Ovde se previđa jedna važna stvar. A to je da su klasne razlike nekada (u smislu pre 150 i više godina) bile drastično manje nego danas.
Nisu bile manje u smislu kapitala, ali su u smislu mogućnosti i načina života bile daleko manje, a posebno po pitanju putovanja. Nekada je i aristokrata morao da se trucka u kočijama 7 dana da bi prešao neku razdaljinu, a danas to uradi za sat vremena avionom, pa još ako ima svoj privatni... da ne pominjem jahte i ostale gluposti.
Bilo je toga pre 50 godina, ali nije bilo interneta, a u komunističkim zemljama se i nije pisalo po novinama o tome niti prikazivalo na televiziji.
Neko pominje Najke "original"... Nisam ih ni ja imao, ali ove patike ili one patike, svejedno, nisu pomagale nikome da bude bolji u basketu ako nije imao talenta i nije trenirao.
Ali danas, svi nabili nos u ekran mobilnog telefona, i samo je bitno čiji je veći (ekran), koliko ima gigabajta, gigaherca, jezgara...
I gde je tu natalitet?
Pa, imate ljude koji mesečno imaju 2000€ i više, a imaju jedno dete. Sa druge strane, imate porodicu koja ima 600€ mesečno i dvoje dece. Ovo dvoje dece nikad neće moći da priušte patike od 200€, mobilni telefon od 500€ i slično, a to im i nije bitno u osnovnoj školi, ali u srednjoj već postaje problem.
U osnovnoj školi se tu i tamo priča šta čiji tata ili mama vozi od automobila, kakav im je stan, ali to što je neko manje ili više bogat ne predstavlja prepreku da se svi druže i igraju zajedno, a retka su deca i dobrostojećih parova kojima se u osnovnoj školi kupuju skupa obuća i telefoni (jer su mali pa ne umeju da čuvaju i drugi slični razlozi).
U srednjoj školi kreće pravo raslojavanje, gde su ovi koji nemaju para crne ovce, a "kolovođe" čiji tata i mama im kupuje sve najnovije i najskuplje ih ismevaju, dok se ovi koji su malo imućniji od tih "ovaca" pridružuju kolovođama.
Nekada je takvoj deci bilo lakše, jer se radilo o sitnicima, kao što rekoh ove ili one patike, bitno je da niko nije bio bos kao što je bilo 50-ih i čak 60-ih po selima.
Međutim, danas su te razlike mnogo veće, danas pojedina deca idu do najluksuznijih destinacija na letovanje, otud okače po koji selfi na FB, a nekada je bilo svejedno da li si letovao kod babe i dede na selu ili čak u Grčkoj.
Mladi parovi sve to vide kod starijih rođaka i prijatelja, koji stalno kukaju na troškove za decu, i bukvalno kad čuju koliko pojedini svakog meseca troše (a troše oni koji imaju), ljudi se uplaše da li će moći i jedno dete da izdržavaju, a kamoli više.
Jednostavno, živimo u virutelnom društvu, gde više nije bitno ko si i šta si, nego šta imaš i gde si putovao!
A veliki broj dece se nikako ne uklapa u to - kod bogataša zato što bogate gospođe ne žele da budu 3, 4 ili 5 puta po 9 meseci trudne, a kod siromašnih zato što ne bi mogli deci da priušte ni po jedne patike godišnje kad bi ih imali četvoro ili petoro.
Živimo u čudnim vremenima, kada se ljudi poseduju (npr. kao jeftina radna snaga), a stvari vole, umesto da bude obrnuto.
Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.
Login
Re: Strategija nataliteta - teatar apsurda
