Alimentacija od strane nezaposlenog lica

Kao po običaju, kada je Srbija u pitanju, uopšte nije toliko problem zakonska regulativa (mada može biti i bolja), nitii (ne)mogućnost rešavanja pomenutih situacija, već je problem u primeni, neefikasnosti sudskog sistema, kao i nezainteresovanosti nadležnih institucija. A sada, da malo produbimo tematiku.

Prvo, moramo da razdvojimo decu od braka, jer to nema veze jedno sa drugim. Brak se ne sklapa između dece i roditelja, nego između dva supružnika koji mogu, a i ne moraju imati decu. A deca se mogu imati i van braka. Isto tako, dva supružnika mogu živeti zajedno ili odvojeno, bez obzira da li su u braku ili ne i da li imaju decu ili ne. Samim tim, jasno je da je brak samo ugovor koji definiše uzajamna prava i obaveze dva supružnika. Međutim, brak ne određuje prava i odnose prema deci, već je to skroz odvojena stavka. To što se starateljtsvo i slične stvari vezane za izdržavanje deteta obično rešavaju prilikom brakorazvodne parnice, ne znači da imaju veze jedno sa drugim.

E sad, kada je starateljtsvo nad decom u pitanju, po defaultu oba roditelja (bez obzira da li su u braku ili nisu) imaju 50% prava i obaveza prema tom detetu, osim naravno u slučajevima kada je jedan od roditelja psihički bolestan, na robiji ili iz nekog drugog razloga nepodoban za starateljstvo nad detetom. Tako da ta prava i obaveze prema detetu ne počinju stupanjem u brak, niti se završavaju istupanjem iz istog. Međutim, u praksi je stvar nešto drugačija, zbog čega i dolazi do problema.

Dakle, sve je divno i bajno dok između roditelja postoji skladan odnos (namerno ne kažem bračnih partnera, jer to nema veze sa daljom pričom), međutim problem nastaje kada se ti odnosi poremete, što je skoro pa neminovno u većini slučajeva i roditelji više ne mogu da žive jedan sa drugim. Tada se dešava da jedan od roditelja postaje zvanični staratelj i dete odlazi da živi sa tim starateljem, što je samo po sebi ok, jer dete mora negde živeti, a ne može živeti na dva mesta u isto vreme, niti je praktično da se seljaka svakih par sati ili svakih par dana. Međutim, ono što jeste problem je to što, iako u teoriji i dalje oba roditelja imaju ista prava i obaveze prema tom detetu, u praksi vrlo često ovaj drugi roditelj biva itekako oštećen i uskraćuju mu se sva prava, a zahetva ispunjenje svih obaveza. To je manje izraženo kada roditelji i posle rastanka ostanu u koliko toliko ok odnosima, odnosno ako su se sporazumno rastali, ali je ipak mnogo češći slučaj da su ti odnosi narušeni, jer da nisu, verovatno se ne bi ni rastajali jel.

I šta se onda dešava. Taj roditelj koji je dobio dete (u 90% slučajeva to bude majka, čak i kada je otac mnogo pogodniji za to, što je još jedan problem samo po sebi) dobija moćno oružije za manipulaciju, koje vrlo često i koristi. Tako da, uopšte nisu retke situacije da taj roditelj koristi situaciju da u svakoj prilici kada mu nešto treba uslovljava drugog roditelja viđanjem deteta, da novac namenjen izdržavanju deteta troši na kojekakve gluposti bez ikakve kontrole, da svi troškovi viđanja deteta, a to skoro niko ne pominje, padaju na roditelja koji ne živi sa detetom i slično. A da ne pričamo o tome da roditelj koji je sa detetom ima mogućnost da u mnogo većoj meri utiče na razmišljanje i vaspitanje deteta, što se isto tako često koristi da se dete okrene protiv tog drugog roditelja, što je izuzetno lako kada je dete malo. I još mnogo toga što sam video na bezbroj primera, a nešto od toga i lično doživeo.

Naravno, ima i drugačijih situacija. Da roditelj koji nije dobio starateljstvo nad detetom na sve načine izbegava izdržavanje tog deteta, kao i sve druge obaveze prema istom, što je samo po sebi problem druge vrste. Upravo zato svaki zaseban slučaj mora pažljivo da se procesira, za šta je naravno potrebno mnogo efikasnije sudstvo, kao i mnogo veći angažman socijalnih službi. Ovako, džaba što su mnoge od gore pomenutih stvari zakonski regulisane, kada nema ko da sprovede taj zakon, odnosno to može da potraje više meseci ili više godina. A za to vreme, neko biva sve više i više oštećen, a u najvećem broju slučajeva, najviše je oštećeno dete, bez obzira da li je u pitanju nemogućnost jednog od roditelja da ga viđa, da li mu je uskraćeno izdržavanje ili nešto treće.

---

@Ventura,

Nisam siguran da je ta "cist racun" strategija idealna.

Zamislimo sledecu situaciju - roditelj A i B, A ima visok standard, dok je B nezaposlen.

Dodje do razvoda - i dete pripadne roditelju A.

Koliko treba da izdvaja roditelj B?

IMHO, troskovna metoda vezana za konkretno dete nije bas pravedna - roditelj A moze to dete staviti u najskuplji vrtic i zahtevati da roditelj B kesira 50% tog vrtica sto je besmisleno posto je ocigledno iznad finansijskih mogucnosti roditelja B + zasto bi roditelj B ucestvovao u takvim luksuzarijama protiv svoje volje, kada tako nesto ni u braku ne bi bio obavezan?.

Zbog toga se koriste prosecni troskovi izdrzavanja posto je sve iznad toga luksuz. Ako roditelj A moze da priusti luksuz detetu - super, ali ne moze zahtevati od roditelja B da taj luksuz finansira.

Cak i da je situacija obrnuta - da dete pripadne roditelju B, nisam bas siguran da ima bilo kakve logike da se roditelju A razreze individualno da izdvaja pa da ispadne da roditelj A izdvaja 10-20+ prosecnih mesecnih izdrzavanja svakog meseca, vec treba da postoji zakonski minimum koji pokriva prosecno izdrzavanje deteta a iznad toga, ako roditelj A zeli da izdvaja vise, to je na njemu.

Zasto? Pa lepo - ni za vreme braka roditelj A nije nuzbo obavezan da u dete ulozi tolike pare ako nece (uopste ne ulazim u to da li je to OK ili ne sa moralne ili bilo kakve druge subjektivne tacke gledista - to je totalno offtopic) zasto bi odjednom to postala obaveza posle braka?

Sve su to mucne stvari nabijene emocijama i ocigledno postoje dobre sanse da neko izadje zakinut a najvise obicno strada samo dete/deca - ali drzava mora imati neki racionalan sistem da se nosi sa tim stvarima, i taj sistem ne moze zahtevati besmislene i neizvodljive stvari od roditelja posto u tom slucaju zakon ne vredi ni 5 para.

---

To i ja kazem, ali evo zmej ima iskustva da zakon kaze da dete mora da pije sampanjac kad roditelj jede kavijar :)