Može li se zadržati ili unaprediti kvalitet života bez nafte, i kako?

Are we running out of oil?

What if oil disappeared tomorrow?

Po nekima, izgleda da postoji šansa da ćemo biti savremenici vremena bez nafte. Gde god nešto da pročitam, projekcija nije baš dobra. No, kad god da presuši, koliko vidim, teretni brodovi su među najkritičnijim faktorima za održavanje trenutnog kvaliteta života, kao i omogućavanje realizacije tehnoloških napredaka koji bi omogućili poboljšanje kvaliteta života. Vidim da ima raznih ideja i rešenja koja se mogu realizovati u raznim oblastima života, ali nešto slabo viđam rešenja za teretne brodove.

Ako može oprema za CNG (komprimovani prirodni gas) da se ugrađuje u kamione, mogla bi i u brodove.

Postoji drugi problem u slučaju nestanka nafte, manje od 50% proizvedene nafte koristi se za transport, nešto više od 50% je za petrohemijsku industriju (13.6%), proizvodnju električne energije (19.3%), ostali sektori (20.5%), itd.
U SAD je malo drugačija statistika, tamo na transport odlazi 66% nafte (a oni su u 2019. trošili oko 19 miliona barela dnevno, što sa kineskih 14 miliona barela daje otprilike trećinu svetske potrošnje). Međutim, u SAD industrija troši oko 28% nafte, i ona bi se našla pogođenom. SAD imaju rezerve za 2-3 meseca (mislim da je 1 mesec za ukupnu potrošnju, ali do 3 meseca za kritične sektore), tako da ne bi bili odjednom pogođeni kao neke države koje nemaju veća skladišta nafte. SAD često utiču na globalnu cenu nafte tako što prodaju deo rezervi kada cena nafte poraste, a kupuju kada cena padne.

Potpis

Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.

Teretnim brodovima namestiti jarbole, i jedra.
90% puta moglo bi se preći na vetar, a ostatak na CNG.

Ali nije samo to problem. Čovečanstvo je naviklo previše lagodno da živi.

Poljoprivreda, ovakva kakva je danas, je najveći "gutač" i potrošač nafte.
Zatim transport hrane, iz najdaljeg kutka zamaljske kugle: kineski čaj, mango i papaja, holandski krompir i italijanski sir, mislim samo kao primer.
E pa, neće da može.

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

Unaprediti je pogresan termin - fosilna goriva su najjeftiniji izvor energije (pogotovu kad sklonimo sve poreze i takse), dok ih ima :-)

Naravno da bi se covecanstvo adaptirali ako bi sutra, recimo, nestalno nafte - bilo bi bolno, preziveli bi par decenija s*anja, ali bi smo se na kraju prebacili na elektricnu energiju dobijenu uz pomoc vetra, sunca, hidroenergije, atomske... + vodonik i sinteticki napravljeni ugljovodenici tamo gde su neophodni.
eeeeeeee

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Takvi brodovi ne mogu biti kapaciteta kao današnji teretni brodovi, a koji koriste dizel. To onda znači da ne mogu biti ni masivni kao današnji teretni brodovi, što dalje znači da vremenske neprilike na okeanima mogu da unište takve brodove. Dakle, sporije bi se prenosilo, manje bi se prenosilo, a bilo bi rizika da brod nikada ne stigne na destinaciju.



Nakon transporta, izgleda da globalno najviše nafte danas odlazi na poljoprivredu, da.
No, distribuiranje hrane se svakako menja, sa naftom ili bez nje. Za sada to ide malo sporije i nema ih puno širom sveta, a to su vertikalne (hidroponske) farme. Naglo se umanjuju troškovi na pesticide, jer se usevi uzgajaju u veoma kontrolisanoj sredini. Takođe su i manji troškovi ukupnog land managementa i, ono najbitnije - znatno su manji troškovi transporta. Hidroponska farma od 500x500x50 metara može da hrani jedan grad od 1.5 miliona stanovnika, sa dovoljno nutrtijenata koji su potrebni za jednu zdravu populaciju. Nisam ekspert, ali koliko vidim po stručnjacima iz agrokulture, hidroponske farme su budućnost poljoprivrede, dugoročno gledano. Dodatan motivator ka omasovljenju, pa samim tim i potpunom prelasku na hidroposnke farme, su klimastke promene koje polako i temeljito uništavaju tradicionalnu poljoprivredu. Najveće mane hidroponskih farmi su inicijalni troškovi (upfront cost) postavke postrojenja, kao i velika potrošnja energije. Ovo nas na kraju neposredno dovodi do samog naslova teme, a to je da hidroponska farma može koristiti 100% zelene energije. Kad smo već hidroponskih farmi, još samo da spomenem da su troškovi održavanja niži od tradicionalnlne poljoprivrede. Sećam se nekih inženjera poljoprivrede iz Holadnije i SAD-a u jednoj emisiji, koji su ubeđeni da su hidroponske farme budućnost poljoprivrede. E, sad, izgleda da ima puno stručnjaka koji ne misle da su hidroponske farme "spas" za čovečanstvo u pogledu energije i svetske populacije.

Mene su ucili pre nekoliko desetina godina, da ce se rezerve nafte pribiliziti nuli 2030-te. Od toga nema nista, jer su u medjuvremenu otkrivena nalazista sa rezervama, lupam, za jos narednih sto godina. Takodje postojeca tehnologija eksploatacije je prilicno unapredjena.

Sto se ekologije i slicnih stvari tice, samo prelazak na atomsku energiju resava ta pitanja. To u stvari znaci prelazak na atomsku ekonomiju, sto bi po mom osecaju u stvari bio pravi put za dalji napredak covecanstva.

Cak i istrazivanje svemira je skoro pa nemoguce bez atomskog generatora...

Svi smo u skoli ucili da ce nafta nestati .

I to je istina , samo nece nestati svuda u isto vreme

Postoje drzave znacajni proizvodjaci nafte i beznacajni proizvodjaci , kao sto je Srbija na primer !

Od znacajnih proizvodjaca , prva ostaje bez nafte UK Procene su razlicite i krecu se od 2024 do 2028 !

Posle godinu dana nestaje u Meksiku itd .

Ove dve drzave godisnje proizvode oko Milijardu barela !

Ukupne rezerve , ne proizvodnja Srbije su 77 miliona barela ! Zato smo mi Beznacajan proizvodjac !

Zar Nemacka nije pravila sinteticko gorivo jos u WW2? Nisu imali dostupnost pravoj nafti pa su pravili nekakvo svoje gorivo? Ili sam to pogresno razumeo?

Oduševio me kompletan post Jave BG koji pocinje ovako:

Svaka Čast!

Branimire,
Od cega se pravi to sinteticko gorivo?
Ne znam, pa pitam.
pOz

Sintetičko gorivo se pravi od uglja (može i ugljen monoksid i ugljen dioksid) i vodonika.
Na ISS-u taj proces se koristi za ekstrakciju ugljendioksida iz vazduha. Mešanjem ugljendioksida i vodonika na određenoj temperaturi se dobija metan i kiseonik. Metan se onda izbacuje iz svemirske stanice, a kiseonik vraća.

Naravno, na ovaj način mogu da se dobiju i duži lanci ugljovodonika. Proces zahteva mnogo energije, naravno mnogo više nego što može da se dobije nazad sagorevanjem tako dobijenih ugljovodonika.

djoka_l,
Zahvaljujem se na brzom, detaljnom odgovoru.
Hvala Ti.

Ako sam dobro skapirao ( to sto si opisao )

-Za taj proces ne treba rafinerija,
vec neko drugo postrojenje?
I to je postojalo u drugom svetstom ratu?
Neverovatno.

Djoko hvala.
pOz

edita: priznajem ne znam sta znaci skracenica ISS.
nisam Vujaklija :-)

Kojim podacima verovati, Wordlometer ima jedne podatke za godišnju proizvodnju, ali nekako čudne čak i ako se ispred zadnje tri cifre stavi tačka, jer SAD nikada u istoriji nisu imali ni mesečni prosek od 14 miliona barela za dan, a kamoli godišnji.

Zanimljiva je cela frka oko Venecuele koja traje godinama, prema Wikipedia tabeli oni proizvode jedva nešto malo preko pola miliona barela dnevno, a imaju najveće rezerve na svetu, oko 300 milijardi barela. Međutim i taj podatak o proizvodnji Venecuele, isti izvor (Wikipedia) prikazuje godišnju proizvodnju od 830 miliona barela za 2016. godinu, što je više od 2 miliona barela dnevno. Ispada da je od 2016. do 2020. godine proizvodnja nafte u Venecueli pala za oko 80%.
Ako je ta nafta dostupna za vađenje (tj. današnjom tehnologijom se može sva izvući iz nalazišta), samo Venecuela ima nafte da snadbeva ceo svet nekih 8-9 godina.
Ako je verovati Wiki tabeli, SAD će ovim tempom potrošiti sva nalazišta za oko 15 godina.


Pre 5-6 godina se pričalo o tome koliko još nafte ima u nalazištu Ghawar u Saudijskoj Arabiji i postojale su sumnje da će doći do naglog pada proizvodnje, jer u sve više bušotina se ubacuje slana voda (tehnika koju koriste duže od 50 godina, mada se u većinu rezerovara ubacuje gas, i to CO2), međutim, to nalazište i dalje daje 3.8 miliona barela dnevno, i prema potvrđenim rezervama ovim tempom će imati nafte do 2050. godine. Naravno, to su zvanični podaci, šta će se stvarno desiti ne znamo, iako su od maksimalnih 5.7 barela dnevno 1981. godine došli do 3.8 miliona barela dnevno, navodno je taj nivo proizvodnje stabilan već godinama.
Može se slobodno reći da se nafti nazire kraj kada ovo nalazište presuši, odnosno kada proizvodnja iz njega postane zanemariva i dalje vađenje nafte postane previše skupo.

Potpis

Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.

International Space Station. Na kraju objašnjenja je i rekao da se metan izbacuje iz svemirske stanice, a vraća kiseonik.

Stefane
Hvala za objasnjenje ISS.
Jasno.
Svako dobro.

Brodovi i avioni samo uz pomoć mikro reaktora, dok to ne savladamo moraju fosilna goriva, sve ostalo je utopija. Za ostatak, oslonac na nuklearnu energiju, uz onu solarnu i od vetra. No, to nećemo videti, ne odgovara istim onima koji su bogatstva zaradili na fosilnim gorivima. Guraće se varijanta “isključivo solarno i na vetar, kad toga nema, pali termoelektrane na ugalj i gas”, tj. već se gura, pogledati primer Nemačke gde “lubeničari” vode glavnu reč.

Potpis

 Certified Trainer Mojave 101 macOS Support Essentials 10.14
http://www.adamov.co.rs http://milan.adamov.rs http://www.infinitum.rs

Niko nije pomenuo biomasu, a od nje može da se proizvodi zamena za fosilna goriva. Biomasa je CO2 neutralna i na planeti je ima dovoljno da zadovolji energetske potrebe kompletnog čovečanstva. Najveći deo biomase danas je neiskorišćen i trune.

Kad pomenu biomasu.
probali:
biomasa, biodisel, bioovo, bioono,
nece niko.
Kažu, ne isplati se.

aj sad...

U proračun nije dodata emisija štetnih gasova iz fosilnih goriva, zato ti se samo čini da se ne isplati. Sve ima svoju cenu i sve dođe na naplatu pre ili kasnije. Kada bude nestalo fosilnih goriva biomasa će biti isplativa u svakom pogledu. Do tada ostaje da držimo palčeve da ćemo i tada imati uslove za rast biljaka.

znam brate,
nisam ja ni pomislio da se ne isplati.

To kazu ovi sto trenutno drže djojstik.
(možda me nisi razumeo, izvini)