Prošlogodišnji scenario sa poljoprivrednicima se nastavlja

za Venturu
savetnici ministra poljoprivrede nemaju bas toliko ogromnu platu,niti ih ima bas toliko,ali i da je samo jedan,zasto bi on radio ministrov posao,a ministar da ubira lovorike?Zar nije bolje da taj savetnik i bude ministar poljoprivrede?

Tih 1600 savetodavaca su uradili bar jedan dobar posao.Sirili su civilizaciju i nasu brojnost u najzaostalijim srpskim selima.Svojim prisustvom su "mozda" malko i zadrzavali ljude da ne beze sa sela.Oni daju savete onima koji zele da slusaju i cinjenica je da niko od njih nije prepametan.Oni daju informacije uzivo.Tacno je i to da se mnogi ne razumeju u taj posao,ali je i tacno da im je data prilika da se podsete onoga sto su ucili na fakultetu,i da se pokazu.Moje misljenje je da im treba dati sansu.Ogromna vecina na fakultetima nije imala praktican rad .Ako ima neki problem ,onda im treba smaniti platu pa neka bude i 100 evra,pa kad se dokazu i ako pokazu rezultate nek bude i par hiljada evra.Bitno je da ih ima i da im treba dati sansu,treba im dati praktican rad koji ogromna vecina nema.Ne zaboravi da ima dosta onih koji nikada nisu ni radili u struci,koji su radili nesto deseto,i tek posle 20 godina dobili sansu da rade u svojoj struci.
Prosla vlada im je dala sansu,a ova sadasnja ukinula .Njima je takodje ogromna susa u dzepovima,kao i frustracija zbog oduzete sanse.
Ako 100.000 prosvetara moze da prima platu od po 50.000 dinara/mesecno i drzava ima pare za njih,zasto nema za samo 1600 poljoprivrednih savetodavaca.Ako je to neki problem neka svima prepolovi plate,jel to neki problem?

U vezi trgovine si takodje delimicno u pravu.Seljak ima pravo da se udruzuje u zadruge i da prodaje svoju robu na pijaci.Ipak se to u vecini slucajeva ne praktikuje .Cinjenica je da ima mnogo vise nakupaca(zelenasa) neko seljaka prodavaca svoje robe.Voleo bi da gresim,a ti me ispravi ako to nije istina.
Evo da se nadovezem na sljive.Otkupljene su od seljaka za 20 din/kg i donete na pijacu gde su se prodavale po 60 i 70 din/kg.Sljive su stenlejke ,odlicnog kvaliteta.
Onaj ko ih je dovezao na pijacu rekao je prodavcima po kojoj ceni da prodaju po tezgama,i niko ne sme da smanji cenu da ne bi dobio po nosu.Eto to ti je pijacna mafija,koja ima svoga Big Boss-a.
Pitanje je i zasto vise nema sindikalne ili bilo koje druge organizovane prodaje po sistemu proizvodjac(seljak)-potrosac(kupac).Naprimer moja ulica ili zgrada ugovori otkup od seljaka,da nam treba 10t sljiva.Cena se dogovori unapred,trecina odmah,a dve trecine po prijemu robe.Prevoz je takodje po dogovoru,nas ili seljakov i to je to.Tako bi to trebalo da funkcionise u nekih 90% slucajeva,a svega 10% po prodavnicama...Danas je taj odnos obrnut u korist pijaca i prodavnica 90%.
Tako bi se najbolje zastitili potrosaci od zelenasa i njihovog zelenasenja,a i proizvodjac bi imao vise.
Umesto 20 dinara,seljak bi mogao uzeti 40 din/kg,a potrosac bi dobio sljive za 40 din po kg,umesto danasnjih 60 ili 70,znaci usteda za trecinu,tj 20 din...prosta matematika.

Kad se ovi jednostavni problemi budu resili na ovaj nacin bice mnogo bolje celoj zemlji,a najvise proizvodjacima i potrosacima.Zasto njima trebaju "posrednici"???(mozda samo u nekih 10% slucajeva).

VENTURA....Kako si se ti odbranio od crvenila na kukuruzu.Pominju neke larve vektori koja u miksu sa psenicom
pravi haos.Opasne su rotacije kukuruz psenica.Ne zna se ni preporuka sta sejati.Bila neka emisija i razgovor sa nekom
agronomkom.Nije lose izgledala..

Ljudi koliko je kod vas cena arende bila ove godine. Napisite cenu i gde se nalazi.
U sremu u kuzminu je oko 300 eura po kj.
Koliko se krece kod vas drzavna zemlja.
I da li je tesko dobiti.

@ventura

Procitao sam tvoje matematicke proracune. Nisam u svetu poljoprivrede, imam pitanja. Sta treba da posedujem da bih ucestvovao na licitaciji drzavne zemlje? Koliko ha ili ari zemlje mi je potrebno da bih registrovao poljo. gazdinstvo i koliko to kosta godisnje? Za koliko parcela treba da uplatim depozit da bi se docepao jedne takve parcele od 30 ha? Predpostavljam da je glupo licitovati i uplatiti ucesce za samo jednu parcelu jer mozes da izvisis. Da li treba da uplatim ucesce na 10 licitacija (parcela) pa da licitujem svaku parcelu ponaosob dok me neko od prethodnih zakupaca ne pusti da uzmem (odustane zbog cene) ili je to vise stvar dogovora ko ce koju parcelu? Ne razumem kako to sto si opisao da odradim u praksi jer predpostavljam da ce prethodni zakupci koji su do sada radili drzavnu zemlju braniti svoje parcele? Sve sto su radili radice isti likovi i dalje i gledace da uzmu jos vise zemlje. Ako je neko zaradio 600 evra min po 1 Ha zasto bi sad to prepustio drugima da obradjuju? Prethodni zakupci platice uvek jacu cenu da bi zadrzali iste parcele... kako im doskociti, do koje cene savetujes da se licituje po jednom Ha, da to bude u granici isplativosti? I kada tacno ce se odrzati novi ciklus zakupa drzavnih oranica?

Da bi učestvovao na licitacijama za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, moraš da budeš registrovan kao poljoprivrednik, tj. poljoprivredno gazdinstvo.

Za registraciju poljoprivrednog gazdinstva ti je potrebno minimalno 0.5 hektara (ne mora u vlasništvu, možeš da uzmeš i u arendu od nekoga, ali bitno je da imaš to na papiru u formi ugovora), i onda sledeća dokumentacija:
1) Obrazac br. 1a (lični podaci o nosiocu poljoprivrednog gazdinstva);
2) Prilog 1 (podaci o članovima poljoprivrednog gazdinstva);
3) Prilog 2 (izjava članova domaćinstva da su članovi poljoprivrednog gazdinstva);
4) Prilog 3 (podaci o zemljišnom fondu i biljnim kulturama);
5) Prilog 4 (podaci o vrsti i broju životinja i gazdinstvima na kojima se drže ili uzgajaju);
6) Prilog 5 (izjava vlasnika i zakupca kojom određuje člana domaćinstva koji će biti upisan u Registar kao nosilac poljoprivrednog gazdinstva, dok će davalac izjave biti član poljoprivrednog gazdinstva, kao i izjavu člana da prihvata da bude upisan u Registar kao nosilac poljoprivrednog gazdinstva);
7) Prilog 7 (ovlašćenje za zastupanje), ako se ovlašćuje drugo lice za zastupanje poljoprivrednog gazdinstva;
8) Prilog 8 (izjava nosioca poljoprivrednog gazdinstva i podaci o dokumentaciji koja je priložena uz zahtev);
9) ličnu kartu nosioca poljoprivrednog gazdinstva (fotokopija i original na uvid);
10) potvrdu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje da ima svojstvo penzionera po osnovu poljoprivredne proizvodnje ili ček od poljoprivredne penzije, za prijavljivanje nekomercijalnog poljoprivrednog gazdinstva;
11) izvod iz katastra nepokretnosti (prepis lista nepokretnosti, ako je uspostavljen novi operat, odnosno prepis posedovnog lista, ako nije uspostavljen novi operat), odnosno izvod iz zemljišnih knjiga (gde nije uspostavljen katastar nepokretnosti), za sve katastarske parcele koje se prijavljuju (original ili overena fotokopija), bez obzira na osnov korišćenja (na osnovu prava svojine, na osnovu korišćenja društvene svojine po izvršenom popisu i evidenciji imovine privrednog subjekta, na osnovu prava zakupa poljoprivrednog zemljišta i na osnovu davanja poljoprivrednog zemljišta na korišćenje), osim u slučaju korišćenja poljoprivrednog zemljišta po pravu iz postupka komasacije, u kom slučaju se ne podnosi izvod iz katastra nepokretnosti, odnosno izvod iz zemljišnih knjiga, već rešenje - izvod o raspodeli komasacione mase;
12) rešenje - izvod o raspodeli komasacione mase (original ili overena fotokopija);
13) overen ugovor o zakupu ili ustupanju poljoprivrednog zemljišta na korišćenje (original ili overena fotokopija).
Ugovor o zakupu zemljišta u društvenoj svojini može se prihvatiti samo ako je zakupodavac upisan kao korisnik tog zemljišta u katastar nepokretnosti - novi operat (prepis lista nepokretnosti), a ako je upisan u katastar nepokretnosti - stari operat (prepis posedovnog lista) ili u zemljišne knjige, mora da se dostavi i potvrda Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) da je izvršen popis i evidencija imovine;
14) lične karte članova domaćinstva koji su dali izjave da su članovi porodičnog poljoprivrednog gazdinstva (fotokopije i original na uvid);
15) dokaz o otvorenom namenskom računu kod banke, na koji se usmeravaju sredstva ostvarena po osnovu kredita, premija, regresa i subvencija (ugovor o otvaranju računa, potvrda banke ili fotokopija čekovne kartice).


Sama procedura zakupa zemljišta ide ovako:
Opština svake godine oglašava licitacije za izdavanje zemljišta u zakup (vlasnik zemljišta je država, ali je korisnik opština, i iako se novac od licitacija uplaćuje direktno u budžet, opštine dobiju nekih 40%, a ostatak dele republika i pokrajina pola pola). Licitacije se objavljuju uglavnom leti i zakup tako izlicitiranih parcela važi obično od Oktobra te godine, odnosno početkom nove poljoprivredne sezone. Na oglasnoj tabli opština objavljuje koje parcele licitira, njihove površine (koje najčešće nisu tačne, nekada zna da bude dosta više, nekada dosta manje - slatine itd.), početnu cenu, kao i broj godina na koju vrši zakup (od 1 do 5 godina).
Da bi učestvovao na licitacijama, naravno moraš da se prijaviš, potom uplaćuje se tipa 10% od početne cene za licitaciju na koju se prijavljuješ (odnosno % koji odredi opština), i to je to. Oni koji hoće da učestvuju na licitacijama se obično prijavljuju za više od jedne parcele, da bi uvećali svoje šanse za prolazak, a oni baš veliki se prijavljuju na sve licitacije u opštini, pa se sa drugim velikima dogovaraju šta je čij reon i ko kome da ne ulazi.
Licitacija ide u više krugova, stim što se u svakom sledećem krugu ukoliko je prethodni neuspešan, početna cena smanjuje.
Glavna fora u svemu tome je da u prvom krugu pravo učešća imaju samo poljoprivrednici sa prebivalištem u istoj katastarskoj opštini na kojoj se i nalazi parcela koja se licitira. Takođe pravna lica (firme) nemaju pravo učešća u prvom krugu licitacije, bez obzira na mesto registracije (ali moguće je da ovo zavisi od opštine). Licitacije se obično i završavaju na prvom krugu. U dugom krugu licitacije mogu da se prijave svi koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji.


E sad što se tiče cene, seljaci imaju neke svoje računice, koje često i nemaju baš mnogo veze sa zdravim razumom. Recimo jedan priličan simptom svega toga je uzimanje zemlje u zakup po svaku cenu, iako svesno ulaze u gubitak i oni i ovi koji su izlicitirali više. Ali isto tako nekada će na licitaciji platiti recimo suludu cenu od 60.000 dinara, a na drugoj licitaciji će platiti početnu cenu od 12.000 dinara, pa kad uzmeš neki ponder (prosek), onda to ispadne nekih 200-300 evra što je relativno ok.
Zašto bi seljak nekome prepustio svoje parcele? Pa prvo zato što mu se možda ne isplati ekonomska računica jer je našao na drugom mestu bolje, a drugi razlog je što je 'ispostio' tu zemlju, nije prihranjivao, nije se džao plodoreda, i sad mu je jeftinije da se prebaci na drugu parcelu, a neko drugi nek uzme tu koju je on radio i ima veće troškove proizvodnje itd.

Uglavnom, ima tu dosta nekih fora i sitnica, ali najbolje je da lagano kreneš u sve to, i vrlo brzo ćeš ući u fazon.

@Ventura

Hvala na iscrpnom odgovoru. Koliko Ha (parcela) je moguce najvise zakupiti po gazdinstvu? Koliko se novca od licitovane cene za jednu parcelu uplacuje odmah a koliko na kraju godine? Da li se mora uplatiti odmah 100% izlicitovane cene za sve hektare ili placanje moze i na rate nakon aukcije, nesto odmah, nesto na kraju godine? Da li se usluga branja kukuruza moze platiti nakon izvrsene operacije kada prodam usev? Ako postoji period cekanja za uslugu branja smanjio bi pocetan ulog za 30 Ha x cena branja. Da li mi mozes napraviti matematiku sa kolikim brojem hektara posejane secerne repe se mogu pokriti svi troskovi za 30 Ha kukuruza? Mislim na ideju da se zakupe recimo dve parcele, jedna od 30 Ha plus jedna od 10 Ha na koju bi posejao secernu repu. Da li je to dobra ideja? Npr. napravis ugovor sa nekim dobavljacem da mi oni daju seme i vestacko djubrivo pa da sa tim pokrijem i 30 Ha kukuruza i 10 Ha secerne repe i tako smanjim trosak pocetne investicije dok bi na kraju godine nakon branja prebio dug sa dobavljacem za semena i vestak. Da li se sa 10 ha secerne repe mogu pokriti rashodi za 30 ha kukuruza? Koliki je prosecan prinos secerne repe po hektaru i ako shvatas ideju da li je ova kombinatorika uopste isplativa, da sa jednom kulturom otplatis troskove repromaterijala ili smanjis pocetna ulaganja za prioritetniju (kukuruz)? Mislio sam ako nemam dovoljno sredstava da ispratim finansijski 30 Ha u startu (sve agrotehnicke mere, usluge) a to je negde oko 18.000 evra po tvojoj racunici (nije malo za nas obicne smrtnike) mozda je bolje da sklopim ugovor sa dobavljacem pa bi se tako u prvoj godini prepolovile pocetne investicije dok ne bih stao na svoje noge, pa bi se u drugoj godini finansirao iz svojih izvora. Da li razmisljam u dobrom pravcu? Seme + vestak to je 4000-5000 evra smanjenih ulaganja na 30 ha.

_{[Ovu poruku je menjao markovanbasten dana 23.11.2012. u 19:02 GMT+1]}

Koliko je meni poznato ne postoji limit koliko maksimalno hektara jedno gazdinstvo može da poseduje/zakupi, ali postoji limit do koliko hektara može da dobije subvencije. Mislim da je limit za subvencije 100 hektara, a preko toga se ne dobijaju, i zbog toga veći poljoprivrednici registruju više gazdinstava kako bi pokrili celokupnu površinu subvencijama, a ne zbog nekog samog limita koliko gazdinstvo može da ima.


To je pre zavisilo od opštine kako se dogovara, ali mislim da je sada ministarstvo donelo uredbu da se zemlja mora isplatiti odmah u celosti u nekom kraćem roku nakon završetka licitacije, a pre nego što se uđe u posed.

Međutim, šta se dešava u praksi kada su u pitanju prevranti, oni ne plate zemlju nakon aukcije, opština nema vremena da raspiše novu licitaciju, oni u međuvremenu ulete na parcelu i zaoru, samim tim ušli su u posed, i tada opština bez sudske odluke ne može da ih niti izbaci niti da im pleni prinos, a svi znamo da u Srbiji nema šanse da se sudski proces završi za 9 meseci, pogotovo kad je jednoj od strana u interesu da ga odugovlači.


Da, to je može se reći i uobičajena praksa. Obično se tu dogovori direktno plaćanje u robi jer obično taj ko kombajnira on i otkupljuje prinos.




E ovo je već tema za knjigu :)

Oko šećerne repe ne znam apsolutno baš ništa. Nikada nije bila u toj nekoj mojoj zoni interesovanja, ono što sam načuo iz priča (što možda i nije tačno) je da su neki normalni prinosi repe oko 50 tona, i da je vadilica za repu reda veličine 400-500 hiljada evra, i to je sve što znam o tome.

Što se tiče kukuruza i njegove cene proizvodnje, mene proizvodnja košta oko 1200 evra po hektaru. U tu cenu je uključeno:
-Direktni troškovi materijala
-Direktne proizvodne usluge
-Direktni troškovi rada
-Otplate kredita za zemlju + cena zakupa
-Otplate kredita za mehanizaciju
-Amortizacija građevinskih objekata
-Osiguranje
-Zalivni sistem

U tu cenu nisu uraćunati opšti troškovi poslovanja (kancelarije, knjigovodstvo, reprezentacija, službena putovanja itd.). Ako hoćeš mogu ti poslati tabelu sa strukturom troškova, ali to je manje više i ono što sam pre pisao (+krediti).

Što se tiče odloženog plaćanja i dogovora sa dobavljačima, tu ti ne mogu stvarno ništa konkrento reći već je najbolje da obiđeš par tvojih lokalnih dobavljača i porazgovaraš sa njima o svemu. Generalno keš nije baš nešto što oni viđaju tako često, tako da mislim da su sve varijante dogovora u opticaju.

http://www.naslovi.net/2011-07...2014-u-rukama-stranaca/2699762

Evo slaga vec vidjenog,al nas ceka.

Novinarska glupost.

Kao da je danas stranci ne mogu da kupe zemlju u Srbiji, pa će se kao nešto promeniti od 2014.-te.

http://www.b92.net/biz/vesti/s...11&dd=11&nav_id=659434

Nije sve bas transparentno,ima nesto i ispod zita.

svaki komad zemlje mora da se obradjuje! pa nek to rade i stranci! i ovako me ovde strancem tj dodjosem smatraju :-) a moji su tu 51 god!

http://www.kurir-info.rs/nevid...ih-oranica-clanak-517800kradea

Koliko god da je novinarska patka,ovakve stvari ostavljaju mali prostor za nekog ko bi postenoradio jer je
konkurencia malo sebe pogurala a neko opet uzeo proviziju.

@Ventura

Pripremam polako teren. Od #prijatelja# koji radi vise od 100 hektara dobio sam matematiku koja odudara od tvog racuna. Stavio sam prijatelja pod znake navoda jer me odvraca od ideje. Evo njegove matematike:
Na jedan jutar zamlje:

Vestak 100 kg Map 7000 dinara
Ureja 200 kg 10000 dinara
Hemija 3000 dinara
Seme 2 sem. jed. 10000 dinara
-----------------------------------
30000 dinara

Operacije

Oranje 4000 dinara
Spremanje 2 x (dva puta) 2500 din
Bacanje vestaka 2 x (dva puta)1600din
Sejanje 1600 din
Prskanje 800 din
Spartanje 2 x (dva puta) 1500 din
Skidanje useva 5500 din
Prevoz 1000 din
--------------------------------------
18500 din

agro mere + operacije 30.000 din + 18500 din = 48500 dinara po jutru x 1.75 = 84875 dinara po hektaru

Rashodi UPLATA PIO osiguranja = 80000 dinara godisnje

80000 dinara : 30 Hektara = 2667 po hektaru
Odvodnjavanje 1500 dinara po hektaru

Odvodnjavanje + Pio po hektaru = 4166 bonus troskova ukupno 89041 dinar ulaganja po hektaru

+ osiguranje 4000 dinara po hektaru ukupno 93.000 dinara po hektaru

+ zakup drzavne zemlje minimum 30.000 dinara = suma sumarum 123.000 dinara


I sad drug kaze ako je godisnji prosecan prinos ove godine bio 5 Tona kukuruza i ako je prodato po najboljoj ceni
5000 kg x 27.5 = 137500 dinara

Bruto prihodi 137500 dinara - 123000 dinara = 14500 dinara profita po hektaru

On kaze da se njemu isplati jer ima svoju mehanizaciju pa je dobar 20000 dinara za operacije, tako da on zaradi 300 evra neto ako uzme po pocetnoj ceni licitacije. Kaze ako je prinos kukuruza 3 Tone onda pucas.

Jer bi imao 3000 kg x 27.5 = 82500 dinara sa cime ne mozes da pokrijes 123.000 dinara ulaganja po hektaru. Za koliko i gde me najvise slagao #prijatelj# ? :)

Gde mu je odvojena racunica za gorivo?
Koliko bi ti obradjivao?
Gde prijatelj obradjuje,koji deo Srbije?

Ova godina je bila susna i ako nisi imao zalivanje 5t/ha je bilo za prezivljavanje. Ako imas 3t/ha bolje radi nesto drugo jer za ovo nisi :)

Ako je godina obicna, 7-9t/ha bez problema se dobija i on da tvoj prijatelj moze samo cuti.

Takodje 30.000 za zakupo drzavne zemlje je jako visoka cena, dakle tamo gde je on zemlja je dobra jer se otimaju za nju i zbog toga je cena velika.

Nije poljoprivreda tako dobra da pare ispadaju iz brazde kad je prevrnes, vec moze biti dobar posao ako mu se pristupi profesionalno.

---

@markovanbasten:
Računica ti je generalno ok, uz to da očekivani prinosi koje ti je rekao uopšte nisu realni, i drugo imaš nekih 130 evra viška na ceni/količini materijala, cena obrade je korektna.

Troškovi materijala po hektaru bi trebali da budu ovakvi:
MAP 180kg, 94 evra (ti si predvideo 175kg po ceni od 110 evra)
UREA 260kg, 115 evra (ti si predvideo 350kg po ceni od 156 evra, preterano)
Hemija Acetohor+Kalisto, 30 evra (ti si predvideo 47 evra)
Seme 2 s.j. tretirano pončom, 98 evra (ti si predvideo 3.5 setvene jedinice za 156 evra, preterano, toliki sklop se ne seje ni kad se radi silaža)

Još jedna bitna stavka u ovim troškovima materijala je šta je bio predusev. Ovo ti je otprilike kalkulacija za worst case scenario: kukuruz na kukuruz, ali ako si imao neki drugi predusev recimo soju, onda ćeš imati i manje troškove materijala.

Cena od 30.000 din po hektaru je izuzetno jaka. To ti dođe na nekih 260 evra.. Realno je da zakup platiš do 20.000 dinara i to da se nadmećeš, a obično se seljaci dogovore pa uzimaju zemlju po početnim cenama (10-15 hiljada).

Troškovi obrade su korektni, ali moraš da znaš da su ti to uslužne cene, dakle ukoliko nemaš svoju mehanizaciju toliko će ti neko naplatiti da svojom mehanizacijom tebi uslužno obrađuje zemlju. Ako nabaviš svoju mehanizaciju možeš da računaš na 30-40% niže troškove obrade.


Prinose ti je predstavio skroz pogrešno. U ovoj godini (koja je bila ekstremno sušna), prosečni prinosi u suvom ratarenju u južnom banatu su bili oko 5 tona po hektaru (ja sam imao 6.7 tona u suvom ratarenju). U normalnoj godini ako radiš propisno kao što je gore navedeno, možeš realno da očekuješ 10-11 tona prinosa. Ako u normalnoj godini dobiješ 7-8-9 tona prinosa, a ulažeš ovoliko, onda ti tu nešto drugo ne štima.
Isto tako moraš da računaš kad je godina normalna, cena kukuruza ne bi bila 230 evra po toni kao ove godine, već bi bila recimo 160-200 evra.

Znači kad saberemo sve: materijal + obrada + zemlja (337+289+180) dolazimo do cifre od 806 evra.
Ove godine si da kažemo mogao da očekuješ prinos od 5 tona po 230 evra to ti je 1150 evra, odnosno 344 evra profita po hektaru.
U normalnoj godini bi očekivao 10 tona po 160-200 evra, odnosno 800 do 1200 evra profita po hektaru.

Ali samo da ti napomenem jednu bitnu činjenicu. U ovoj kalkulaciji ti samo prstom pokažeš parcelu, a neko drugi to ore, seje, đubri dok ti odmaraš kod kuće.. Da imaš sam svoju mehanizaciju i sam da radiš zemlju, imao bi još dodatan prihod od +100 evra po hektaru, odnosno za toliko manje ulaganje.

Ventura, hvala na odgovoru. Da li ovih 50 ari moraju biti strogo u katastarskoj opstini, u mestu gde stanujes, gde se odrzava licitacija, ili mozes da imas 50 ari i u drugoj opstini, kupis negde zemlju gde je jeftinija a licitujes tamo gde ti je boraviste? U mojoj opstini jutar zemlje se krece oko 7000-8000 evra. To mi je mnogo novca da potrosim za osnivanje jednog gazdinstva - a u opstini su mi rekli da je uslov za licitaciju gazdinstvo sa zemljom u svom vlasnistvu. Oni iskljucuju ovu mogucnost da uzmes zemlju u arendu - jer je to uslov samo za osnivanje gazdinstva, ali nije uslov za licitaciju!. Naime, ranijih godina mnogi su isli na licitaciju tek onako, da izlicituju na svoje gazdinstvo pa su drzavnu zemlju posle dali u podzakup vecim poljoprivrednicima i tako su prakticno preprodali iznajmljenu drzavnu zemlju, i uzimali za uslugu (200-300evra po Ha) bez ikakvog rada. Da bi se izbegla takva mahinacija uveli su uslov 50 ari u vlasnistvu. Drugi problem, na koji sam naisao je ogranicenje povrsine - ogranicili su jedno gazdinstvo na jednu parcelu, nevezano za broj hektara. Nije ograniceno koliko max hektara mozes da zakupis vec svako uzima samo jednu parcelu na jedno gazdinstvo u skladu sa svojim fin. mogucnostima. Znaci ako kupim 50 ari max mogu lzlicitovati parcelu od 30 ha (ukoliko prodjem na licitaciji)ostale parcele su ( od 10 - 30 ha). E sad, pravno se ne razumem, dal je moguce nekako napraviti da se zemlja kupi (zakupi) kupoprodajnim ugovorom overenim u sudu, ali na odredjeni rok trajanja, npr. 3-4 godine pa da se tako fiktivno zemlja vodi na moje ime - a da je i dalje obradjuje sadasnji vlasnik? Tako bi izbegao trosak od 7000 evra za kupovinu, i mislim da bi mi prijatelji preveli i za manju sumu ako je to izvodljivo sudski ?? Prevod zemlje na odredjeni period?i Da li bi se tako prevedena zemlja uvazila kao ispunjen uslov za licitaciju? Razmisljam kako najlakse da dodjem do gazdinstva jer koliko vidim ako hocu vise od 30 ha, moram imati dva gazdinstva, ako hocu 100 ha, moram imati cak 3-4 gazdinstva!. Svako gazdinstvo iziskuje uplatu PIK-a, a opet ne mozes bilo koga osigurati zbog subvencija, ili sutra da te prevari pa da kaze ovu zemlju sam ja obradjivao....pozove policiju skine ti usev, kaze on je zakupio (a nije) i ti se posle slikaj....

Juzna Backa. Nije uracunao subvencije.
Ja bi obradjivao po savetu Venture, min. 30 Ha.
U razgovorima sa ljudima koji obradjuju, bilo prijatelji ili ne, vecina kaze da je obrada zemlje veliki rizik, i cute na ove navode, da je zarada min 500 evra po hektaru. Prave se ludi ili su ljubomorni ne znam o cemu se radi. Ventura je jedan od retkih koji iznosi realne cifre. Eto, ja bas vidim da ovi koji rade zemlju, od nje uglavnom i zive, i to lepo zive. Ne rade nista drugo, a pricaju da je to losa investicija.

Gazdinstvo možeš da imaš registrovano i u Leskovcu ako hoćeš, to nema veze... Bitno je d ti kao osoba koja se nadmeće na licitaciji imaš prijavljen boravak u toj katastarskoj opštini gde se nadmećeš. Tih 0.5ha čak ni ne mora da bude u vlasništvu, dovoljan je i ugovor o zakupu.

Sad, ovaj deo oko maksimalno 30 hektara te nisam razumeo tačno šta te muči, ali ti kao jedno registrovano poljoprivredno gazdinstvo možeš da zakupiš koliko god hoćeš hiljada hektara državnog zemljišta bez ikakvih problema.. Jedini razlog zbog čega se sami seljaci ograničavaju na 100 hektara je zbog toga što se subvencije dobijaju samo do toliko, a preko toga ne.

A to za kuknjavu nije nikakvo čudo.. Pazi koliko god oni dobro živeli (a žive daleko bolje od ostatka Srbije), oni prvo nisu svesni koliko dobro žive jer su okruženi ljudima sličnim sebi, a drugo kod nas u mentalitetu a posebno među poljoprivrednicima vlada neka fama o "zapadu"... Mislim, na zapadu samo zabodeš motiku u zemlju i odma država ti pljusne 1000 evra na račun, lova do krova i slični fazoni.. Tako da koliko god zarađivali kod nas, nikada oni neće biti zadovoljni jer će im uvek postojati neki fantomski zapad sa kojim se upoređuju, uvek će postojati kompleks više vrednosti - oni hrane Srbiju itd, tako da poretpostavljam da iz toga njihovo nezadovoljstvo vuče korene.