[Military]: Novi srpski tenk ... M-84AB1

Gde iskopa "Strsljena"? To je bio eksperimentalni avion, prvi YU mlaznjak sa tricikl stajnim trapom, na osnovu kog kog je kasnije napravljen prvi Galeb/Jastreb.

Orao je bio ambiciozno zamisljen, pa potkresan, ali mi se cini da se savrseno uklapao u koncepciju rata kakav je oduvek zamisljan u Ex-Yu doktrini i kako je na kraju i koriscen 1999. Jedino, mislim da nije bas dobar kao jurisnik, zbog nosivosti i preglednosti ciljeva na zemlji iz kabine.

Milsim da helikopteri ne mogu jos uvek da zamene jurisne avione, suvise su spori i koncepcijski osetljivi na vatru sa zemlje (imaju neredundantne osetljive tacke konstrukcije), ako lete nisko, stvaraju izdaleka vidljiv oblak prasine, kod vecine letelica nemoguce je spasavanje pilota helikoptera lansiranjem pilotskog sedista... Istina je da mogu da se bolje oklope nego avioni, zbog vece nosivosti, ali oruzje je vec vise od dvesta godina u nesrazmernoj prednosti nad oklopnom zastitom.

Najnoviji trend su bespilotne letelice za dejstvo vatrom po ciljevima na zemlji. To je jeftino, moze se automatizovati i moze se uvesti mnogo masovnije od bilo kog vazduhoplova sa posadom, sto bi zagusilo kapacitete PVO. Zamislite recimo letecu rampu za lansiranje TOW (maljutka i sl.), pa cak i samo za lansiranje ranije vec spomenutih nevodjenih vazduh-zemlja raketa. Takva letelica moze da se priblizi drsko blizu ciljeva, a uz to je sama mnogo manji i mnogo tisi cilj nego letelica sa posadom

Pa strsljen nije bio samo eksperimentalni avion - veruj mi - Koristio se itekako - Barem znam dosta ljudi koji su leteli na njemu - Pa kurjaci su na pocetku leteli samo na njemu - ivrlo dobro se pokazao. - Nije bio prvi, - G2 je bio to - G2 m(je bese oznaka za strsljena i ona je nasato modersnizacijom Galeba)

Lancia - sve to sto si nabrojao, su velike efektive, i izuzev nekoliko "glupo" izgubljenih raketnih sistema - kao sto su npr izgubili onaj pored same utve - nisu se mnogo pokazali. Sto se tice aviona, pa dosta nji je podmetano, kao ciljevi na zemlji, jer su i inace bili stari - sa druge strane ono sto se desilo u Crnoj Gori, je - eto dobar plan sa njihove strane, i losa sreca sa nase - kad su unistili "rupu" - na to mislim. Ladjevci tokom rata nisi ni izlazili iz upotrebe - iako su "sravnjeni sa zemljom - Letelo se iz "okoline" i to vrlo efikasno sa orlovima. Overavali su tomahavke kad god su "mogli". Normalno je da se u ratu i ne racuna na "te i takve efektive" koje je je lako pogoditi. Bilo je i gresaka, sa nase strane, ali vecinom smo ih ako se to moze reci "pravili majmunima" pa su gadjali "furune" ispod kamuflaznih mreza.

Sto se tice orla - Veruj mi gresis ako kazes da nije dobar - To je odlican avion za te i takve stvari - Znam jako mnogo pilota koji su na njemu leteli, cak i neke koji su sa njima i padali - i veruj mi bez preterano detaljisanja - jako dobar avion - - Ali bas smo preterali sa Off Topic - Hajde da se vratimo na tenkove -

Ps Maljutka je poprilicno zastarela - tako da nema smisla koristiti je pogotovu ne sa aviona - tacnije bespilotne letelice. Sa druge strane ta letelica mora da se vodi "radio putem" sto znaci da se to moze ometati - Pa mislim da bi nasi strucnjaci mogli da nadju nacine za ometanje - a kamoli ne "inostrani" - To je po meni boljka tih i takvih sistema - ali pricacmo o tome jos.

Bilo kako bilo, izgubili smo preko 50 aviona u ratu 99-te. Većina ih je uništena na zemlji.
Zar tema nije novi derivat tenka m84?

Pozdrav,
naravno, tema je otisla u OT smeru, moguce je samo da je interesantan aspekt borbe jurisnika/helikoptera protiv tenka, zanimljivo bi bilo saznati kakvi se rezultati ocekuju sa novom verzijom tenka.
Pozdrav

Challenger i Abrams koriste (ako se dobro sećam) Rhinemetal Smoothbore 120mm topove. Kalibar više nema nekog posebnog značenja (iako Ruje planiraju da prave top za tenk od 152 mm), bitna je sama granata. Ameri i Englezi imaju širok spektar HEAT i AP(DFS), kao i neke novije poput HESH i MPAP. Mi imamo neke varijante HEAT i Sabot projektila, ali od tungstena čini mi se.
Mada mi se čini da je priča oko topova i probojne moći malo skrenula sa pravca kojim se kreće već decenijama.

Da, oni su "pravili" "Degmana", a mi smo "pravili" "Vihora". A i mi i oni smo maštali o pokretanju proizvodnje bilo čega... :)

Jeste, ali zato što smo se mi trudili maximalno da udovoljimo raznim Arapima koji su nam bili najbolje mušterije. Posle su Ameri ispravili taj nedostatak.

Nema šanse. Već tada je postojao "Tornado" koji je u svakom pogledu bolji od "Orla". "Orao" možda jeste lep avion, ali kome treba jurišnik koji nosi manje tovara od lovca-presretača kojeg smo tada imali?
A da ne govorim o idiotluku u dizajniranju borbenog aviona, u saradnji sa WP zemljom, za šta tražite motor od NATO zemalja, čime još ugrožavate njihovu poziciju kao prodavca oružija. Dobro da smo i one RR motore dobili (a i to samo zato što su već bili komercijalizovani).

RBS 70 je ručni prenosni protivavionski sistem sa laserskim vođenjem. I ima domet 7km. Ono o čemu ti govoriš je protivbrodska raketa Rnekibroj ili tako nekako, zaboravih već. A mi ih, sem par probnih modela, nikad nismo i dobili. Nešto su zarobili Hrvati, nešto je isporučeno Hrvatima, a najveći deo su Šveđani jednostavno "zaboravili". Što se Švedske tiče, to nije jedina stvar na koju su "zaboravili". Toliko o poslovanju na zapadni način.

Da, sa televizijskim (ručnim) navođenjem, bez ikakvog pomagala. A imamo i domaću raketu V-Z sa navođenjem - "Grom". :)

Možda u trenucima kada su im svi avioni bili na zemlji. :)
Imali su prevlast. Druga stvar je to što je protivnik (mi) bio u stanju da poleti sa nešto malo aviona pod odgovarajućim okolnostima.

Koliko znam, Maljutka u svim verzijama je komandno žično-vođena raketa. Tako da se svakako ne može koristiti sa aviona, a sa helikoptera može, ali valjda mora da miruje nakon lansiranja. Otporna je na ometanje (žica koja se odmotava). Možda uskoro bude nova modifikacija da je učini daleko ubojitijom, ali o tom potom... :)

Ovde važi isto ono pravilo kao i za borbu bajonetima - nemoj to da pokušavaš :)
Nema borbe između tenka i jurišnika/helikoptera. Jedino pitanje koje se postavlja je koliko dobro tenk može da se sakrije/pobegne. :)

da li je moguće da se ovo još uvek koristi?

u stvari, kome je uopšte i pala tako genijalna ideja na pamet? pa još se tesla pre 100tinak godina igrao sa daljinskim upravljanjem (radio talasi)..

čemu ta žica uopšte i služi? kako to uopšte može da radi, a da bude efektno?

Potpis

blogče :: unescaped beta
^{» go-paste extenzija
　 » reč dana: backup
　 » bočne koalicije}

Zica sluzi za prenos signala za upravljanje (vremenski multipleksirano, naravno) i vrlo je pouzdan sistem koji se ne moze ometati. Mi smo imali (imamo) sisteme zasnovane na dizajnu ruske "maljutke" ali postoje i zapadni takvi sistemi. Engleska skracenica za takve sisteme je TOW, al' da me ubijes ne mogu da se setim sta je ono TO (W je Wire).

Nije mi jasno zasto se ne moze koristiti sa avionske platforme ( na primer neke ultra lake letelice koju bi, sklopljenu, motorizovana prasinarija mogla da vuklja sa sobom bez narocite muke ). Da li je "brzina ceonog vetra" ogranicenje zato sto povecava silu istezanja zice? Kolika je maksimalna dozvoljena brzina rampe prilikom dejstva? Da li bi recimo tenkovi mogli da umesto topa budu nacickani sa gomilom lansera za TOW i da dejstvuju istovremeno na vise ciljeva, u pokretu? Mislim, osnovna namena tenka i jeste borba protiv drugih tenkova. Jedini problem je sto, kod dvoboja na distanci, oruzje cija municija krace leti do cilja (top) nosi prevagu nad upravljanim sporim oruzjem (ako unistis mesto odakle se upravlja, najverovatnije ce te promasiti).

Pozdrav,
Maljutka je svojevremeno i bila mozda i najbolje protivoklopno sredstvo svakako i zbog nemogucnosti ometanja ali i zbog svog trokilometarskog dometa. U bivsoj JNA su se uvodila u operativnu upotreba i vise nego smesna sredstva kao sto je tromblon ali su ona u doktrinama odbrane veoma ozbiljno shvatana. Zamislite sebe kako stojite na 150m od tenka i sada treba da podignete glavu, uhvatite elevacioni ugao i ispalite tromblon!!! Ma moze to u filmu, u praksi je to neizvodljivo. Ako ti se i pruzi prilika da se nadjes tako blizu tenka oko koga po pravilu borbene upotrebe treba da se krece pesadija i do 1km u precniku, zavuci ces se u misju rupu da te slucajno ona crna kupola sa topom ne primeti...ali imali smo i tromblon, pa kako god.
Uvodjenje RRB-a u naoruzanje sa povecanim dometima ponesto je postajala ozbiljnija ta protivtenkovska borba ali tek maljutka sa svojih 3600m dometa bila je faktor koji se mogao suprotstaviti tenku realno. Ogranicenja ove rakete u pogledu nemogucnosti podizanja posle spustanja vec samo upravljanja u H ravni predstavljala su problem koji je morao biti kompenzovan iskljucivo uvezbavanjem rukovaoca a to kosta iako se proizvodila kod nas (Teleoptik Zemun- Ziroskopi) na osnovu ruske licence. Upravo ta ogranicenja nikako je ne bi mogla svrstati u red oruzja upotrebljivih sa letecih platformi iako je moje licno misljenje da se bez faktora covek tesko moze govoriti o uspesnoj protivoklopnoj borbi a zamisao borbe na daljinu je udaljena od te sheme.

I sto se tice borbe izmedju letelica i tenkova i mislio sam na aspekt manevra, maskiranja i borbenu otpornost tenka, nikako na uzvracanje. Opet sto se tice poredjenja Tornada i Orla, ne bi ipak trebalo da postoji jer je upravo Tornado kao multinacionalni projekat potisnuo ideju jurisnika u drugi plan i ustanovio novi standard lovca- bombardera dok se realno nasa koncepcija pravljenja superaviona slepo kotrljala ka neuspehu. Dobra iskustva pilota na Orlu su relativna stvar, sta bi tek rekli piloti 29-ki pored koje se i ne vidi svrha Orla. Konkretno na Ponikvama '99-te nije se mogao na znak uzbune uspesno ni ukloniti sa piste, cupao je rudu od traktora koliko je tezak a dalje ni nilo opet OT pa necu dalje o avionima.
Pozdrav

Nekoliko problema prilikom upotrebe maljutke –

Njen vodic kroz njen jako kratak vek zivota mora da bude izuzetno vest – A to nije svako – Bilo je odlicnih – npr Krajina Ekspres – Gde su sve u krugu od 2-3 km sredjivali, cak i “iza kuce”
Domet je ogranicen tek na neki km (bese 3) a danas vec postoji Fagot – Laserski vodjen system sa mnogo vecim dometom. Istina je da se vodjenje zicom ne moze “napipati2 osim vizuelno ili upotrebom “radara za otkrivanje mesta sa kojih se dejstvuje – sto vazi cak i za snajpere- ali to je retka oprema – i nema je bas u svakoj jedinici.
Ako se vec ubuduce bude nesto pravilo, onda neka naprave kamion sa lanserom raketa, nesto kao Vihor (Ruski Vikhr) dometa 10-tak do 12 km, pa neka ih lansiraju nebu pod oblake, a onda pesadija sa “laserima” polako tamani jednu po jednu “tacku” bilo da je to tenk, bunker, ili neko drugo vozilo. – ovo je samo okviran predlog


Sto se tice poredjenja Tornada i Orla – Pa zasto neko misli da se od Orla nije mogao naprviti dobar avion, koji bi u tim nekim situacijama imao nosivost od nekih bese 5.5 ili cak mozda 6 tona, sa FBW-om (u kasnijim modernizacijama) i dobrom elektronikom.- Na kraju krajeva treba porediti Orao sa Jaguarom, a ne sa Tornadom- Oni su mnogo bliskija kategorija – Sa druge strane Jaguar i Orao se vrlo normalno mogu porediti, ali ako bi Orao imao mnogo jaci motor, sa onolikom nosivoscu, pa to bi vec onda prevazlazilo i Jaguara i slicne – Ali ga opet nebi stavilo u rang sa Tornadom, ili necim drugim. Koncepcijski je mozda bio “zastareo” – ali ako se secam bilo je predvidjano da ide do 1.7 maha. Sto se tice brzine (u pocetku je trebao da ima 1 motor, ali se kasnije preslo na 2 i to wiper-a koji ima i na G4) Kasnije mu je dodata i komora za dodatno sagorevanje – sa cime je postao malo brzi – i MNOGO MNOGO BUCNIJI

Kroz taj top od 152 mm sto planiraju da prave rusi, moze STOSTA da prodje – ako znate na sta mislim – a osim toga bi mu povecali domet, verovatno brzinu, a sa napomenutim prosirenjem i jos stosta od obojitih ratarskih orudja – rakete i slicno – Verovatno ce moci da ga koriste i za “podrsku kao ortiljeriju” jer 152 mm uopste nije malo.

Komentar vezano za motore za avione
Ne treba zaboraviti da je Tile bio rado vidjen gost svugde, i ne treba zaboraviti sve one Sabre-ove i stosta sto smo dobijali od Amerikana – tacnije Western Pakt-a

Pa nas tenk je bio dobro pripremljen za pustinju – njihov nije – Nema to cini mi se nikakve veze sa udovoljavanjem nekome – Ako hoces da nesto tamo radi, moraces da ispostujes neke stvari – i to je to. Cini mi se da ne treba to gledati kroz prizmu udovoljavanja nekome

Sto se tice protiv brodskih raketa – Mi smo ih dobili, jer sam ih video i to 70 komada (mozda sam pogresio u oznaci ali ovo dalje nisam)

Sto se tice prevlasti u vazduhu - Kakva je to izjava da neko ima prevlast u vazduhu, a nema avione u svakom trenutku u vazduhu. Malo tu nesto ne stima. U svakom slucaju, mislim da nema dana da se nije letelo, sto sa avionima sto sa helikopterima – To moze da potvrdi i masa pilota – E sad onda o kakvoj to prevlasti u vazduhu govorimo. Sto se tice poletanja i obaranja nekih nasih pilota, oni su nekad poletali i po naredjenju, iako se znalo da nece nista uraditi, ali bolje i to, nego da nam “napipaju” vecinom nevu ili mozda nesto drugo u predislokaciji. To je moj komentar. I ti sranjski piloti su ljudi, i kad vide nesto gore, nije im svejedno. Mislim da je na jedan nas pilot poslano – ispaljeno brojem i slovom 17 raketa – Pa sad vidite o kakvoj to organizaciji govorimo.

Iracani su ih do pre neku godinu pravili budalama leteci iz Irana sa Mig-om 25 – Bez obzira sto je cak 3 dezurna para F-15-ica pokusalo da stigne i obori ta dva Mig-a 25, ovi su im se narugali, i pod gasom zbrisali. Akcija je bila da su usli u Irak, prosetali se malo, pocela je da ih juri jedna dezurna para (bili su dezurni u vazduhu) zatim jos jedna, dok je treca pokusala da ih presretne dolaskom sa strane. – Rezultat potere – mucak. Ovo napisah, jer svasta je od pilota ovde dolazililo da leti, pa i mladi – i sto neko rece – kad letis na malom, nepoznatom i bog te opita scim brenjenim prostorom, nije ti svejedno. Sami Spanci su priznali (mislim da su oni) da su vracali avione zbog losih vremenskih uslova – a u tim trenucima – vreme nije bilo toliko lose.

Pa svi se secamo obaranja Miraza u bosni – sa cime – sa strelom – Pa cim su se spustili ispod 3 hiljade metara, oboren im je avion, raketom koje generacije, Sta bi sa F16-icom


PS Ovo je pisano offline i uradjeno copy past, tako da sam mozda neke stvari napisao kao i kolega lancia – a mrzi me da ispravljam

objasnio mi je malo otac (kap. u rezervi) o maljutki, i sada mi ne deluje tako neizvodljivo.. ;)

recimo, on kaže da se žica verovatno razmotavala iz same rakete, što meni nikako nije padalo na pamet, već mi se alternativa (razmotavanje sa nekog kalema ili čega već na lansirnoj rampi) činila prilično neizvodljivom (raketa bi morala da "razvlači" i da "nosi" celu težinu žice od rampe do mete).

inače, nije znao da mi kaže koja je bila okvirna (idealna) brzina same rakete.. prevelika brzina bi verovatno otežala upravljanje/ciljanje, a premala bi omogućila izbegavanje, i možda olakšala otkrivanje položaja? i kakav pogon je tačno koristila (valjda nije raketni/mlazni)? kakvo gorivo? koje je uopšte bila veličine (dimenzija).

btw, da li je navigator rakete imao još neka pomagala osim vizuelnih (dvogled?). i kako uopšte izgleda upotreba ovog oruižja u realnim uslovima?

koliko sam shvatio, drveće i druge prepreke smetaju žici, znači potrebna je neka ravnina (čistina), a da bi navigator imao dobar pregled, poželjno je da se nalazi na nekom uzvišenju (brdašce) koje ima dobar pogled na ravnicu..

znači, previše idealni uslovi ako mene pitate za rat, kada ne možeš baš mnogo da biraš i da se nameštaš? čistina od 2-3km, uzvišenje, dobar pogled..

Potpis

blogče :: unescaped beta
^{» go-paste extenzija
　 » reč dana: backup
　 » bočne koalicije}

http://www.fas.org/man/dod-101/sys/land/row/at3sagger.htm

http://www.pmulcahy.com/atgm/yugoslavian_atgm.htm

Potpis

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}

Pa - to mi lici na stare podatke :) - Ali ok - Dobri su da bi ljudi shvatili o cemu se radi -

Evo jos malo http://www.wonderland.org.nz/fagot.htm a opsirnije na istom sajtu - http://www.wonderland.org.nz/ - Ima svega - ali nema nista o tenkovima :)

Pozdrav,
Zombi, maljutka i jeste oruzje koje zahteva odredjene uslove za dejstvo ali nacelno svako oruzje ih zahteva. Da ne pobegnemo od tenkova, setimo se Trpinjske ceste kod Vukovara i izgubljenih tenkova i BVP-a radi pogresne takticke upotrebe u urbanim uslovima. Dakle, i maljutka ima svoje zahtevane uslove pri kojima postize trazene rezultate. Kao sto sam rekao, njena ogranicenja su zica (radi vizuelnih prepreka), domet (duzina zice 3600m) i nemogucnost ponovnog podizanja kada se obori po vertikalnoj osi. Od sredstava za navodjenje moze se koristiti laserski daljinomer ali je i njegova upotreba malo zahtevna a proracun se opet posebno vrsi zbog tacke i ugla obaraja ka cilju pa se to ipak ostavlja iskustvu rukovaoca. Jedan primer: tokom borbenih dejstava u RH krajem 1991. u zalivu jednog od relativno slabo naseljenih jadranskih ostrva na severnom delu bula su vezana dva broda JRM , jedan usidren a drugi vezan na njega. Relativno laka meta. Ispaljene su 4 maljutke od kojih je samo jedna pala blizu jednog od brodova iako je udaljenost bila oko 1,5km. Sve rakete su pljusnule na povrsinu mora i nisu proizvele nikakav efekat i to se moze pripisati iskljucivo neobucenosti posluzioca. U takvoj situaciji kako bi pogodili tenk ako su promasena dva broda duzine po 40-ak metara (mali minolovac i patrolni brod novog tipa)? Eto malo iskustva sa maljutkama.
Pozdrav

http://www.wonderland.org.nz/rasa.htm#S-400

Pogledajte predzadnji sistem PANTSYR-S1
Svasta - Ruje stvarno umeju da me iznenade - Pa to je tunguska i to na kamionu - Sto lepo napisa onaj momak - Lkase i jeftinije za proizvonju, a moze vala pretpostavljam i vise da stane - Znaci lakse punjenje, mobilnost slicna kao gusenicarsko vozilo, mada je ipak PANTSYR-S1 za razliku od tunguske verovatno namenjen pratnji kolona - ali po mojoj pretpostavci ne bas na prvoj borbenoj liniji - vec negde odmah malo iza - Jer ipak to nije oklopljeno vozilo, vec kamionska sasija. Definitivno smo otisli u off topic, ali se tema polako razvija - nema mnogo "vojnih tema" na es-u pa se ovde smestilo sve

Inace verujem da je retko neko od nas (vas) imao priliku da vidi Tungusku u akciji - Prizor je stvarno predivan - Cilja "aktivno gadja sa raketama i topovima" - Taj baraz treba videti - UZIVANCIJA -- Kad avion pokusa da izbegne raketu, koja se shodno vecem dometu, prva upotrebljava, doceka ga zavesa granata dva dvocevna topa od 30 mm - kao Gs 23- ali bolje pa (30mm) - Vrlo precizni topovi - ne zaboravite - E ako i to uspe da prodje sto je malo verovatno, skoro 99% se postavlja u poziciju za lako gadjanje i skidanje od strane sledece rakete - ili cak dve - Jer ako se dobro secam, moze da gadja cilj cak sa dve rakete - ali za to ne mogu da garantujem 100%. Ibace secam se da su rusi na nekim vezbama mamo zezali natovce, pokazavsi im kako tor gadja i pogadja minobacacku granatu - ne bih sada ulazio u etalje, ali verovatno je bila ona od 120 mm (veci cilj)

Ideja i jeste genijalna, samo ti razmišljaš na nivou korisnika interneta, a ne na nivou vojnika. :) Žica obezbeđuje dve veoma važne prednosti: neometano komandovanje rakete (otpornost na ometanje), i tajnost napada. Evo recimo pošalješ radio-komandnu raketu, i po detekciji tvojih komandi tenk automatski izbaci dimne bombe. I šta onda?
Novi trend je recimo da se umesto žice koristi fiberoptika, čime se zatvara krug korisnika interneta i vojnika. FTTT - fiber to the target :)

Pitaj Izraelce nakon '73. Tada su se Egipćani baš uvežbali u vođenju Maljutki.

Da, već imaš takva vozila. Uglavnom džipovi i modifikovani M113. Ali bez mogućnosti gađanja više ciljeva istovremeno (koliko ja znam).

Nije. Osnovna namena tenka je proboj linije odbrane prilikom napada. Tamo gde bi pešadija izginula da nema čelika. Znaš i sam da tenk uvek prati i pešadija. I da je on sredstvo kojim se dva tenka taslače, šta bi radili oni prašinari okolo? Hvatali granate koje promaše glavni cilj? :)
To je američki koncept tenka, od kojeg su čak i oni delimično odustali. Recimo M1A1 jedno vreme nije nosio HE granate. Pa se vojska žalila na to.
U suštini to je i razlog zašto je ono poređenje našeg tenka i jednog Abramsa ili Challengera kada se gleda samo oklop u dobroj meri pogrešno.

A zamisli da umesto tenka stoji neki kamion ili BMP/BVP/BRDM. Ili neko drugo lako oklopljeno vozilo. A tromblon se koristi i protiv pešadije. Sve ima svoju upotrebnu vrednost.

Domet mu jeste 10 km ali kada se lansira sa Su-25. A i nije baš da se lansira, pa da tražiš metu. Ali da ne ulazimo mnogo u OT.

Pa, moglo bi, ako bi posle dostizanja plafona "visili" na padobranima, kao ALARM rakete. Samo, morale bi tada da imaju sirok konus osmatranja da bi pronasle cilj osvetljen "svojim" kodom. Taj princip bi mogle i minobacacke mine da koriste za korekciju.

Pozdrav,
rakete tipa ALARM/HARM "vise" na padobranima ocekujuci inicijalizaciju radara. Ometanje tj. skretanje sa glavnog radara se vrsi povremenim paljenjem radara nize vrednosti ili cak simulacoijom takvih frekvencija sto navede raketu na pogresan izvor a time je zasticen radar koji ima najbitniju ulogu. Radi sprecavanja takvog ometanja glava rakete ima ukucane prioritete kojima se rukovodi pa odmah po registrovanju novog izvora prebacuje se na narednu najopasniju frekvenciju. Frekvencije se dobijaju ranijim elektronskim izvidjanjem i obavestajnim podacima koji tako obradjeni sacinjavaju listu prioriteta. Iz ovog ugla posmatrano, tesko je napraviti efikasan upravljacki sistem jer je raspoznavanje cilja na pozadini povrsine zemlje zadatak fazne resetke a najoptimalniji navodjacki sistemi su televizijski i termovizijski koji se vec koriste na protiv oklopnim raketama.

Opet, postoji i sistem LGB bombi prvi put isproban u udaru na Libiju i koji je trebalo da demonstrira hiruski precizan udar po urbanim ciljevima sto i nije u potpunosti poslo za rukom Amerikancima. Bilo je civilnih zrtava, pogodaka po stranim ambasadama i preko 1km udaljenim itd. Poenta je da se LGB tehnologija udara sastoji od kooperacije navigacijskog i oruznog oficira u bombarderu pri cemu jedan mora da odrzi laserski snop na cilju sve do udara bombe a to je strasno tesko u uslovima dejstva PVO (lake) i letenje kroz svetlece trase PVO granata uz podignutu silnu prasinu na cilju. Sve se to dogadjalo u uslovima apsolutno geografski nepromenljivim, tj. nepomicnih ciljeva. Cak i tako nesto je u uslovima napada na tackaste i pokretne ciljeve malo izvesno da bi moglo biti upotrebljivo, za sada su autonomni sistemi navodjenja jedino resenje.

@Marko: kada spominjem tromblon u kontekstu borbe protiv tenkova (nadam se da nisam nesto propustio- pricamo i dalje o tenku) onda nikako ne dovodim u pitanje upotrebljivost bilo kog oruzja u nekom drugom segmentu. Bas kao sto kazes sve ima svoju upotrebnu vrednost ali je u slucaju tromblona protiv tenka zaista rec o teoretskoj imaginaciji. BTW. pesadiju pred tromblonom nemam potrebu da zamisljam, bacac granata ima slicnu ako ne i vecu efikasnost ako je domet odgovarajuci

Pozdrav

OK, a neki sistem "oznake"-znaci, nekakav lagani projektil (metak?) sa kodiranom radio predajom koji bi se ispalio i po uspesnom kacenju na cilj poceo sa emitovanjem, a koji bi sluzio samo za navodjenje nosaca eksplozivnog tovara koji je sa nezavisnog lansera (raketni lanser, minobacac, letelica) podignut u visinu iznad prostorije? Ili jos bolje, "tag"-ovi se razbacaju bez nisanjenja, visokom putanjom, a sami detektuju da li su na cilju (detektuju blizinu metalne mase velikog kapaciteta ili tako nesto) i oni koji jesu, "pijucu" i dozivaju "kvocku".

(Ovaj sistem mi je pao na pamet 1999, za PVO - sistem potkalibarnih zrna PAA koji ne moze da ozbiljno osteti cilj, ali zato ima povecan domet i sluzi samo da "prikaci zvonce" na cilj, tako da druge lansirne rampe mogu da dejstvuju na njega navodjenim raketama bez upotrebe sopstvene radarske emisije. Posebno "kvarno" bi bilo da "zvonce" miruje i ne bude detektovano sve dok se cilj ne osvetli kratkotrajno kodiranim radarskim snopom sa zemlje, ili iz same rakete - pilot ne bi znao sta ga ceka).

Tehnologija navodjenja bombi na ciljeve je poprilicno napredovala, tako da sada osim infared, optickog i jos nekih poput "radarskog" nema smisla pricati o prasini, mrezama za maskiranjei slicno. Pored takvoh "ducnog vodjenja" postoji i pasivno vodjenje u vidu unosenja koordinata - tacnije koriscenja GPS-a. U ztom slucaju osim fizickog unistavanja bombe, ili brzog pomeranja cilja, nema nikakvu alternativu. Bomba se moze unistiti u pada - zavisi koliko velika - sistemom siljka - mada ja jesam citao nesto o tome, ali se ne secam da li je i koliko ona uopste danas u upotrebi, i koliko modernizovana - a da ima kadencu i kalibar za unistavanje bombe, slozicete se da ima. Tor takodje moze da unisti bombe - ali ako pricamo o jednom cilju (mislim na cilj za tor - tacnije na bombu) - ako ih je vise - mislim da je onda pametnije :) pobeci :). Cilj se da laserovati (vecinom koriste taj nacin navodjenja bombi) i sa predatora ili nekih drugih bespilotnih letelica. U sprezi sa sistemima za radarsko, opticko i infrared osmatranje, prakticno je nemoguce "promasiti" cilj - jer predator leti polako, a nisanjenje laserom se moze lako korigovati kroz bilo koji mod osmatranja.

Sistem zastite osim ukopavanja, moze biti - kamuflazne mreze i kojekave materiju koje npr imitiraju stenu astavljaju se na cilj (npr bmp ili pa top) - Mislim da se radi o stakloplastici - Ali ni jedan ni drugi nacin ne mogu da "odole" svima trima nacinima osmatranja - Ako je dobro kamufliran mrezama, odace ga infrared, pa cak i ako to ne oda potencijalnu metu, odace ga metal - Mislim da je u pitanju radarski nacin osmatranja ali moze biti i neki drugi, koji detektuje razliku izmedju npr metala i zemlje - Ne mogu da se setim kako se to zove- ali i to postoji. Ono sto moze da spase neki cilj od unistravanja u borbi danas je rasutost na vecoj povrsini, ukopavanje u i pod zemlju i slicno. Verujem da je svaki od tih vidova osmatranje ogranicen nekom sferom vidljivosti - pa tako lako moze da promake cilj koji je npr 100 m dalje od krajnje ivice osmatranja, a avion (ili jos gore nekoliko njih sa spremnim bombama) je i dalje tu na kilometar dva. Inace danas - cini mi se - da i dalje postoji ogranicenje da avion za laserovanje ne moze da bombarduje metu, a takodje moze da laseruje samo jedan cilj u jednom trenutku.Sve ovo moze a ne mora vaziti i za tenk

Kad smo kod gadjanja antiradijacijskim rakatama (ala glupo zvuci) one nisu tako pametne kao sto se nekima cini. Po mojim podacima - neke od njih kada lokuju cilj, bez obzira na gasenje istog - misli se na radar - one se lokujui gadjaju to na sta su se lokovale - Zato je i bila jako mnogo "promasaja" i preko 7-10 m od cilja - Koji ako je ukopan, trpi manju stetu, ako ne i nikakvu - Antene se lako cak i u poljskim uslovima daju zakrpiti - a mi smo poznati po improvizacijama - pa su radare popravljali po kojekakvim radionicama - i sve je to i dalje vrlo dobro funkcionisalo. Proble je ako radar - npr zirafa - nije dovoljno duboko ukopana, pa se situacija gadnjaja raketama zavrsi da ista ostane bez pola vozila - od pola pa na gore) jer je "grudobran" bilo lose napravljen - tacnije nije bila dovoljno duboko ukopana. Na visi zirafinog radara, 7-10 mm je jako mnogo -

Nasatvicu pisanije - kasnije - idem da klopam lubenicu - Ima li neko neko pitanje ?

POzdrav,
Salec, ovo sada zvuci kao resenje dostojno razmisljanja ali sa dubljom razradom sustine. Direktni pogoci najbrzim PA oruzjem (20mm) su veoma retki te se koriste PZ I PZP zrna jer se nepreciznost kompenzuje rasturanjem zrna u neposrednoj blizini (zrna se aktiviraju na 1700m) a Tvoja ideja iz iskustava '99-te bi zahtevala vecu procenat direktnih pogodaka. Slicnu tehnologiju koriste za vazdusnu borbu lovci trece generacije koristeci rakete koje kada se ispale nista ne emituju. Na osnovu parametara dobijenih u momentu "zakljucavanja mete" i lansiranja projektila, vrsi se proracun o tacki presretanja mete i tek u njegovoj neposrednoj blizini se aktivira glava za samonavodjenje rakete na cilj. Time je znacajno smanjeno vreme za ometanje rakete izbacivanjem dipolnih mamaca i slicnog jer se za vreme leta rakete ka cilju njena glava ne aktivira. Tu pomaze uglavnom ostar nagli manevar u momentu upozorenja da si napipan od strane protivnickog radara da bi se sto vise udaljio od proracunate tacke susreta u kojoj se pali glava za samonavodjenje. Pretpostavljam da si imao u vidu ovako nesto sa idejom kacenja pasivnog "navodioca" na avion u pokretu.
Sto se tice upotrebljiivosti te ideje u protivtenkovskoj borbi, opet se suocavamo sa istim problemom lociranja cilja, ukoliko idemo na sto vecu pokrivenost teritorije po kojoj se dejstvuje dolazimo i do nevodjenih sistema zemlja-zemlja koji svoju nepreciznost kompenzuju velikim brojem pogodaka na maloj teritoriji pa smo znaci opet na vec poznatoj taktici udara.

Nepomenuto ali efikasno, kasetne bombe koje po slicnom sistemu napadaju tenkove iz vise pravaca istovremeno. Naravno, to oruzje se koristi i za prethodni udar po aerodromskim pistama a 1986. u udaru na Libiju (prvom) njima je unistena raketna korveta klase Nanuska posle udara rakete Harpoon sa krstarice klase Ticonderoga koji je izbacio iz upotrebe manevarske delove broda.

Ako sumiramo rezultate protivradarskih udara '99-te, stizemo i do podataka da nijedan vazniji radar nije bio van stroja duze od 45min sto uz znanja o pokrivenosti vazdusnog prostora preklapanjem radara znaci veoma dobar uspeh ali to je ipak nesto na sta se ne moze racunati kada se projektuju oruzja. Prilikom udara po polozajima RS od strane NATO-a, radari i po 2 nedelje nisu bili u upotrebi a neki se nikada i nisu vratili u stroj, izuzetak je postaja na aerodromu Udbina koja je sanirala problem u roku 48 casova ali i to je nedovoljno vreme za efikasno suprodstavljanje udarima iz vazduha.
Pozdrav