Citat:
Ivan Dimkovic: A veruj mi ima ih puno sto se ne micu iz leve, ukljucujuci i moju malenkost ako se vozim sa svojim autom, jednostavno mi lakse nego stalno da obilazim :-)
U jednom periodu sam autoputem vozio prilično brzo, u levoj traci. Otprilike iz istih razloga kao i ti, retko ko me obilazio. Međutim, dešavalo se da (privremeno) promenim auto, pa sam vozio i Yugo 45. Sve bi bilo u redu da nisam zadržao stare navike u vezi leve trake. Tamo neki "majmuni" mi stalno blickali da se vratim u desnu ;) A po zvuku motora Yuga, reklo bi se da vozim jedno "300 na sat", ništa ne nagoveštava da ima neki problem. He, he, ... dakle moja greška.
Citat:
Ivan Dimkovic: Slazem se da je sklanjanje deo dobre saobracajne kulture.
Jedan sam od onih koji se uvek sklone, ne toliko zbog kulture - već smatram da je za mene bezbednije.
Ipak, imao sam jedan slučaj iz ovog domena, koji je zamalo eskalirao u incident. Izbegavam da pričam o njemu ovako javno, jer je drugi učesnik bio jedan od bivših premijera (doduše, vrlo vrlo kratko).
Ukratko, vozim uzbrdo uz Bubanj potok iz pravca Požarevca, u koloni od nekoliko automobila. Svi smo u LEVOJ traci. Ja sam poslednji u koloni, nema nikoga iza mene. U DESNIM su neki silni kamioni i autobusi, koji se vuku. E sad, ograničenje je valjda 80. Cela naša kolona ide makar 130. Imao sam još puno rezerve na gasu, sigurno do 160 na toj deonici, jer smo svi iz zaleta došli tu gde jesmo.
Odjednom iza mene se pojavljuje neki Pežo fluo-zelene boje. Blicka i zaleće se do mene do samog branika. U životu nisam video da neko prilazi braniku pri tim brzinama.
Prvi instink mi je da se sklonim, što obično i radim. Ipak, razmišljam... Nagli prelazak u desne trake mi u tom trenutku nije bezbedan jer bih odmah nakon napuštanja trake morao naglo da kočim zbog kako reče "rajsferšlusa" i onih autobusa koji se jedva vuku. S druge strane, kolona je, nisam ja krivac zagušenja, mogu i ja brže, ali ne insistiram da mi se sklanjaju, i ovo je preko ograničenja...
Kako je onaj iza mene uporan da se sklonim, kuva mi u glavi. Da sam bio sam u kolima, mislim da bih fejkovao kočenje. Zato otvaram prozor i držim srednjak podignut visoko u vazduhu, da se lepo vidi kako NEĆU da se sklonim, pošto ne kapira.
Kada smo se popeli na brdo, lik otvara suvozačev prozor (da mi pokaže s kime sam se zakačio) i pojavljuje se "poznata glava" sa TV političkog ekrana. Malo smo se is****arali i to je to. Od tada ne mogu da ga smislim... šta li on stvarno misli o svom narodu...
EDIT: A drugi put ću vam ispričati kako sam blokirao Mesića u
zaustavnoj traci, takođe u BG-u. Kad god krenem u BG, neko S sa političarima.