Pa kaže...
NASA moli boga da ne nađe vodu na Marsu
Kada je NASA-in rover Kjuriositi početkom avgusta uspešno sleteo na Mars, mediji su s oduševljenjem objavili da će svojim sofisticiranim uređajima istraživati da li su na Crvenoj planeti ikada postojali uslovi za razvoj života, prvenstveno voda i organske materije.
Međutim, prema najnovijim informacijama, koje su ovih dana procurele iz sedišta misije, naučnici navodno ”mole boga” da Kjuriositi ne naleti na vodu. Zašto? Zato što su delovi njegovog uređaja za bušenje najverovatnije kontaminirani bakterijama na Zemlji! A ako dođu u kontakt s vodom, neki od organizama mogli bi da prežive i nasele se na Marsu.
Kontaminacija ili rizik neuspeha?
Kontaminacija bušilice dogodila se mesecima pre lansiranja 26. novembra 2011. Njeni delovi bili su sterilisani u kontejneru koji se trebao da bude otvoren tek nakon sletanja na Mars. Međutim, inženjeri su se potom zabrinuli da bi tvrdo sletanje moglo da ošteti rover i bušilicu. Zato su odlučili da otvore kontejner kako bi postavili jedan deo koji je trebao da osigura ovaj ključni deo roverove laboratorije.
Prema pravilima agencije inženjeri nisu smeli da otvore kutiju bez znanja naučnika odgovornih za sprečavanje kontaminacije. Međutim, ipak su to učinili.
“Nisu to smeli da urade, a da mi ne kažu”, rekla je Ketrin Konli, oficirka zadužena za zaštitu od zemaljskog zagađenja Marsa i dodala: “To što nisu pratili naša pravila je neodgovorno”.
Prema NASA-inim pravilima svaki deo kjuriositija koji će doći u kontakt s površinom planete trebalo je da bude sterilisan, pogotovo bušilica i gusenice.
Opasnost je mala
Činjenica je da je rover sleteo na deo Marsa gde postoji mala šansa da naiđe na vodu. Naime, ekvatorijalni krater Gale previše je hladan i suv da bi u njemu danas bilo vode ili leda, kojih ima mnogo na drugim mestima na planeti. Zato pojedini naučnici smatraju da je odluka o postavljanju osiguranja za bušilicu bila prihvatljiv rizik.
“Mala je verovatnoća da u krateru Gale ima vode ili leda”, rekao je Dejvid Lejveri, direktor istraživanja Sunčevog sistema u NASA-i.
“Uporedili smo to sa rizikom da ne postavimo osiguranje i da rover ne može da buši rupe na Marsu. Naravno, uvek postoji mogućnost da nas Mars iznenadi”, rekao je.
Ako Kjuriositi naiđe na vodu, još postoji mogućnost da sprovede eksperimente laserom s udaljenosti, bez direktnog kontakta.
Život je iznenađujuće otporan
Stručnjaci smatraju da je oko 250.000 bakterija moglo da preživi sletanje rovera. Većina je verovatno uginula već nekoliko minuta nakon izlaganja nepovoljnim uslovima koji vladaju u krateru – niskim temperaturama, snažnom ultraljubičastom zračenju i atmosferi koja se uglavnom sastoji od ugljen dioksida.
Međutim, neka su nova istraživanja pokazala da na Zemlji postoje organizmi koji mogu da prežive u svemiru pa i na Marsu. Evropska svemirska agencija otkrila je da su pijavice lansirane na ruskom Sojuzu 2005. preživele nekoliko dana izložene vakuumu ie ultraljubičastom i kosmičkom zračenju.
Ove godine botaničar Andrev Šuerger, stručnjak za preživljavanje zemaljskih mikroorganizama na Marsu, otkrio je jednu vrstu bakterije koja se može razvijati u uslovma koji vladaju na Crvenoj planeti, među ostalim i na niskom pritisku od samo sedam milibara (pritisak vazduha na Zemlji na nivou mora je 1.017 milibara).
Zagađivanje druge planete zemaljskim organizmima predstavlja i etički i praktičan problem.
“Iz godine u godinu učimo sve više o Marsu, kao i o neverovatnoj izdržljivosti života”, rekao je Brus Bets, portparol Planetarnog društva u Pasadeni. “Ne bi li zaista bila tragedija kada bi neka buduća ekspedicija otkrila život na Marsu i potom utvrdila da je stigao sa Zemlje?'
izvor
Potpis
_._/._./_ _ _/_.
