Pošta i Banka poštanska štedionica nisu iste frime. U stvari, Ppošta ima udeo u vlasništvu BPŠ negde oko 11%, mada nisam 100% siguran u procenat. BPŠ, sa druge strane, nema udao u Pošti.
A to što u Pošti postoji i šalter na kome mogu da se dignu pare koje su u BPŠ su stvar saradnje, ili BPŠ iznajmljuje prostorije pošti, ili obrnuto. Radnici koji rade u poštama su plaćeni od strane Pošte, neki od strane BPŠ, a ako su zaposleni u Pošti, onda BPŠ plaća uslugu Pošti za obavljanje posla BPŠ.
Što se tiče trajnog naloga, recimo za plaćanje Infostana: postoji ugovor između infostana i poslovne banke. Ugovorom su predviđeni formati poruka i protokoli za plaćanje trajnim nalogom. Recimo, Banka 10. u mesecu šalje u dogovorenom formatu spisak, sa pretplatničkim brojem i računom sa kojeg će biti plaćeno. Infostan 12. u mesecu šalje Banci u dogovorenom formatu iznos zaduženja po svakom od računa koji je prijavljen. Banka 15. u mesecu prebacuje novac, najčešće zbirno - jednim nalogom, sumu svih plaćanja i specifikaciju po brojevima računa koliko je plaćeno. Infostan onda radi raspored priliva na osnovu specifikacije.
Dakle, puno stvari treba da se sklopi za plaćanje trajnim nalogom - ugovor, formati poruka, kao i sposobnost pružaoca usloga da automatski obradi poruke, kao i sposobnosti Banke da automatski obradi slogove pružaoca.
Naravno da nema ni govora da tako uradi neki kućni savet koji od automatizacije ima jednu mastiljavu olovku.
Sa druge strane, kada je u pitanju plaćanje fiksnih troškova, neke banke nude više mogućnosti:
1. Trajni nalog u fiksnom iznosu fiksnog datuma u mesecu na fiksni račun.
2. Iapostavljanje naloga za plaćanje u budućnosti (to nemaju sve banke, ali neke dozvoljavaju da se na plaćanje stavi datum u budućnosti, pa se onda takav nalog pusti naznačenog datuma, ako ima para na računu).
A što se tiče "direktnog zaduženja" postoji mehanizam koji se zove SEPA Direct Debit, ali je on slabo zaživeo, zbog sabotaže NBS. Naime, inicijativu je pokrenulo Udruženje banaka Srbije, negde 2008. a NBS je želela deo "kolača" pa je na sve načine sabotirala uvođenje sistema. Prvo preko Skupštine, uticala je na to da se non-stop odlaže donošenje Zakona, pa onda pretnjama, ucenama i slično.
Zakon je donet sa velikim zakašnjenjem i stvar je prilično restriktivna. Banke koje su uvele SDD, uglavnom rade isplate po menicama, ali ni to nije automatski. Kada poverilac pokrene naplatu menice, Banka najčešće zahteva da joj se dostavi i papirni dokument, pa i kad on stigne, dužnik može da odbije da plati, pa onda se zavrte poruke između banke poverioca i banke dužnika. Igranka bez prestanka.
Evo ga primer plaćanja u Raiffeisen banci, gde na dodatnim opcijama postoji mogućnost da se zada budući datum plaćanja...
Ovo je ebanking bivše mts Banke, gde može da se vidi spisak naloga za plaćanje u budućnosti
[Ovu poruku je menjao djoka_l dana 03.02.2022. u 19:23 GMT+1]
Re: Kako voditi slobodan GNU Internet život?
