Citat:
IUOP_1:
ili uopste nije imala sta da validira, jer nije dopunula kartu?
Nisam razumeo od pocetka. Ona je trebala da bude u onoj grupi sa najnizom penzijom gde je besplatna voznja valjda, ali su to onda ukinuli tu odluku pa sad valjda se dopunjava godisnja od 407 dinara bese, sad da li je isla to da vidi ne znam jer je valjda napunila 65 godina a do tad je placala 1120. Zato sto su napravili zbrku sa menjanjem tarifnog sistema, pa su svi penzosi prvo trcali da nose potvrde, pa to ne vazi pa se vraca na staro i ljudi pojma nemaju.
Status mog ortaka (covek je inace javna licnost iz sveta muzike):
"Komunalci danas odvukli decka u haustor i odvalil ga od zivota. E sad,zamislite vase dete samo u prevozu, i zaboravio bus plus na klaviru i neko dodje da ga maltretira!?
I onda tata mora da im se u**re u zivot svakom ponaosob...mislite o tome."
Pitao sam ga sta je bilo - stvarno si maltretirali klinca jer nije imao kartu, dakle nikakvo nasilje klinac nije ispoljio ka njima, samo je hteo da napusti vozilo na NORMALAN nacin.
Odlican tekst:
http://pescanik.net/brusliplus/
"Agresivna (i na izvestan način demagoška) kampanja za apsolutnu naplatu javnog prevoza je, tvrdim, deo projekta izgradnje izolovanog socijalno i klasno ekskluzivnog prostora u centru Beograda (čije središnje mesto svakako zauzima izgradnja Beograda na vodi). Socijalni i javni servisi, među njima i javni prevoz, transformišu se tako da usled previsoke cene prestaju biti dostupni svima, pa mogućnost da im se pristupi postaje dakle ekskluzivna, a mobilnost se pretvara u privilegiju, dok je ulazak u centar luksuz. U tom smislu i komunalna policija i nesnosno brbljivi aparati u autobusima postaju tehnologija proizvodnje klasne razlike (jer efektivno siromašnim građanima onemogućavaju pristup mehanizmu mobilnosti)."
"Ako Saša Ilić nije želeo da se osvrne na pitanje plaćanja javnog prevoza, ja želim. Ono što se kroz kampanju za plaćanje javnog prevoza u Beogradu potura kao vrednosno neutralno i zdravorazumsko, zapravo je vrednosno veoma bremenito: plaćanje prevoza nije pitanje razmaženih građana, jer u situaciji radikalnog siromaštva, izbegavanje plaćanja prevoza je pitanje egzistencije. Ako je funkcija javnog prevoza redukcija razlike između centra i periferije, omogućavanje emancipacije kroz obrazovanje i zaposlenost, ako želite i snižavanje cene rada bez snižavanja cena nadnica,[4] ne znači li to da je besplatni javni prevoz benefit za celo društvo? Možda jeste, ali u razobručenom kapitalizmu i u dometu njegove radijacije sve je kontraproduktivno. Siromaštvo možda ne opravdava divljaštvo, ali ga svakako uzrokuje. Usput: bara nije ništa drugo do voda kojoj nedostaje mobilnost. Bara se, drugim rečima, održava zaprečavanjem socijalne mobilnosti, a posredno i podržavanjem nekažnjivosti komunalaca i promovisanjem bahatosti u održavanju reda."
