http://www.naslovi.net/2013-05...na-sest-miliona-dinara/5735777

???
Da li se ovo odnosi na paušalce? Kako paušalac da izabere na šta će plaćati doprinose? Ili se to ne odnosi na paušalce iako je vest o paušalcima?

Hrvatska je u EU. Koliko kuna/eur je tzv. "cenzus" za paušalce u Hrvatskoj i da li smatraš da tu ima prostora za 50.000 EUR godišnjeg poreza?


****************************
dodatak:


Pronašao sam ovo od prošle godine ali verujem da se nije bitno izmenilo, u Hrvatskoj:


http://www.glasistre.hr/vijest...izlaci-iz-sustava-pdv-a-375385

149,5 hiljada kuna je prema današnjem srednjem kusu 2279875 dinara a to je po današnjem srednjem kursu u evrima 19730 EUR, dakle, ne može se naplatiti nekome godišnji porez od 50000 EUR ako je dozvoljeno da mu bude uplaćeno najviše 19730 EUR.

Što se tiče Slovenije:


http://hr.biznis-plus.com/node/5437

Opet sledi da nikako ne može nekome biti godišnji porez 50000 EUR ukoliko mu je dozvoljeno da mu godišnje bude uplaćeno najviše 50000 EUR.


_{[Ovu poruku je menjao . . . dana 08.06.2014. u 00:07 GMT+1]}

uputstvo za paušalno oporezivanje u R. Hrvatskoj

Gornja granica paušala je 150000 kuna godišnje, to je oko 2,25 miliona dinara ako sam dobro sračunao.
Godišnji paušalni porez je 2600 kuna najviše čini mi se, to je oko 40000 dinara otprilike.
E sad pored toga plaćaju i doprinose a osnovica je prosečna plata pomnožena sa 0,4. Dakle 40% od prosečne plate. Za penziono daju 20%, za zdravstvo 13 i imaju još nekih 0,5% čini mi se.
E sad ako dobro računam godišnja svota je 7500 kuna za doprinose maksimalno. Imaju i dve niće kategorije. To znači oko 113000 dinara.
Znači maksimalni paušalni porez u Hrvatskoj je oko 150000 dinara godišnje.

Nemojte me držati za ovaj račun, pišem napamet, najbolje da sami sračunate iz priloženog informatora i vidite kako stoje stvari.
Ali tamo je prilično rigorozno da se uđe u paušal koliko mi je poznato.

I samo pravite razliku između paušala i fiskalizacije. Fiskalizacija postoji i u paušalu i tamo i ovde.

Ne paušalci plaćaju porez prema rešenju Poreske uprave. Jedina stvar koja se tu odnosi na paušalce jeste da jemaksimalni limit za paušal 6 miliona prometa.
Na šta će plaćti doprinose biraju oni koji vode knjige. Ne postoji model koji je od ta dva povoljniji, to zavisi od prihoda koje ostvarujete. Ako ostvarujete jako malo ili veoma puno onda vam odgovara lična zarada preduzetnika, u suprotnom odgovara ova druga varijanta. Međutim problematično je podizanje novca jer u biti treba čekati kraj poslovne godine da bi se podigla dobit, dok se lična zarada isplaćuje mesečno. E sad mnoge knjigovođe su sebi dale za pravo da klijentima podižu dobit pre isteka godine pozivajući se kako smo videli iz prethodnih postova na međudividendu kod privrednih društava.
Lično nemam nikakvu dobit da bih mogao da isprobam, ja isplatim ličnu zaradu samo, ostalo mi ode na troškove.

Gledam sad nešto to oporezivanje, pa da se pozabavim analitikom.
Znači gornja granic au hrvatskoj je 2,25 miliona, a u Srbiji 6 miliona. To znači da bi porez u Srbiji trebao da bude 2,67 puta viši nego u Hrvatskoj. Znači kada 150000 pomnožimo sa 2,67 dobijamo 400000 dinara sve ukupno godišnje, što mesečno iznosi 33333 dinara koliko je otprilike i dobila Milibu. To bi verovatno i bilo objašnjenje zakonodavca.

S druge strane cene su u proseku dva puta više u Hrvatskoj, što bi značilo da bi gornja granica morala biti oko dva puta niža, a to bi bilo 1,15 miliona godišnje. Ali šta bi onda jadni advokati radili? I to jeste pravi odnos. Po priči Milibu ona ne prelazi milion prihoda godišnje. Po tim nekim standardima to bi značilo da paušalni porez ne bi smeo da joj bude iznad 120000 godišnje, znači sto evra mesečno.

Iskreno ja se ne sećam kada je u ovoj zemlji zadnji put bilo bolje, uvek je sve gore i gore... tako će biti i sa tim paušalom. Ako ništa drugo ja bar mogu da dokazujem svoje troškove i da im osporavam ako bi oni hteli da otmu više nego što postoji u knjigama, mada i to je mrka kapa. Pre svega mora da se zatvori pre nego se upustiš u tu bitku. Niko od nas ne može znati šta će se dogoditi sa nama koji vodimo knjige i šta će im u našem slučaju tek pasti na pamet da urade. Devedesetih se meni dogodilo da su mi pisali prihode u rešenjima koji nisu postojali u mojim knjigama i tako nešto im nikada nisam priznao, ali sam bio blokiran dugi niz godina dok to nismo razrešili tako da ja ne platim ništa, osim redovnih pio doprinosa i to u iznosu koji je bio onda znači onaj koga je pojela inflacija.



Ustvari kada ste vi zatražili paušal pristali ste da je vaš promet 6 miliona godišnje i zato se paušal ustvari očigledno računa prema njemu. Kada bi Milibu stvarno imala prihod od 6 miliona ne bi postavljala pitanje da plati 400000 godišnje i u tom smislu paušal je više nego povoljan. Te razlike koje postoje su ustvari u visini tih nekih troškova koji vam se priznaju jer nemate pravo na rashode. Definitivno taj paušal treba svesti na razumnu meru, ali pre toga suzbiti sivu ekonomiju i neprijavljivanje zarade, neizdavanje računa i sve ostalo. Problem je što se kod nas taj paušal upravo koristi za naplatu onoga što se ne evidentira, pa stradaju oni koji su pošteni.

Upravo sam protivnik ovakvog shvatanja i ukratko situaciju da neko pocne da se bavi privatnim preduzetnistvom a da nikad nije procitao tekst nekoliko osnovnih zakona (zakon o pdv, zakon o doprinosima, zakon o porezu na dohodak i zakon o zastiti potrosaca) smatram identicnim situacijom da neko pocne da vozi automobil a da pojma nema kakvi propisi postoje po zakonu o bezbednosti saobracaja i zakonu o osnovama beybednosti saobracaja, vec da smatra da je svo znanje koje mu treba da se motanjem djevreka na jednu stranu vozilo usmerava na tu stranu i na koju papucicu treba pritisnuti da se vozilo zaustavi. Pravopis je u svemu tome nesto sto je lepo znati, ali je daleko dole nisko na listi najvaznijih znanja. Na zalost, imam utisak da je realna situacija medju preduzetnicima upravo takva da imaju shvatanja tipa "samo sedi i vozi, pa ako uradis nesto sto se smatra prekrsajem, tu su advokati da te cupaju". Mi kao odgovorni deo drustva nikako ne bi smeli da podrzavamo takav nacin razmisljanja na forumu.

Pogresno je iza svega sto covek kaze traziti njegov licnio interes. Ja nikada u zivotu nisam bio pausalac, niti nameravam, dakle povecanja ili smanjenja pausalnih nameta meni ne idu ni iz dzepa ni u dzep. Ja nalazim nacina da koristim trenutnu privilegovanost pausalaca u odnosu na knjigase, ali ne zelim da im ulivam laznu nadu da ce to biti tako zauvek. Evo kako - za velicinu projekata koje radim, trebalo bi da u radnom odnosu imam minimum 5 izvrsilaca, a ako hocu da u svakom trenutku imam 5 na raspolaganju moram da zaposlim 7, jer ce obicno 2 biti na odmoru, bolovanju i slicno. Ako hocu da budem 100% siguran, onda 8, jer je verovatnoca da ce 1 kad je najpotrebniji otici, bilo zbog toga sto je nasao bolji posao, bilo zbog toga sto sam ja morao da ga otpustim zbog nediscipline. Ako hocu legalno da im platim platu od 40.000 din (kolika je realna za to sto radim) treba po radniku da izdvojim 25.000 din drzavnih nameta mesecno, tj. ukupnih troskova za plate 4.000.000 dinara godisnje. Sad ces da kazes kako cu da ih prijavim na minimalac, a ostatak cu da im dam u kesu, ali zaboravljas da kad nisi pausalac, inemas dnevni pazar u kesu, onda nemas kes koji mozes da prikrijes, a takodje ne bih da radim nestosto je nelegalno. Hajde da uporedim to sa angazovanjem pausalca ciji je pausalni porez sa doprinosima 33.000 dinara, pa da vidim sta mi se vise isplati:
- Angazovanjem 5 pausalaca koji zele zaradu od 40.000 dinara mesecno neto + njihov pausalni porez moji ukupni troskovi za njih iznose 4.380.000, pa ja naizgled gubim 380.000 dinara, ali...
- Dok bih radnicima morao da dam platu cak ni da u toku godine ne ugovorim nijedan posao (poslovi se ne ugovaraju za sledecu godinu, pa da mogu da ih zaposlim tek ako znam da li cu moci da ih uposlim, vec bukvalno za sutra, pa oni moraju biti spremni i teoretski mozda sutra po sutra svih 365 dana ne bude nista), sa druge strane pausalca pozovem i pitam da li je zainteresovan da se sutra rano ujutro nacrta kod mene. Ako nije, zovem drugog, od kad sam napunio imenik kontaktima, nije mi se desilo da ne mogu da nadjem cak ni trocifren broj izvrsilaca ako ne za sutra, onda svakako za prekosutra.
- Sa preduzetnikom pausalcem ne moram da ugovorim ceo mesec rada, vec mogu da ga angazujem i na nedelju i na dan, ako treba i na sat. Kod nekih poslova se cene rokovi, nekada ce posao dobiti onaj ko moze brze da ga zavrsi, a nekada ce narucilac biti spreman da brzu uslugu plati vise nego sporu. Tako ja umesto da projekat sa svojih 8 zaposlenih zavrsim za 20 dana, angazujem 30 pausalaca koji to isto zavrse od petka uvece do ponedeljka ujutro. Ja potpisem ugovor sa njima i onda nemam brigu ni oko nocnog ni oko prekovremenog rada, niti da li su njihovi pomocnici u legalnom ili nelegalnom radnom odnosu. Oni preostali deo meseca rade za drugog narucioca, ili vec rade nesto drugo sta imaju da rade.
- Preduzetnici pausalci su obicno strucniji, motivisaniji i pozrtvovaniji u obavljanju radnih zadataka od zaposlenih. Dok zaposlenih ima sistem razmisljanja tipa "bolje da ne radim previse, jer ce poslodavac da se navikne i uvek trazi da postignem takav ucinak", pausalac razmislja "bolje da radim sto vise, jer ce narucilac steci dobar utisak i nece uposljavati sopstvene radnike, vec ce uvek zvati mene".

Sta je rezultat svega toga - dolazimo u situaciju da brze, fleksibilne i prilagodljive firme "uzmu" vecinu poslova na trzistu, a da pri tom imaju 0, 1 ili 2 radnika u radnom odnosu. Sa druge strane, ogromne firme sa mnogo radnika imaju sve manje posla, idu ka stecaju i otpustanju radnika. Izmedju ostalog, odatle potice i moje uverenje da ce drzava delovati u tom smeru da meni kao primeru zaposleni budu podjednako isplativi kao i pausalci. To uskladjivanje ce se verovatno odvijati u dva koloseka - jedan je smanjenje nameta na zaposlene (sto smo imali prilike i da vidimo na primeru nedavno usvojenog zakona) i povecanjem pausala za pausalce. Tek kada si ovo sve procitao jasno ti je da cu ja ustvari imati veci trosak poslovanja povecanjem pausala za pausalce, pa po tom sve ovo sto pisem nije ono sto ja zelim niti propagiram, vec jednostavno ono sto je realno. Preduzetnik se mora ponasati kao sahista, mora predvideti nekoliko poteza unapred, a ne kada mu ja ukazem da ako otkrije kraljicu protivnik ce mu je "pojesti" on reaguje u smislu da je moj interes da njemu protivnik pojede kraljicu. Ili jos gore, reci da ja "ne poznajem ekonomiju". Ja sam sklon misljenju da mnogo jos treba da naucim i da covek nikada ne moze reci da zna dovoljno, ali verujem da ekonomiju poznajem mnogo bolje od prosecnog preduzetnika u Srbiji, sto vise govori o prosecnom neznanju nego o mom znanju.

Porezi i doprinosi se racunaju u odnosu na bruto platu koja je u hrvatskoj oko 8.000 kuna, a ne na neto platu koja je oko 5.500 kuna
Na sajtu www.pokreniposao.hr mozete naci excel kalkulator za obracun pausalnog poreza i doprinosa:
http://www.pokreniposao.hr/wp-...2/Model-PO-procjena-obrta.xlsx

Mozete proveriti, ali ja sam vec uneo podatke i dobio da je ukupan iznos godisnjeg poreza i doprinosa 16.472.51 kuna, ili 235.955,78 dinara, znaci da porez i doprinosi izadju ukupno oko 2100 EUR godisnje, sto je po mom misljenju isto ekstremno malo u odnosu na prosek EU, ali ja sam takodje sklon misljenju da je Hrvatska u EU primljena preko veze, a da njena ekonomija nije mnogo uredjenija nego sto je nasa i da cemo do momenta prikljucenja mi morati da uradimo neuporedivo vise nego sto su oni. Voleo bih da iskopamo podatke za neku od starijih clanica, naprimer Poljsku, ona ima velike ekonomske probleme i niske zarade, ekonomija joj je uporediva sa nasom i hrvatskom a u EU je preko 10 godina. Ako su i kod njih pausalni porez i doprinosi reda velicine 2.000-3.000 EUR godisnje, onda zaboravite sve sto sam rekao...


Pa, Srbija nema to stepenasto pausalno oporezivanje u tri kategorije kao Hrvatska i Crna Gora, sto se slazem da bi bilo jako dobro uvesti. Onda kazes recimo:
- ko ima do 1.000.000 godisnjih prihoda, pausalni izdaci 200.000 godisnje.
- od 1 do 3 miliona - 400.000 godisnje
- od 3 do 6 miliona - 700.000 godisnje

Ipak, cak i sa 396.000 dinara godisnjih poreza i doprinosa (33.000 mesecno - koliko placa malibu) na 1.000.000 dinara prometa, pausalci su i dalje privilegovani u odnosu na bilo koji drugi model angazovanja:
1) pausalac, ukupan prihod 1.000.000 dinara, ukupni porez i doprinosi 396.000 dinara, pausalcu ostaje 604.000 dinara
2) radni odnos, ukupni troskovi poslodavca 1.000.000 dinara godisnje, porezi i doprinosi 400.000 dinara, radniku ostaje 600.000 dinara
3) ugovor o delu ili privremenim i povremenim poslovima, ukupna naknada 1.000.000 dinara, porez i doprinosi 434.400 dinara, izvrsiocu ostaje 576.000 dinara

Na sve to, pausalac ima prilicno legalnu mogucnost da godisnje "opere" dodatnih 5.000.000 dinara i ako dobije proviziju 5%, inkasira u sopstveni dzep 250.000 dinara bez ijednog dinara poreskih obaveza! Pa sad nek neko kaze da je zakon nemilosrdan prema pausalcima!

_{[Ovu poruku je menjao pctel dana 09.06.2014. u 13:19 GMT+1]}

Ti to govoris kao knjigas, a ne pausalac? U tom slucaju je sasvim u redu, samo bih da to jasno naglasimo, da ne bi neki pausalac sutra bezveze mlatarao papirima. Dakle, pausalno oporezivanje nije nikom nametnuto pod moranje, vec je specijalni slucaj koji je nastao jer je preduzetnik sam zamolio da tako bude. Jedini problem po mom misljenju je sto resenja o pausalnom porezu kasne po nekoliko meseci. Kada bi se resenje izdavalo trenutno prilikom zahteva, onda bi svaki iznos bio fer, ti pogledas, vidis da ti je to previse i kazes - hvala, ali ja ovo necu, vise mi se svidja da vodim knjige. Po ovom sto sam procitao ovih dana, u Hrvatskoj i Crnoj Gori je upravo tako, ti do u jedan evrocent znas koliko ce ti biti pausalni izdaci pre nego i sto se prijavis za pausalno oporezivanje. Problem sa Srbijom je sto nemas pojma koliki ce ti pausalni izdaci biti dok ne dobijes resenje, a resenje mozes dobiti u junu za tekucu godinu, a onda ne mozes retroaktivno da pocnes da vodis knjige za mesece koji su vec prosli. Mislim da je to mesto gde bi eventualno trebalo pritisnuti drzavu da nesto promeni.

[quote]pctel:


Ako paušalac opere tolike pare, onda će u očima inspektora taj novec biti tretiran kao prihod. To znači da inspektor može da poveća mesečni iznos akontacije. Rizik je suviše veliki za tako nešto.
Poenta je da se takva radnja isplati samo onima koji već imaju DOO pa bi želeli da izvuku deo novca a da ne plate porez i doprinose. Radnja se obično registruje na nekog od članova domaćinstva...

Pctel da te obradujem samo, ni mi knjigaši još nismo dobili rešenja, mada zna se da se prvo paušalci namiruju po tom pitanju, nekada čekamo i do septembra. E sad, što se tiče lične zarade tu i nije tako strašno jer visina doprinosa je onolika koliku si odredio, znači ako nešto ne žele da prizanju to se smao odnosi na porez na dobit. Ovi drugi knjigaši mogu uleteti u slične probleme kao što je sada sa paušalcima, naime oni plaćaju doprinose prema ostvarenoj dobiti, i sada ako im ne priznaju troškove ili im se ne sviđa visina dobiti pa oni odrede kolika je ta dobit bila i ti knjigaši moraju plaćati razliku između uplaćenog i utvrđenog. Tu je ta "sigurnost" koju pruža lična zarada preduzetnika, jer doprinosi su unapred utvrđeni, znači smao ostaje 10% poreza na dobit kao mogući element na koji može da utiče inspektor sa svojim saznanjima van poslovnih knjiga.


Što se tiče ovo kalkulatora što si postovao, nemam pojma šta ti on računa kada sam moraš unositi sve iznose po mesecima i kako si na osnovu njega sračunao. mislim da je pametnije koritstiti informator. Na osnovu tog informator amožeš i pre nego što se upustiš u posao da znaš koliki bi ti paušal bio. Imaj u vidu da se prirez kao dodatak porezu zaračunava samo ako ima zaposlenih radnika, u protivnom ga nema. Ako nisu to promenili u međuvremenu naravno, ali mislim da nisu.

Poljska ti mislim nije nikakav pokazatelj jer oni te svoje zarade upoređuju sa Nemačkom pa ih zato zovu niskim. Možda bi Mađarsku mogao da porediš ne znam, pa imaš i Bugarsku i Portugaliju koje su smao dno, posebno ova druga za koju je većina Nemaca bila protiv da uopšte postane članica, aonda su se i sprdali sa njom i njenim siromaštvom. Što se tiče Hrvatske daleko je uređenija od Srbije po svim pitanjima, jednio što je mnogo zadužena i to joj stvara probleme. Doduše svuda može da se muti i muva pa i tamo, recimo imaš foru da oni imaju povlašćena ostrva kada je oporezivanje u pitanju, pa ako si na Korčuli, onda registruješ na Lastovu ili Mljetu i plaćaš svega 25% paušala čini mi se, tako nekako funkcioniše to. Cela ta Dubrovačko-Neretvanska županija je u nekoj siromašnoj zoni po nekom osnovu, i u Slavoniji imaš takođe takve zone. Međutim za ilustraciju uređenosti ću ti navesti primer da tamo nema preprodavaca na pijacama na primer, da je mnogo više privrednih subjekata u legalnim vodama i da imaš sistem fiskalizacije koje imaju samo još tri zemlje u svetu, onaj o kome su pričali da ga žele kod nas pre kupovine se prodaja registruje u Poreskoj upravi. Sećaš se da su hteli da menjaju fiskalne kase pa su odustali. Međutim Hrvatska se politički ne razlikuje mnogo od Srbije, čak je i nestabilnija i možda je i izraženija zloupotreba političkih pozicija nego ovde. Ali ti u Hrvatskoj imaš stabilan kurs i valutu čija se vrednost ne menja dugi niz godina unazad. Samo u odnosu na prošlu godinu dinar je oslabio prema kuni, kuna je bila 14 dinara, danas je 15 dinara. Dakle naš sistem propada ekonomski u odnosu na njihov. Seti se da je tvorac Evra preporučio da se naš kurs dinara fiksira za evro ili da se uvede evro pa su ga naši vlastodršci oterali u tri lepe... to beše 2012 u jesen ako se dobro sećam. Ovde se krade na veliko i pljačka se narod na veliko.

Ako bi u Srbiji bilo stepenasto paušalno oporezivanje svi bi bili u donjoj grupi osim perača novca, i niko ne bi ni prijavljivao više od te donje granice i tek tu država ne bi ništa ubirala. Zato mislim da nikada i neće da uvedu tako nešto, koliko ja znam kod nas se ide na eliminaciju paušala.
Što se tiče tvoje računice, ako ja zaradim kojom ludom srećom 1000000 dinara, 130000 dam za doprinose(može i malo manje od toga) i 87000 poreza na dobit, znači ukupno 217000, a meni ostaje 783000. Čisto da znaš ko najbolje prolazi kada su velike svote u pitanju.

Međutim imaj u vidu da se paušalcu ne priznaju rashodi, dakle u tih 1000000 prometa njemu su ostali rashodi, novac koji je morao da potroši na repromaterijal recimo ili opremu i on ga nema, uložen je, pa mu manje zarade ostaje.
Ti rashodi su inače i taj dodatni problem za stepanosto oporezivanje, jer recimo imaš pekare, njima otprilke kao proizvođačima ostaje nekih 30% od prihoda, dakle od miliona imaju svega trećinu, a na tu trećinu moraju da plate 400000 što je neizvodljivo, tako da mogu da stave ključ u bravu ako nemaju bar 2 miliona prometa.
E sad kod stepenastog oporezivanja oni bi išli u neku višu kategoriju, a realno nemaju zaradu koliku ima neko ko se bavi konsaltingom na primer, taj ko se bavi konsaltingom ima na milion recimo 100000 troškova. To je ta nesrazmera paušala i tehnički paušal je nepravedno oporezivanje, pravedno je smao vođenje knjiga gde ti platiš ono što jesi stvarno zaradio. Ali kako zavesti poštenje?