Ko piše (tumači) zakone u Srbiji?

Nisu.


Drago mi je da ti je drago, ali moram još jednom da ti skrenem pažnju da moja gospodža nije inokosni organ fakulteta, samo mi je prenela priču. Nije bila ničim uznemirena, po tom pitanju, a kazna je ionako plaćena iz budžeta, pošto je, jelte, fakultet na kojem radi budžetska ustanova.

No, ostavimo sad to po strani ...

---

Naš forumaš, djoka_i koji je uvek dobro obavešten o bankama (od kojeg se može štošta naučiti o bankarskom poslovanju) je lepše od mene objasnio situaciju.
Da ne bude da Java troluje.

Samo bih potencirao:

Jasno je da svaka populistička odluka, tipa: banke moraju da vrate sve pare u zadnjih 15 godina, zapravo samo šteti, i to svima.
Svima će biti skuplji krediti: i meni za sledeći stan, major fatalu za sledeći auto, ali i privredi.

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

Da mi vratiš pare, jer je očigledno da si ti autor moje finansijske propasti

Lepo smo se složili oko svega.
Sad, kad je buzlajter skapirao da je žrtva populističkog hajpa da "banke moraju da vrate sve pare svim ljudima za prošlih 15 godina" maltene može i da se zaključa tema.


Samo još da vidimo zašto advokati protestuju. Mislm na onu grupu ljudi koja uporno odbija da uvede fiskalne kase, i ima suludi cenovnik za usluge, gde jednu istu uslugu naplaćuje na deset različitih načina.
Kako to da ljudi kao ja, koji su platili banci iznos za obradu kredita, i osiguranje pride, ne protestuju, a advokati izgiboše za moja prava?!

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

Nisam. Eno u Nemačkoj u Berlinu, proš'o referendum da se stanovi u privatnom vlasništvu - nacionalizuju! Ura! Bravo za beskučnike! Stanovi će biti u društvenom vlasništvu! Bravo.

Samo još kad skapiraju da "zajednička kobila u blatu završi" i da od stanova neće biti ništa kad postanu ničiji.

A gde ja u Srbistanu da budem u nešto siguran?!?

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

E, sada da vam objasnim kako se formira cena koštanja kredita:

1. kamata treba da obezbedi:
a) pokriće obezvređivanja glavnice (100 dinara danas vredi više nego 100 dinara za godinu dana, zbog inflacije)
b) pokriće troškova finansiranja (banke plaćaju kamate na izvore finansiranja - depozite, koje nabavljaju iz domaćih i stranih izvora)
c) trošak po defualt kreditima (izvinjavam se zbog žargona, ali ne znam koja se reč uobičajeno koristi za kredit koji se ne otplaćuje)
d) profit (zaradu) akcionarima banke i pozadinskim službama koje obezbeđuju kreditnu aktivnost (sektor sredstava, knjigovodstvu, IT sektoru, marketinga itd.)
2. Naknada treba da obezbedi zaradu filijalama. Kada Sredstva odluče da se pusti milion evra kredita, filijale (retail, maloprodaja, odnosno filijale i ekspoziture) od toga zarade. Od kamate ne vide ništa.
3. Troškovi sredstava obezbeđenja i drugi troškovi. Recimo, ako je sredstvo obezbeđenja menica, hipoteka, to sve košta, a to plaća klijent. Ako je sredstvo obezbeđenja osiguranje, klijent plaća. Ako je trošak izveštaj od Kreditnog biroa, klijent to plaća.

Imali smo slučaj da je VKS rekao da nije u redu da banke naplaćuju osiguranje kredita kod NKOS. Sa druge strane, upravo zato što je kredit osiguran, postoji, takozvano, vrhunsko obezbeđenje, banke su obezbedile nižu kamatn u stopu, jer nisu imale trošak po 1.c

Uzmite sledeće situacije. Dođeš u samoposlugu, račun je 2000 dinara, a ti pitaš bakalina, da li možeš da platiš sledećeg meseca. Pa ti on kaže. može ali mi onda dođeš 2050. Ti se složiš, pa onda tužiš bakalina zato što ti je naplatio i kamatu i maržu za kupljenu robu, pa ti onda VKS donese odluku da bakalin mora da vrati 400 dinara marže, jer platio si 50 dinara kamatu. Zašto bi ti onda računao maržu?

Ili dođeš u samoposlugu, dođeš na kasu sa jednom flašom vina od 2000 dinara. Ispred tebe neki tip nosi flašu vina od 400 dinara, pa se ti onda žališ što si morao da platiš procenat od kupljene robe kao maržu, iako je kasirka provela isto vremena i za onu flašu od 400, kao i za onu od 2000.

Ili dođeš na mali servis, naplate ti ulje, filtere, i radni sat majstora od 3000 dinara. Pa se ti žališ VKS da si dobio da za 3000 dinara nisi dobio preciznu specifikaciju koliko je to neto plata, bruto plata, amortizacija, troškovi službenog puta ili markice za prevoz, pa onda VKS naredi da ti servis vrati 3000, a da ubuduće uz svaki račun moraš da dobiješ bilans uspeha, bilans stanja, tokove gotovine i revizorski izveštaj za prošlu godinu, kako bi znao zašto je radni sat 3000, a ne 2500.

Nisam mazohista, i ne govorim neistinu, a jeste nešto treće:

- Ja sam ugovor o stambenom kreditu sa bankom dobio, pročitao, razumeo, prihvatio i potpisao. Nisam prevaren, ni na koji način. Niti se osećam prevarenim.
- A advokati su se navukli na dojavu, i prevareni su A realno su alavi i gramzivi, pa mi ih nije žao.

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

.. banku, a klijenti nek ropću u dužničkom ropstvu u 21vom veku, sve to od 1a do 3c može da se zapakuje u jednu rečenicu: pozajmio si 1000 vratićeš 1100, što duže čekam više vraćaš, ali tako ne bi bilo zanimljivo, a i ko bi zaposlio: akcionare banke i pozadinske službame koje obezbeđuju kreditnu aktivnost (sektor sredstava, knjigovodstvu, IT sektoru, marketinga itd.)



Ali ja neću bilans uspeha, bilans stanja, tokove gotovine i revizorski izveštaj, hoću da banka ne izaziva inflaciju pa posle i naplaćuje istu, pa da moj automehaničar mora da diže cene, i drapa me da bi prehranio porodicu. A posle ja moram da drapam za oluke da bi svetska ekonomija opstala u ovom obliku.

Sve to jeste kako je @djoka_I objasnio i sve se poklapa sa prvim postom u temi, tj. onom izjavom. Desi se problem, onda dođu predstavnici raznih interesnih grupa i objasne vlasti šta treba da rade, kao što vidimo i u BIH i u CG i svuda na ovom Zapadnom Balkanu. Sad što se sad potencira priča kako se struka savetuje pri donošenju zakona i to je ok, struku uvek treba pitati, ali ovde pričamo o nepoštovanju Zakona od strane banaka u trenutku realizacije tih kredita.

Ma ne lupaj. Niko te ne tera da se zadužuješ. Ne pričaj gluposti o dužničkom ropstvu.
Ja sam objasnio kako se formira cena. I to je uprošćeni model.
Može banka i sve da "upakuje" u kamatu. Banci je lakše da razdvoji evidenciju. U svakoj državi na svetu u svako vreme pozajmljivanje novca je koštalo.
Čak i u šerijatskom bankarstvu košta, samo oni to ne zovu kamata, nego deljenje profita sa klijentom...

PO KOM ZAKONU?
Kada god neko počne da lupa o zakonima, neka se pozove na konkretan zakon i član po kojem je nešto zabranjeno.

TO ŠTO TI PIŠEŠ NIJE TAČNO!
https://www.paragraf.rs/propis...n_o_obligacionim_odnosima.html

Prvo, pisanje velikim slovima je odraz nekulture. Drugo, evo pa možeš obnoviti znanje pročitaj članove 12, 15, 46, 47, 10, 101, 103. st. 1, čl. 105. st. 1. i 2, čl. 210. i 214, 1065, 1068. Zakona o obligacionim odnosima. Jednostavno, ja tebe razumem, tj. tvoj interes verovatno, ali ja ne lupam, mogu da prihvatim nešto ako me razuveriš činjenicama, a ne prezentacijom članova koji tebi odgovaraju. Ako me ubediš ja ću sam reći ok pogrešio sam i prihvatiti objašnjeno, ali budući da ja nikoga nisam uvredio tvoj način komunikacije mi je stran i nepojmljiv.

https://www.nbs.rs/export/site...ja_izracunavanja_ks_p_2017.pdf

https://www.vk.sud.rs/sites/de...%20TRO%C5%A0KOVA%20KREDITA.pdf

Ovde je celo obrazloženje.