Kao klinac, pri renoviranju stana tapete su privremeno bile prelepljenje preko štekera. Već pre toga su mi objasnili da plastika ne provodi struju. Kada sam dodirnuo tapete na tom mestu udario me je blagi elektrošok. Ne previše veliki ali dovoljan da se oseti kontrakcija mišića na ruci i delimično na grudima. Da li zbog vlage na zidu ili iz drugog razloga došlo je do određenog provođenja struje. Takođe mi je bila zanimacija da one šrafcigere sa led diodama za indikaciju struje guram u te štekere.
Ako imaš decu moj ti je savet sledeći:
1. Reci im sve u vezi struje što znaš. Što više znaju manja je šansa da će biti radoznali da eksperimentišu i više oprezni kada znaju šta su posledice. Znači, objasniš im do detalja koji uključuju kontrakcije mišića, zaustavljanje rada srca, izolatori, provodnici... Sve. Obnovi gradivo ako se ne sećaš svega.
2. Podseti ih svaki put kada vidiš da petaljju nešto sa strujom.
3. Stavi zaštitu za utikače na sve nekorišćene štekere. Smanjenje rizika.
4. Ako baš hoće da se igraju sa strujom možeš da im nabaviš baterije, male elektromotore itd. Kao onaj komplet za OTO što se pre koristio, možda još uvek. To će ih držati zainteresovane i dalje od pravog problema sa strujom. A još će i da nauče korisne stvari.
Bazirano na iskustvima iz mladosti :)
Silence of the heart, practiced with wisdom,
will see a lofty depth;
And the ear of the silent mind will hear untold wonders.
-- Hesychius of Jerusalem
Kad se deca igraju sa strujom...
Re: Kad se deca igraju sa strujom...
