realno, ništa time nisu postigli, piratebay eno ga živ i zdrav, a piraterija i dalje cveta.

E slično je i sa ovim zakonima za zaštitu radnika. Onako kako su trenutno postavljeni, itekako omogućavaju da se legalno posluje u nekakvoj sivoj zoni. Međutim, kada bi bili rigorozniji, pola privrede bi jednostavno stalo. Ne bi bio toliki problem da samo poslodavci krše taj zakon. Problem je što ga u velikom broju krše i radnici. Ima mnogo onih koji žele da rade neprijavljeni, zato što tako dobijaju više keša na ruke. Ima dosta onih koji žele da rade 12 sati dnevno, jer tako zarađuju više para ili stiču više iskustva ili nemaju ništa pametnije da rade. Ima dosta onih kojima treba posao, bilo kakav, i nije im problem ni da čiste klonju, ni da obrišu prašinu, ni da odu po burek... jeste, kukaće oni na to, onako u sebi ili u krugu porodice, ali će na poslu da ćute i rade i uteše se kada legne plata. Zapravo je jako malo onih kojima zapravo smeta što se krši zakon i spremni su i da prijave inspekciji i da se suoče sa gazdom i da idu na sud ako treba. U takvoj jednoj atmosferi, kako mislite da država strože sprovodi zakon ? Kada bi se to uradilo, pa barem polovina današnjih radnika bi odgovarala za nešto, makar neki lakši privredni prekršaj.

Upravo zato je i tu nađen kompromis, pa se neke stvari ne jure, nekad se progleda kroz prste, a nekad zakon jednostavno ima rupe koje mogu da se iskoriste, pa samim tim delovi tog zakona postaju beskorisni. Jedan od takvih delova zakona je i onaj koji kaže da radnik ne može da dobije otkaz bez razloga. Super, ali zato poslodavac može bez problema da nađe 1000 razloga za otkaz. I šta sad.

---

Eto čovek svaki dan nauči nešto novo. Naprimer, danas sam saznao da su za kršenja ugovora u radu, što se tiče prekovremenog, u Srbiji uglavnom zaslužni radnici.

Da bi se govorilo o odgovornosti pored formalno-pravnih odnosa zaposleni-poslodavac bitan element je i MOTIV. Zaposleni u ovom slučaju nema motiv ali POSLODAVAC IMA MOTIV a to je izrabljivanje i iznudjivanje prevarom. Zato ovde nema dileme. Poslodavac je lopurda koja se prevarom i otimačinom bogati na račun tudjeg rada.

Pogrešno si interpretirao ono što sam rekao. Nisu uglavnom zaslužni radnici, nego i radnici imaju deo odgovornosti u kršenju ugovora ako dobrovoljno pristanu da rade nešto mimo tog ugovora. Dakle, ja ne kažem da poslodavci možda nisu više odgovorni, recimo ako su oni inicirali kršenje ugovora, ali sve zavisi od slučaja do slučaja. Ono što nije moguće jeste da radnik nikada nije kriv, da ne mora da prihvati odgovornost ni za šta, da ne mora da poznaje zakon, da ne mora da poštuje propise... a poslodavac treba sve to. I onda radnik umesto da se žali ako je prekršen neki zakon ili zbog kršenja ugovora, on će se žaliti kad god nije zadovoljan, iako su i zakon i ugovor koji su potpisali ispoštovani.

---

Možda sam malo bio ciničan, al OK. Da ne širimo.

Nego da se vratimo na prvobitnu temu (ili barem kako je ja vidim).

Pljuvali su i to javno, da li je logično da popiju otkaz - da. Ali po zakonu - znači nema blanko ostavki i ostalih brljarija, niti mobinga da sami odu.

Zašto misliš da rad protiv interesa firme nije zakonski osnov za otkaz.

---

@Marko_L
Imam utisak da se to sivilo sve vise siri i da za firme prelazak u sivu zonu predstavlja normalan korak u racinalizaciji poslovanja. Razume se da su dazbine velike i zna se ko je krivac ali takva praksa visestruka stetna i za radnika i za privredu, a posredno i za tog poslodavca. Svaljivati krivicu na radnika je malo smesno jer tesko da prosecni sljaker odredjuje uslove pogotovo kad vlada velika nezaposlenost. Naravno ima izuzetaka ali nije to rasirena pojava. Razume se da sljaker nema nigde na svetu neki veliki prostor da odredjuje uslove pod kojim radi ali postoji zakonske granice u kojima svaka ponuda poslodavca mora da se krece.

Ne bi rekao da to moze da se poredi sa piraterijom jer kontrola rada na sivo se ne kosi bas sa pravom na privatnost. Da vlast zeli da se zakon sprovodi on bi se sprovodio i sveo sivilo na minimalnu meru. Drzavnim krmcima sad odgovara ovakva situacija gde se zmuri na mnoge stvari da bi ocuvali "mir" i ne svrbi ih mnogo nezadovoljstvo ni radnika ni privrednika sve dok su im guzice site. Nije briga njih sto gazda djura radi na sivo i racionalise na sivo.. pustice ga samo da se ne pravi buka, a uvek mogu dici akcize na gorivo, duvan, vazduh (bar dok se opet ne omasove kanisteri pored puteva) pa ce te opet klepiti a da nisi ni svestan.

U celoj ovoj prici neko mora ispasti magarac i nemojte biti previse ostri ako ponekad njakne.