Dobar savet od venture. Pretpostavljam da je imao dosta prilike da vežba ovaj odgovor :)
Jednom sam bio u vrlo teškoj situaciji oko godinu i po dana, kada sam bukvalno krov nad glavom i hranu plaćao od pozajmica. Ali, ja tada nisam pozajmljivao od prijatelja, nego isključivo u krugu porodice, od mojih ljudi koji su tačno znali šta je u pitanju i zašto sam u takvoj situaciji. I sve sam vratio do zadnjeg dinara kada je kriza prošla. Odlično znam šta je problem sa novcem i zato sam slab na ljude kada mi traže pomoć.
Ali, kad mi se neko tri godine kači na vrat, kao poreznik, tu negde oko prvog, i kada vidim da čovek tri godine živi život koji sebi ne može da priušti i nema nameru da to promeni, tj u duhu prethodne rasprave, kada vidim fiskalnu neogovornost, zapitam se koja sam ja budala. Nije to "drug u nevolji", svako od nas može da živi život iznad sopstvenih mogućnosti i da se optereti dugovima koje ne može da servisira, pa da ispadne "drug u nevolji". To je nezrelost i neodgovornost. Nisu mi strane ni scene sa zviždanjem pod prozorom, dolaskom u kuću u 7 ujutru, brate daj mi 10, izvini 15...
I realno, sve to što mi se duguje mi i ne znači koliko me vređa njihovo ponašanje, naročito kad počnu da mi kalkulišu sa kursnim razlikama, pa umesto da mi vrate ono što sam im dao (EUR za EUR, RSD za RSD), gledaju kakav je kurs, pa mi onda daju onako kako će za njih biti manje. Evo, ova poslednja pozajmica koja me je i naterala da napišem ovo - tražio mi čovek pre par meseci 1000, dao sam mu 500, pre mesec dana mi je vratio tih 500, da bi se pre neki dan pojavio da traži 300. Šta je ovo ako ne čist bezobrazluk? Dao mi čovek moje pare da malo budu kod mene, ne razumem!?
1Sviđa mi se :thumbsup: 1