Grejanje na pelet - 2. deo

Činjenica je da imaš vatru i gorivo pelet. To je osnova od koje polaziš. Plamenik nije modulacijski i tako ga i koristiš.
Druga činjenica je da imaš LTC koji nije podešen za pelet.
Savršena modulacija koju spominješ je u prednosti nad stalnim radom samo u nekim slučajevima i ima svoja ograničenja.
Pokazao sam primjer iz naučnih istraživanja koja pokazuje da je bolji učinak kada se takav plamenik pali manje puta i proizvedeno sprema u spremnik. To nisi možda razumio pa pogledaj što piše na tom prilogu. To nije copy paste kako navodiš.
Kad nabaviš pel-tec ili drugi plamenik koji može raditi u modulacijskom režimu onda možeš izbaciti spremnik i sve spojiti po novom sa hidro skretnicom.
Spajanje kotlovnice je nauka u kojoj postoji zakoni termodinamike i hidraulike, to je osnova koja se mora poštovati, da sve radi i drugačije je isto ispravno ali je pitanje sigurnosti i učinka.

Kako da podesim ltc100 da bi bio dobar za pelet

zar nije bolje da je radna temperatura kotla minimalno 60*C, meni je ova patrona koju ti predlažeš sada 60*C(naj manji problem mi je nju zamijeniti), svi do sada su me savjetovali da temperaturu ložišta kotla ne spuštam ispod te granice, pelet je trom i plamen kad se zapaljuje u pothlađenom kotlu kako ti predlažeš na 45*C trebati će više vremena da se razgori i formira u buktinju, što znači automatski i veća potrošnja te tromiji sistem, što ču dobiti ako stavim uložak otvaranja 45*C i pumpu spustim za početak cirkulacije na tu temperatutu, osim pothlađivanja ložišta kotla i tromijeg postizanja zadane temperature, možda smo svi mi do sada bili u krivu, pomozi i meni a ja ču to iskustvo prenjeti svima koji su me do sada savjetovali kako sam na početku naveo

Gorivo sa 10% vlage zahtjeva manju temperaturu povratnog voda, u konkretnom slučaju 45°C.
Ako želiš pročitati što pišu stručnjaci iz područja termodinamike o tom znanju, pošalji neki mail na PP da ti mogu poslati jedno izdanje.
Ako imamo 3 rupe u LTC ili VTC ventilu, gornja topla voda od 80°C, od spremnika donja zona ili radijatora 40°C, prema kotlu 60°C.
Ako pustimo iz spremnika donje zone više hladne vode da dobijemo prema kotlu 45°C onda će trebati manje tople vode iz gornje zone kotla. Taj višak će se spremiti u spremnik. To je dvostruki dobitak, spriječena kondenzacija dimnih plinova i veća pohrana proizvedene tople vode.
Dok radi pumpa kotla do tada može i topla voda iz povratnog voda bojlera u donju zonu kao i iz radijatora. Pumpa kotla povlači tu vodu u kotao kroz hladni ulaz i tako više proizvedene tople vode sprema u spremnik, ako je i više od 45°C ne smeta, ulaz tople vode iz kotla u LTC ili VTC je zatvoren. Kad ne radi pumpa kotla tada povratni vod iz bojlera ugrožava stratifikaciju tople vode u spremniku pa je onaj prijedlog što sam ti poslao na PP jedno od dobrih riješenje. Za takav spoj imaš elektro ventil i treba malo cijevi za to spojiti. Ako si za probu nacrtam pa objavim ovdje ili na PP.
To što smo naslijedili puno toga iz vremena grijanja jedna pumpa, kotao i radijatori je problem kojeg se većina koju spominješ ne želi riješiti.
Ako pratiš svjetska zbivanja iz termodinamike i hidraulike onda možeš dosta naučiti, pošto si i sam SSM isto izvedeš i ustanoviš razliku.

nacrtaj ovdje, skeniram si na papir pa progruntam na miru u samoći, imao sam prije pumpu i nepovratni sa oprugom u kotlovskom krugu na mjestu sadašnjeg ltc100, ona se palila i pokretala cirkulaciju na 45*C preko cjevnoga termostata na kotlu, probao sam takvu cirkulaciju na 45*C samo prema t kotla zatim i prema t. spremnika, tj. dužu/konstantnu cirkulaciju između kotla i spremnika jer temperatura nikad nije padala ispod 45*C dok je kotao bio u funkciji grijanja, kad sam na potpuno istu instalaciju umjesto te pumpe i nepovratnog sa oprugom stavio tlc100 koji otvara na 60*C i njegovu pompu pokrenuo iznad ili na minimalno 60*C vidim po termometru kotla da mi kotao postiže puno brže zadanu temperaturu 80*C i održava minimalnu 60*C bez problema dok god je kotao u funkcije , o razvijanju plamena u plameniku kod potpale i u 1. i 2. brzini formiranju buktinje da i ne pričam koliko se brže i bolje formira ta buktinja,vremenski period po brzinama mi je bio i do 120sek. sad mi je dovoljno 50sek. , kod grijanja na drva nisam imao jednu pumpu nego dvije, nikad nisam imao 1 pumpu u sistemu grijanja na pelet, uvijek 3, kotlovski krug/krug grijanja/krug ptv, samo sam s vremenom mijenjao i nadograđivao njihovo upravljanje, tako da tu priču preskoči,eto to je konkretno moje iskustvo sa temperaturom ložišta ispod 60*C kog grijanja na pelet, dakle loše, ti mi predlažeš smanjenje temperature ložišta i povećanje volumena spremnika topline, ako sam te dobro shvatio, ako jesam onda mi se taj prijedlog ni naj manje ne dopada, i zbog financijskih izdataka (koje bi rađe uložio u kvalitetniji pelet plamenik) i zbog ne/prostora u kotlovnici, nadam se da sam te krivo shvatio pa mi i dalje pomozi u unaprjeđenju sistema grijanja na pelet

Ispustio sam onaj dio radna temperatura koja ovisi o tome koliko plamenik može brzo ugrijati određenu količinu vode u kotlu sa snagom na kojoj radi. Opisao sam zaštitu povratnog voda manjom temperaturom zbog 2 razloga koja sam naveo. Buktinja i plamen ovise isključivo o vatri koju stvara gorivo i zrak.
Slikovito ću još jednom ponoviti slučaj 3 rupe LTC ili VTC.
Ako ulaz A ( hladna voda ) ima vrijednost 40, ulaz B ( topla voda ) vrijednost 80, izlaz AB ( povratni vod kotla ) je 60 ako je A i B jednako otvoren ( 80 + 40 ) / 2 = 60. Ako smanjimo B sa 80 na 60 imamo ( 60 + 40 ) / 2 = 50, tih 20 za koliko smo smanjili B je više za spremnik ili potrošnju potrošača.
Pošto se kondenzacija dimnih plinova sa gorivom od 10% vlage događa na 45°C tada je bitno povratni vod održavati na minimalnoj temperaturi od 45°C, ako je više iz ulaza A to ne smeta. Zašto trošiti više vode iz ulaza B da bi AB bilo više kad nema potrebe. Kod goriva sa 20% vlage je to što si naveo ispravno.
To što si naveo jedna pumpa u krugu kotla bez LTC nije moguće, treba 2 pumpe za krug kotla pa je to i najbolje riješenje bez LTC ili VTC ili slično.
Kad ustanovimo kako je najbolje što spojiti budem nacrtao.

Nebi to ja toliko racuno.Ali jedno sigurno znam .Kad je ampula 60 i max tem kotla 70 .Nekako mi citava povrsina kotla ujednacena pa brzo presalta na manju snagu .Ili vecim dijelom dana radi na maloj snazi odnosno manje trosi a ima zastitu od kondensa sigurno.Nekad sam kotao drzao na 80 ,Pa probao na 70 tak mi nekako bolje radi na maloj snazi i lakse odrzava tu zeljenu tem vode u kotlu ali sa malom snagom.

To je za neke prilike bolje, pisao sam za konkretan slučaj.
Idealno je kad imamo kotao i plamenik prikladan za potrošnju potrošača, ako plamenik proizvodi puno više od onoga što potrošimo i da bi imali koristi od goriva tada je poželjno imati spremnik i najviše moguću temperaturu izgaranja goriva, iskorištenje goriva je prema opisu koji sam prije napisao.
Plamenik koji može modulirati i proizvesti toliko koliko trošimo je bolji i nije nužno potreban spremnik, problem je samo grijanje bojlera za koji treba ulazna temperatura od najmanje 65°C. Taj problem se riješi ispravnim spajanjem bojlera na toplu cijev od kotla, prije kruga grijanja. Tko nema bojler na centralnom taj nema taj problem. Povratni vod od 45°C je bitno održavati zbog štete koju čini vrsta goriva. Pišemo o tom prvom trenutku kada će se uključiti pumpa i povuče toplu vodu iz gornje zone kotla u hladnu zonu kotla. Da li će kasnije biti 55 ili 70°C tako svejedno.

Došlo je vreme da i ja napisem nesto na forumu nakon nekoliko godina čitanja. :) Pozdrav svima.

Probao sam da odgovorim na pp ali nemam tu mogućnost pa ću postovati ovde:

Hvala na odgovoru.

Naravno da imam pitanja, ja sam na par dana do nabavke materijala za kotlarnicu. :)

Da krenemo redom. Termostatski na povratu (Vtc 512).

Razmislio sam nakon tvog posta gde predlazes Vtc 512 sa patronom 45c, pokušao da dodjem do zakljucka šta je bolje a ti me slobodno ispravi ako gresim.

Dimenzionisanje patrone na tom ventilu zavisi od nekoliko faktora. Prvi je taj koji si pomenuo, tacka rose i razlika u vlaznosti energenta (razlika pelet i drvo). Iz tog razloga je ok da bude na 45c i nece biti kondenzacije. Medjutim, u situaciji kao na tvojoj semi, nakon sto je kotao napunio spremnik kotao se iskljucuje i prekida se cirkulacija spremnik-kotao. Cirkulacija kroz kotao onda moze da se javi samo pod uslovom da je temperatura povrata iz radijatorskog kruga veća od tačke otvaranja patrone. U tom slucaju kao kod tebe, uvek kada je povrat iz radijatorskog kruga veci od 45c (a to se moze desiti kod nekih objekata skoro pa veci deo grejne sezone) postojace cirkulacija kroz kotao. Ta cirkulacija je nepozeljna narocito ako spremnik punimo nocu strujom. Kod mene povrat iz radijatorskog kruga nekad moze biti i 55c, u najhladnijim danima ili kad hocu pojacan start tako da onda kroz kotao cirkulise voda. Ja bi to izbegao ugradnjom termostatskog mesnog na 60c. Ovo je mozda ok kod podnog ili objekata koji imaju potrebu za jako niskom temperaturom polaza ali kod radijatorskog grejanja i osrednje izolacije, nemoguce je. Sa patronom od 60c nema nikakvih gubitaka znatnih (jedino sto grejanje prema kuci krene malo kasnije) ali mislim da je to zanemarivo.

Da li ispravno razmisljam?

Potpis

Kotao Termomont Toby b14, 150m2, veći deo poljska cigla, spoljna izolacija 10cm,
cokla 5cm,
plafon 10cm vune (na manjoj kući 30cm), PVC stolarija.. AT 500l, Vtc 512(60c), Vrg
131, Esbe
Ara 661, Heat On, Grundfos Alpha 3, Wilo 25/4.
Fujitsu LTCA i KGTF

Ako bi postavio patronu na 45c, 2/3 grejne sezone kada se grejem iz AT-a a kotao miruje, imao bi cirkulaciju kroz kotao (nepotrebno). Za to je dovoljan povrat iz radijatora od 41-42c da vec otvori protok kroz kotao.

Potpis

Kotao Termomont Toby b14, 150m2, veći deo poljska cigla, spoljna izolacija 10cm,
cokla 5cm,
plafon 10cm vune (na manjoj kući 30cm), PVC stolarija.. AT 500l, Vtc 512(60c), Vrg
131, Esbe
Ara 661, Heat On, Grundfos Alpha 3, Wilo 25/4.
Fujitsu LTCA i KGTF

Ne može, gornji nepovratni ventil ne dozvoljava cirkulaciju kroz kotao sve dok ne radi pumpa kotla.
Pošto je VTC hladan otvoren je ulaz tople vode iz gornje zone i izlaz prema pumpi kotla. Da i nešto prođe u tom pravcu to ne remeti temperaturu vode u spremniku.
Povrat iz radijatora po mojoj shemi nikada ne može u kotao osim kad radi pumpa kotla, povrat isključivo ide u spremnik i tako potiskuje toplu vodu iz spremnika prema gore. Ako bi punili spremnik noću strujom tada bi se dodalo na postojeću shemu lako. Topla voda između nepovratnog ventila od kotla prema spremnika, sa svojim nepovratnim ventilom. Hladna u donju zonu spremnika. Ne može se miješati voda iz kotla sa vodom u elektro grijaču.
Patrona od 60°C ili manje ne utječe na cirkulaciju kroz kotao kada ne radi pumpa kotla.

Koliko ja vidim na tvojoj šemi, nepovratni na polazu iz kotla neće sprečiti cirkulaciju kroz kotao i kada kotlovska ne radi jer će radijatorska pumpa gurati u tom smeru.Predlažem samo nepovratni (klapnu) na povratku u kotao i nista vise sto se nepovratnih tice (ona sluzi da spreci nepozeljnu gravitacionu izmedju kotla i AT-a koje takodje ne mora biti ako je povrat iz AT-a prema kotlu u blagom padu). Cak mislim da nepovratnom na povratu uopste ne treba bypass vec da se montira na istoj cevi (ovakav bypass je poželjan kod kotla na drva, kod peleta je nepotreban).
Zato i smatram da patrona na 60c smanjuje potrebu za jos nekim dodacima a nista ne šteti. Zarad kasnijeg starta grejanja (a i toga nece biti ako se ima AT, to korisnik i ne primeti) od 10tak minuta nema potrebe za manjom patronom od 60c.

Ispravite me ako gresim, jos uvek nemam ovakav sistem da bi mogao da pisem iz iskustva ali hocu da izbegnem eventualnu gresku tokom izgradnje.

Potpis

Kotao Termomont Toby b14, 150m2, veći deo poljska cigla, spoljna izolacija 10cm,
cokla 5cm,
plafon 10cm vune (na manjoj kući 30cm), PVC stolarija.. AT 500l, Vtc 512(60c), Vrg
131, Esbe
Ara 661, Heat On, Grundfos Alpha 3, Wilo 25/4.
Fujitsu LTCA i KGTF

Mozda je bolje da krenemo redom da ne bi zabrljali i otisli daleko. Ajmo redom, zasto je bolje imati patronu od 45c a ne patronu od 60c? Sta se time dobija?

Potpis

Kotao Termomont Toby b14, 150m2, veći deo poljska cigla, spoljna izolacija 10cm,
cokla 5cm,
plafon 10cm vune (na manjoj kući 30cm), PVC stolarija.. AT 500l, Vtc 512(60c), Vrg
131, Esbe
Ara 661, Heat On, Grundfos Alpha 3, Wilo 25/4.
Fujitsu LTCA i KGTF

Opiši kuda bi voda iz radijatora mogla doći u kotao kada ne radi pumpa kotla.
Može varijanta i bez nepovratnog u donjoj zoni, VTC se montira na donju cijev, voda iz radijatora može kroz VTC u kotao kada je otvorena strana prema spremniku i prema kotlu. Ako postoji taj nepovratni onda je manji otpor prema spremniku i povrat iz radijatora mora u spremnik.

Shvatam ali i dalje mislim da je komplikovano i bespotrebno. Rašićemo to dalje ali te molim da resimo ono prvo: Zasto je bolje montirati patronu na 45c a ne na 60c? Šta se time dobija? Koliko ja shvatam samo brži hladni start. Ima li još neku prednost?

Potpis

Kotao Termomont Toby b14, 150m2, veći deo poljska cigla, spoljna izolacija 10cm,
cokla 5cm,
plafon 10cm vune (na manjoj kući 30cm), PVC stolarija.. AT 500l, Vtc 512(60c), Vrg
131, Esbe
Ara 661, Heat On, Grundfos Alpha 3, Wilo 25/4.
Fujitsu LTCA i KGTF

"Dimenzionisanje patrone na tom ventilu zavisi od nekoliko faktora. Prvi je taj koji si pomenuo, tacka rose i razlika u vlaznosti energenta (razlika pelet i drvo). Iz tog razloga je ok da bude na 45c i nece biti kondenzacije. "

Sam si odgovorio na pitanje, ovo je samo dodatak koji je objavljen u stručnim izdanjima po pitanju zaštite kotla.

ne griješite, točno ste opisali situaciju, samo da napomenem da spomenuti AT treba biti veličine samo i jedino toliko koliko je potrebno da akumulira tople vode/energije da drži koliko je potrebno plameniku da je u mogućnosti da sam počne isporučivati potrebnu energiju

Da, minimum 45c a više ne može da škodi. Čak zagovaram i teoriju da koristi ali o tome dalje. Znaci, dosli smo do zakljucka da 45c nije u prednosti u odnosu na 60c. Ali 60c jeste u prednosti u odnosu na 40c jer sprecava otvaranje cirkulacije kotla kada ne radi - odmara. A taj odmor nekad moze biti i po nekoliko dana (u prelaznom periodu), greota da voda kruzi kroz kotao. Bespotrebni gubitak.

Potpis

Kotao Termomont Toby b14, 150m2, veći deo poljska cigla, spoljna izolacija 10cm,
cokla 5cm,
plafon 10cm vune (na manjoj kući 30cm), PVC stolarija.. AT 500l, Vtc 512(60c), Vrg
131, Esbe
Ara 661, Heat On, Grundfos Alpha 3, Wilo 25/4.
Fujitsu LTCA i KGTF

Treba on biti i veci pa da se grejemo strujom koju smo iskoristili u toku noći i da kotao startuje jednom ili najvise dva puta na dan. Za mene 500l - taman.

Potpis

Kotao Termomont Toby b14, 150m2, veći deo poljska cigla, spoljna izolacija 10cm,
cokla 5cm,
plafon 10cm vune (na manjoj kući 30cm), PVC stolarija.. AT 500l, Vtc 512(60c), Vrg
131, Esbe
Ara 661, Heat On, Grundfos Alpha 3, Wilo 25/4.
Fujitsu LTCA i KGTF