Dosta dugo pratim ovu temu i resih da kazem svoje misljenje.
Po pitanju isplativosti ratarske proizvodnje kukuruza Ventura je priblizno u pravu, ali zaboravlja da navede ili previdja jedan bitan uslov - pare, tj kolicina para koja vam je potrebna za jedan ciklus proizvodnje.
Raspitao sam se u mom kraju za cenovnik usluga (oranje, predsetvena priprema, setva, prskanje...) i u proseku je usluga skuplja za 5-20e po hektaru (pre nekoliko meseci sam se raspitivao - kada je eurodizel bio oko 136din). To me dovodi do zakljucka da: ili je Ventura pokazao ponudu za njegov kompleks zemljista koji je mahom "u tabli" tj. skoro svo zemljiste je jedna celina, ili tamo u tom mestu ne radi puno ljudi uslugu na nivou pravnog lica. Raspitivao sam se po Beceju i Srbobranu. To znaci da je ovde kod nas cena proizvodnje na nivou hektara veca za oko 120e. Ukoliko se radi o parceli od 10+ha i nema ih puno rastrkanih po ataru, tj. blizu su jedna drugoj - cena je cak niza od Venturinih, ali te to veoma retko kod malih zemljoradnika. Cene semena, djubriva i pesticida su priblizne. Sto se tice arende, ovde je u proseku 250e/ha (180-400), u privatnoj svojini. Prosecna cena drzavne zemlje je oko 140e/ha. Moram da se ogradim sa cinjenicom da sam se raspitivao kod ljudi koji poseduju najbolju mehanizaciju u kraju i rekao sam da ima 12 jutara (kj) na tri lokacije u ataru, poprilicno daleko jedna od druge.
To znaci da je cena proizvodnje po ha u 2011 bila oko 970e, cena kukuruza u oktobru 2011. 15-16din/kg sa pdv-om (14.28-15.23din bez pdv-a) gde sa prinosom od 8.5t/ha ste za kukuruz mogli dobiti 1300e/ha (1e=100din) gde je vasa zarada po hektaru oko 330e. To je sve u slucaju da je preventiva odradila svoje, te niste morali da imate dodatne aplikacije pesticida (30e/ha + pesticid), djubrili ste normativno (bez vrsenja analiza - oko 20e/ha i prosecno 10e/ha manje djubriva - predpostavio sam da nema zaoravanja zetvenih ostataka, niti da su time uracanuti u vracanje NPK u zemljiste). Takodje, adekvatno djubrenje moze da poveca prinos i do 15% u odnosu na navedenu racunicu, te se svakako isplati. Znajte da svaka zakasnela aplikacija pesticida samo umanjuje vec nacinjenu stetu prinosu.
Prosecan zemljoradnik mnogo manje ulaze u proizvodnju,
ali sa takvom agrotehnikom ne dobija 9t/ha osim u nadprosecnoj godini, koja dodje jednom u 8-10god, uglavnom je rod oko 7t/ha.
Takodje prosecan zemljoradnik radi dvopolje ili tropolje (soja-kukuruz ili kukuruz-soja-psenica) - plodored je misaona imenica. Ovo pisem jer u vecini slucaja seljaku trebaju pare vec za zaoravanje zetvenih ostataka - oranje u zavisnosti od grupe zrenja kulture; osnovno djubrenje i/ili prvo tretiranje protiv korova. Hocu reci da onaj ko nema spremljene pare za navedene operacije, a dosta se potrosi na zivot - ljudi tako mahom rade te su prinudjeni da prodaju rod "sa njive". Tu se vracam na kolicinu para koju zemljoradnik ima za sve potrebne operacije od avgusta do marta/aprila kada je cena kukuruza uglavnom najvisa (oko 23din sa pdv-om u aprilu 2011. - oko 40% veca nego u oktobru) a na cuvanje u silosu je potroseno oko 8% roda 2011.
Vi mozete naci jeftiniju uslugu u ratarstvu ali je vrlo upitan kvalitet, jer ono sto se pogresi u npr. oranju ili setvi ni jedna druga, kasnija, agrotehnicka mera ne moze popraviti.
Po struci sam agronom, diplomirani inzenjer ratarstva i povrtarstva (ne volim da me zovu agroekonomistom
) radim kao tehnolog u proizvodnji u firmi koja se bavi poljoprivrednom proizvodnjom na preko 5000ha i stocarstvom takodje (govedarstvom i svinjarstvom).
Pozdrav
E da, sada sam tek video proslu poruku, prosecan prinos ove godine u suvom ratarenju je oko 4t/ha +/- 2t.
Slanina je najzdravija, jos ako se peče na ulju..
Manje su bitne cifre, bitniji su procenti.
Login
Re: Prošlogodišnji scenario sa poljoprivrednicima se nastavlja
Re: Prošlogodišnji scenario sa poljoprivrednicima se nastavlja