Vau, vau treneri, vau, vau roditelji...

U subotu sam prisustvovao fudbalskom turniru za niže uzraste, od 2001. do 2005. godišta.

Bilo je nekoliko uzrasnih kategorija, a u svakoj kategoriji je bilo po nekoliko timova. Došli su timovi iz raznih krajeva zemlje, pa i poneki najveći, beogradski.

Turnir k'o turnir, deca k'o deca, igra k'o igra - ali treneri i roditelji, e to je za posmatranje...

"Kretenu glupi, što ne dodaš loptu", "kao da nikada nisi šutirao, majmune jedan ", "Jaooooo, vidi šta radi ovaj idiot", "do kraja utakmice ću šamarčinu da ti zalepim, konju jedan", "nikad te više neću staviti u tim", "bolje da vas nisam ni dovodio na turnir", "šutni jednu...+ (neka životinja) jedan", "odbrani jednu...+ (neka životinja) jedan", "gledaj ga, gledaj ga... vuče se k'o baba", ... i tako 20 minuta najsočnijih trenerskih psovki i uvreda. Onaj trener sa YouTube-a, što proziva "Dragana" je amater.

Ali ni roditelji nisu bolji, kada se završi utakmica, postrojavaju decu, viču na njih, poneki čupaju uši ili zulufe. Padne i poneki šamar. Posle par utakmica s porazom, deca sama sebe kažnjavaju i ne odlaze odmah kod trenera ili roditelja, već kleknu u neki ćošak, pokriju se rukama i plaču.

Šta reći, užas.


Da ne bude sve crno, bilo je i pozitivnih primera, kada su treneri i pored poraza, bodrili i hrabrili decu. Jedan od takvih primera je i trener tog beogradskog tima, koji se maltene nije ni čuo, čak se i deca tog tima nisu dovikivala na terenu za vreme utakmice, samo igra se videla... na kraju su lagano i pobedili u svojoj kategoriji.

Gledao sam i ja skoro isti takav turnir, bilo oko 70 timova i cele srbije i bugarske i tako nekih zemalja. Klinci do 10-tak godina koliko sam mogao da provalim. Mozda pre mesec dana. I ono sto mi je samo bilo interesantno je koliko je tu bilo roditelja, sve neka luksuzna kola i dzipovi, dolaze da guraju decu....cisto sumnjam da je ispred srednjih skola i fakulteta ovako, da ce da ih guraju kao sto ih guraju u sutiranje lopte.

Potpis

Have you ever had a dream that you were so sure was real? What if you were unable to wake from
that dream? How would you know the difference between the dream world...and the real world?
www.toolsify.com

Malo je roditelja koji ne vole svoju decu i koji ne rade ono što misle da je najbolje za njih. Nažalost, često iz najbolje namere ljudi prave teške greške zbog kojih kasnije od dece izrastaju kojekakvi problematični ljudi. Pravilno vaspitavanje dece je nešto što se ne uči u školi a i u praksi je teško primenjivo. Tu veliku ulogu igra i okruženje odnosno društvo koje nameće svoja pravila i očekivanja koja je često teško ignorisati ili odbaciti. U ovom slučaju takmičarski motivi (iza kojih naravno u nekoj bližoj ili daljoj budućnosti stoje novac ili bolesna ambicija) čine da roditelji zaboravljaju da su deca ustvari deca i da ako im sport umesto zadovoljstva postane obaveza i teret on se pretvara u svoju suprotnost. Na kraju se svodi na to da je svako kovač svoje sreće.

Napadanje dece od strane trenera uz životinjski naziv nije uopšte strašna stvar, to je u neku ruku i normalno, reči su vetar i tu su samo da poguraju a dela su ta koja govore: koliko ga pušta u igru, koje zadatke mu daje. Treneri mogu biti vrlo živčani ali i dalje dobri treneri koje će tim voleti. Ne pokušavam da kažem da nema debila koje treba uštrojiti, samo hoću da kažem da oštrina sa trenerove strane može da bude dobra stvar, i da to dobra oštrina može imati naročito ružan oblik.
Te roditelje sa druge strane treba poslati u rudnike soli. Ti trebaš da budeš podrška svom detetu, da mu iskreno kažeš kad je pogrešio ali da mu budeš oslonac a ne tiranin.

Treneri tih uzrasta veciti kompleksashi kao i nastavnici OTO-a za pedagogiju nije ni culo a kamoli videlo :D
Dok sa druge strane, roditelji isfrsutrirani sto medijski sto manjkom para pa po svaku cenu zele da im sin bude novi piksi, novi nole , a njihova pedagagija je u sluzbi novca.

Potpis

Viva lollapalooza

Nikako da skapiram zašto misliš da je ovo normalno ?

Sačuvaj me Bože živčanih trenera. 99.9 % dece "trenira" sport tj. dolazi na treninge na da bi postali sportisti, već da bi se dodatno bavili fizičkom aktivnošću. Poslednje što im na treninzima treba to su živčani treneri koji se deru i vređaju.

Moji su sinovi već veliki momci, i ove dečije "treninge" sam ostavio iza sebe. A bilo je tu treninga karatea, vaterpola, fudbala, košarke, atletike, ragbija, i još ponečega. Čim osetim napaljenog *rkadžiju od trenera koji širi nervozu i dere se na zbunjenu decu, jer ova ne postižu "zacrtane" rezultate (kako je on zamislio) ja ispišem dete, i pošaljem na neki drugi sport.

Pošto sam preko glave preturio baš puno dečijih treninga i trenera mogu ti reći da se ljubav ka sportu, ali i poštovanje i autoritet trenera postiže na sasvim drugačiji način.

Ali, OK, ipak mogu da prihvatim da negde postoji i neki dobar trener, koji na "specifičan" način ispoljava emocije ka sportu, deci i takmičenjima.

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

@Java
Pa više sam bio Đavolji advokat, možda ima ljudi koji nisu ništa trenirali a treba da decu vode na treninge. Ja sam trenirao i na mene su vikali i nazivali me medvedom i ser*njom i smotanim (čak nekad i na humorstično-pozitivan način), ali sam bio zaslužio svaki put, kao što su me svaki put hvalili i nagradili kad sam uradio nešto kako treba. Jedno je strogoća a drugo je iživljavanje.
Sdruge strane možda ja laprdam, ja sam tad bio u selu i trenirao za Dž u timu u kom nas ima osam od dvanaest. U gradu gde se treninzi plaćaju skupo i konkurencija je velika, verovatno dobri treneri treniraju prve timove ili nešto a decu ovi kreteni koji samo pikaju da izvuku talente od jednih a pare od drugih.