step up 12V na 24V ali od 5A pa naviše ...

hmm sviđa mi se što se bavite i ističete važne detalje dok se ja bavim golom funkcijom :)
imam osećaj da ako taj stepup proradi i bude tužno radio, vraćaću se na ove postove in depth...

bilo kako bilo, ja sam danas dobio fin merač L. fino razmotao par zavojnica sa najdebljom žicom koju sam našao , odnosno razmotao ih do ~10uH.
promer žice na tim zavojnicama je oko 1,1mm. šta mislite o tome ? 20A ? može?
dalje, namotao sam trafo sa žicom od 1.2mm. 1.6mm je bilo nemoguće motati sa dva struka u ruci (sekundar), a za tri (primar) nisam hteo ni da razmišljam.
mislim da je to ispalo dobro. merio sam induktivnost i otpor primara od srednjeg izvoda ka krajevima i to se kreće oko 10,40uH +- 0,1uH.
za sekundar je ta vrednost 14,80uH +-0,1uH.

otpor (induktivni otpor) je skoro nemerljiv na mom peaktechu ~ 0.1 ohm za bilo koje izvode primara i sekundara.

sutra mi stiže ostalo pa ću pokušati to na miru da složim. javljam dalje ako ikoga zanima :)
pozdravljam vas.

.... još nešto, ovaj otpor od 0,01ohm vezan na bazu tranzistora i source od fetova mi je veliki prb.
najmanje što imam je 0,1ohm.
imate neki predlog ?

naravno da imam:

http://www.mgelectronic.rs/pro...=OTH-25/0.01&group_id=1601

u niš sve za pet banke, a ?

:)

Transformator mi baš i nije nešto složen, pazi da imaš dobru popunu bakrom, namotaj namotaj do namotaja, budi pedantan, nemoj samo tako namotati... Isto tako, bolje je koristiti više tanjih vodova spojenih paralelno nego jedan debeli jer što je viša frekvencija struje to je skin effect izraženiji a onda nemaš neke koristi od jedne debele žice.

Imaš u mojoj temi slike kako sam ja slagao transformator, malo sam više vremena uložio a ispao je kao da je u tvornici motan.

Nadalje, u sekundar stavi namotaj dva više od proračunatog, time postižeš da SMPS radi na manjem duty cycleu, a samim tim i manje grijanje i manje stresa na pogonske tranzistore.

Još nešto kada motaš transformator, motaj naizmjence primar i sekundar, znači prvo jednu polovicu primara, pa onda jednu polovicu sekundara, pa onda drugu polovicu primara i nakraju drugu polovicu sekundara.

Nadalje, rastavljanje transformatora je vrlo jednostavno, ja ga stavim u posudu s vodom i pustim da kipi jedno 10ak minuta, izvadim trafo i samo izvučem jezgre i izolacijski papiri i žica ostanu netaknuti pa možeš čak i njih iskoristiti

hmm ... ja sam motao primar prvo sve dokle je izneo, a onda preko njega sekundar.
i to sam motao direktno sva tri struka milimetarske žice (primar). dva za sekundar.

slažem se da nije nešto najsrećnije ispao. no radim sve na protoboardu pa ću ga moći odlemiti i staviti drugi ako treba.

trebao si da vidiš kako je tužno izgledao pokušaj korišćenja prave žice iz ove sheme - 1,7mm. to je bila tuga...

kako sam razumeo, svi štetni efekti loše izrade ogledaju se u manjoj snazi i stabilnosti pretvarača, ali i pregrevanju i padu napona ?

Za otpornik 0,01 om, vellike snage, mozes da koristis zicu za grejace(poznat otpor po metru), ili mesinganu traku, sirine nekoliko mm, i debljine oko pola mm.
Zeljana struja definise debljinu zice za grejace, posto pri odredjenoj struji dolazi do zagrevanja na odredjenu temperaturu..takvi su podaci o zici.
Moglo bi se razmisljati o odabiru "sto deblje-to bolje" zice, ali tada problem predstavlja duzina zice i prostor za smestanje..

Tacnu otpornost ces tesko izmeriti ommetrom, bolje je pustiti konstantnu struju i na odredjenim duzinama meriti napon(klizni kontakt), sa nekom preciznijem instrumentu, da ne bi bilo neophodno pustanje 10-ak ampera kroz otpornik...

P.s
Obratiti paznju na primenu takvog otpornika, neke aplikacije "ne vole" induktivnost, pa ga savijati kao serpentine, a ne kao zavojnicu..

Korištenje eksperimentalne pločice za testiranje switching napajanja i nije baš dobro pošto pri tim frekvencijama od nekoliko stotina kHz svaki vod postaje antena zapravo pa to unosi kojekakve smetnje i onda zapravo niti nebudeš vidio sklop kako funkcionira ili se bude ponašao drugačije nego što bi trebao.

Nadalje, transformator treba namotati što bolje, em zato da stane više bakra pa samim tim i može prenjeti veću snagu, em što bi ti stabilnost napona bila bolja jer ako tjesno namotaš primar do sekundara, imaš bolju magnetsku vezu a samim tim i bolje performanse transformatora.

Za shunt otpornik, najbolje je koristiti slojne otpornike, ne žičane, jer oni unose induktivni otpor u strujni krug, tj imaju i induktivni otpor jer su oni zapravo komad žice namotan na keramičko tijelo pa se ponašaju i kao zavojnice.

Ako se koriste žičani otpornici onda bi bilo dobro njima dodati paralelno još slojni otpornik 0.5 do 1 ohm i keramički kondenzator od 10 do 100 nF.

Za MOSFET koristi onaj sa što manjim RDS-om, ja sam prešao sa IRFZ44N koji ima 60V 48A i 0.017R otpor na IRFB4110 koji je 100V 120A i 0.0037R pri Vgs od 10V

Naravno osciloskop bi trebao imati, znam kako sam se ja mučio sa svojim pretvaračem zato jer nisam imao osciloskop.

zasto komplikovati kad postoji "fabricki za 500 kinti???

upakovan u metalno kuciste koje se srafi za sasiju(masu) pa samim tim resava i pitanje kako disipacije tako i induktiviteta

Malo vremena imam, ali ću iskomentarisati par stvari sa apsolutno krajnje dobrim namerama.



Svakako da se treba držati kod hard sw. PP pretvarača pravila što boljeg učešljavanja namotaja (važi kako za primare međusobno tako i za sekundare) kao pravila korišćenja pletenica zbog skin efekta i prethodne opaske su potpuno na mestu, s' tim što ovde imamo krajnje jednostavan slučaj galvanski nerazdvojenog pretvarača gde se znatno može uštedeti na materijalu sa istovremenim porastom stepena iskorišćenja:

Push pull boost za konkretan slučaj će biti najefikasniji ako je trafo namotan kao na onom pdf koji sam priložio.
Naime, kod PP pretvarača sa ovako malim naponima (>100-200Vpk) najpovoljniji način motanja primara je bifilarno motanje, čim se postiže maksimalna sprega obe polovine primara što automatski povlaći minimalne potrebe za snubber mrežom.
Dodatno, sasvim prirodna osobina PP pretvarača je da je amplituda na svakom pojedinačnom drainu 2 * Uin zato što je jedna polovina primara već sama po sebi sekundar, oslonjen jednim krajem na Uin i sabira se sa njim.
Ostaje da se samo krajevi primara "produže" da bi se dobio napon dovoljne veličine koji će odrediti duty i maksimalni opseg regulacije za varijacije Uin. (duty minimalno zavisi od opterećenja, a u mnogo većoj meri od Uin i željenog Uout, kao i od prenosnog odnosa trafoa)
Kod pretpostavke da nam je Uin npr. 12VDC, na drainovima će nam postojati impuls amplitude Uin + Uprim = 24Vpk.
Ako "produžimo" primar sa obe strane sa polovinom do dve trećine broja navoja jedne polovine primara, imaćemo ispred isprvljačkih dioda 30-32Vpk, što će nam odrediti duty u rangu od 41% do oko 39%, a sa veoma malom količinom dodatne žice. To umanjuje ukupnu količinu utrošene žice i konduktivne gubitke na njoj, jer ako motamo posebne sekundare, i ako su oslonjeni na +12Vdc trebaće nam više navoja nego kada su oslonjeni na 24Vpk.
Ujedno se dobija nešto poput dve polovine primara sa izvodima za drainove što nudi mogućnost bifilarnog motanja iz jednog poteza, sa izvođenjem samo tih izvoda za drainove. O prednostima bifilarnog motanja sam već na mnogo mesta pisao pa neću gnjaviti dalje. To je najbolji način za klasični PP pretvarač kada god to radni napon dopušta. Koristi se sa klasičnom lak žicom do najviše par stotina Vpk izmedju pojedinačnih žica u namotaju (viši naponi od toga su već pretnja za vek izolacionog laka na žici), a ima i ekstremnih izuzetaka sa višim naponima gde se koristi žica sa specilalnim izolacijama, ali nama "smrtnicima" je teže dostupna jer se najčešće koristi za vojnu upotrebu, a cenu joj neću ni pominjati...



Ova izjava već ne pije vodu.
Ispraviću je krajnje dobronamerno, sa ciljem sticanja ispravnog znanja i nagovaranjem za razmišljanje pre stavljanja neke izjave u javnu upotrebu. Ali pošto niko od nas nije nepogrešiv tu smo da se dopunimo i ispravimo međusobno...

Naime, što je kraći duty veći su gubici. Razjasniću zašto.

Pretpostavimo da nam je potrošnja takva da nam pretvarač troši iz napajanja 5A srednje struje i da su nam otpori Rds mosfeta npr. 0,1 ohm (dimenzije su nebitne, ovo navodim samo kao primer)
Ako bi imali duty=50% po polovini primara praktično ne bi bi bilo pauze izmedju preklapanja mosfeta pa bi svaki od njih provodio svojih 5A naizmenično. Dakle, svaki će mosfet imati I^2 *R discipaciju konduktivnih gubitaka i biće njom opterećen pola vremena, tj. discipacija konduktivnih gubitaka će biti: I^2 *R * 0,5 = 5^2 * 0,1 * 0,5 = 1,25W po mosfetu.
Drugi pretpostavljen slučaj bi bio sa duty 2 x 25%, gde bi mosfeti bili "dužni" da provode po 10A za četvrtinu perioda da bi se ostvario uslov srednje struje od 5A. Imamo sledeće stanje: 10^2 * 0,1 * 0,25 = 2,5W po mosfetu, što je dvostruko gori slučaj discipacije konduktivnih gubitaka u odnosu na prethodni veći duty.

Izbeći ćemo duty veći od 2 x 45% ,što je inače i uobičajen interni limit na većini PP kontrolnih IC, a razlog je neophodno izvesno vreme za rad storage kalema koji će obezbediti tipično induktivni karakter opterećenja primarne strane, ujedno i sprečavanje mogućnosti istovremenog provođenja oba mosfeta...

Upotrebićemo prvu manju vrednost za duty koja e zadovoljiti najlošije uslove rada pretvarača, a pri tom težiti njegovoj što većoj vrednosti.

Imamo važan zaključak na raspolaganju:
-treba težiti što većem duty kod ovakvog tipa pretvarača jer kvadratno prirastaju konduktivni gubici na svim linearnim otpornostima u kolu (žica Rds i slično) sa prirastom struje kroz njih.
Taj prirast gubitaka sa strujom je bitno veći od onog koji nastaje zbog potrebnog većeg broja navoja sa većim duty.
Dakle, što manji odnos vršne i srednje struje koji je moguće ostvariti, a da se pri tom zadovolje ostali uslovi rada (raspon ulaznog napona i raspon izlaznog napona).

Veliki pozdrav svima

@macolakg

jako detaljno sam pročitao i prostudirao šemu i tekst koje si priložio u svom postu pre tri-četiri dana. hvala ti na trudu.
sviđa mi se ideja sa sekundarima kao produžecima primara. na žalost, tada sam već imao namotan ovaj sadašnji trafo, a mislim da će on za probu biti ok.
tamo je emisar predložio korišćenje trafoa iz atx za moju potrebu, sa tim što dosta žice (namotaja) u tom slučaju ostaje neiskorišćeno...
svakako, sledeći 12 na 24 smps će biti po tvom predlogu rađen.

i dalje učim teoriju rada različitih izvedbi smps, pa su mi objašnjenja iz teksta malopre dobrodošla. pozdravljam te.



@gigabyte091

šta misliš o ovome http://dx.com/p/utd2102cel-7-0...hz-digital-oscilloscope-115119

?

update>

jutros dovršio i proverio.
doveo 13V na ulaz preko redno vezane sijalice 10W iz predostrožnosti. sijalica ne svetli.
lab. izvor napajanja detektuje čist kratak spoj.
evo proveravam ožičenje dva puta i bogami dobro ...

Kako ti napajanje može detektirati kratki spoj ako je spojena serijski sa napajanjem žarulja ?

Kakvo je to tvoje napajanje ? Imaš li potenciometar za namještavanje struje ?

Ako imaš, makni žarulju i postavi ograničenje na kojih 1-2A i upali napajanje.

Inače, ako nemaš soft start na napajanju, onda ti ono potegne poprilično struje u početku pa ti to možda izbacuje zaštitu. To ti je i meni bio problem na mojem pretvaraču, konstantno je izbacivao zaštitu.

Daj par slika da vidimo. Sad vidiš zašto je osciloskop potreban za ovo hehe, sad bi mogao vidjet šta se događa u sklopu, a ovak tapkaš u mraku (jako dobro znam kako ti je)

Za osciloskop bih ti ja preporučio neki analogni, 100 MHz, potraži na nekom oglasniku, ja sam svojeg za 600 kn (cca 80ak eura) našao, 2×20MHz i odličan je.

eh ovako , sad sam pozajmio osc i generator frekv pa sam probao neke stvari>

sa 494 dolazi stabilno nekih 30,4Khz to je definitivno. raylikuje se od matematike Rt&Ct, trebalo bi da bude ~27Khz. nebitno.
to isto prolazi kroz bc327-40 i pogoni fetove. osc vidi testerasti waveform i u pozitivi i u negativi i sa tranzistora i sa fetova. mada su mi nije pravilna testera nego ima mali uzlazni slope.

e ovde je prb: čim drain od feta spojim na krajeve primara, on mi povuče veliku struju: više od 4A. toliko mi je max na lab. napajanju. proveravao sam diodu na sekundaru-ispravna. da nije problem što sam ove dve diode FR302 zamenio jednom šotkom SR2060.

pomagaj :)

PS važno : kad umesto pogonskog 494, na bazu od bc327 dovedem 30Khz generisanih sa generatorom, jezgro zapišti ko neki piezo zvučnik :)

PSS umesto 0,01 ohm/10W stavio sam 0,05ohm/10W.


_{[Ovu poruku je menjao cukovanny dana 29.08.2013. u 16:40 GMT+1]}

.... da dodam, možda najvažnije. evo sad sam uspeo da mi je radna struja bez opterećenja oko 25mA.

ali, kad su fetovi raskačeni, na drainu je tačno 28,11Khz (i jedan i drugi) , ali kad zalemim na izvode primara pa merim, daje mi čudne podatke - čas 2Hz, čas 368Khz, pa onda 20Hz ... i sve tako.

na izlazu tačno 16,9V. na ulazu 13V. ipak pomalo radi, a ? :)

a da, kad menjam ulazni napon od 6 do 14v, fetovi pomalo "cvile" ...

_{[Ovu poruku je menjao cukovanny dana 29.08.2013. u 18:36 GMT+1]}

Frekvencija mi se čini premala, samo 27 kHz, diži frekvenciju oscilatora na 100 do 200 kHz kako bi na tranzistorima imao 50 do 100 kHz (unutarnji flip-flop djeli frekvenciju sa 2, što je jedan od razloga zašto ti svičer cvili, zato jer je u području audiofrekvencija)

Veze između elemenata trebaju biti što kraće, macolakg ti je nacrtao kako bi trebalo to na pločici izgledati.

pa čekaj a da li je to razlog što mi pretvaranje ne radi ?
imam 16,9V na izlazu i kako god da okrenem trimer - to stoji na ~16,8/16,9/17V.
ulaz standardno 13,8V.
da li je problem što mi je otpornost ovog velikog 10w otpornika 5 puta veća no na šemi ?

.... sa druge strane, od 494 pa do drein-ova na fetu, kad odlemim drain i stavim led diodu tu, vidi se da 494 pumpa, a kad mu izsimuliram vfb sa mog izvora napona / gasi neđe na 23,80V. dakle 494 i oko njega, zajedno sa fetovima "vozi". neki je problem u jezgru ili snubber sklopu .... hmmm ne mogu da budem pametan.
u najgorem slučaju, kinezi kažu da će mi osc. stići oko 20og. Sep, pa ću barem tada znati kuda sam :)

@cukovanny Javi kad ti stigne osc kako je to finansiski proslo (dostava, porez, carina) ...

---

ok. javiću.

inače, namestio sam da radi. frekvencija sa šeme nema pojma. morao sam da stavim Rc 2,5K i Ct 11nF da bi steper izgurao na 24V opterećen. drugo, VAŽNIJE, ne može šotka na snubber kolu. stepper mi radi samo kad je raskačen snubber.
zašto ? profesori molim objašnjenje ? ne mogu da pronađem na forumu.
pad napona na opterećenju 1A mi je oko 3,5V kada steper radi na 350Khz.