Punto u Kragujevcu - Vlada Srbije "uslovno" je otpisala dugove "Zastave" prema državi

"ZASTAVI" OTPISAN DUG
FoNet 25.02.2005, 18:48:08

KRAGUJEVAC - Vlada Srbije "uslovno" je otpisala dugove "Zastave" prema državi, bankama u stečaju i italijanskom "Fijatu" u vrednosti od oko 400 miliona evra, saznaje FoNet.

Otpisan je dug domaćim bankama koje su u stečaju u vrednosti većoj od 300 miliona evra, dug državi od oko 50 miliona evra i dugovanja "Fijatu" vredna više od 42 miliona evra.

Uslovni otpis tog duga, koji je raspoređen na sva "Zastavina" preduzeća, znači da on neće biti iskazivan prilikom njihove privatizacije tako da će ona biti rasterećena tog finansijskog balasta. Odluka Vlade Srbije neće oštetiti "Zastavine" poverioce, jer će oni biti obeštećeni od privatizacionih prihoda ostvarenih prodajom "Zastavinih" preduzeća.

http://www.novosti.co.yu/vest....st=37584&rubrika=Ekonomija

Potpis

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}

Koliko ja znam, zastava ide u restruktuiranje, ako vec nije otisla, a tada se vrsi otpis dugova.

Lepo, 400 miliona eura na poklon, i na teret poreskim obveznicima.



Samo ce ostetiti so-called "narod" za gore pomenute pare - ocekivati da ce privatizacioni prihod od zastave biti i blizu 400 miliona eura je... daydreaming.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Ne slazem se sa tobom Ivane, recimo da je vlada to uradila da bi Zastavu sto pre prodala a ne da bi joj povecala cenu. Ovako fabrika ne radi, radnici, njih 12000 koji su direktno ili indirektno vezani za zastavu nemaju posla, dugovi rastu bez ikakve sanse da budu vraceni. Ovo je bilo jedino resenje i najbolje u ovom trenutku. A evo i jedan razlog (ima ih vise ali cu samo najprostiji da iznesem)
Zastava sada u drzavnu kasu uplacuje jedno veliko 0 (nula), prodajom Zastave, koja nije moguca bez otpisivanja tolikog duga, drzava dobija sredstva od poraza i doprinosa novog vlasnika sto je dugorocno mnogo vise od duga koji je otpisan.

Evo jedna stara vest iz 2003... Samo za poređenje jer izgleda da za Zastavu primenjuju istu taktiku (što i STELLANOVA priča). Tj. oslobode je dugova da bi je neko kupio i onda dugoročno te dugove vrate od poreza koji će uplaćivati ta nova Zastava (bez parazita, sa manje radnika i većom proizvodnjom) kojom će upravljati neki privatnik.

http://www.danas.co.yu/20030402/ekonomija.htm

Potpis

https://github.com/bkaradzic/bgfx

@Stellanova,

Sve je to lepo, samo da se desilo pre jedno 4 godine. Auto industrija je u svetskoj krizi, a sto se vec kupljenih fabrika tice, u istocnoj evropi ih ima ohoho - Slovacka ih ima, recimo, 6 (sest).

Videcemo sta ce biti od svega toga, ali mi se cini da za Zastavu malo koga zainteresovanog ima.

Bilo bi lepo da nisam u pravu.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Koliko se ja secam. vecina firmi koje su prodate su prodate bez dugova, znaci drzava je ucinila isto samo u malo drugacijoj situaciji.

Potpis

Samo ti sinko (administratore) radi svoj posao.

Hm, da je u bilo kom momentu postojao ozbiljan kupac za Zastavu kao, recimo, U.S. Steel za Sartid, verujem da bi bilo koja Vlada vrlo brzo resila problem dugova oprastanjem i to ekspresnom procedurom.

Medjutim, koliko znam, ne postoje ni male sanse i spekulacije oko toga ko bi mogao da kupi Zastavu.

No dobro, mozda je ovo fin marketing kako bi se ipak nasao neko u fazonu "ajd, za dzabe", ali se ipak vise bojim da ce ovo biti samo pucanj u prazno i jos jedno davanje lazne nade onim socijalistickim samoupravljacima iz Kragujevca koji su odavno trebali da predju na poljoprivredu.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Pozdrav,

moja firma je radila nekoliko desetina privatizacija, odnosno vrsila je reviziju stanja firmi pred izlazak na aukciju sa kompletnom procenom stanja i potencijala. Privatizacije koje su radjene su manje-vise po slicnom sablonu. Slucaj Sartida nije izuzetak ni po cemu osim po izostanku javnog tendera sto je bila najispravnija moguca odluka tadasnje Vlade. O cemu se onda radi?

Firma koja se privatizuje ima svoje, uslovno receno, pluseve i minuse, sto ce reci dugove nenaplacene/potrazivanja ali i ugovorene poslove (potencijal i neisplaceni dugovi su ovde imenovani kao plus), i svoja dugovanja koja cine minus u ovoj prici. Kada se napravi lista minusa i pluseva, dobijemo najcesce jednu nerealnu cifru u kojoj preduzece bolje stoji od realnog stanja stvari. Za to mogu biti brojni razlozi: potrazivanja su veca od dugovanja ali njihov najveci deo je prema nelikvidnim firmama koja nece isplatiti svoja dugovanja u dogledno vreme, poslovni prostor je po kvadraturi i lokaciji sjajan ali neuslovan bez dodatnih ulaganja (PP oprema, HTZ standardi itd.) tako da mu procenjena vrednost nije realna i slicno.

Mi privatizaciju radimo uglavnom ne obracajuci paznju na ovakve detalje jer kasnije oni mogu ali ne moraju biti uzeti u obzir. Stranac nije glup. On dobro zna da se vecina obaveza i dugovanja prema drzavi moze otpisati jer ionako nije nista uplacivano u PIO fondove a penzije su isplacivane pa je u praksi pojeo vuk magare posle nekog vremena. Oni i zahtevaju da se drzava odrekne novca koji ionako nece dobiti. Sa druge strane, postoji citav lanac unutrasnjih dugova koji se na slican nacin mogu otpisati posredstvom drzave, nesto slicno radi na bilateralnim/multilateralnim nivoima sistemom klirinskog duga. Ovde je rec o unutrasnjem sistemu potrazivanja koji se moze objasniti jednim primerom:

Za vreme poznatog sajma, dodje gost u hotel i zatrazi sobu. Recepcioner mu ljubazno objasni da nema slobodnih sloba. Na to gost namigne, znacajno se nasmesi, izvadi novcanicu od 100$ i kaze: Pogledajte jos jednom, molim Vas.
Recepcionar zamakne iza vrata i ode pravo do glavnog kuvara i kaze da mu vraca dug od 100$ i daje mu novcanicu. Kuvar brze-bolje obrise ruke i otrzi kod direktora uz reci da se zahvaljuje i vraca mu pozajmljenih 100$. Direktor samo sto zatvori vrata za njim, zove recepcionera i kaze: Hvala puno za onu pozajmicu, dodji u kancelariju da Ti vratim onih 100$ sto si mi pozajmio. Recepcioner stavi onu novcanicu u dzep, vrati se nazad na recepciju, znacajno se nagne ka gostu koji ceka odgovor i - vrati mu onu novcanicu: Zao mi je, zaista nemamo slobodnih soba.

Saljivo ali tu lezi poenta. To stranci i ocekuju kada zahtevaju otpisivanje takvih dugova. Prema tome, ovo je jedini moguc potez i za Zastavu iako najverovatnije ni on nece uspeti vec je to samo priprema terena da je neko otkupi po svojim uslovima po vec vidjenom "patriotskom" sistemu da budemo sami vlasnici svoje privrede (gde li ima neki smajli koji se valja od smeha?)

Prilikom kupovine Sartida upravo se to i desilo: otpisani su dugovi po kriterijuma PIO i slicnim a ostala medjusobna potrazivanja sa domacim kupcima i kooperantima su postala drzavna obaveza kako i treba da bude.

Dobra neka drzava...svacije dugove uzima na sebe, a duzni putarima 4,4 milijarde...

Upravo ovo drugo. Da je u pitanju manja, fleksibilnija firma, pa i neko da uzme da se „igra“, ali šta raditi sa glomaznim, neefleksibilnim socijalističkim koncernom u kome gomila gladnih ljudi sa „radnim mestima“ (jer niti su radnici niti zaposleni) čeka novog vlasnika da ga nabije na kolac kad bude pokušao da napravi promene u organizaciji a samim tim i otpusti većinu? Ne, Zastava sa 0$ duga i dalje nije za džabe. Bolje da opština pokloni građevinsko zemljište domaćim i stranim firamama koje su spobobne da zaspole ljudi i prave profit. Cenim da je svaka greenfield investicija bolje uložena lova od kupovine Zastave.

Pozdrav,



E ovo je tacno. Prvo su obecani poslovi putarskim firmama koje se privatizuju, a BTW, uz privatizaciju, recimo PZP Nis morao si privatizovati i npr. neprofitabilni Vatrosprem, pa onda nije skoro nista isplaceno za putare. Grad Nis je posebno interesantan jer aktuelni ministar zaista svecano otvara svuda deonice gde to neko o svom trosku zavrsi posebno kada je rec o medjunarodnom njihovom znacaju kao u slucaju dela puta od Nisa do granice a cak i ne uspe da izdejstvuje gorivo istim tim putarskim firmama ne bi li makar malo razlozio svoj dug pored putara i na NIS. Sa druge strane, ocas posla isto to gorivo obezbedi Vlada za agregate na Kosovu. Ne zalazeci u prioritete, samo po sebi se postavlja pitanje zasto prvo putari nisu dobili makar to gorivo jer je sad ocito da se moglo.

A dobrote drzave nema, to je samo nuzda koje su, eto, i najnesposobniji polako postali svesni.

Pa Vlada je vlasnik te firme... Oni su bili garant za uzimanje kredita koji su spaljeni u Zastavi. Otpisivanje dugova i "poklanjanje" te firme nekome je manja šteta od nastavka igranja auto industrije i spaljivanja još novca u toj "firmi". Kažem "poklanjanje" jer da je prodaju za $1 to, iako zvuči kao mali novac, uopšte nije za ono što se kupuje. Oni koji kupe tu firmu će morati da ulože gomilu novca pre nego što ta firma uspe da otplati tu investiciju od $1 i počne da zarađuje.

Kada se ovo što rade skalira u razmere pojedinca to je kao npr. da si žirant za kredit nekome, a on ne vraća kredit. Prvo što ćeš uraditi je da prestaneš da mu budeš žirant, tj. ne dozvoliš mu da se još više zadužuje jer ne vraća ni ono što je već uzeo, a onda ćeš početi da otplaćuješ taj dug. Jeste da ide na tvoju štetu, ali bar nećeš gomilati nove obaveze...

Branimir

Potpis

https://github.com/bkaradzic/bgfx

Pozdrav,

ovo sto je napisao Branimir je precizan opsti slucaj ali konkretno vazi samo kada je Vlada i isplatila potraziocima Zastavine dugove sto u ovom slucaju nije ucinjeno. Mislim da se ovde ipak radi o dugu nastalom neuplacivanjem obaveza u fondove a u tom slucaju Vlada i moze ovako da postupa. Isplata penzija se vrsi iz fondova zaposlenih koji se izuzetno malo pune kod nas u praksi a penzije se kako-tako moraju isplacivati. Ukoliko su za odredjeni period unazad isplacene penzije (to se mahom dotira iz budzeta), onda je moguce za taj period i otpisati dug jer je saniran drugim sredstvima. Takav dug ionako nece biti nikad namiren pa po principu pojeo vuk magare otpise se i dug da ne bi prilikom revizije/privatizacije firma stajala daleko losije zbog tih potrazivanja. Taj dug ce sanirati drzava tako sto ce pricu zaboraviti obzirom da su penzijske obaveze koje su trebale biti namirivane izmedju ostalih i tim dugom, svakako vec otaljane. Kada se ne poveca penzija, okasni i malo je i inflacija ojadi, takav se dug ravnomernije prosiri sa drzave i na korisnike penzija i svi zadovoljni. Mislim, naravno da nisu svi zadovoljni ali ko ih pita.

U konkretnom slucaju je bitno da se prilikom prikaza stanja u Zastavi ne prikazuje i taj, samo papiroloski dug jer, kao sto rece Branimir, i investicija od samo 1$ je rizicna kada je Zastava u pitanju pa se nepotrebna nerealna potrazivanja tako vestacki i uklanjaju.

Opet Zastava na tapetu :-)

Vest o oprastanju dugova je posledica pregovora koje drzava vodi trenutno sa dve kompanije. Jedna je FIAT, koji jeste u problemima do guse, ali je vrlo zainteresovan za sklapanje Punta u Kragujevcu i drugi partner je General Motors, koji bi da Opel Corsu sklapa u kragujevcu. Tj, to su aktuelne ponude koje su oni dali, a drzava se sad cenjka i htela bi da se uz to dobije i rpoizvodnja nekih delova i sklapanje novih modela (mislim da je Fiatov neki novi model u prici). General Motors je kao vlasnik Opela u pricu ubacen na osnovu nekih ulaganja Tupanjca (neki nas lik, trgovac nekretninama kolik osam skapirao). E sad, ovo ste svi manje vise imali prilike da procitate u novinama poslednjih mesec dana.

Ipak, posto sam sa lica mesta, da kazem kojih par. Drzava, u liku Bubala malo se previse femka u ovoj situaciji. Znaci, vest je prilicno tacna i kad bi mi sad pristali da sklapamo Punta to bi moglo da se zavrsi u narednih mesec dana sa ugovorima i svim. Oni su u prilicno velikim problemima i izgleda da vide sansu u ponovnom osvajanju istocno evropskog trzista, a za to im treba jedna fabricica ovde. Takodje, uvode par novih modela i stari bi da bace na nase trziste. Nisam bas strucnjak za automobilsku industriju, ali prepricavam pricu prijatelja koji su ukljuceni u ove pregovore. Trenutna je situacija je da se Fiat necka oko postepenog ustupanja izrade pojedinih delova u Kragujevcu, ali ovo skidanje duga moze da bude dobar znak da su pregovori na dobrom putu.
Sto se GM tice, oni su pre nekoliko meseci isto posredstvom Tupanjca, poceli da uzimaju jedan deo iz Zastave. To je bio kao neki test za fabriku. Pregovori sa njima nisu bas otisli daleko kao pregovori sa Fiatom, ali su u toku i postoji velika sansa da se prvo krene sa izradom jos nekih delova u Zastavinim fabrikama.
Cela prica oko Fiata je trebala da bude apsolutna tajna dok nije pricu provalio neki debil iz sindikata (Zoran Mihajlovic, vodja jednog od Zastavinih sindikata) zbog cega su pregovori malo zastali posto je tajnost pregovora bio jedan od uslova koje je Fiat postavio. Koliko znam Bubalo je jebao kevu tom liku, kao i vodje sindikalaca u Kragujevcu koji su uglavnom dosli iz ex-sindikata Namenske. Ipak, pregovori su nastavljeni i ovaj otpis dugova, pogotovo sto nije gromoglasno najavljivan i objavljivan mi deluje kao dobar korak i dobar znak. Mislim ipak da pregovori imaju veliki problem u stanju koje vlada u Fiatu i od odluke poslovodstva Fiata. Znaci, ima tu dosta stvari koje ne zavise samo od nas. Opet, sanse koje trenutno postoje su najvece jos od vremena kad je SMrad odbio koreance.

Sto se tice samog otpisa dugova, ne bih toliko kukao na vasem mestu. Prvo, to je cifra koja je imaginarna. Jednostavno, drzava je vlasnik fabrike, pa ako tako pogledas onda drzava duguje sama sebi. Drugo, ako uzmemo da nije tako, to je dug koji nikad ne bi bio naplacen. Ukoliko se ne odbije, firma ide u stecaj, prodaje se njena imovina da bi se isplatilo 2% stecajne mase, radnici idu kuci, a drzava na ime dotacija nezaposlenih, socijalnih slucajeva ima da placa nekoliko destina miliona dolara godisnje i plus da razbija glavu kako da uposli taj narod, plus ima velike sanse za socijalne nemire. Znaci, sustina je da bi se ova transakcija vrhunski isplatila drzavi ako bi doslo do odluke o prodaji dela fabrike (mislim da bi dil verovatno bio prodaja montaze ili neka polu kombinacija). Uostalom neko je dao primer Sartida kao idealan primer kako otpis dugova moze biti pozitivan. To je ujedno najbolji potez te vlade i pored toga sto je bio daleko od legalnog. I u ovom slucaju legalnost je zdnja rupa na svirali, a ide se na pokusaj da se udahne malo nade. Inace, ne bi me cudilo da jedna od sledecih odluka ili povezanih odluka sa prodajom bude proglasenje tog automobila koji bi se pravio za nacionalni uz uvodjenje mnogo jacih carina kako bi se prodalo i trziste. Po meni i to bi bilo opravdano i pametno.

Pa ima ih više i teško bi bilo tačno utvrditi ko je kriv. Mnogo je lakše utvrditi krivca kada se radi o jednom čoveku koji donosi sve odluke, nego o zamršenoj mreži birokratije kakva postoji tamo. Uglavnom većina odgovornih je verovatno imala dobru nameru tj. da naprave profitabilnu firmu koja proizvodi dobre proizvode, ali zbog neiskustva i šarlatanstva to nikada nisu uspeli da urade (ovo ne važi samo za jednu firmu, nego uopšte).

I to nije jedan od problema iz trenutnog sistema, nego takve probleme vučemo kroz celu istoriju. Npr. oni pre WW2 nisu znali kako da industrijalizuju i modernizuju zemlju, kako da zaposle narod, većina naroda je živela u nemaštini,... Oni posle WW2 nisu imali iskustva ili znanja da vode ekonomiju i previše su eksperimentisali i "učili" na sopstvenim greškama (učili praktično napamet, jer kada nešto naučiš kako treba onda ne ponavljaš iste greške kasnije). Razlog zašto je jedno vreme to funkcionisalo su nacionalizacija, krediti od Istoka i Zapada, pa onda stimulisanje i povoljna devizna štednja u zemlji (gastarbajteri su tokom 70-ih i 80-ih uglavnom štedeli novac u SFRJ). Sada je privatizacija i tzv. doznake iz inostranstva to što održava trenutnu ekonomiju tamo. Kada se završi privatizacija, jedino će ostati doznake, zato verovatno nikoga ne uzbuđuje previše trend odlaska iz Srbije. Jer računaju da ti što odu će da šalju pare nazad porodici što će praktično izdržavati ekonomiju tamo dok se ne pojavi neki drugi način za preživljavanje ili se ekonomija ne oporavi.

Branimir

Potpis

https://github.com/bkaradzic/bgfx

I do sada su „Zastavini” direktori bili šturi na rečima, ali u poslednje vreme ne pomažu „ni klešta”. Iako su pregovori sa „Fijatom” daleko odmakli, niko od njih ne želi bilo šta o tome da kaže.

Ipak, zna se da je deo poslovodstva „Zastave” nedavno bio u poseti „Fijatu”, a od direktora kragujevačke fabrike automobila Miljka Erića uspeli smo da izvučemo najkraću moguću izjavu: „Tačno je da smo bili u Torinu, ali znate li vi koliki je put od razgovora do potpisivanja sporazuma?!” – upitao nas je Erić.

Međutim, iako više nego jezgrovit, komentar direktora „Zastava automobila” potvrđuje dve stvari. Prvo, očigledno je da se „Zastava”, iako su u igri bili i drugi veliki svetski proizvođači vozila, definitivno okrenula svom starom partneru, a drugo, jasno je i da su pregovori sa „Fijatom” prilično ozbiljni.

Reč je, zapravo, o mogućnostima „Zastave” da preuzme montiranje jednog od „Fijatovih” modela. Najviše se govori malom „puntu”, koga torinska fabrika, pošto je odavno izišao iz mode, želi da se ratosilja. A, u tome, izgleda, i jedni i drugi vide interes.

„Fijat” bi, zapravo, na taj način oslobodio svoje linije za neke druge modele, a „Zastava” bi, konačno, dobila šansu da proizvodi jedan „normalan” auto. Istovremeno, kragujevački „punto” bi sigurno bio jeftiniji od italijanskog. Priča se, za početak, o pet-šest hiljada komada tog vozila, dok bi eventualno povećanje proizvodnje zavisilo od prodaje i zainteresovanosti tržišta.

Na takav razvoj događaja pre svega su uticale još uvek velike obaveze „Zastave” prema torinskoj fabrici. Naime, iako se „Fijat”, pre izvesnog vremena, odrekao tri četvrtine svojih potraživanja, dug kragujevačke fabrike je još uvek veliki i iznosi oko 11,5 miliona evra.

Razlozi za ćutanje onih koji učestvuju u pregovorima, kako članova vlade tako i direktora „Zastave”, krajnje su jednostavni i tako bliski našem socijalnom miljeu. Naime, radnici „Fijata” su, pre izvesnog vremena, čuvši da se deo pogona te fabrike seli na Bliski istok, a plašeći se da će ostati bez posla, digli takvu galamu da se tresao ceo Torino.

Sada, kada vode pregovore sa „Zastavom”, u „Fijatu” se plaše da bi se scenario sa radnicima opet mogao ponoviti. Baš zbog toga su, kako je nedavno za „Politiku” rekao i predsednik Upravnog odbora „Zastave” Milorad Savićević, predstavnici torinske fabrike zamolili „za tišinu”. Ipak, ugovor će, ako uopšte bude i potpisan, kat-tad morati da se predoči javnosti.

B. Kartalović

Potpis

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}