Jaje izmeðu simbola i mita
U predanjima i mitovima mnogih naroda jaje se pojavljuje kao simbol vaseljene. Zato ono u mnogim religijama oznaèava stvaralaèku silu božanstva i prirode. Kao simbol svemira, jaje je istovremeno i simbol plodnosti, pa je njegova uloga veoma velika u obièajima koji imaju za cilj da podstièu rast i raðanje. Pre nego što je jaje povezano s Uskrsom, jaje je bilo poštovano za vreme proleænih festivala i svetkovina. Rimljani, Gali, Kinezi, Egipæani i Persijanci poštovali su ga kao simbol kosmosa. Bogataši su poklanjali jaja prekrivena zlatnim listiæima, dok su obièni ljudi bojili jaja travama i lišæem. U paganskim vremenima jaje je predstavljalo ponovno roðenje zemlje. Dugaèkoj i teškoj zimi došao je kraj i zemlja je ponovo poèela da se budi i cveta. Sve to podseæa na jaje, koje oznaèava novi život. Zato se i verovalo da jaje ima specijalne moæi.
Jaje je u Mesopotamiji bilo simbolièki povezano s boginjom plodnosti Astrate. Obojena jaja, u mistiènim obredima starog Vavilona, imaju odreðenu ulogu, baš kao i u današljem vaskršnjem slavlju. Sloveni su u prethrišæansko vreme u grob polagali šareno jaje, dok su Rimljani imali poslovicu: “Sav život dolazi iz jajeta”. Tek, kako u veæini kultura jaje predstavlja simbol raðanja, mladosti, zdravlja, plodnosti i novog života, nije èudo što su ga prigrlili i hrišæanski sveštenici, pošto su poèeli da proslavljaju Uskrsnuæe Hristovo. Misionari su tako ukomponovali pagansku tradiciju i hrišæanske praznike, kako bi na najbezbolniji naèin nagnali pagane da prigrle novu veru. Kako su se paganske sveèanosti proslavljanja dolaska proleæa vremenski poklapale sa slavljenjem Uskrsa, bilo je logièno da se stari obièaji farbanja i poklanjanja jaja iskoriste.
Inaèe, Edvard Dejvis, u svojoj knjizi “Mitologija i obredi britanskih druida” piše da su stari druidi svuda nosili jaja sa sobom, pošto je to sveta amajlija njihovog idolopoklonièkog reda. Jaka druidska tradicija na tlu Engleske uslovila je da se baš na ovom tlu prvi put paganski obièaj bojenja jaja ugradi u vaskršnje obièaje. Tradicija bojenja i ukrašavanja jaja nastala je u Engleskoj u Srednjem veku. Jedan od zapisa iz vremena Edvarda Prvog, iz 1290. godine, govori da je u jednom domaæinstvu ofarbano èak 4.500 jaja za uskršnje poklone. Od Engleske, obièaj farbanja i darivanja jaja proširio se na celu katolièku Evropu, dok su joj pravoslavni narodi odolevali još nekoliko vekova. Kod nas se ovaj obièaj prvi put pominje tek u 16. veku.
I. Vujanov
Narodna verovanja
Vaskrs ili Uskrs najveæi je hrišæanski praznik. Toga dana je Isus Hrist, prema verovanju, vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima od Adama i Eve do poslednjeg èoveka na zemlji darovao veèni život. Vaskrs spada u pokretne praznike i prazniju se posle jevrejske Pashe u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan proleæne ravnodnevnice ili neposredno posle nje. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru. U celom hrišæanskom svetu za ovaj praznik je vezan obièaj darivanja jajima.
Jaje je simbol obnavljanja prirode i života, a crveno jaje znaèi radost i za one koji ga daju i za one koji ga primaju. Crvena boja simoliše Hristovu nevinu prolivenu krv na Golgoti ali je, istovremeno , i boja vaskresenja, jer vaskresenja, veruje se, nema bez stradanja i smrti. Simbolika farbanja jaja vezuje se za put Marije Magdalene u Rim i njenu posetu caru Tiberiju. Tada mu je, u znak pažnje, predala crveno jaje i pozdravila ga reèima “Hristos Vaskrese”.
Obièaj je da se na Veliki petak uoèi Vaskrsa fabraju jaja i poklanjaju bližnjima. Po predanju, hrišæani su na Veliki petak tvrdili da æe Hristos vaskrnsnuti, a Jevreji su im uz podmseh govorili da æe to biti kada kokoške poènu nositi crvena jaja.
U nedelju, kada je Hristos vaskrsao, kokoške su zaista pronele crvena jaja. Prvo uskršnje jaje èuva se godinu dana i ono se naziva èuvarkuæa. U svakoj kuæi na Uskrs na stolu treba da bude ukrašena èinija sa ofarbanim jajima. Domaæin prvi uzima jedno jaje a za njim i svi ukuæani. Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje a onda ostala jela. Inaèe, kao poseban uskršnji simbol smatra se zec. Prema legendi, boginja Ostara je pticu pretvorila u zeca. Navodno, zec je mogao leteti brzo kao ptica ali je bio razoèaran što ipak nije ptica. Ostara se sažalila pa mu je samo jedan dan u godini, i to na poèetku proleæa, omoguæila da izlegne jaje, baš kao ptica. Zbog toga je kasnije u prièu ušlo i uskršnje gnezdo.
Zec je usvojen kao simbol Uskrsa jer oznaèava glasnika novog doba u kojem je sve moguæe i sve je opet novo. Danas se u mnogim krajevima deci na Uskrs kupuju posebni pokloni kao da im je to doneo zeka. Uskršnja, pak, košara ili korpa potièe od starog hrišæanskog obièaja nošenja hrane na misu na blagoslov. Ovom obièaju prethodili su drevni rituali donošenja prvih plodova u hram kako bi se osigurala dobra žetva te godine. Košaricu su, u kombinaciji sa zeèjim gnezdom, prihvatila i deca širom sveta, koja u njima na uskršæe jutro oèekuju svoje poklone. Takoðe, u nekim zemljama je obièaj da se za uskršnju nedelju mora obuæi novo odelo koje simbolizuje kraj zime, novi život i obnovu.
LJ. Maleševiæ
Čestitka za Uskrs !
Registrovani: 1 ( Nebojsa Milanovic )
Re: Čestitka za Uskrs !
Re: Čestitka za Uskrs !
