Profesorka Mila Pavlović - sramota ne samo geografskog fakulteta već i celog BU

Ne poznajem dovoljno ovaj konkretan slučaj pa ću napisati samo uopšteno da se na fakultetima u Srbiji po pravilu bubaju napamet činjenice. U principu "profesori" štrpnu par rečenica iz jednog izvora (knjige), par rečenica iz drugog izvora i rečenica po rečenica dobijete neki ispit koji je u stvari samo nabrajanje činjenica. Takvih ispita ima dosta i velika je verovatnoća da naletite na takvu situaciju.

Najveći nedostatak bubanja činjenica je u tome što je to znanje kasnije neupotrebljivo za bilo šta. Takodje, tako položen ispit se garant zaboravi u roku od odmah jer memorisane činjenice se "prebrišu" novo-pristiglim informacijama odnosno informacijama koje su za čoveka značajnije od memorisanih činjenica. Tako da od takvih ispita nikakve koristi.

U stvari korist za studenta je obrnuto proporcionalna dužini pripremanja ispita. Što duže priprema ispit to je korist za studenta (od tog ispita) manja. Pomalo paradoksalno ali izgleda da je tako. Pre ili kasnije u manjoj ili većoj meri svaki student "naleti" na ispit za koji nije motivisan a upravo iz razloga pukog nabrajanja činjenica.

Odgovornost profesora prema studentima nije nešto čemu se na Srbijanskim fakultetima daje neki značaj. U stvari profesori pokušavaju da se drže što dalje od studenata a jedno od sredstava je bubanje napamet činjenica koje su oni godinama bubali tokom studiranja, pa asistentskog šegrtovanja a i kasnije kad su se "zavalili" u katedru. Malo po malo, oni sve to uguravaju u ispit i takav staž u bubanju zahtevaju od studenata i dobijete preterano obimne ispite koji se spremaju godinama.

Neću sad o tome što profesori uglavnom, tokom predavanja, krišom (ili otvoreno) zaviruju u beleške na što studenti nemaju pravo na ispitima. Takvim odnosom prema nastavi raste jaz izmedju izašlih i položenih.

Pravo rešenje je u promeni odnosa profesor-student u kome će profesor biti odgovoran za korist koju će student imati od pripremanja ispita.



Zaista, godinama besciljnog blebanje napamet mora da ima nekog traga. I ja mislim da to mora imati nekih posledica na ličnost. Ili kako bi se reklo "po starinski" - "mogla bi deca da se preuče".

Nije problem što se neke činjenice moraju nabubati. Problem je kad je bubanje činjenica samo sebi svrha.

Sasvim je na mestu to što piše ventura - fakulteti i profesori postoje zbog studenata a ne obratno. Po tom pitanju studenti u Srbiji još uvek nisu sazreli da se izbore za svoja prava. Poslušnost je najpoželjnija karakteristika koja se neguje na studijama. Medjutim, interes studenata je nešto drugo. A oni koji pomenu "nešto drugo" se odmah "seku u korenu".