Da li izaci na izbore?

Ljudi idu na izbore radi licnog interesa, a ne radi nekih imaginarnih interesa.

Svaki pojedinac ima svoje interese, kad se poklope rinteresi veceg broja pojedinaca nastane grupa koja ima iste ili slicne interese i tako to ide sve do politicke partije ili jedne organizovane grupe koja pokusava da sbir interesa pojedinaca nametne kao standardni . dominantni obrazac u toj drzavi.

Ako pojedinac ima interes da nesto menja onda ide na izbore i pokusava da sojim glasom neto i promeni, ako se stvori solidno velika grupa jedinki sa slicnim intersima onda ce doci do promene vlasti. To je opsti postulat.

Medjutim, sta ako jedan narod nije nacisto sam sa sobom sta mu odgovara, sta su njegovi interesi ili recimo ima nerealne prohteve ili ocekivanja. A mozda uz sve to jos i veruje u cuda i onda tako nosen svojim neznanjem, nerealnim ocekivanjime i verovanjem u cuda izadje na izbore i izabere nekoga / neku opciju koja mu upravo to i garantuje ili ajde obecava.

Kada taj naivan glasac koji ne zna koji su mu interesi, sta je realno ili nerealno, a usput jos i veruje u cuda posle izvesnog vremena pocne da nazire da nema nista od cuda i njegovih nerealnih ocekivanja onda pocinje da gundja, ali ne protiv sebe vec protiv toga sto se cudo nije dogodilo, a toliko su mu pricali o tome da "samo sto nije", a i sam ga je toliko prizeljkivao i ocekivao.

Kad takav nezadovoljan podje na sledece izbore taj glasac ne polazi osvescen i urazumljen, vec je sad jos ljuci i sad trazi nekoga ko ce mu obecati jos vece cudo i izneti jos sumanutiju ideju.

Nije ni cudo sto posle dugo ponavljanjato takvo nesto postane nacin ponasanja ili deo mentaliteta.

Najpre da kažem da sam promenio nik(jer tako sam u mogućnosti), a onda i da pohvalim temu, baš nešto ovako mi je potrebno.

Generalno, slažem se sa onim što je napisao Otto, ali bih da dodam ponešto.

Izbori u Srbiji su izgubili svaki smisao, a za to postoji nekoliko razloga:
1. Mi smo kolonija, u ekonomskom, vojnom, političkom i ne manje bitno u kulturnom smislu.
2. Po svim bitnim parametrima, srpsko društvo živi negde u prvoj polovini 20-og veka. Neprosvećene mase, pogubljena intelektualna elita, povampireni klerofašizam.
3. Ekonomsko-socijalna, kao i demografska devastacija u poslednjih tridesetak godina.
4. Nespremnost, kako naroda, tako i već pomenutih elita da se suoče sa prošlošću. Mi živimo u košmaru, ali to niko ne sme glasno da kaže. Buđenje će biti bolno, ali što se pre probudimo, to bolje po nas, ako nas uopšte bude. Nedavno je Latinka Perović rekla da se ne bi trebalo zavaravati, jer u istoriji nije nepoznat slučaj da narodi nestaju.

Uzimajući u obzir navedeno, izbori ne služe ničemu. To mu dođe kao da imate kuću na kojoj krov prokišnjava, temelji su popucali, voda je u podrumu, a vi se bavite krečenjem. Svake godine krečite, menjate boju fasade, a posle se čudite što se ništa ne dešava, tj. što se sve i dalje urušava. Na žalost, kao što reče Otto, tu jedino pomaže revolucija i to baš onakva kakvu je naveo. Tu opet postoji problem, a on se ogleda u pitanju: postoje li dovoljno jake snage u društvu za tako nešto? Postoje li pojedinci ili grupe koje imaju dovoljno znanja i pre svega smelosti za tako nešto? Postoji li motivacija? Bojim se da će mnogi pogrešiti u odgovoru na poslednje pitanje, jer mi se čini da sutra svi ostanemo gladni, goli i bosi(kao što su već sada mnogi), ništa se ne bi desilo. Jednostavno, samo bismo nemo posmatrali šta se događa i čekali. To je rekao bih i konstanta naše politike u poslednjih desetak godina, uđi na teren i statiraj, a ako te slučajno pogodi lopta počeši se po glavi, žali se sudiji, žali se na loptu, na pravila igre. Na kraju, ta slika pojedinca koji igra sporednu ulogu u sopstvenom životu prenosi se na čitavo društvo. To je ono što je Srbija danas, pušta da je istorija melje, umesto da istu stvara.

Ovo što kaže Otto u vezi okupatora, slažem se u potpunosti, ali bih ipak da postavim pitanje. Nije li to previše defetistički stav? Čak i okupator, kakav god da je, mislim-nadam se-hoću da verujem da bi više voleo nekog ko ima kičmu i stav, ko zna gde mu je mesto, ali ko ume da i u suženom manevarskom prostoru uradi nešto, a ne nekog servilnog klimoglavca, operativca na terenu bez trunke integriteta.

IOUP, hvala na preporuci, potrudiću se da nabavim.