Da se ne zamajavamo

On sad ćuti i jede salamu. A ja moram... ma ne moram ništa. Moram da priznam da sam đavo. Samo prizivam neke kataklizme. Kad sam ja bos nek budu i drugi. Umesto sam da se obujem. E to je moja dijagnoza. Ako želiš da saznaš, pristani na sve, ako želiš da menjaš ljude, ne odmeći se.

Duskeza ne moze niko
sa ove zemaljske kugle da promeni.
Njega ako bi citao VUK, okrenuo bi se na stranu, i to na kant!

Ma daj,
a šta si ti to pomerao brda,
učutkao vulkane,
pisao program u Pitonu, ili C++, ili u Javi,

ILI si samo mahao/bajao rašljama i tražio Vodu?

https://www.youtube.com/watch?v=FXgO5FfpyZQ

eee, ovo mi se sviđa. Ja sam u redu a ceo svet ima problem.

Ja ne znam ili sam sinoć bio drogiran ili me stigla neka mantra. Osećam se kao kiseo kupus, kao da sam pijančio celu noć. Sanjao sam Dragana Bjelogrlića kako sa njim bančim po kafanama i jurimo ženske. Do duše posrećilo nam se. Baš me zanima šta je on sanjao. :)

uz duzno postovanje mislim da treba da se zezamo ovaj zivot je kratak i treba ga provesti u sali u veselju, izvinjavam se obojici na malim uvredama , ajmo na pivo svi

DUSKEZ, ja sam za. Ali samo na po jedno. Samo jedna ispravka, moram ebg, nije život kratak nego je smrt dugačka, zamisli, nema te vekovima, milenijumima, ko je još lud da u to poveruje. Sigurno postoji još neka naša svrha. Možda se probudimo u nekom drugom svetu. Pričali ljudi, pametni, vernici, da duša uvek nađe svoj put. Tako da na primer ti DUSKEZ, sutra umreš :) i tvoja duša ode malo po univerzumu i Bog kaže, aha, evo rađa se jedna beba, daj ovoj bebi da udahnem ovu DUSKEZ-ovu dušu. I posle te zovu Borko, a ti plačeš, misliš u sebi nisam Borko ja sam DUSKEZ, ali ebg, rodio si se kao crnac, ne znaš jezik i plačeš, kkenjaš i sliniš, dok te konačno ne ubede da si to što oni kažu da jesi...eeee to je nepravda, vidiš.

ramisljacu o smrti kad nebudem ziv

ja popio sad jedno pivo,jelenka

Bravo ti ga bravo za pivo. A bravo ti ga bravo i za ovu prvu rečenicu. Kad su Isusu rekli, hajde da sahranimo ove izginule, on im je rekao, neka mrtvi brinu o mrtvima a mi živi moramo da brinemo o živima. Tako da u globalu, sretnem jednog komšiju, pre tri godine. Ja stojim ispred kapije on polako prolazi i odzvanjaju reči, ubili su me, ubili su me, ubili su me. Neko ne čuje, ja sam čuo. nikad ga više nisam sreo i sad ne smem ni da pitam nekog da li je živ. Sve te sahrane... ludilo, nije to za mene.

I onda čovek, neki tamo prolazi ulicom i priča sa prijateljem, on jedno ovaj drugo i tako razgovaraju i idu. A ovi gledaju sa strane, Bože Gospode, ovaj poludeo, priča sam sa sobom. I pri tom se leše od piva. Prolaze oni dalje, kad skupina narkomana gleda ova dva lika, i kaže jedan, brate koji su ovi, vidi koliko ih ima, ovaj što priča je đavo, ovaj što sluša je anđeo, a ovaj u sredini to je Bog, on ne čuje i ne vidi on dela.

Ebg. Život je subjektivna pojava.

zivot je kad si ziv kaze bajaga to se slazem dakle

Bajaga kaže i: Dal išta može da se sakrije kad po licu svetlost se polije... od koga sise tito sakrila.