Bejrut, eksplozija 5/8/2020

Kapetan ruskog broda "Rosus" koji je plovio iz gruzijske luke Batumi za afričku državu Mozambik, zbog kvara je primoran da pristane u Bejrutu.
Tokom inspekcije broda koji je bio krcat humanitarnom pomoći, vlasti u potpalublju pronalaze i 2.750 tona đubriva namenjenog za obradu ove sušne afričke zemlje.
Kako je brod morao duže vremena provesti u luci na popravci, a bio je krcat zapaljivim materijama, one su privremeno oduzete a kasnije i otkupljene.
Upravo će ovo đubrivo na bazi amonijevog nitrata koje je skladišteno 6 godina ranije, odigrati glavnu ulogu u velikoj eksploziji koja se desila pre 2 dana u Bejrutu i odnela je preko 100 života.
Vidim da se ovih dana većina bavi posledicom a ne uzrokom, mnogi se po raznim portalima prepiru da li je eksplozija ljudski faktor ili ne, da li su tu prste umešale tajne službe susednih zemalja, da li je počeo Treći svetski rat itd.
Pričati o tome samo 48 sati posle eksplozije dok ni zvanična istraga nije pokrenuta je puko nagađanje.
Ono o čemu ne trebamo nagađati a nekako se uvek zaobilazi su ljudske žrtve.
Ja nikad do sada nisam video onakvu eksploziju u mirnodopskim uslovima sa onolikim udarnim talasom i probijanjem zvučnog zida.
Eksplozija je najkraće rečeno, jeziva.
Ovo nije prva eksplozija ovakvog tipa, u Tuluzu u Francuskoj je 21. septembra 2001. godine esplodiralo "samo" 1.300 tona veštačkog đubriva u petrohemijskoj fabrici "AZF."
Od eksplozije praćene toplotnim vazdušnim udarom poginulo je 30 a ranjeno preko 2.200 osoba.
Na mestu eksplozije ostao je krater širok 50 i dubok 20 metara.
U prečniku od 8 kilometara, 2.000 kuća je srušeno do temelja a 27.000 trajno oštećeno.
Kako se ova eksplozija desila samo 10 dana nakon "terorističkog" napada u Njujorku, ceo svet je bio ubeđen da je ista sudbina zadesila i Francusku.
Ali istaga je pokazala da je za eksploziju krivo veštačko đubrivo.
Svi su se i tada, kao i danas, pitali ko je toliko lud da u sred grada drži tolike količine visoko eksolozivnih sredstava.
Kao i tada, i danas drže mnogi, a među njima je i Srbija.
Ali kako je Srbija skoro 10 puta veća od Libana a dosta smo vredniji i od francuza, oni su su za nas mala maca, pa smo mi u centru Pančeva u nekadašnjoj staklari polu-otvorenog tipa skladištili u džambo vrećama preko 30.000 tona veštačkog đubriva.
Skladište se nalazi u stambenoj zoni na samo 3 kilometra od centra grada uz samo naselje Strelište, na samo 350 metara od prvih kuća.
Kao da ovo sve samo po sebi nije dovoljan recept za katastrofu, kraj ovog skladišta svakodnevno prolazi kompozicija sa preko 50 vagona iz pančevačke rafinerije.
Resorni odbor za zaštitu životne sredine već je tražio zatvranje ovog skladišta jer kako kažu u njemu na papiru ima 10.000 tona đubriva, dok je u magacinima u stvari preko 36.000 tona ovog đubriva na bazi amonijevog nitrata.

U pančevačkom naselju Vojlovica 2010. godine već su izgorele 4 tone veštačkog đubriva.
Dan nakon požara bila je povećana koncetracija nedozvoljenih materija u vazduhu, azotnog dioksida, ugljovodonika i čađi, a danima se osećao nesnosan smrad.
Nenad Nikolić je zadobio opekotine sprečavajući širenje požara sa skladišta na svoju kuću.
A sve ovo su izazvale samo 4 tone đubriva.

Stručnjaci su 2018. godine izračunali da bi u slučaju eksplozije i paljenja 36.000 tona ove tempirane bombe u Pančevu, radijus uništenja bio 20 kilometara, a nastradao bi i Beograd, dok bi se prozori tresli i u Batajnici, Smederevu i Kovinu...
Tada se preko društvenih mreža ne bi prepirali ko je kriv za eksploziju jer jednostavno ne bi imao ko pisati komentare.
Izreka, bolje sprečiti nego lečiti, kod nas ne postoji...

Piše: Dean RS

Količine, makar one koje je preduzeće navelo, su 5.000 tona, prethodnih godina se govorilo o desetinama hiljada tona

nkrgovic
Izvinjavam se, 1300t je sitna kolicina eksploziva.

Java Beograd:
Dakle, istini za volju treba znati:

- Veštačko đubrivo je stabilisani amonijum nitrat (sa kalcijum karbonatom) i to nije eksploziv, ne može da eksplodira.
- Eskploziv je kad se amonijum nitrat pomđeša sa dizelom ili nekim drugim ugljovodonicima.

Ivan Dimkovic:
"Sitna" je relativna stvar. 1300t "masnog" amonijum nitrata moze da napravi prilicno veliku stetu i da pobije i stotine ljudi ako je eksplozija na "dobrom" mestu. Ako bas nemas srece, broj zrtvi moze biti i cetvorocifren.

Ulfsaar:
Amonijum nitrat je potpuno bezopasna supstanca ako se njime rukuje iole propisno. Potrebno je napraviti veći idiotluk da bi kao rezultat toga u skladištu došlo do detonacije. Vatra, zapaljivi materijali, neke hemikalije, bilo kakve instalacije koje su sklone nekontrolisanom lokalnom pregrevanju nemaju šta da traže u skladišnom prostoru.

Amonijum nitrat nije bas lako ni zapaliti, kamo li izazvati njegovu detonaciju. Zato, kada se desi tragedija poput ove (prvo vatra pa onda eksplozija), treba sumnjati na (teški) nemar kao uzrok. Da je detonacija nastupila iznenada, bez vidljivog uzroka, onda bi se pre moglo govoriti o sabotaži. Ja se nadam da stanje kod nas baš nije toliko problematično ni po jednom od ova dva rizika.