Aleksandar TARASOV
Ekonomski uzroci rata u Jugoslaviji
Dva uzastopna Jugoslovenska rata, koji protekoše na naše oči 90-ih godina, predviđali su već ružnu ulogu SMI, koja su istupala u jugoslovenskoj krizi kao glavno oruđu prinudog zaglupljivanja javnosti. Kada su SMI proglašavali krivcem za rat jednog-dva čoveka (nevažno; Klintona sa Monikom, kako to čine naše «patriote», ili Miloševića, kao zapadna SMI i naši neoliberali) – oni spuštaju gledaoca ili čitaoca do nivoa razvoja nepismenog i zaboravnog ruskog seljaka sa početka XIX v., koji je verovao da je Napoleon Antihrist.
Sramota je za novinare, koji na pragau XXI veka pokušavaju nagovoriti auditorijum, da najmoćnija vojna mašina u svetu NATO može biti pokrenuta samo radi toga, samo se kazne jednog-jedinog čoveka – Miloševića, i da je na Zapadu sve do tog spepena vodili računa o novcu, da su radi kažnjavanja jednog jedinog čoveka spremni baciti niz vetar desetine milijardi dolara. Sramota je za novinare, koji ubeđuju auditorijum, da je Milošević – «diktator» i «fašista», iako je Milošević izabran na opštim izborima i u uslovima njegove «fašističke diktature» pre 8 godina 20 hiljada opozicionara je, udruženim snagama pokušalo na juriš da zauzme zgradu Državne radio-televizije, Parlamenta u MUP-a «fašista», Milošević nikoga nije predao na sud, a one, koje je zadržao, oslobodio je! A pre svega 4 godine opozicija je kod «fašiste», Miloševića opozicija je u Beogradu organizovala neprekidne mitinge – što se završilo time, što su jednoga od lidera opozicije pozvali u vladu! Pravi fašista bi već odavno poslao sve demonstrante u koncentracioni logor, a neke bi kao opomenu ostalima streljao postrojivši ih uza zid (Pinoče, je naprimer, postupio upravo tako, ali Pinoče, ako je verovati novinarima – nije fašista nego borac za demokratiju).
Zaista uzroci Jugoslovenskog rata, su kao i obično ekonomski. Svi pismeni stručnjaci to znaju.
MMF kao detonator Jugoslavije
Stvarni inicijator Jugoslovenskih ratova je MMF. Iz nekog razloga se smatra, da je MMF takav ekonomski bog, sveznajući i koji nikada ne greši, iako postoji mnoštvo suprotnih dokaza. Narimer, program «ekonomskog ozdravljenja», koji je MMF nametnuo Ruandi je doveo do kraha ruandsku privredu i masovnog krvoprolića između tutsi i hutu, koje je odnele živote više od miliona ljudi. «Salinastrojka» koja se sprovodila u Meksiku pod rukovodstvom MMF-a je dovela do čuvenog finansijskog bankrota, za likvidaciju čijih posledica u poslednjih pet godina je Meksiko morao «upumpati» 92 milijarde dolara. Indonezija je od 1992 godine uredno preorjentisala svoju privredu po receptima MMF-a – do čega je to dovelo, svi su videli. Još ranije su se potpuno analogno razvijali događaji u Brazilu, gde je poslednja ratna vlada, koja je bespogovorno izvršavala sve direktive MMF-a, dovela privredu u đorsokak i izgubila vlast.
Jugoslavija je bila prva zemlja «istočnog bloka», koja je počela prestrojavati svoju privredu po receptima MMF-a (još od 1980 g.). upravo je MMF zahtevao od jugoslovenskog rukovodstva da odustane od «socijalističkih planova» izjednačavanja privrednog razvoja svih regiona zamlje, što je lišilo tradicionalno zaostalo Kosovo Velikih državnih dotacija i dalo mogućnost tada hodžističkoj Albaniji da iskoristi nezadovoljstvo lokalnog stanovništva «novom ekonomskom politikom» za stvaranje na Kosovu albanskog staljinističkog podzemlja. Prva kosovska kriza izbija 1981 g., kada je staljinističko podzemlje podstaklo teror protiv nealbanskog stanovništva i isprovociralo ulične sukobe. Ubijeno je oko 30 ljudi, 20 hiljada srba, crnogoraca i jevreja je izbeglo sa Kosova.
Do 1984 g. Državna bezbednost je uništila 3 podzemne staljinističke «komunističke partije» na Kosovu i plus podzemnu hodžističku organizaciju «Put ka svobodi». Sve to je koštalo jugoslovensku državnu blagajnu sume, jednake 70% kredita, dobijenih od MMF-a. Još skoro 25% je otišlo na otplatu usluga eksperata MMF-a! Završilo se time, što je, 1986 g. MMF uspostavio nad jugoslovenskom privredom potpunu kontrolu. Neprihvatanje «izjednačavanja» sada izaziva nezadovoljstvo u Srbiji, jer je pojačalo zaostajanje te republike za Hrvatskom i Slovenijom, industrijski najrazvijenijim. Tako je MMF ponovo oživeo srpski nacionalizam u Jugoslaviji (sa kojim se Tito – hrvat po nacionalnosti nemilosrdno borio, sve do iseljavanja srba iz drugih republika). I upravo je po savetima MMF-a Milošević odgovorio na novi talas nasilja na Kosovu 1988-1990 g. donošenjem ustavnih amandmana, koji su ograničili prava autonomnih pokrajina u poređenje sa republikama: bez toga je bilo prosto nemoguće sprovesti politiku MMF-a – rukovodstvo Kosova je otvoreno izjavilo, da takva politika protivureči jugoslovenskom ustavu.
Na zahtev MMF-a jugoslovenska vlada je 1989 g. donela zakon o privatzaciji. Kako si ispostavilo kroz dve godine, privatizacija je bila obavezan uslove «doktrine Nouva – Hou», čiju je vitalnost MMF proverio na Jugoslaviji.
Ekonomski uzroci rata u Jugoslaviji
Dva uzastopna Jugoslovenska rata, koji protekoše na naše oči 90-ih godina, predviđali su već ružnu ulogu SMI, koja su istupala u jugoslovenskoj krizi kao glavno oruđu prinudog zaglupljivanja javnosti. Kada su SMI proglašavali krivcem za rat jednog-dva čoveka (nevažno; Klintona sa Monikom, kako to čine naše «patriote», ili Miloševića, kao zapadna SMI i naši neoliberali) – oni spuštaju gledaoca ili čitaoca do nivoa razvoja nepismenog i zaboravnog ruskog seljaka sa početka XIX v., koji je verovao da je Napoleon Antihrist.
Sramota je za novinare, koji na pragau XXI veka pokušavaju nagovoriti auditorijum, da najmoćnija vojna mašina u svetu NATO može biti pokrenuta samo radi toga, samo se kazne jednog-jedinog čoveka – Miloševića, i da je na Zapadu sve do tog spepena vodili računa o novcu, da su radi kažnjavanja jednog jedinog čoveka spremni baciti niz vetar desetine milijardi dolara. Sramota je za novinare, koji ubeđuju auditorijum, da je Milošević – «diktator» i «fašista», iako je Milošević izabran na opštim izborima i u uslovima njegove «fašističke diktature» pre 8 godina 20 hiljada opozicionara je, udruženim snagama pokušalo na juriš da zauzme zgradu Državne radio-televizije, Parlamenta u MUP-a «fašista», Milošević nikoga nije predao na sud, a one, koje je zadržao, oslobodio je! A pre svega 4 godine opozicija je kod «fašiste», Miloševića opozicija je u Beogradu organizovala neprekidne mitinge – što se završilo time, što su jednoga od lidera opozicije pozvali u vladu! Pravi fašista bi već odavno poslao sve demonstrante u koncentracioni logor, a neke bi kao opomenu ostalima streljao postrojivši ih uza zid (Pinoče, je naprimer, postupio upravo tako, ali Pinoče, ako je verovati novinarima – nije fašista nego borac za demokratiju).
Zaista uzroci Jugoslovenskog rata, su kao i obično ekonomski. Svi pismeni stručnjaci to znaju.
MMF kao detonator Jugoslavije
Stvarni inicijator Jugoslovenskih ratova je MMF. Iz nekog razloga se smatra, da je MMF takav ekonomski bog, sveznajući i koji nikada ne greši, iako postoji mnoštvo suprotnih dokaza. Narimer, program «ekonomskog ozdravljenja», koji je MMF nametnuo Ruandi je doveo do kraha ruandsku privredu i masovnog krvoprolića između tutsi i hutu, koje je odnele živote više od miliona ljudi. «Salinastrojka» koja se sprovodila u Meksiku pod rukovodstvom MMF-a je dovela do čuvenog finansijskog bankrota, za likvidaciju čijih posledica u poslednjih pet godina je Meksiko morao «upumpati» 92 milijarde dolara. Indonezija je od 1992 godine uredno preorjentisala svoju privredu po receptima MMF-a – do čega je to dovelo, svi su videli. Još ranije su se potpuno analogno razvijali događaji u Brazilu, gde je poslednja ratna vlada, koja je bespogovorno izvršavala sve direktive MMF-a, dovela privredu u đorsokak i izgubila vlast.
Jugoslavija je bila prva zemlja «istočnog bloka», koja je počela prestrojavati svoju privredu po receptima MMF-a (još od 1980 g.). upravo je MMF zahtevao od jugoslovenskog rukovodstva da odustane od «socijalističkih planova» izjednačavanja privrednog razvoja svih regiona zamlje, što je lišilo tradicionalno zaostalo Kosovo Velikih državnih dotacija i dalo mogućnost tada hodžističkoj Albaniji da iskoristi nezadovoljstvo lokalnog stanovništva «novom ekonomskom politikom» za stvaranje na Kosovu albanskog staljinističkog podzemlja. Prva kosovska kriza izbija 1981 g., kada je staljinističko podzemlje podstaklo teror protiv nealbanskog stanovništva i isprovociralo ulične sukobe. Ubijeno je oko 30 ljudi, 20 hiljada srba, crnogoraca i jevreja je izbeglo sa Kosova.
Do 1984 g. Državna bezbednost je uništila 3 podzemne staljinističke «komunističke partije» na Kosovu i plus podzemnu hodžističku organizaciju «Put ka svobodi». Sve to je koštalo jugoslovensku državnu blagajnu sume, jednake 70% kredita, dobijenih od MMF-a. Još skoro 25% je otišlo na otplatu usluga eksperata MMF-a! Završilo se time, što je, 1986 g. MMF uspostavio nad jugoslovenskom privredom potpunu kontrolu. Neprihvatanje «izjednačavanja» sada izaziva nezadovoljstvo u Srbiji, jer je pojačalo zaostajanje te republike za Hrvatskom i Slovenijom, industrijski najrazvijenijim. Tako je MMF ponovo oživeo srpski nacionalizam u Jugoslaviji (sa kojim se Tito – hrvat po nacionalnosti nemilosrdno borio, sve do iseljavanja srba iz drugih republika). I upravo je po savetima MMF-a Milošević odgovorio na novi talas nasilja na Kosovu 1988-1990 g. donošenjem ustavnih amandmana, koji su ograničili prava autonomnih pokrajina u poređenje sa republikama: bez toga je bilo prosto nemoguće sprovesti politiku MMF-a – rukovodstvo Kosova je otvoreno izjavilo, da takva politika protivureči jugoslovenskom ustavu.
Na zahtev MMF-a jugoslovenska vlada je 1989 g. donela zakon o privatzaciji. Kako si ispostavilo kroz dve godine, privatizacija je bila obavezan uslove «doktrine Nouva – Hou», čiju je vitalnost MMF proverio na Jugoslaviji.