Da li ste (ne)ljubazni i zasto?

Upravo, ES sam otkrio neke 2008e kao student i u moru "krš" sadržaja po raznim Instagramima, TikTokovima, Fejsbucima bio je i ostao retko mesto na webu gde se može čuti ponekad pametna reč i gde postoji kakava takva kultura, a i moderacija. Iskoči po neki trol, ali to je više izuzetak, a ne pravilo.. Žalosno je što je dosta kvalitenih ljudi otišlo sa foruma - ali šta je tu je.



Nažalost.. Život je kratak da bih radio posao koji ne volim, provodio vreme sa ljudima koji mi ne prijaju i borio se sa kakvim vetrenjačama.. Nažalost najbolje rešenje je napustiti toksično okruženje - umesto pokušati da ga "popraviš".. Ne valja posao, kolege - nađeš bolji.. Odnos sa ženom je toksičan - napustiš ženu.. Imaš prijatelje koji te nerviraju - za razliku od žene, sa njima nemaš nikakav ugovor, pa je lakše iskulirati ih..

Tako je!
Nemojte slučajno da uložite trud, da se izborite za svoje pravo, da žrtvujete miran san zbog višeg cilja! Nego čim nešto žulja, a vi se predajte, napustite mesto okršaja, savijte rep i idite u drugu firmu, u drugo društvo, u drugu vezu ili brak, u drugu zemlju.

I posle tupite kako se ništa oko vas ne menja, kako su mediokriteti preuzeli vođstvo, kako nemate uz koga da se borite za bolje sutra. Kako ste zaslužili, tako mekomudi i svileni, bez samopoštovanja, još i dobro prolazite. Rekoh ja u onoj temi, a pokazuje se da sam u pravu: očekujete da drugi bije vaše bitke, a vi da pokupite benefite.

Ima onaj izraz, još su brđani sa petokrakom na kapi umeli da ga artikulišu: poštena inteligencija. E ovo o čemu pričamo je antipod toj klasi.

Slobo zvučiš ko moja lepša polovina - da parafraziram "zato što su nas vaspitali da pametniji popušta - zato nam sada i kroje sudbinu neobrazovani, bahati..

I u pravu ste oboje..

Ali neke bitke vredi biti, a neke ne vredi.

- Ako si nezadovoljan platom, uslovima na poslu, pozicijom. OK porazgovaraš sa HRom, poslovođom, direktorom, eventualno pitaš šta treba da uradiš da bi dobio povišicu, probaš "lepim" da se izboriš za sebe.. Ako ide, super - ako ne ide.. Jbga, idemo dalje - tražiš firmu koja ti više odgovara.. Ono što stalno pričam mojim kolegama kojima sam ja kao neki "tim lider" - "recite mi uvek kada postoji neki problem, nijedan problem se neće sam od sebe volšebno rešiti preko noći, nego morate da ga eskalirate da bi smo probali da ga rešimo".

- Isto ovo može da se primeni na manje više sve, prijatelje, životne patnere, materijalne stvari.. Pa kada krene da te zeza auto, probaš da ga popraviš, nekoliko puta, da spasiš ono što se spasiti da - a onda krajnja mera - prodaješ ga i kupuješ drugi..

Niko ne poseže za promenama "čim ga nešto žulja", već nakon mali milion bezuspešnih pokušaja da se nešto promeni. To je krajnja mera. Mislim verujem da postoji i taj tip ljudi koji se povlači posle prvog problema, ali oni najčešće ne stižu nigde i ne postižu ništa..

Kao što sam ti rekao na nekoj od drugih tema - ja recimo mogu da napustim Srbiju još koliko sutra. Obavim par razgovora na poslu, spakujem kofere i palim..Ali nisam jer naivno mislim da se još uvek ima za šta boriti i ima šta popraviti ovde... Onog trenutka kada odem, to će biti moj lični poraz, ma koliko bila "uređenija" država u koju idem, zdravije društvo, veća plata, bolji auto, stan i ne znam ni ja šta.

Uh... Doziveo sam i juce i prosle nedelje da me neko smatra za mudrijeg i iskusnijeg jer sam stariji i pita za neki savet oko zivotne situacije, a ja mu odgovorim otprilike "izvini, druze, ja sam za tu temu totalni duduk". A pri tom imam osecaj krivice zbog toga - kako to sad mator a nije mudar, ne ume posavetovati mladjeg... I iz toga proizilazi zelja za proucavanjem te problematike svakodnevnog zivota, koja mi se nekako provukla dok sam tokom prethodnih decenija sticao znanja i iskustva iz oblasti elektronike, IT, gradjevinarstva, ekonomije, prava i slicnih oblasti. Postavlja se pitanje da li covek treba da zivi tako da bude fokusiran iskljucivo na sopstvene potrebe i probleme, ili naprotiv treba da bude vise socijalno angazovan, da razmislja o problemima drugih, sredine u kojoj zivi, svoje drzave, planete. Ili cak o dobrobiti zivotinja, sto je tema koja je redovno u mojim mislima. Nakon svega sto kazete ti i B3R1 izgleda da je vreme da ja preispitam neke svoje najosnovnije zivotne stavove. Po svemu sudeci ja zaista nemam nikakvu potrebu da se izborim za sebe, nego pokazumem tu devijantnu tendenciju ka ispravljanju krivih drina!

B3R1, kazes da covek treba da ode iz toksicne firme ili drustva, jer moze (i treba) da menja sve osim roditelja, dece i slicno. Ali, nije li vecina osoba sklonih psihickom nasilju neciji roditelj, ili dete? Na primer taj roditelj/dete su em iritantni zbog svog ponasanja, em nedovoljno odgovorni i samostalni da mogu imati potpuno samostalan nezavisni zivot iz kog mozes da se dislociras. I sta cemo sad, sto bi rekla Konstrakta? Pretpostavljam jednostavno - ako u sopstvenoj porodici nemas takve, onda super, ako imas onda - hebiga, vise srece u sledecem izvlacenju, ako reinkarnacija postoji?

Ako neko zna resenje, onda imam drugi zadatak, malo tezi. Uzmimo na primer da vodis malu porodicnu firmu. Ti u svemu tome ucestvujes sa ogromnim entuzijazmom, nastojis da u neposrednoj okolini formiras imidz ozbiljne firme u kojoj rade ozbiljni ljudi i gde sve funkcionise kao svajcarski sat. Ali, svajcaski sat funkcionise kao svajcarski sat samo ako su mu svi zupcanici ispravni. Ako samo jednom zupcaniku fali po neki zub, onda svajcarski sat funkcionise losije od nekog kindskog. Tu je veoma nepopularno resenje oterati problematicnog clana porodice iz firme ili sam otici, radije ce se uloziti koliki god su potrebni resursi u popravku problematicnog zupcanika. Ako je popravka moguca. Ako ne onda naravno srusiti sve i pobeci.... Ali, eto, prosto je neverovatno da danas u 21. veku polovina populacije planete u anketama tvrdi da pati od psihickog nasilja i emocionalnog zlostavljanja i da se taj problem resava po sistemu "brigo moja predji na drugoga", tako sto pobegnes iz neprijatne situacije i prepustis to mesto sledecem radniku/prijatelju/komsiji ili kome vec.

@Turmen

I za to postoji izraz: živeti u mehuru.

Kao da na svetu postoje samo programeri, i kao da se radna i poreska politika kroje samo po njima, da su ekonomske migracije (na lokalnom ili regionalnom ili globalnom nivou) određene potrebama programera, kao da su programeri reprezentativni primer zaposlenih lica! Hajde primeni te tvoje savete, od reči do reči, na vozače kamiona i autobusa, na pekare i mašinbravare, na policajce i medicinske radnike, na putare i električare. A takvih radnih profila i radnika je neuporedivo više, i uslovi da "promeniš firmu ili odeš u inostranstvo ili radiš remote ili budeš frilenser" neuporedivo su slabiji, i kod nas i preko. Ne možeš ti od kuće da štemuješ kanal za strujni kabl niti da kao frilenser popravljaš puteve.

Ne verujem da si ikada ikome to rekao.

Ocigledno da neki misle da se zivot i rad sastoji SAMO od lupanja po ENTER-u.

i da u zivotu vise nista nije vazno,
niti postoj ista pametno osim rada od kuce...

Potpuno te razumem, ranije mi se nije desavalo

Ovde necu pominjati nikakve newage teorije. Nas narod je odavno rekao: ko nije za sebe, taj nije ni za druge. A moze i ono: bog je najpre sebi bradu stvorio.

Dok sam bio mladji ljudi su mi to cesto govorili, ali ja ih nisam shvatao. Nazalost, neke stvari u zivotu sam naucio na tezi nacin, kada je vec bilo kasno ...

To je vec posebna i prilicno slozena tema. Ja sam u prethodnoj poruci govorio o problemima na poslu, jer je SlobaBgd to pominjao ... a posao i porodica su ipak dve totalno razlicite stvari. Posao je potrosna roba. Dok porodica to svakako nije, jer u tu igru ulazi i ljubav koju imas prema tom roditelju/detetu ... i koja te zapravo sprecava da se pokupis i odes. Na drugoj strani, problem je i kada se rodis u drustvu u kome je zivot u roditeljskoj kuci do poznih godina sve do juce bila normalna stvar ... ili kada nemas ekonomske mogucnosti da se osamostalis na vreme. Mislim da je kljuc rani odlazak od roditelja, a ne da sedis tamo do 50. godine ...

Gde god imas te porodicne firme, pogotovo one s dugom tradicijom, tu se uvek javlja problem balansa izmedju interesa porodice i interesa biznisa. Najcesce prevagne ovaj drugi. I da, u uspesnim porodicnim firmama koje traju vekovima problematicni zupcanici se odstranjuju i zamenjuju ispravnima, bez milosti. Kako ono bese - ljubav za ljubav, ali sir je za pare.

To je tvoj izbor i tvoja stvar. Neko drugi, kao sto rece Turmen, pobegnu nakon prvog problema. Neko treci zivi u mehuru. Ali ima medju nama i onih koji su ipak nesto pokusali da promene, u svojoj okolini, drustvu, drzavi/gradu gde su ziveli ... na koji god nacin. I onda su digli ruke.

Vidiš i ja sam u ogromnoj dilemi oko ovoga. Imam recimo jednog od najboljih drugova, vrhunski programer, ima 30i nešto već radi na nekoj "solution architect" poziciji, ima odličnu platu i sve što je čitao u poslednjih 10god je vezano isključivo za IT, programiranje, mreže, administraciju..

Ali on je fokusiran samo na svoje potrebe i probleme. Ne potresa ga ni rat u Ukrajini, ni kovid ludilo, ni zagađenje vazduha ni inflacija.. Kada u društvu povedemo priču o politici ili se isključi ili ima neku opasku "dajte bre ljudi, manite da smarate sa tim, nego gde ćemo na more ove godine".. I razmišljanja mu idu u smeru da li da menja auto, koji će nameštaj u stan, gde će na letovanje / zimovanje / produžen vikend.. Za onaj referendum zimus nije ni znao, kada sam ga pitao da li će da izlazi bilo je "pff kakav referendum, odoh ja na skijanje taj vikend"..

E sad, ja bih mu rekao da je lud i da mora da "prati situaciju u kojoj živi, jer će ga realnost tresnuti kada se najmanje nada", Sloba bi mu rekao da živi u mehuru - ali činjenica je da je on srećan, zadovoljan, iz dana u dan sve bolji u svom poslu na koga je maksimalno fokusiran..A odličan je prijatelj, hoće da sasluša, da pomogne, kada imaš neki problem ponudi i pronađe ti rešenje u roku od odmah itd..

Pa se ja tako ponekad zapitam ko je ovde lud..

Uopšte ja ne pričam o programerima samo niti na ovom svetu postoje samo programeri ili frilenseri.. Pričam o situaciji da čovek ne može (i ne treba) uvek da se bori da promeni svoje toksično okruženje (ukoliko pričamo o poslu) bez obzira na "ekspertizu"..E sad, situacija na tržištu je takva da neko može da nađe posao koliko istog popodneva, a da neko mora da čeka na adekvatnu priliku mesecima, ponekad i godinama..

Upravo kada razmisliš bolje, skontaćeš da je iz Srbije u poslednjih X godina otišlo više vozača, mašin-bravara, lekara i električara - nego programera.. Nije im valjalo ovde, probaće negde drugde..kad im tamo ne bude valjalo, otićiće u drugu firmu / grad / državu, možda će se i vratiti..



Imao sam slučaj u mom okruženju.. Dva brata, otac im ima firmu već decenijama.. Završili srednju i posle srednje obojica krenuli da rade u toj firmi..jedan bio dobar učenik, jedan onako..Taj što je bio dobar učenik (inače godinu dana stariji) se nije baš najbolje pokazao na poslu i posle nekog vremena mu otac kaže "a da ti lepo upišeš fakultet" :) Drugi, mlađi brat koji se provlačio kroz školu je bio dobar u poslu i sad je direktor te iste firme, otac mu je "savetnik" i to je to.. Ovaj stariji je završio FON, radi u nekoj firmici, ima finu platicu, nema dodirnih tačaka sa očevom firmom.

Pa sad, moja pr*ez-filozofija kaze da je istina tu negde na sredini ... :-) Tu realnost koja te tresne kad se najmanje nadas smo svi vec iskusili, kako ko. Mi stariji 90-ih, a vi mladji u prethodne dve godine - zar ne? Pricas ti tako o nekom letovanju, zimovanju, produzenim i skracenim vikendima, kad ono - korona-bombona ... i najednom - rampa! Stoj! Nema dalje! No pasaran! Ausvajs-bite! Gde je pecat? Gde ti je apostolski pecat? FT1P, druze! A sada, zavrni rukav za dangu, prvu dozu, drugu dozu, trecu dozu ... i dobro je jos dok zavrces rukav, dok ti ne kazu: skidaj gace ...

Ali cuj ... dobro je dok je jos samo to. Pa dobro, neces putovati dok traje to sto traje, strpices se malo ... necemo da budemo razmazeni, zar ne? Medjutim ...

Odes malo dalje, van granica Srbije, tamo negde ka istoku. U onu medvedju zemlju. A tamo ... rat!

Vidis, imam i ja kolege Ruse, ljudi su Senior Solution Architects, Network Architects i slicno ... I sve ista prica, naravno. Do juce su ziveli u stilu onog cuvenog grafita "vino, zene i antene" (zapisanog na zadnjoj klupi amfiteatra 56 na ETF-u). Bas kao i taj tvoj kolega. A onda im je doslo ovo g**no u Ukrajini. Probudili su se jedno jutro, provukli karticu na bankomatu - rim-tu-ti-tukiiiii ... bankomat ne pljucka pare. Visa, Master, Maestro - ne rade u Rusiji. A oni su poput svih IT-evaca verovali u e-banking i nemaju kesovinu po kucama. Na ulici ljudi brste sve iz supermarketa - naravno, cash rulz. S ruskim pasosima ne mogu vise nigde. Ne mogu vise da naruce nikakvu robu od spolja ... I nisu tu samo oni pogodjeni. Uzmi recimo male umetnike koji prodaju svoje radove na Etsy. Pa frilensere. Najednom sada to vise ne mogu da rade, racuni im blokirani. I sto je najgore, o njima niko ne pise, vec samo o tzv. jadnim Ukrajincima. I bas kao sto je to bio slucaj kod nas 90-ih - nagraise uvek sitna boranija, Putko i dalje sedi na svojim zlatnim stolicama u Kremlju, a svoju jahtu je na vreme povukao ... i sta cemo sada? Zar su ti obicni programeri, ali i umetnici, frilenseri itd. krivi zato sto je lik zapoceo III svetski rat?

Naravno, neki pametniji su se snasli - ulagali u kriptovalute, investirali u neki non-IT biznis, naucili neki non-IT posao, redovno vezbali da budu u fizickoj formi ... i budno pratili uvek sta se desava oko njih i reagovali na vreme. A neki su, bas poput tvog drugara, postali usko-strucni specijalisti za samo tu jednu stvar koju su radili 10-20-50 godina. I ziveli u mehuru, sto bi rekao SlobaBgd. Nemci imaju rec za takve ... da je ne citiram ...

Nije tesko proceniti ko bolje prolazi. :->