Plus, sve što je privreda radila za Zapad (npr. "Prva Petoletka" za Boing) je radila samo zašto što su nam dali da nešto radimo kako bi imali priliv deviza, a da ne bi bankrotirali, smakli Tita i priključili se SSSR optuživši Zapad za svoju propast.
Kad je nestao SSSR, uzeli su nam sa kamatom sve što su nam dali. Mislite da bi Milošević i Tuđman mogli i smeli da krenu sa ratom da su im nemci i ameri izričito rekli NE? Pa oni su sve vreme imali banku u Parizu i bavili se biznisom, a preko televizije se kao prepucavali, jer bi im inače tu banku blokirali.
I na kraju, ko nam je kriv što nismo sve to što smo dobijali iskoristili da napravimo tržišno jaku privredu.
Tašto Jugoslavija nije nikada mogla da postane bar za Evropu ono što je Kina postala za svet - zemlja u kojoj se proizvodi sve od igle do lokomotive, i ako se plati, vrhunskog kvaliteta (naravno, ne kao u Nemačkoj, ali ako je 2-3 puta jeftinije, a kvalitet 95% ona smo konkurentniji).
Pa nismo mogli i da smo hteli, jer naš prosečan radnik misli da je zeznuo nekog nemca ako mu je uvalio fušer u pakovanje (što se više puta desilo sa poljoprivrednim proizvodima, posebno voćem), a ne kapira da je zeznuo indirektno sebe i svoju firmu, i na kraju celu državu.
Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.
Login
Re: Tajni život rektorata
