Vitamini mogu i da ubiju

Vitamini i antioksidansi nemaju uticaj na prevenciju karcinoma digestivnog trakta, ali njihovo uzimanje može da dovede do povećane smrtnosti. Ova vest je rezultat istraživanja dr Gorana Bjelakovića (40), docenta na Katedri za internu medicinu Medicinskog fakulteta u Nišu, i njegovih kolega iz zemlje i inostranstva. Ovo istraživanje danas će biti objavljeno u prestižnom medicinskom časopisu „Lanset“. Studija se oslanja na analizu podataka iz 14 naučnih radova rađenih u proteklih 20 godina o uticaju vitamina na prevenciju raka jednjaka, želuca, tankog i debelog creva, u kojima je učestvovalo oko 170.000 ljudi iz celog sveta.

- U tim istraživanjima jedna grupa pacijenata je u dužem vremenskom periodu dobijala vitamine, a druga lažne tablete (placebo) koje nemaju nikakav efekat. Ispostavilo se da beta-karoten, vitamin A, C, E i selen nemaju nikakav efekat na prevenciju raka gastrointestinalnog trakta. Međutim, daljom analizom došli smo do iznenađujućeg otkrića - da je u grupi koja je uzimala vitamine stopa smrtnosti od raka i drugih bolesti bila statistički veća od grupe koja ih nije uzimala. To nas je i navelo na zaključak da antioksidansi iz pilula mogu imati negativno dejstvo. O tome se i ranije šuškalo, ali niko nije imao analizu koja se oslanja na devet studija.

Primećeno je da su ljudi koji u kombinaciji piju beta-karoten i vitamin A za 30 odsto pod većim rizikom da će umreti nego oni koji ne piju tu kombinaciju. Kombinacija beta-karotena i vitamina E povećala je rizik od smrti na deset odsto. Koliko je reč o alarmantnom podatku najbolje govori samo jedno poređenje - od milion ljudi koji bi redovno pili vitamine, njih 9.000 bi zbog toga umrlo!

Ipak treba ispitati uticaj vitamina na mortalitet u svim postojećim studijama urađenim u svetu kojih ima sigurno više od 100. To će i biti sledeći projekat..

U svetu postoje dve studije sa sličnim rezultatima.

- U američkoj studiji ispitivan je uticaj samo vitamina A i beta-karotena na rak pluća. Primećena je veća smrtnost u grupi koja je uzimala vitamine nego u placebo grupi. Slične rezultate imala je i finska studija, u kojoj je učestvovalo oko 29.000 ljudi, gde su unošeni u organizam beta-karoten i vitamin E. Zaključak se može podvesti kratko: bacite pilule i uzmite voće i povrće jer ono osim antioksidansa sadrži i druge supstance koje mogu delovati samostalno ili u kombinaciji i imati protektivni efekat.

Pušenje, alkohol i unošenje drugih štetnih supstanci dovodi do pojave takozvanog oksidativnog stresa u organizmu koji može dovesti do karcinoma. Oksidativni stres dovodi do pojave slobodnih radikala čije negativno dejstvo sprečavaju antioksidansi.

- Rađeno je mnogo epidemioloških studija koje su pokazale da su osobe koje su jele velike količine voća i povrća, bogatog antioksidansima, manje obolevale od karcinoma. To je i dovelo do toga da se započne sa masovnim uzimanjem pilula sa antioksidansima kako bi se postigao što bolji efekat - inace da nije sasvim jasno zašto tablete sa antioksidansima mogu imati štetan efekat. Jedno od objašnjenja, po njemu, moglo bi biti to da ovako uneti antioksidansi mogu uticati na proces kojim organizam sam uništava ćelije koje se abnormalno uvećaju, ali da je to za sada samo pretpostavka.

B.J.

---

- Vitamin E :

- Selen :

- Vitamin C :

- Kalcijum :

- B kompleks :

- Vitamin A :

- Folna kiselina :

Vitamini i minerali : Sve o neophodnim vitaminima i mineralima...

---

Vitamini su organske materije neophodne za život, veoma važne i za metaboličke procese. Vitamini, kao i minerali ne daju energiju, ali su neophodni za normalno funkcionisanje organizma, obnovu tkiva, razmenu materija, rast i razvoj. To su jedinjenja koja ljudski organizam nije u stanju da proizvede (izuzev holekalciferola, vitamina K i delimično riboflamina), a svi ostali se moraju unositi putem hrane. Ime vitaminima dao je poljski hemičar Funk 1912. godine nazvavši ih materijama neophodnim za život. Danas se smatra da postoje stotine organskih tvari koje zovemo vitamini, mnogi su poznati i zna se njihova uloga u organizmu, ali većina njih nije još otkrivena.

Vitamini imaju tačno svoje mesto u našem svakodnevnom funkcionisanju, tako da njihova nestašica ili nedovoljno unošenje može da izazove lakše ili teže poremećaje, a ponekad i ozbiljnija oboljenja. Nedostatak vitamina obično nastaje zbog nepravilne ishrane ili zbog povećanog fizičkog i psihičkog napora. Najčešći simptomi hipovitaminoze su - brzo zamaranje, malaksalost, bezvoljnost, promene na koži, kosi, noktima. Neki smatraju da su vitamini zamena za hranu i prilikom držanja dijeta pribegavaju uzimanju raznih tableta i pilula. Nemoguće je živeti uzimajući samo vitamine i njihove preparate, a da se u ishrani izostave druge hranljive materije (belančevine, ugljeni hidrati, oligoelementi) i uz to očekivati dobro zdravlje.

Sve hranljive materije, ukoliko je ishrana pravilna, pristižu u organizam u onim količinama koje su neophodne za funkcionisanje. Dnevne potrebe za vitaminima su individualne, od organizma do organizma, i neprestano variraju, što zavisi i od samog metabolizma. Na primer, krupniji ljudi imaju veću potrebu za vitaminima kao i za drugim hranljivim materijama. Prilikom rasta, razvoja, povećane fizičke aktivnosti, trudnoće, kod razgradnje većih količina ugljenih hidrata i potrebe za vitaminima su veće. Konačno, mogu se javiti i neki poremećaji metabolizma gde organizam ne može da iskoristi vitamin kako valja i u takvim uslovima potreba za jednim ili više specifičnih vitamina) može biti velika.

Poznato je da se vitamini u manjoj meri mogu pohraniti u telu, najviše u jetri. Međutim, mnogi vitamini ne mogu da se apsorbuju u organizmu bez prisustva bioloških materija iz hrane. Pa tako imamo vitamine rastvorljive u mastima A, D, E, K ili vitamine rastvorljive u vodi - vitamin C i vitamini B grupe. Ukoliko postoji potreba, vitamini se mogu uzimati i putem farmaceutskih proizvoda, ali uvek treba imati na umu da smo mi deo prirode i da sintetički vitaminski dodatak ne može nikada biti originalna zamena za vitamine dobijene iz prirode. Naročito pri suvišnom unošenju liposolubilnih (topljivi u mastima) vitamina mogu se javiti negativne reakcije organizma. Ova vrsta vitamina se vrlo teško i sporo izlučuje iz organizma. Svima su nam poznati vitamini A, B, C, D, E, K, a svaki od njih deluje različito u organizmu jer delovanje jednog vitamina može pojačati delovanje drugog.

Vitamin A i njegov prirodni prethodnik beta karoten neophodni su za vid, jačaju imunitet, kosti, doprinose zdravlju kose, kože, zuba, desni, potpomažu uklanjanju staračkih pega. Najbolji prirodni izvor vitamina A su - riblje ulje, mleko, prerađevine od mleka, zeleno i žuto povrće i žuto voće (šargarepa, brokoli, dinja, bundeva, kukuruz, grašak, kupus, kelj, boranija, breskva, kruška).

Vitamin B grupe su predstavljeni grupom vitamina. Svaki od njih ima određeni zadatak u organizmu, a nalazi se uglavnom u istim vrstama namirnica, ali u različitim količinama. Najčešće u integralnim žitaricama i njihovim prerađevinama, klicama kvasca, jajima, mleku, povrću i voću.

Vitamin B1 važan je za funkcionisanje nerava i mišića

Vitamin B2 za vid, zdravlje kose, kože, noktiju

Vitamin B12 obnavlja krv, deluje na nervni sistem poboljšava raspoloženje i koncentraciju

Vitamin B6 jača imunitet, podstiče metabolizam

Vitamin B5 (pantotenska kiselina) učestvuje u proizvodnji hormona kortizola koji suzbija stres, učestvuje u smanjenju naslaga masnoće u krvnim sudovima, smanjuje zapaljenja.

Folna kiselina poznata kao vitamin Bc ili vitamin M je jedan od pripadnika grupe B kompleksa i bitan za stvaranje crvenih krvnih ćelija i metabolizam belančevina.

Vitamin H biotin održava zdravim kožu, kosu, učestvuje u regulisanju šećera i učestvuje u metabolizmu masti i belančevina

Vitamin K sprečava osteoporozu, podstiče zgrušavanje krvi

Vitamin C ima višestruku ulogu i spada u grupu antioksidanata jer štiti organizam od slobodnih radikala (štetnih materija koje uništavaju ćelije), čini moćnim imunološki sistem, pruža zaštitu protiv agenasa koji izazivaju rak, štiti organizam od infekcije, učestvuje u mnogim reakcijama oksidacije i redukcije. Najbolji prirodni izvori vitamina C su sveže voće i povrće (kivi, limun, pomorandža, malina, ribizla, kupina, nar, paprika, kupus, peršun, celer, paradajz). Neprijatelji vitamina C su toplota, kuvanje, alkohol, kafa, cigarete

Vitamin D reguliše nivo kalcijuma jača kosti i zube, a ima ga u ribljem ulju, žumancetu, mleku i proizvodima od mleka

Vitamin E je važan antioksidant, usporava proces starenja i pomaže obnavljanje ćelija. Prirodni izvori ovog vitamina su pšenične klice, soja, biljna ulja-hladno ceđena, zeleno lisnato povrće, spanać, blitva, raštan, prokelj, kelj, brokoli, paprika, integralne žitarice.

Ukratko smo se upoznali s nekim vitaminima koje srećemo, ali postoji i niz drugih vitamina U, F, T, P koji imaju svoju ulogu u organizmu. Treba imati na umu da vitamini jesu fantastične materije, ali ne i čarobne jer njihova nepravilna upotreba može negativno da utiče na organizam. Vitamini, zajedno sa drugim hranljivim materijama, pravilno raspoređeni, u svakodnevnom jelovniku, potpomažu da održimo organizam u dobroj formi.

Dr Ksenija Maid

---

Erl Mindel-Vitaminska biblija
U najnovijem izdanju dosta opsirno je objasnjeno o svim vitaminima...

---