Beogradska kampanja i smrt
U međuvremenu istočno pitanje je ponovo postalo aktuelno za Mađarsku. Posle pada Konstantinopolja, 1453. godine, Mehmed II je ponovo bacio pogled na Evropu i Mađarsku.
Prva bitka se odigrala kod Kruševca 1454. godine, gde je Hunjadi strahovito porazio Feriz bega i dao do znanja Turcima da se ne šale sa njim.
Poučen time, Sultan Mehmed je spremio ogromnu vojsku pojačanu sa ratnim brodovima. Prvi cilj Turaka je bio Beograd. Hunjadi je odmah krenuo za Beograd (Nándorfehérvár) i spremao se za odbranu protiv Turaka. Kampanju je spremio o svom trošku, opremio grad za odbranu i komandu ostavio svom šuraku Mihalju Silađiju (Mihály Szilágyi) i svom starijem sinu Laslu Hunjadiju (László Hunyadi), dok je on u međuvremenu otišao da spremi flotu od dve stotine brodova. Hunjadi je svoju vojsku ovaj put skupio kao za „biti ili ne biti“. Hrišćani sa svih strana, sa i bez oružja, su se skupili da bi zajedničkim snagama odbili pošast sa istoka.
Bitka na Dunavu se odigrala 14. jula 1456. godine, i mađarske snage su teško porazile Tursku flotu. Takođe su se nizali uspesi na kopnu i Hunjadi je razbio Turke (21, 22. jul 1456.), uništio im je kamp i naterao Mehmeta da se povuče nazad u Tursku, Istanbul. Sa ovom pobedom Janoš Hunjadi je obezbedio mir na jugoistočnim granicama države u narednih 70 godina.
Papa Kalikstus (Pope Callixtus III.) je posle bitke i saznanja o pobedi izjavio da je bitka kod Beograda odlučila sudbinu hrišćanstva i po predanju naredio da svakog dana u podne zvone zvona na hrišćanskim crkvama u čast i obeležavanje Hunjadijeve pobede nad Turcima.
Tri nedelje posle pobede, izbila je kuga u kampu Hunjadijeve vojske i što nisu mogli Turci uradila je kuga. Hunjadi je umro 11. avgusta 1456. godine i sahranjen je u katedrali u Alba Juliji (Gyulafehérvár), pored starijeg brata.
3Sviđa mi se :thumbsup: 3