Sumnjam da će automobili na struju postati isplativi sa do sada poznatim vrstama baterija. Pre svega što su baterije i konverzija neke energije u struju, punjenje baterija i pogon samo dodatni trošak, svaka konverzija u najboljem slučaju dodaje 15-20% gubitaka. A tek zelena ambalaža, zagadjenje se mora odvijati i to u većem procentu zbog dodatnih gubitaka pa sad jedino ako je poenta da se ne dimi pod prozorom bogatuna a koji kilometar dalje naravno može. Imalo bi smisla ako nuklearke i vetrenjače postanu dominantni izvor energije inače je spaljivanje uglja i gasa da bi se punile baterije ekoloških automobila besmisleno. Može metan (koji se se dobija i iz uglja i raznog otpada) direkno u automobile kakvi su danas.
predložena standardizacija električnih priključaka za kola
Zaključano
Zakačeno
Akumulatori imaju i jednu prednsot - mogu se dopunjavati u voznji, pa im zato stepen iskoriscenja rasrte.
No, skroz ste otisli od teme.
No, skroz ste otisli od teme.
Citat:
javno preduzece NOS, nuklearni objekti Srbije
http://www.antic.org/Slucaj_Vi...eduzece-nuklearni-objekti.html
Država bi da se igra Montgomerija Bernsa.
Da će Srbiji u budućnosti biti potrebna nuklearka slaže se i dr Ilija Plećaš, naučni saradnik Instituta „Vinča“. On smatra da ćemo se sa manjkom energije suočiti već 2020. godine. Realno, kaže, Srbija nema ni para ni kadrova za gradnju nuklearke, ali to nije razlog da se ne započne sa stručnim procenama i pregovorima.
- Od trena kada bi prestao da važi Zakon o moratorijumu na gradnju nuklearnih elektrana, koji je donet posle nesreće u Černobilu, potrebno je još 15 godina da takvo postrojenje počne da radi, kaže dr Plećaš. On dodaje i da je za gradnju malog postrojenja, poput onog u Krškom, potrebno dve milijarde dolara.
- Mi to ne možemo da platimo, ali moramo da razmišljamo nekoliko decenija unapred, ističe Plećaš.
- Ako odlučimo da deo struje dobijamo iz nuklearnog reaktora, osim tehnologije, po svemu sudeći, moraćemo da uvezemo i znanje. Jer, godinu dana posle ukrajinske katastrofe ugašena je katedra za nuklearnu fiziku Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Danas se ni na jednom fakultetu u zemlji ne školuju stručnjaci za ovu oblast.
"Istraživanja su zapuštena, kadrova je malo. U „Vinči“ nas ima desetak koji se bavimo atomskom fizikom i svi smo već u ozbiljnim godinama", kaže Plećaš i dodaje da bi država trebalo što pre da uloži sredstva u školovanje ovih kadrova.
Ceo tekst: http://www.gradjevinar.info/en...ne-lektrane-srbiji-73273016c33
A Krško ima matore vver1000 reaktore, kao i peti i šesti reaktor u Kozloduju (one vver 440 su valjda pogasili).
Btw. oni i hrvati se i dalje nisu dogovorili gde će sa otpadom koji se i dalje odlaže u krugu centrale.
Uporedi sa troškovima gradnje i eksploatacije geotermalne elektrane:
http://www1.eere.energy.gov/geothermal/faqs.html
http://www.repp.org/geothermal/geothermal_brief_economics.html
Citat:
Znaci svi treba da placaju skuplje proizvode u hipermarketu (tako ce biti naplacene investicije) zato sto neko ima zelene ambicije?
Da. Hleb će koštati 35,49 umesto 35 dinara tokom mesec dana dok ne otplate investiciju. A onda će izmisliti nov razlog za poskupljenje. Nisu u Kaliforniji blesavi što ih postavljaju po ulicama i duž autoputeva. Svako smanjenje zagađenja vazduha znači i manje izdvajanja za zdravstvo, plus podsticanje lokalne industrije. Baterije valjda umemo da pravimo.
Citat:
danas je i dalje mnogo jeftinije voziti auto na benzin i, jos vise, na dizel
Nije.
http://www.codaautomotive.com/electric-car-impact-calculator/
http://www.allcarselectric.com...t-calculator-what-can-you-save
http://www.theoildrum.com/node/5104
http://planetgreen.discovery.c...ctric-cars-cheaper-to-run.html
Električni automobili su za sada skuplji od odgovarajućih benzinskih/dizel modela, a jeftiniji u eksploataciji. Da grad sam iskešira postavljanje 500 - 600 punktova za punjenje automobila strujom, koštalo bi ih manje nego što su platili jedan španski tramvaj. Onda će i uvoznici naći računicu da uvoze električne automobile. Grad Beograd mora da povuče prvi korak, onda će i ostalima biti lakše da ga prate.
Jedino je pitanje da li će naša It i industrija auto delova imati neke direktne koristi od uvođenja osnovne infrastrukture, a infrastrukturu ćemo morati da postavimo, pre ili kasnije.