...ako možeš!
Ono što je posebno opasno za celo društvo, ako država pravovremeno ne reaguje, je činjenica da su ovdašnji kriminalci "od karijere" shvatili koliko računarski kriminal može biti unosan i već regrutuju kadrove - upozoravaju u javnom tužilaštvu
Najčešća ocena koja se izriče u vezi sa kompjuterskim kriminalom je da se on teško otkriva i još teže dokazuje. Ali, pravda je dostižna, izričit je Branko Stamenković, zamenik javnog tužioca Drugog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu, iako priznaje da je često spora. Gonjenje i sudski procesi koji su se vodili u ovoj oblasti širom sveta "presudili" su i svojevrsnoj mistifikaciji o počiniocima krivičnih dela u računarskom kriminalu.
UPOZORENJE: "Prestupnicima treba
da bude jasno da smo se vratili u svet
i da je sada vrlo lako uspostaviti
direktan kontakt sa Interpolom i FBI", Branko Stamenković
"Pokazalo se da oni nisu ni hakeri, ni 'vitezovi' Internet prostora, niti važi kliše o klincima sa naočarima pametnijim od celog sveta. Oni su kriminalci kao i svi drugi koji čine krivična dela. Razlika je u tome što se zloupotrebom informacionih tehnologija može ostvariti izuzetno velika protivpravna korist, uz mnogo manje truda nego u takozvanom klasičnom kriminalu. Više opasnosti će doživeti kriminalac prilikom vršenja krivičnog dela razbojništva, pa čak i prilikom džeparenja. To onima koji sede ispred kompjutera stvara privid nedodirljivosti da ne mogu da budu ni otkriveni, ni gonjeni", sumira naš sagovornik iskustva iz svetske i sopstvene prakse.
Evidencija, pa ni procena o zastupljenosti računarskog kriminala kod nas još nema, budući da su ova krivična dela precizno definisana u Krivičnom zakonu Republike Srbije tek nedavno, pa je i godišnja statistika tužilaštva i suda koja ih prati u povoju. Da bi se dobio iole realan presek o zloupotrebama izvršenim putem informacionih tehnologija, trebalo bi krenuti od prikupljanja podataka koje mogu da daju Internet provajderi, domaće i strane banke i poštanski servisi "iz čijih magacina ni posle godinu dana nije preuzeta roba, za koju se osnovano sumnja da je pribavljena na nelegalan način".
Već ova faza bi pokazala značajnu razliku između stvarnog i prikazanog stanja, kaže Stamenković, napominjući da, koliko je njemu poznato, izuzev procesa koji su vođeni, ili su pred fazom podizanja optužnice u Drugom opštinskom sudu u Beogradu, sličnim predmetima su se bavile još samo kolege u Nišu. Tamošnje tužilaštvo je "uspelo da dobije osuđujuću presudu za krađu vremena na Internetu, koja je poprimila tolike razmere da je provajdera dovela do bankrota".
Sedmorica ozloglašenih
Krađa Internet vremena je bio i slučaj Drugog opštinskog javnog tužilaštva koji je uspešno okončan, pri čemu je ovo tužilaštvo prvo uspelo da se u domaćem krivičnom postupku Internet vreme definiše kao pokretna stvar koja može biti oduzeta. Ali, Stamenković prognozira da će ta vrsta krivičnih dela ubrzo biti svedena na minimum.
Razlozi za to su u porastu kupovne moći stanovništva i uticaju tržišta na Internet provajdere, koji su počeli značajno da snižavaju cene pristupa Internetu, kao i u sve većoj dostupnosti različitih tehničkih mogućnosti za uključenje na globalnu mrežu. Ovdašnji prestupnici se već fokusiraju na finansijski unosnije prevare, kao što je trenutno "najozloglašeniji slučaj u domaćoj javnosti", kojim se takođe bave Stamenković i njegove kolege.
Reč je o sedmočlanoj grupi, koja je u periodu od januara do septembra 2003. godine, putem lažnog predstavljanja na Internetu, oštetila američke državljane za sumu koja je u domaćoj valuti procenjena na oko tri miliona dinara. "Naša je procena da su na svaka tri do četiri meseca zarađivali po pet hiljada dolara, što je teško zaraditi i u poslovima sa drogom. Pri tom, naravno, mislim na nivo dilera, a ne na organizatore ilegalnog tržišta narkoticima", precizira naš sagovornik.
Iako je grupa veoma pažljivo planirala poslove i skrivala tragove "počevši od iznajmljenih stanova do lažnih sajtova i elektronskih adresa, ipak su otkriveni. Jer, upozorava Stamenković, "prestupnicima treba da bude jasno da smo se vratili u svet. Sada je vrlo lako, u toku samo jednog dana, uspostaviti direktan kontakt sa centralom Interpola za Evropu, sa delom FBI nadležnim za jugositočnu Evropu, ili centralom ove službe u SAD. Lako se dolazi i do podataka na svim svetskim e-mail servisima".
Domaći istražni i pravosudni organi sarađuju sa kolegama iz Velike Britanije i SAD i u pogledu direktnog prenosa iskustava, a uskoro bi trebalo da se održi i regionalna konferencija pod pokroviteljstvom američkog Ministarstva privrede.
Specijalni timovi
Primećeno je da se domaći prestupnici sve više koriste tzv. "nigerijskim šemama" piramidalne krađe novca. Ali, ono što posebno zabrinjava je to da su i ovdašnji kriminalci "od karijere", odnosno osobe osuđivane za teška krivična dela, shvatili da se prevarama putem Interneta mogu pribaviti značajna novčana sredstva.
I da su započeli sa regrutacijom onih koji poseduju informatička znanja da rade za njih. To je jako opasno, upozorava naš sagovornik i ako "ne budemo brzo i na pravi način reagovali, možemo doći u situaciju da kao država budemo nesposobni da tome stanemo na kraj, odnosno da suzbijemo na 'prihvatljivu' meru".
Iskustva razvijenijih pokazuju da je i finansijski i vremenski nerealno vršiti obuke svih pripadnika istražnih i pravosudnih organa za efikasnu borbu protiv kompjuterskog kriminala, u koji se svrstava i zloupotreba autorskih prava. Stoga su oformljeni posebni timovi za tu krivičnu oblast, a, primenjeno na domaću praksu, to bi moglo da znači formiranje tri specijalistička istražna centra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.
U njima bi postojalo posebno odeljenje policije sa specijalno edukovanim ljudima, posebno tužilačko, istražno i sudeće odeljenje koje će moći da procesuira dela iz ove oblasti. Stamenković je takav projekat dostavio Ministarstvu pravde u prethodnom sazivu, gde je naišao na veoma dobar prijem, i sačinjen predlog da se sa pilot projektom krene od tužilačkog odeljenja.
Realizacija nije započeta zbog vanrednih parlamentarnih izbora, ali Stamenković procenjuje da će do nje svakako doći, jer je u interesu pravosuđa, ali i celokupnog društva, da se nadležni kadrovi osposobe za suzbijanje kompjuterskog kriminala. On podseća da je i jedan od uslova inostranih investitora za ulaganja u ovdašnju privredu "zakonska regulativa i praksa kojima se obezbeđuje bezbednost 'cyber' prostora".
Policija aktivnija od pravosuđa
Na pitanje kako komentariše slovenačka iskustva, koja pokazuju da se najveći problemi u praksi javljaju u samoj sudskoj proceduri, koja često traje veoma dugo i završava malim brojem osuđujućih presuda, Stamenković odgovara: "I ja sam skeptičan u odnosu na sadašnji kapacitet domaćeg pravosuđa da rešava ovakvu vrstu predmeta. Trenutno u celoj zemlji imamo samo četvoro ljudi koji mogu kompetentno da se bave ovom problematikom. Moram da kažem da se u ovoj oblasti policija daleko više trudi nego pravosuđe i moje dosadašnje iskustvo pokazuje da bih u policiji lakše našao ljude koje su spremni da se obučavaju za ovaj posao nego u pravosuđu. Zato i insistiram na ideji da se formiraju specijalni timovi, sve do pretresnih veća. Ako nemamo adekvatne kadrove među sudijama, onda je rešenje da onima koji su zainteresovani i otvoreni za ovu oblast ponudimo obuku, i to veoma praktičnu, koju bi vodili ljudi koji su duboko u ovoj problematici. I da profilišemo kadrove za informatičko veštačenje, jer je moje iskustvo i u tom segmentu loše. Konkretno, za sedmočlanu grupu o kojoj smo govorili još nije podignuta optužnica, jer veštačenje traje već osam meseci i nemam informacija kada će biti privedeno kraju".
Stamenković je decidiran i u oceni da, ukoliko su svi nadležni u krivičnom procesu adekvatno tehnički obučeni, nema suštinske razlike u suđenju za krivična dela računarskog kriminala i ostalih. Ni materijalni dokazi "nisu nesigurniji od drugih, jer je na sudu svaki dokaz osporiv i mora da bude podložan proveri tokom postupka. Ovde je potrebno samo nešto više tehničkog znanja, u čemu treba da prednjači sudija, kako bi mogao objektivno da oceni dokaze i tužilaštva i odbrane i donese ispravnu odluku", zaključuje naš sagovornik.
Zorica Žarković
Citat:
Državni hakeri
"I pored ogromnog odliva mozgova, u zemlji još ima mladih ljudi, koji su izuteni informatički stručnjaci. Mnoge od njih lično poznajem i jako bih voleo da ih angažujem da kao hakeri rade za nas. Državna plata nikada ne može da dostigne iznose u komercijalnom sektoru, ali iskustva razvijenih pokazuju da se, pomoću nekih drugih beneficija, mogu angažovati takvi kadrovi. Uostalom, taj posao bi mogli da rade privremeno, čime bi dobili jako dobre reference za dalji napredak u karijeri", kaže Stamenković.
Izvor: Ekonomist
http://www.ekonomist.co.yu/magazin/ebit/31/por/por3.htm
Re: U akciji suzbijanja piraterije u Beogradu privedeno 55 osoba
Registrovani: 1 ( Nebojsa Milanovic )