Plagijati i autorska prava

Nisam ja problem ni pokušao da sagledam u potpunosti već ovako površno. Kažem problem je suviše kompleksan a, rešenje bi bilio tipa i vukovi siti i ovce na broju.
Dao sam primer o kom smeru ja mislim da će se ići u budućnosti.Tj. već se ide ka tome.

Ne može zakon (može ali,bi to bio loš zakon) da ti zabrani da kupiš i pokloniš nekome knjigu. Medjutim kada se u jednačinu ubaci internet, stvari nisu više tako jednostavne.

Offtopik. Trebalo bi na pp ali, hocu javno da se pohvalim. Bio danas sa drugarima do kladže pa uplatio bezveze. Inače ne igram. 2012 Tvoje stručno mišljene?
Krivo mi što nisam stavio bar 500 din nego 100. Lako je biti general posle bitke, i juče me jedan tiket ukenjo. Sad još treba da se navučem

Athletic 5 - 1 Partizan 1-1
Augsburg 4 - 1 AZ Alkmaar 1
Belenenses 0 - 2 Basel 2
Lech Poznan 0 - 2 Fiorentina 2
Tottenham 2 - 1 Anderlecht GG

_{[Ovu poruku je menjao dusanboss dana 06.11.2015. u 03:28 GMT+1]}

Nemoj da kvaris ozbiljnu temu, imas tamo onu temu o Djokovicu pa tamo kaci te svoje prognoze. Sacekaj da ti Chumiga (ili kako ga zoves) izadje iz zatvora, on ti je ekspert za lokalne kladionice. Samo nemoj da mu citas prognoze, ostaces i bez gaca.

@2012

I treci put "Postoje pravo na reprodukciju, distribuciju, adaptaciju, izvodjenje." to Ameri priznaju.

Pa da sada kompletno sagledamo problem: Cilj autorskog prava, je da se podrzava kultura, kako se to ostvaruju, tako sto se radovi stavljaju u promet, ideja je ako se autorima daju neka prava, oni imaju interest da im njihovi radovi budu kupljeni pa ce se truditi da im radovi uvek budu na raspolaganju javnosti. Nije cilj autorskog prava da bude socijalna pomoc za autora.

Da ponovim

Beneficije i mane autorskih prava:

Na kratke staze,
beneficija je da stvara prihod nosilicima prava,
mana kosta korisnike, administracija, i kostanje prenosa prava

Na duge staze,
beneficija da daje podsticaj nosilacima prava da odrzavaju te radove u prometu
mana kosta inovaciju, jer moraju da se usklade sa normativima

Na kratke staze, ne postoji zakon koji poboljsava situaciju i za korisnika i za nosilaca prava, jer nosioc prava hoce maksimalizuje svoju zaradu, dok korisnik hoce da maksimalizuje svoj pristup postojecim radovima. Sto je lose, ako se gleda iz ugla ekonomije.

Na duge staze, je obrnuto, pod uslovom da nosilac prava odrzava radove u opticaju, nelaglno preuzimanje moze da ugrozi inicijative da se radovi odrzavanju u opticaju i to ti je standardni ekonomski razlog zasto autorska prava postoje. Nastavak je da autori mogu da preuzimaju druge radove pod licencom, sto u istom trenutku povecava prihod postojecih radova i povecava troskove za pravljenje novih radova. Zasto se smatra da je dobro dizati troskove na nove radove?

Ta se zelja se ne ispunjava, New York Times je umalo izgubio svoju arhivu fotografija zbog poplave (problem imaju copyright ali nema distribucije), jazz muzika iz '30 godina se gubi jer niko nece da je odrzava nema interesa ali ima copyright. Zakon je napravio od nekih radova, sirocad, jer ne moze da se pronadje ko je nosioc prava, izadavacke kuce zaobilaze te radove. Na primer ako hoces kolekciju filmova John Wayne videces nekoliko filmova nedostaje, razlog nezna se koje nosioc prava, pa cak iako imas film u rukama, nemozes nista da radis sa njime, da li vredi tebi da placas restoraciju filma? Postavio sam i link o broju novih knjiga na Amazonu sa prvim stampanjem izmedju 1850-1920, 2-5 puta vise naslova nego iz perioda 1930-1980.


Ti zelis da se zakon poostri i postane kriminalni, u redu, ali onda autori mogu da idu u zatvor ako nisu stavljali svoj rad u promet a dobijali su zastitu, cinili su stetu drustvu, ne bi vise bilo Disney Vault https://en.wikipedia.org/wiki/Disney_Vault
(mada se neslazem za kriminalni pristup)

Postoje samo moralno i materijalno pravo. Ovo sto ti navodis su samo nacini primene tih prava.

Moram priznati da je meni malo cudan tvoj pristup koji stavlja pravo konzumenta iznad prava autora. Tako nesto ne postoji. Tvoje pravo kao konzumenta je samo da slobodnom voljom biras sta ces da konzumiras i da ti delo bude dostupno za konzumiranje pod istim uslovima kao i svim drugim konzumentima.

Način konzumacije i dostupnosti dela za konzumaciju na to nema nikakav uticaj, ma koliko to bilo jednostavno, jeftino i neograničeno. Uticaj ima samo autor koji će da odredi uslove za konzumaciju.

IPak, slažem se da je neophodna redefinicija i pristup autorskim pravima ali ne u tom smeru kako se ti zalažeš. O tome sam pisao u članku http://pedja.supurovic.net/spr...forma-sistema-autorskih-prava/

Takođe bih skrenuo pažnju na jedan prilično zanimljiv, i po meni, veoma razuman pristup autora naplati autorskog dela o kome sam pisao u članku http://pedja.supurovic.net/novi-pristup-autorskim-pravima/. Pristup se svodi na to da autor proceni koliko vredi njegovo autorsko delo, i baš toliko naplati, a nakon toga to delo pusti u javnu upotrebu besplatno.

---

Evo da i ja tebi po treci ili mozda i cetvrti put objasnim gde gresis.

Nije problem u tome sta Amerikanci priznaju vec je problem zasto to priznaju, a ne tice ih se moralno pravo. Prostim uvidom u taksativno nabrojana prava vidi se da se sva prava odnose (u funkciji su) ostvarivanja materijalne dobiti od stvaranja nekog dela. Koriscnjem bilo kojeg prava (od nabrojanih) ostvaruje se prihod, moralno pravo sa primerom koji si naveo u smislu da autor odredi kako ce neko koristiti njegovo delo je veoma diskutabilno jer krsi jedno drugo pravo koje kupac/konzument mora imati, a to je pravo slobodnog raspolaganja kupljenim predmetom. Zamisli da prodavac automobila tebi odredjuje da ces kupljenim automobilom ici na posaa, ali da ne smes ici na odmor ili na pecanje. Samo po sebe takvo nesto je apsurdno i tu dolazimo do momenta koji ti ne razumes i zbog cega imas konfuziju ili ne mozes razumeti ulogu autorskih prava i patenata.

Nije cilj zastite autorskih prava da ona budu uvek dostupna i da se tako podrzava kulturu, bas naprotiv, cilj zastite autorskih prava i patenata je da da motiv ljudima da ulazu svoj trud, znanje, vreme u stvaranje novih dela ili inovacija cime ce doprineti civilizacijskom razvoju drustva. Materijalni motiv je pokretac napretka i razvoja, inovacije u industriji, zdravstvu, obrazovanju ili bilo cega dolazi kao posledica zelje ili potrebe da se od toga ostvari zarada, sto je moguce veca zarada.
Nema potrebe da nesto postaje ili ostaje dostupno javnosti ako za takvo nesto nema interesa, a u slucajevima kada se proceni da je nesto od velikog drustvenog interesa, onda zajednica preko svojih institucija otkupljuje takvo delo od autora i smesta ga u muzej ili sami muzeji na pricipima trzisne ekonomije procenjuju da c imati interes od otkupa nekog dela, onda delo otkupljuju i dalje se staraju o samom delu, a prihod ostvaruju od prikazivanja dela javnosti.
Nije cilj da autoska prava budu socijalna pomoc vec motiv (materijalni) da se stvara, razvija, unapredjuje. Ako neko nema motiv da delo stavlja u funciji javnosti, on ce delo koristiti za svoje potrebe i ostace nedostupno ostalima.
Sto se tice USA, tamo ako ti je ugovor za posao na 20 strana, 15 strana ugovora otpada na prava od patenata ili inovacija.
Ja sam u toku rada uocio jednu pojavu koja bi mogla biti resena jednom malom inovacijom, kao zaposlen u firmi i po ugovoru koji sam imao nisam mogao da prijavim tu inovaciju kao svoju jer sam se susreo sa istom pojavom za vreme svog rada u kompaniji pri cemu su mi oni omogucili da se usretnem sa tim necim i dobar deo prava pripada njima. Mene nije interesovalo takvo nesto i to je ostalo tako kako je i ja od toga nemam nista, nema niko nikakve koristi, jednostavno dok se proizvodjac opreme sam ne seti ili mu neko drugi ne ponudi resenje do kojeg sam ja dosao nece biti takvog resenja na trzistu. I to nije patent, vec samo inovacija, nisam ja nesto novo smislio, vec sam samo video da se ljudi susrecu sa jednim problemom i da sa aspekta bezbednosti i olaksavanja rada na terenu ne bi bilo lose da se napravi jedan mali dodatak koji bi se isporucivao iz postojeci uredjaj. ne kazem da se jos neko nije setio istog, ali ga niko javno ne nudi.

Ajde da vidimo benificije i mane, kako ih ti tumacis, a sta o tome kaze realnost.



Ne samo da stvara prihod, vec da prihod koji se ostvaruje bude dovoljan motiv da neko stvara. A ne moze biti mana to sto neko mora da plati zato sto nesto koristi. Ako neko nesto koristi ima razloga za takvo nesto, taj uzitak ili materijalna korist mora imati svoju cenu i ista se mora platiti od strane korisnika.



Ovo sto si napisao je apsurdno samo po sebe. Pa osnova ekonomije je trziste, trziste odredjuje ko moze uspeti i koliko u svojim nastojanjima da obezbedi profit/korist, ako neko ima interesa od necega on ce platiti za to, ako niko nema interesa za neko delo, onda je delo ili proizvod bezvredan i ne treba mu obracati paznju. Moze slobodno da se povuce sa trzista i da ide ili u muzej ili u zaborav.



Ako nosilac prava nema interesa da odrzava svoj proizvod, taj proizvod ce nestati sa trzista, ali tu se dosta cesto pojavljuju kolekcionari ili trgovci antikvitetima koji zarad interesa odrzavaju javno dostupnim predmete za koje postoji interesovanje.

Inace da ti nesto objasnim u vezi distribucije, so ti nisam objasnio, a gledam da i ti precutkujes.

Kad se vrsi distribucija nekog dela, predmeta pored koristi od samog prava/dela, moze se ostvariti i dobit od reklame koju ostvaruje distributer, a koji dobit ili deo dobiti treba pripasti i samom autoru. To u prevodu izgleda ovako.

Ako uzmemo da recimo Dzoni Stulic postavi svoje delo na internetu i onda ima 700 000 pregleda, na samom klipu ili na strani gde se nalazi pesma/delo moze postaviti i reklame, banere, adsens od cega ce ostvariti dodatan prihod.
Ako neko uzme/ukrade/prisvoji njegu pesmu/spot i postavi je na internet i ucini je javno dostupnom on ce Stulica lisiti zarade od prodaje svoje pesme, ali ce ostvariti i prihod od reklame od gore nabrojanog, a da pritom ceo prihod od reklame zadri za sebe iako sam nije uopste zasluzan za samo delo. To je nesto sto ti precutkujes.
Isto tako je i sa izlozbama, sajmovima ili bilo cime drugim, ako ima interesa da se neko delo vidi, cuje ili upozna sa istim organizator ce pokusati da dogadjaj organizuje nudeci reklamno mesto nekom ko je zainteresovan za reklamiranje, ali ce deo prihoda dati autorima. Ako nema interesovanja, onda nema potrebe delo/a odrzavati u zivotu.



Zelja koju stalno potenciras je neka tvoja zelja ili neka tvoja ideja koja nema veze sa realnoscu. Ako New York Times izgubi svoju arhivu, to je njegov problem, nije to problem sa kojim se trebamo mi baviti. Ako izgubi svoja dela izgubice i pravo da od njih prihoduje, sto ce za njega biti nesto kao kazna zbog nemara.
Primer sa brojem knjiga moze imati nekoliko objasnjenja.
Prvi, pre pojave stamparija i masovnog izdavastva nije bilo knjiga ili ih je bilo veoma malo pa je bilo velike potrebe za knjigama i stampalo se sve i svasta, a bilo je trzista koje je "gladno" za knjigama, kasnije je doslo da zasicenja trzista. Dalje, zbog toga sto nije bilo uredjeno trziste bilo je prepisivanja, kradje. prestampavanja i svega sto je dovodilo do velikog broja odstampanih dela. Kasnije se trziste stabilizovalo i dovedeno je na razumnu meru.
Tokom '90-tih je vladala jedna vrsta anarhije u Srbiji i imao si na svakom cosku ljude koji prodaju benzin ili naftu, to su bile mini benziske stanice. Sad je broj meta gde se moze kupiti gorivo daleko manji. Po tvojoj logici trebamo postaviti pitanje zasto je smanjen broj benzinskih stanica i sta je unistilo prodaju goriva u Srbiji.
Kad navodis broj naslova, zasto ne navedes i broj prodatih primeraka/tiraz?
Dalje, mozda su bas piraterija razlog zasto se ljudi ne odlucuju za izdavanje knjiga?



Normalno da zelim da se zakon poostri, jer ne vidim razlog zasto bi nekome neciji rad i ulozeno znanje bili besplatno dostupni.
Ako ti vidis razlog zasto bi neko morao da uci, stvara i gubi vreme da bi naprvavio/stvorio nesto vredno i onda ga poklonio tebi na koriscenje, ti navedi razloge, mozda su logicni i mozada ih prihvatim i promenim svoje misljenje.
Nema razloga zasto bi autor isao u zatvor zbog toga sto vis nije zainteresovan da svoje delo stavlja u promet. Sam je odlucio sta ce stvoriti, sam je odlucio kad ce ga ponuditi na prodaju i sam je odlucio kad ce ga povuci iz prodaje. Autor dobija zastitu (to je i smisao zakona o zastiti autorskih prava) za vreme dok ima interesa da raspolaze svojim delom, kad nema interesa onda nema ni obaveze da delo odrzava.

ZAKON O AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMA

@la.linea

Vidi stvarno, nismo znali da postoji Zakon o autorskim pravima. Da nam nisi pokazao, ne bi znali da zakon postoji. Iskreno dao si velik i nemerljiv doprinos temi i
generalno diskusiji.
Jedino te jebbe sto su tekstovi i komentari vlasnistvo ES iliti vlasnika sajta tako da neces imati mogucnost naplate od prodatih primeraka Bisera mudrosti (ako se budu stampali).

Bravo!!

P.S. u Bosni bi te zvali Biser.

@ Predrag Supurovic
moralno pravo u Americi nije priznato, pogledaj prethodne komentare, jer nismo definisali vreme i mesto o diskusiji (planeta Zemlja)
Beneficije i mane autorskih prava je posmatrano iz ekonomskog ugla, trziste ne moze da postoji samo ako imas proizvodjaca, prema tome moras da pogledas i kupca, i njihovu interakciju. Izvor WIPO World Intellectual Property Organization citat dole.

@la.linea
Sta je poenta, vec je bilo.
Cela rasprave je posla od "kradja". Ako se procita taj zakon, ta rec se neupotrebljava, vec povreda autorskog prava. Zakonadavac je bio svestan o reci "kradja" koja defininisana u krivicna dela protiv imovine, ali je svesno napravio razliku pa koristi povredu autorskog prava, cime oznacava da im nije isti smisao. Posto drugi komentatori se neslazu sa tim i dalje tvrde kradja, diskusija se nastavlja.

@2012

Posto govorimo o Amerci:
Ustav Amerike definise
"Section 8 - Powers of Congress
To promote the Progress of Science and useful Arts, by securing for limited Times to
Authors and Inventors the exclusive Right to their respective Writings and Discoveries"

Oni su definisali u svom ustavu da im skupstina moze da promovisati napredak u nauci i korsnim vestinama (Arts nije samo umetnost), zasticujeci za ograniceno vreme za autore i pronalazace eksluzivna prava za njihova spiske i pronalske.

Koja prava i koje vreme to definisu u svom zakonu o autorskim pravima.

Znaci svaki put kad vices autori imaju prava, moras da znas, ko im je dao, i zasto to pravo postoji, mada me nebi cudilo da je razlog zato sto postoji, pa postoji u drugim zemljama.

Ideja da ljudi nista ne bi stvarali u muzici, pisanju, i drugim oblastima je netacno, kako objasniti da se na Youtube stavlja 300 sati materijala svakog minuta. Pogledao sam istrazivanje i jedno koje sam nasao je samo savet zakonodavce da statisticki nemogu da dokazu da "copyright" pomaze povecanju broja radova, ali to isto i neznaci da autorska prava treba odbaciti.

Za kritiku beneficija i mana autorskih prava obrati se WIPO World Intellectual Property Organization, citati dole

National Academies of Sciences, Engineering, and Medicine https://en.wikipedia.org/wiki/...ces,_Engineering,_and_Medicine

i pogledaj ECONOMIC EFFECTS OF COPYRIGHT The Empirical Evidence So Far

onda

http://cyber.law.harvard.edu/IPCoop/89land1.html William M. Landes and Richard A. Posner

"Copyright protection—the right of the copyright’s owner to prevent others from making copies—trades off the costs of limiting access to a work against the benefits of providing incentives to create the work in the first place. Striking the correct balance between access and incentives is the central problem in copyright law. For copyright law to promote economic efficiency, its principal legal doctrines must, at least approximately, maximize the benefits from creating additional works minus both the losses from limiting access and the costs of administering copyright protection."

Za one sa slabijim Engleskim, Centralni problem zakona o autorskim pravima je balans izmendju pristupa i motivacije (znaci korisnika i autora)

Pa onda WIPO World Intellectual Property Organization http://www.wipo.int/edocs/pubdocs/en/wipo_pub_econstat_wp_9.pdf razni odlomci ceo tekst je 19 strana iz 2013:

"Table 1. Effects of the Copyright System – A Conceptual Framework

Effect on
creative
supply
- Positive incentive for creators and right
holders to create, supply and finance
creative works induced by prospect of
remuneration
- Positive effect on follow-on creators as
more creative works act as inspiration.
Copyright also provides for a
framework clarifying how to license,
and re-use creative works of others
Reduced follow-on creativity induced by
fact that copyright might reduce access,
increase price, and outlaw unauthorised
adaptations and other re-uses of creative
works
Effect on
access by the
end user
- The above positive effect on creative
supply will positively influence the
availability of creative works
Increased cost of access for the end user
and limitations on if, how and when the
content can be accessed
Institutional
and
administrative
effects
- The copyright system allows to
transact and collaborate with IP as the
main coordination vehicle
- Administration and transaction costs
created by the copyright system
(deadweight-loss)

2 Transposing Copyrights to the Internet : What Impacts on the Baseline Copyright
Economics Model?

First, the increased availability of digital technologies, and the Internet in particular, have
arguably and on first sight significantly lowered the costs to create, copy and distribute
creative works on a global scale in a quasi instantaneous fashion.
Undoubtedly, this paradigm shift has the potential to stimulate access and creativity.

At the same time, the same tools facilitate the piracy of creative works as the variable cost of
copying and disseminating unauthorized copies is reduced to close to zero.

Second, the rise of the Internet as new distribution channel has introduced a change as to
how works are made accessible and as to how revenues are generated and shared.

3. What has the Economic Literature produced so far and What Data Issues remain as
Obstacles?

How then has the economic literature reacted to the role of copyright in an era of digitization
and electronic networks?
In a somewhat unfortunate turn of events, the majority of the empirical economic literature
since the advent of the Internet has focused on the effect of unauthorized downloading of
creative works on the sale of the creative industries, with a particular focus on music and
more recently films.

This new ‘Peer-to-peer download and copyright’-economics literature has produced some
tentative but ambiguous results and two camps of economists, those that assert that
unauthorized file-sharing has substantially decreased music industry revenues and those
that argue the opposite.

Transposing what happens in the field of music to the other creative sectors is also a stretch;
the lessons learnt could be sector-specific. Definitely with technology changing swiftly the
question is whether throwing darts at this moving target is a worthwhile pursuit.
More fundamentally, and stepping outside of the peer-to-peer literature, the effects of the
new digital set-up on creative supply and thus the long-term sustainability of this new digital
ecosystem have hardly been assessed from a solid empirical point of view. However it
must be assumed that this knowledge gap ought to be addressed for the sake of policymaking.

1. First, statistics are missing on the number of copyright works and hence the quantity of
creative works supplied which are meant to be positively stimulated, in part, through
copyright law.
2. Secondly, the quality and ‘value’ of copyright works are hard to objectively assess, in
particular when one moves beyond economic value for the content industry alone,
and if one is required to assess the economic value for the creator, or, more complex,
the artistic value for society at large.
3. Thirdly, data is missing on the revenues generated on the basis of copyright and the
respective distribution of these revenues between creators, the creative industries,
and other intermediaries.
4. Fourth, and related to the point on costs, little convincing data is available on the
administrative and transactions costs related to copyright, and in which way the
system facilitates or creates barriers.
5. Finally, data on the pricing and the consumption of creative works would be needed
to assess the access constraints potentially imposed by copyrights. "

To nisu moje zelje mozes reci da drustvo ima zelju koje formalizuje u obliku zakona i one se menjaju pa i sama Bernovska konvecija se menjala 1886, 1896, 1908, 1914, 1928, 1948, 1967, 1971, 1979. Da govorimo da li zakon iz Srbije 2015 zabranjuje, ja bih se sa tobom slozio, ali ti neces da se slozis da to nije kradja iako se i sami zakonodavci neslazu sa tobom. Ti oces da prebacis sa civilnog na kriminalni zakon, a nema dokaza da to uopste ima smisla. To ti je jacu se osecati dobro, ali ako to uradis ti pravis trosak drustvu i u ovom trenutku mi nemamo prave informacije da napravimo dobru odluku.

Kao sto sam vec naveo od prvog komentara, 3 efekta postoji koji zahtevaju akciju i koja tipicno ima 3 oblika status quo, zabrana i prihvacenje.

Efekti, nova technologija, siroka javnost se srece po prvi autoskim pravima(navedi kako si kao prosecan gradjanin u '50 mogao masovno da krsis autorska prava), beskonocna dobra

status quo- ciniti nista
zabrane - da li to drustvu vredi da zabranjuje, da li maksimizovanje prava za autore donosi beneficiji drustvu u celini, ili samo vise troskova (direktni inspektori, tuzioci, sudovi, zatvori, indirektni edukacija, inovacija)
prihvatanje - ozakoni se pristup

Dok se zakon sredi, sta onda stvaralac da radi? Menja svoj poslvoni metod.

<sub>[Ovu poruku je menjao tahuti dana 07.11.2015. u 02:16 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao tahuti dana 07.11.2015. u 02:22 GMT+1]</sub>

@tahuti

Mnogo si se raspisao ali uporno promasujes sustinu.

Ne mozes ti ili ja ili bilo ko drugi ko nije vlasnik autorskog dela da rapolaze delom ili da delo distribuira ili da odlucuje o sudbini nekog dela. To je pod jedan.

Ne moze niko da ostvaruje bilo kakvu zaradu koristeci necije delo, a da nije dobilo dozvolu autora, kao sto ne moze ostvarivati nikakvu zaradu ili bilo kakvu korist od nekog dela bez da autoru da odredjeni deo / plati osim u slucajevima kad se vlasnik sam odrekao nadoknade.

To je poenta cele price. Mozes ti da pises koliko hoces, mozes navoditi nekakve teorije i teze, osnova je u tome kome pripada zarada od upotrebe dela.
Nema znacaja da li je to pravo dao kongres ili skupstina, niti da li je utemeljeno na konvenciji ili dobroj volji. Zabranjeno je koriscenje bilo cega ako za to nisi dobio dozvolu. Tu staje svaka diskusija, nema tumacenja, nema teorija. Privatna svojina je neprikosnovena i ne moze se tek tako uzurpirati kako ti zamisljas.
Sad ce neko da objavi neku svoju statistiku kako nema stete po autora ako postoji piraterija, to znaci da mi mozemo slobodno da delimo necije knjige, ko jebbe tamo nekoga ko se mucio da napise knjigu.

Kakve veze ima koliko se materijala nakaci na YouTube u jedinici vremena, nije sav materijal legalan i nije sav materijal vlasnistvo onoga ko je delo objavio na internetu.

Samo da ti objasnim jos dve stvari.

Prvo, pored Zakona o autorskim pravima, ovu materiju regulise i Krivican zakonik, pa cu ja prikaciti zakon da procitas, da vidis da li je to krivicno delo ili nije, a to sto ga nisu krstili kradja je manje vazno, vano je da je zabranjeno i da se zbog toga ide u zatvor.

Drugo, ima nacina da resi problem piraterije i to veoma uspesno.
Ne znam da li si primetio polako ali sigurno nestaju sajtovi koji su pruzali usluge deljenja ilegalnog materijala, zatim sve vise autora/kompanija angazuje ljude/firme koje za njih pretrazuju po internetu i pronalaze gde se njihovo delo deli da bi se reagovalo i povuklo iz opticaja. U vecini drzava se polako uvodi zabrana pristupa piratskim sajtovima ili torentima.

Poenta je da ti tvrdis da je to rec kradja, pa ako je kradja zasto zakonodavsto je zove povreda autorskog prava, ispod zute boje pise Povreda moralnih prava autora i interpretatora, i opet nepise kradja. Kradja se upotrebljava samo za imovinu a ne za autorska prava.

Glava dvadeseta
KRIVIČNA DELA PROTIV INTELEKTUALNE SVOJINE
Povreda moralnih prava autora i interpretatora
Član 198


Glava dvadeset prva
KRIVIČNA DELA PROTIV IMOVINE
Krađa
Član 203


Cela nasa diskusija je o tome, da rec "kradja" nije isto sto i "povreda autorskog prava". Svi moji komentari su fokusirani da daje razloge zasto zakonodavac nije mogao da upotrebi rec "kradja" za poverdu autorskog prava.
Da si se slozio da nemozes reci kradja, ne tice mi se ni zargonski za tu oblast, onda ne bi ni bilo ove diskusije. Tvoja je tvrdnja to je isto sto i kradja, da je kradja, opet zasto je zakonodavac nezove kradjom, razlog zasto je ne zove isto, jer nije isti efekat kao kad ti neko lisi tvoje imovine. Autorska prava nije isto sto i privatna svojina, i upravo ti je zakon primer zasto nije isto, razdvojio na glava dvadesta i glava dvadest i prva.

To sto sajtovi nestaju, neznaci da je samo zato su uklonjeni od strane zakona. Recimo sada imam pristup Netflix, garantovan kvalitet(nema losih kopija, preimenovih fajlova i slicno), brza veza, veliki izbor, relativno jeftin, toga nije bilo pre 15 godina. Oces i istrazivanje koje pokazuje da je najbolji nacin da se smanji piraterija ako das korisnicima sta zele (to neznaci besplatno).

Izuzev sta autor moze da uradi da bi sebi napravio prihod, ja nisam pisao nikakve teze i teorije kome pare pripadaju. Naveo sam da me jedino zanima da autor moze da napravi zaradu. Konstantovao sam da postoje efekti koji nisu istorijski bili ranije i prosireni su i bezobzira sta zakon kaze, bolji pristup autoru je da prilagodi svoj poslvni model, nego da zavisi od zakona. Dao sam citat WIPO ili ti Svetske Organizacije za Intelektualnu Svojinu, agencija Ujedinjenih Nacija, o ekonomskim efektima zakona o autroskim pravima, sa kojom si ti neslazes.

Ali autor ima sva prava da prilagodjava svoj poslovni model kako god hoce, ili da se oslanja na zastitu zakona kakva god da je.

To je sve stvar autora (ili drugog vlasnika intelektualne svojine) a ne njegovih kupaca ili drugih gradjana.

Ako autor hoce, svoja dela moze deliti dzaba - ali ako nece, ima zakon koji mu dozvoljava da naplacuje za tudje koriscenje svoje intelektualne svojine.

Ne sprecava tebe nikakav zakon da ono sto stvoris poklonis kome god hoces, ili da prodajes za 100 milijardi EUR.

Ali drugima odredjivati kako da raspolazu sa svojom imovinom, to je vec nesto sasvim drugo sto smrdi prilicno lose.

---

Mislim da tahuti hoće da kaže da autori moraju da se prlagode shodno vremenu u kome žive. A to znači da ne mogu u potpunosti da se oslone na zakon jer će piraterije biti bez obizra na napore koji se ulažu nebili se ona smanjila. Treba se naći granica do koje je isplatljivo boriti se protiv pirata i drugih vidova povrede autorskih prava. Očekivati apsolutnu zaštiti svojih prava kao autor je besmisleno. Treba nivo zaštite podići u odnosu na sadašnji.
Šta bi se desilo ako bi se 50% kapaciteta neke službe koja treba da se bavi zaštitom celokupnog zakona presmerilo samo na pirateriju?
Mislim da niko ne osporava vlasništvo i slobotu autora da sa svojim delom radi šta hoće ali, ne može autor neke pesme očekivati isti nivo zaštite za tu pesmo kao za na primer auto. I ako pesma u nekim slučajevima vredi mnogo više od auta. Eto sad uvidja veliku razliku izmedju skidanja pesme ilegalno sa neta i "kradje" autorskih prava što bi bilo da neko drugi pripiše sebi pesmu nekog autora i zardi ogroman novac na konto tog dela. To bi trebalo strogo kažnjavati mada i tu nemamo crno-belu situaciju.
ukoliko ja zaradjujem novac izvodjenjem tudjeg dela dali se sva zasluga za novac koji ostvarim treba pripisati autoru? Ja sam oraganizova kocert,uradiuo dobar marketing, izveo pesmu kvalitetno. Malo bi bilo nepravdno da sud celokupnu zaradu dodeli autoru. Naravno mene treba kazniti zbog povrede autorskih prava.

Moj stav je da se treba boriti i podići nivo zaštite autora ali, samo do odredjene mere posle koje borba postaje besmislena.

Opet autorska prava nisu imovina, pogledaj zakon.

Slazem se ako neces da imas problema sa zakonom, postuj ga.

U ovom trenutku zakon daje ta prava autoru.

E sada ako si ti pojedinac/kreator, ti imas ogranicena sredstva, sta bi bilo bolje:

- gledati Internet ceo dan i pronalaziti gde su nelegalno postavljeni
- unajmiti ljude da to traze, dodatni troskovi
- napraviti poslovni plan koji ce da ti donosi prihod i raditi na novoj kreaciji

Ono na sta nemozes da se oslonis je da je zakon vecan i nepromenljiv, da ce svi ljudi da ga postuju.


Da li ti zakljucavas vrata? Zakon te cuva od kradje, zar ne.

Kljucni problem zakona o autorskim pravima je balans izmedju autora i korisnika, tj motivaciju autora i pristup radovima.

Za tvojju informaciju, temu sam pokrenuo ja a zakon sam okačio da bi ga ti prvo pročitao pre nego kreneš i skreneš sa temeteme.
Cenim tvoj trud da budeš pametan, kao u svakoj temi, ali ti nemaš kapacitet za pametnu diskusiju. Jednostavno, nedovršena si ličnost ili polufabrikat bliži sirovinu.

@tahuti



Ne tvrdim ja da je rec kradja, vec da je sam cin/delo kradja. Time sto si ostvario nekakvu korist ili naneo stetu nekome time sto si mu uzurpirao neko pravo ti si njemu/njoj nesto ukrao. To ja tvrdim. To sto ga zakonodavac drugacije formulisao, to je tehnicko pitanje. U istom zakonu imas i dela protiv izbornih prava, ali se to takodje naziva i izbornom kradjom. E sad ti mozes da izadjes na ulicu i da ljudima objasnjavas da oni nisu pokradeni na izborima vec su im samo ostecena prava, ali da to nije strasno samo po sebi vec da oni trebaju samo promeniti poslovni model i da nastave sa ostvarivanjem zarade jer nije realno da ocekuju da ce izbori uvek biti bez kradja iliti uskracivanja prava glasacima.



Nego sta su utorska prava ako ne privatna svojina, nij valjda da pokusavas da nam objasnis kako su javno dobro ili mozda nekakva prirodna pojava. Zajednica je donela zakon da zastiti autorska prava, predvidela zatvorsku kaznu za onoga ko nekome povredi prava, postupak se pokrece po privatnoj tuzbi, ali ti trvdis da to nije privatna svojina.



Ovo je najveca apsurdnost koju si mogao da napises. Pa cela piraterija je upravo zbog ostvarivanja materijalne koristi, nema drugog razloga sto neko krade necije delo nego da ostvari materijalnu korist ili u slucajevima nastranosti da nekome nanese stetu.
Ako nije besplatno onda znazi da se mora platiti, a to opet samo po sebe znaci da se nesto prodaje, a ne da se daje.

Kako ces ti korisnicima nesto davati a da to nije niti besplatno niti prodaja. Ili nekome nesto poklanjas ili mu prodajes. Imas li neku trecu mogucnost?



Ne moze tebe interesovati jedino da autor napravi zaradu, ako celo vreme objasnjavs da je ispravno da neko moze umesto autora da odlucuje sta ce bit i kako ce se koristiti njegovo delo. Sam autor ce odluciti koju ce metodu koristit, neko ce insistirati na poostravanju zakona i maksimalnoj primeni istog, neko ce kombinovati vise metoda, neko ce smisliti sasvim trecu metodu, ali jedino autom ima pravo da odluci kako ce stiti svoje interese.
Nema znacaja sta je bilo kroz istoriju, mi konstatujemo cinjenicno stanje i jedino sto trebamo raditi je da povedemo diskusiju kako da se poveca zastiti autora i koje metode treba primeniti da bi se piraterija i zloupotreba svela na njmanju mogucu meru. To je poenta price.

Imam jedno dodatno pitanje koje nisi spomenuo, ali je vaznu za dalju diskusiju.

Da tebe slucajno ne muci savest sto prisvajas necija autorska dela ili se bavis piraterijom ili koristis piratska dela pa bi sad da ndjes alibi da ne bude kako nesto krades, vec bi sve to da upakujes u neku ambalazu kao, eto, neko je duzan da tebi omogucava koriscenje necijih prava bez nadoknade ili po ceni koja je tebi prihvatljiva?

Ja sam licno pristalia da znanje ne treba biti besplatno i dostupno svakome, vec da je znanje najvrednija stvar koju je covak sposoban da stvori i da treba imati adekvatnu cenu u smislu da se ne moze vrsiti degradacija i obezvrdjivanje necijeg znanja oduzimajuci mu pravo da sam autor raspolaze svojim delom.

Zasto autor neke pesme ne bi imao istu zastitu kao za auto? Po cemu je auto nesto vrednije od necijeg dela? Da bi napravio auto neko je morao da smisli kako se auto pravi, u auto industriji ima ugradjeno hiljade autorski dela u vidu patenata, inovacija, izuma i zarad koja se ostvaruje od tih prava je motivacija ljudima da smisljaju i unapredjuju tehnologiju i tehnoloski razvoj.

Prvo kazes:

Eto sad uvidja veliku razliku izmedju skidanja pesme ilegalno sa neta i "kradje" autorskih prava što bi bilo da neko drugi pripiše sebi pesmu nekog autora i zardi ogroman novac na konto tog dela. To bi trebalo strogo kažnjavati mada i tu nemamo crno-belu situaciju.

da bi kasnije postavi sledece pitanje:

ukoliko ja zaradjujem novac izvodjenjem tudjeg dela dali se sva zasluga za novac koji ostvarim treba pripisati autoru? Ja sam oraganizova kocert,uradiuo dobar marketing, izveo pesmu kvalitetno. Malo bi bilo nepravdno da sud celokupnu zaradu dodeli autoru. Naravno mene treba kazniti zbog povrede autorskih prava.

A kako da te kazne ako ti ne oduzmu zaradu od cinenja krivicnog dela?

To je isto kao kad bi se neko bavio kradjom i preprodjom automobila i time ostvarivao zaradu, pa lepo kupi covek imovinu, "usteka" gomilu para i sad bi tvojom logikom trebalo da ka kazne zbog kradje, ali da mu ostave imovinu koju je stekao kradjom.

U vezi koncerta:
- a sto bi neko izvodio tudje delo na svom koncertu bez saglasnosti autora ili da preformulisem, sto ne napravis koncert na kojem ces izvoditi svoja dela, lepo ga izreklamiras, napravis marketing i izvodis kvalitetno svoje pesma?

Autorsko pravo nije imovina, razlika je u tome sto imovina je opipljiva, to jest ima fizicke karakteristike, kolika ti je tezina, visina, sirina tvog autorskog prava. I opet sama rec pravo. Autorska prava kao i patenti, imaju neke karakteristike imovine kao pravni instrumenti, ali nemaju odlike imovine u sebi. Da je autorsko pravo isto sto i imovina, onda bih zakon i istim stavkama stitio, ne bi ih zakon razdvajao, sto i radi.


Kako znas da je nacinjena steta? Sta ako si autoru napravio profit? Ekonomisti u muzici su trenutno podeljeni u 2 tabora, jedni misle steta drugi profit.



Razlozi za piratovanje
1- cena
2- nemogucnost kupovine (nema legalnog prodavca u tvojoj zemlji, ili uopste nece da ti prodaju)
3- korisnost, legalna verzija DRM koja ti ogranicava kako ces koristiti taj proizvod, ima ljudi koji kupe legalan i skinu i ilegalan zato sto su pronasli da im legalna verzija neradi kako im treba
4- frustriran pri kupovini, npr web strana je ocajno napravljena oces da platis ali te voza (sretao sam se takvim proizvodima)
5- anonimnost
6- neposrednost, 'ja ocu odmah'
7- za zemlje u razvoju, to je cesto jedini nacin da dobiju medije iz razvijenih zemalja
8- cenzura

Nebranim pirateriju, i razlozi me nezanimaju, samo cu da primetim da novac nije jedini razlog piraterije.

Pa pogledajmo Svedsku, poostrili su zakon kada us doneli IPRED, piraterija je opala, samo za nekoliko meseci i onda piraterija se vratila na staro. Znaci samo stroziji zakon neznaci i kraj piraterije.
Video sam istrazivanje u Norveskoj i Holandiji, pokazalo da piraterija opada od kada su poceli legalni izvori da se pojavlju kao sto je Spotify.



Gde ti vidis da ja kazem da je ispravno, ja samo konstatujem da se desava, to ti je kao vozilo je preslo u pogresnu traku, i sta sada, to vozilo je sada ide u pogresnom pravcu, ja cu se sloziti to je protivzkonito, ali kao vozac necu vikati skloni se iz moje trake, vec cu da skrenem, i nisu mi vazni njegovi razlozi.

Druga poenta je da ne mogu da pronadjem naucne radove koji govore o tacnim efektima piraterije i sa tim se WIPO slaze. Ti mozes da tvrdis da ti znas, to je tvoje pravo.

Pronasao legalne servise u oblastima koje me zanimaju, Netflix, Drivethru, cak i biblioteka mi omogucava besplatan pristup Safari OReilly, i ebooks. Kao sto rekoh ovi servisi nisu postojali pre 15 godina.

Autorska prava, patenti i predmeti/stvari imaju jednu zajednicku crtu koja je ustvari i najvaznija u celoj prici, a to je imaju vrednost i mogu biti predmet robne razmene ili kupo-prodaje. Moze se trgovati njima, kako stvarima tako i pravima. Zbog te zajednicke i veoma vazne osobine prava su toliko zasticenja, a samo povredjivanje istih povlaci krivicnu odgovornost.



Kako znam da je nacinjena steta, pa veoma jednostavno, ako znam da autoru nije placeno za upotrebu/koriscenje dela znam i da mu je naneta steta.
Kako si mu napravio prifit, da li tako sto mu nisi platio ili tako sto si necije delo iskoristi za sticanje dobiti, a nisi dao odedjen procenat autoru?



Cekaj polako, ne branis pirateriju, ali se od petnih zila trudis da je opravdas i da mene i ostale ovde ubedis da je korisna, a jos i navodis "racionalne razloge" koji opravdavaju pirateriju, recimo:

CENA, iz ovoga se vidi da novac nije jedini motiv.
NEMOGUCNOST KUPOVINE, recimo neko vidi neku stvar na ulici, nema legalnog prodavca u zemlji, a prodavac nece da isporuci, onda je opravdano da se pristupi kradji toga jer se potreba za posedovanjem toga mora zadovoljiti.
KORISNOST, ovaj razlog ne razumem, pa ne mogu ni komentirati.

FRUSTRIRANOST PRI KUPOVINI, to bi trebalo da znaci da ako neko nije zadovoljan uslugom u nekoj prodavnici ima opravdanih razloga da prodavnicu opljacka.

ANONIMNOST, ovo je pristojno dobar razlog, to bi bilo nesto u stilu, ti ne zelis da te vide kao nesto kupujes, recimo, ne zelis da te vide kako kupujes zestoka pica i onda je opravdano da ti mozs uci i ukrasti pice koje ti se svidja.

NEPOSREDNOST, "TI HOCES ODMAH", to bi moglo da bude nesto u stilu dodjes do prodavnice, kad ono prodavnica zatvorena, kako ti hoces odmah automatski stices pravo da prodavnicu opljackas jer nema razloga da cekas da se prodavnica otvori. Sto bi gubio vreme cekajuci otvaranje, sam se posluzis.

ZEMLJE U RAZVOJU, pre bih rekao da je ovo apsolutno izvrtanja istine ubacujuci u pricu malo patetike. Zvuci mi nekako u stilu nije dobro materijalno situran, pa mu je dozvoljeno da krade ili recimo da deci i omladini omogucimo da kradu sta im je volja jer su u razvoju, pa im je to mozda jedini nacin da dodju do nekog dela.

CENZURA, cenzura je zabrana, kontrola,, ogranicenje necega. Realno mislim da je ralog pristojno dobar, nesto kao da kazemo: "nisam dobio dozvolu za oruzje, pa cu ja da ukradem jednu pusku. Moze i ovako, mladjim od 18 godina je zabranjeno da kupuju alkoholna pica, ali nije problem da dete ili omladinac udje i ukrade neku bocu pica.



Iz tvojih komentara se vidi da kazes da je ispravno, nalazis milion razloga da opravdas pirateriju, nemas ni jednu rec protiv same pojave, prosto je cudno da se vidi nesto drugo nego da kazes da u pravu.
Vozilo koje ide u pogresnom pravcu treba zaustaviti,onemoguciti ga da nastavi da ide u pogresnom pravcu, obavestiti nadlezne sa pojavom i obavestiti ostale ucesnike u saobracaju da postoji vozilo koje se krece u pogresnoj traci sve sa ciljem da se izbegne veca nesreca.

Malo sam popio večeras što me ne sprečava da iznesem svoji konstataciju. Imaj te razmevanja za pravopisne greške . Mad ih i ovako pravima :).



Jedean prost primer. Kada ti ukradu auto ti ga više nemaš. Ako ti sikinu pesmu ne znači da nećeš moći da nastaviš da zaradjuješ na njoj. Ni meni nije jasno šta se dešava
u slučaju apsolutne kradje autorskog prava za koji sam primer naveo.
Jedno je sigorno. Problem je veoma komleksan i ne podržavam ni jednu od suprostavljenih strana.

Objasni zasto ih zakon ne tretira isto, u zakonu imas KRIVIČNA DELA PROTIV INTELEKTUALNE SVOJINE i KRIVIČNA DELA PROTIV IMOVINE, ako su ista onda bi bilo samo KRIVIČNA DELA PROTIV IMOVINE.




To je tvoje misljenje, postavi mi linkove sa naucnim radovima koji su to dokazali



ti si rekao

Kao sto rekoh nebranim je, procitaj sta ti tvrdis, pa sam pokazao da to nije jedini razlog, da li su to ispravni razlozi u to nezalizm. Ti sada mozes da pravis tvoje teorije kako oces, o tome necu raspravljati.

Sa stanovista ekonomije ako kupac moze da nabavi proizvod, legalno ili ne, on ce to uraditi.



Jeste ali ti ides u ceoni sudar.

Evo ti jos jedna metafora, Djerdap se urusi i blokira Dunav, da li ces i dalje da sadis zitaricu kao deda i praded, ili ces se prebaciti na pecanje.

Piraterija postoji, trosak za alate koje omogucuju pirateriju pale su na nulu, cena zastite kao DRM raste. Autor moze da se zali, kuka, sudi se ali to mu nece pomoci u ovom trenutku da napravi prihod, mora da promeni nacin poslovanja ako zeli da ima prihod, da li autor moze da iskoristi pirateriju da napravi prihod, moze, da li autor ima mogucnosti da iskoreni pirateriju, nema.

Da li autor ima prava, jeste autor ima, zakon mu to daje. Da li tehnicki elementi zastite postoje, postoje ali su nezadovoljavajuci, visoki troskovi, frustracija korisnika, ako se razbije korisnot brzo propada.

Da li vredi poostrovati zakon? Zavisi od troskova sprovodjenja zakona i koristi za drustvo, a ne samo za autore.
Da li vredi legalizovati pirateriju? Zavisi da li donosi korist drustvu, da li bi uticao na pravljenje novih dela?