Kada govorimo o Univerzumu nameće se pitanje da li je konačan ili beskonačan, zatim da li je nastao ili nije,
a malo ređe ili mnogo ređe postavlja se pitanje da li je postojanje kontinualno ili nije.
Šta je verovatnije?
Mi ne možemo shvatiti beskonačnost jer sve što nam je dostupno to je i konačno, ali mi zaključujemo da ona
mora postojati postavljajući sebi jednostavno pitanje – a šta je u nastavku nečeg konačnog. Isto se odnosi i na
stvaranje odnosno početak trajanja nečega. Dali je Kosmos stvoren ili nije? Da li je Kosmos postojao oduvek?
Ako je stvoren može li onda na isti način i nestati?
Još je zanimljivije pitanje da li su postojanje i nepostojanje dve ravnopravne kategorije koje se međusobno smenjuju.
Na primer ne postoji dobro objašnjenje Zenonove tvrdnje da kretanja nema. Kretanje bi moglo da se objasni
uzastopnom smenom postojanja i nepostojanjem nekog tela na bliskim pozicijama u prostoru. Mi, na primer,
konstatujemo samo postojanje, a nepostojanje ne konstatujemo i otuda zaključak da ono i ne postoji.
Meni se čini da nema opravdanja za tvrdnje da je Univerzum konačan ili ograničen, zatim da je neopravdana
pretpostavka o njegovom nastanku, odnosno početku postojanja. Takođe je teško shvatiti kontinuitet u kretanju
odnosno deljivost puta na beskonačno male delove kada im dimenzija dužine nestaje.
Ovo sam napisao zbog toga što se olako govori o konačnosti ili ograničenosti prostora, zatim o Velikom Prasku kao
nastanku Univerzuma ili o nastanku života na Zemlji koji po mom mišljenju nije nastao nigde već je postojao, selio se i
razvijao tamo gde ima uslova i menjao se u saglasnosi s njima i t. d. i t. d.
Dakle – šta je verovatnije?
