Srbiji nedostaju ...

Vlada Ante Markovića je smanjila dug SFRJ sa 21,5 na 12,2 milijardi dolara. Devizne rezerve su tada iznosile 10,5 milijardi dolara. Sve podatke možete naći u njegovoj knjizi.
Taj dug je iznosio oko 12% jugoslovenskog BDP-a.

Nakon raspada države, podeljen je i dug. SRJ (Srbija i Crna Gora) je pripalo nešto manje od 4 mlrd $, HR nešto manje od 3, ostalima otprilike po nešto manje od 2.

Osim toga i Jugoslaviji je dugovano (pre svega CCCP i Irak) nekoliko milijardi. Skoro ste u novinama mogli pročitati vest da je Rusija isplatila ceo dug BiH (Rusija je nasledila čitav dug CCCP-a, uz uslov da joj pripadne i svo nuklearno oružje).

Poređenja radi - Hrvati su pre 10-15 godina prodali zagrebačku "Plivu" za 2,2 milijarde dolara. A mi ćemo još decenijama slušati forumske mozgove koji će nam objašnjavati da bi Srbija danas bila Luksemburg, samo da je Tito nije zadužio, i gledati Jeftićeve dijagrame sa tržišne Katalaksije.

@Steve - Pliva - je samo delic sta je tadasnja drzava POSEDOVALA u industriji lekova - Galenika, Zdravlje, Hemofarm, Jugoremedija, Krka, Lek itd.

Bananamen

Vidi banana, ovaj forum je takav kakav je. Ponekad prilično dosadno mesto gde se danima ne može pročitati ništa smisleno, a dobar deo forumaša diskutuje parolama ili nekim stereotipima koji nemaju veze sa životom. Zato ponekad pustim kratak post kao na primer:



ili



Svaka budala će videti da se šalim. Eto, došlo mi je da se malo za promenu sprdam sa nekim stavovima na ove teme. Da li ti je sada jasno odakle taj "moj" stav? Jedan od trolova se upecao, a ostali su ćutali kao zaliveni, jer nisu znali šta ih je snašlo.

Što se tiče "ostalih porukica" i tvoje istrage poturica šta da ti kažem, samo napred.

^^

Slovenci su prodali "Krku" za milijardu i nešto. Ljubljanski "Lek" nisu, on zarađuje po 300 miliona godišnje. Makedonski "Alkaloid" zarađuje po 100-130 miliona, a većinski je u vlasništvu države...

Vizionar i njegova ekipa (Đelić, Dinkić, Vlahović, Radović, Cvetković...) su prodali leskovačko "Zdravlje" za 3 miliona. Nekoj čovek-tašna-mašna-mobilni firmi, valjda Bugarinu. Ovaj ga posle zavalio za 70. Na sajtu Agencije za privatizaciju možeš pročitati da je privatizacija "Zdravlja" jedna od najuspešnije sprovedenih.


EDIT:

"Galenika" je prodata prošle godine za 16 miliona.

To je to, poenta je da kad pricamo o zaduzivanju u SFRJ - pricamo o citavoj privredi drzave, koja je tada bila u drzavnom vlasnistvu a danas nije. I danasnja drzava zajmi lovu da bi je pojela birokratija, a tadasnja drzava je zajmila lovu da bi gradila.


@Bradzorf012 - nema istrazivanja - to je tema koju sam ja otvorio, bezveze si trolovao i tu temu kao sto trolujes ovu :) - ne verujem da ti je i stav za i protiv bitan sustinski :)

Vidis, ima jedan problem sa ovim gledistem - u Nemackoj imas kontejnere za selektovanje smeca u apsolutno svakom gradu i selu. Bio sam pre desetak dana u jednom domacinstvu koje se bavi uzgajanjem konja, zabit nevidjena, jedva sam se probio do tamo uzanim puticem kroz sumu i pogodi sta tamo ima - kontejneri za selektovanje smeca! U Srbiji 99% sela nema nikakav kontejner za smece, a 99,99% naselja nema razvrstavanje otpada. Imajuci to u vidu, sledi da ja kad sam u Nemackoj imam izbor noce li moja flasa da zavrsi u Rajni ili da bude reciklirana, a u Srbiji imam izbor hoce li da zavrsi u Drini, Savi ili Dunavu.

Ma dok je bilo toga ljudi su namerno punili neodgovarajucim smecem kontejnere, ali to vise oslikava endemski manjak kulture na ovim prostorima, nego kad tako cujem Tito ovo, ono, pa komunizam, pa neke starce koji govore kako je nekad bilo super kad su bili mladji smuci mi se.

E moj Darko da je do kontejnera - pa predji granicu izmedju Nemacke i Francuske pa ces da osetis razliku po tom pitanju :D

Nemcima je kulturoloski nametnut kult cistoce i brige o okolini mmoooogo pre nego sto su izmislili kontejnere za selekciju smeca :)


@bojan_bozovic - sto Bojane - cemu tolike negativne emocije? Mislis da starekalje izmisljaju? Bices i ti jednom star pa ce pricati deci kako je danas bilo najlepse doba kad se cela tvoja generacija osamostalila, kad ste putovali i sticali i za sebe i za buduce generacije, kad je bilo posla za sve :)

Sve to stoji i niko ne spori da je na desetine hiljada radnika radilo u tim firmama, primali plate, dobijali stanove, kupovali automobile.

Ja pričam o LIKVIDNOSTI tih firmi, tj. da li smo baš sigurni da su te firme poslovale u plusu? Možda u nekim periodima.
Direktor ima platu koliku ima, slično kao i danas sa javnim preduzećima, bilo da firma ima ogromna profit (koji uzme država) ili ima ogroman minus (koji pokrije država).
I onda su direktori pravili minuse. Ne zato što firme nisu mogle da rade kako treba, nego se novac nije trošio kako treba pa gotovo nigde nije bilo akumulacije kapitala. Uzme se kredit od banke u dinarima, pojede ga inflacija, država to nadoknadi banci od stranih zajmova, i firme (odnosno oni koji ih vode) naviknu tako da "posluju".

A da je najveći deo tog novca uložen u korisne stvari, to stoji - hidroelektrane, termoelektrane, pruge, putevi... mislite da ovi danas ne umeju da naprave fontanu da valja? Naravno da umeju, ali onda nema prostora da 50% cene završi u privatnim džepovima. Ranije se uzimalo indirektno (sagradiš EPS-u hotel, plus direktoru kuću na moru ili negde na planini), sad se uzima direktno.

---

@mjanjic - kako sam siguran da su radile u plusu? Pa po tome sto je tadasnja drzava gradila upravo sve sto si nabrojao iz kapitala koji su generisali ljudi koji su radili u preduzecima. Otkud pare za EPS, otkud pare za pruge, puteve, termoelektrane, farmaciju, hemijsku industriju, institute, gradove - izgradili su citav NBGD, Skoplje, Novi Zagreb, mostovi, tuneli, autoputevi, ako je citava privreda sa drzavnim aparatom bila relativno malo zaduzena, odnosno bila je u debelom plusu ako bi se sabrali dugovi i ukupna vrednost drzavnih preduzeca iz tog vremena.

Dakle neko je morao da stvara kapital - a posto niko drugi nije poslovao sem drzave, mora da je to bila drzava... Druga stvar, tadasnje trziste je bilo zasticeno, drzavna preduzeca su mogla da se razvijaju bez straha da ce strani proizvod da ugasi odredjenu industriju, nadmetala su se samo izmedju sebe unutar drzave, sto je stvaralo opet motivaciju za daljnjim razvojem.

Naprotiv.

---

Sta?

Tržište bilo zaštićeno, ljudi se masovno doseljavali u gradove, plate veš mašinu 2000 DEM, električni šporet 700 DEM, frižider 500 DEM ili više, televizor 2000 DEM...

I opstale bi te naše firme da globalizacija nije dovela do pada cena i nenormalnog ubrzanja razvoja tehnologije.
U SFRJ su razvijani i računari i bili smo dobri u tome do kraja 70-ih, a onda je sve polako napušteno, jer zbog pada cena više nije bilo ekonomski isplativo raditi sopstveni razvoj baziran na uvoznim komponentama, jeftinije je bilo kupiti gotov računar.

A za vrednost firmi u Sloveniji i Hrvatskoj, nije za poređenje sa Srbijom, ipak se tamo malo manje kralo, a i neke koji su krali su osudili, pa čak i Sanadera, a kod nas?

---

@mjanjic - za Hrvatsku 100% znam da je situacija sa kradjom ista, ako ne i gora, HDZ - zovu "KraDe Z(s)e" posto je Hrvatska ipak imala vecu dostupnost stranim fondovima i prodala - odnosno dala u koncesiju maltene sve. Za Sloveniju nemam pojma.
Sto se tice cena - eno moja majka ima Gorenje ves masinu i masinu za susenje vesa, rernu i plocu - koje je kupila u prethodnih 10g, sve na globalnom trzistu - u Srbiji.

Nego da li se slazes da su firme morale biti likvidne da bi mogle da stvore dodatnu vrednost da bi se na kraju finansiralo sve sto je izgradjeno u to doba?

Postoji puno misljenja o tome sta nam je razlog propadanja, ko nam je kriv i sta se kad desavalo.
Naravno, i ja imam svoje misljenje, mozda tacno, a mozda pogresno.
Ne idem tako daleko, do kosovskog boja. Sto se dalje ide, to je irelevantnije. Za samo 10-15 godina moze svasta da se uradi, kozmeticki, privremeno ili trajno.
Ja cu p[oceti posle drugog svetskog rata. Drzava je bila razrusena (mada sta je uopste bilo tako razruseno, kad je bila nerazvijena). Radjene su greske, poput istrebljenja Nemaca sa ovih prostora, uglavno obrazovanog dela stanovnistva, te njegova zamena stanovnistvom iz nerazvijenih krajeva. Zelelo se da se stvori proletarijat, ali fabriku i tehnologiju ne moze da void neko ko nema ni osnovno obrazovanje u tom poravcu. No to je islo kako tako, zemlja je ipak industrijalizovana, malo se dobijalo od istoka, malo od zapada,... Visak ljudi je poslat na zapad da se snadje i smanji socijalni pritisak u zemlji. Sedamdesetih je pocelo da se ljulja, politicka ekonomija umesto ekonomske politike je prestala da deluje. Politika upada u monetarni system se sve vise koristila, Agrokomerc iz Kladuse je samo jedan mali slucaj. Kad je Srbiji nedostajalo novca za penzije, jednostavno je SDK dobio nalog da ih isplati, to su svakako za tadasnje politicare bile samo brojke na papiru. Sansa da se Jugoslavija okrene zapadu pre zemlja istocnog bloka je propustena. Prilika da se dodje do jefinih sredstava kojim je u tom momentu zapad obilovao, kao i iskoristavanje zelje zapada da pokaze istoku da bi zemlja koja im se pridruzi procvetala nije iskoristena. Izabran je populizam, raspad zemlje, sukobi i igre prestola.
Finansiranje ratova devedesetih, izbeglice, prekid dugotrajnih ekonomskih veza i sankcije su crpele sredstva iz ekonomije. Populisticka politika nije dozvoljavala otkaze zbog smanjenja proizvodnje / troskova, nego su ljudi virtualno drzani na poslu. Zemlja je bila puna ljudi koji su radili, a bili na "placenim", "prinudnim" odmorima, nisu primali plate godinama, muljalo se na sve strane, svercovalo, radilo na crno,... Neki su bili "posteni", trpeli, nadali se boljem, drugi su postali biznismeni, shvatili da je vreme da nadju vezu i stvaraju imperije.
Kao sto svako domacinstvo koje zapadne u krizu to ne oseti odmah, ni drzava nije htela da prizna da ubrzano propada. Svako domacinstvo ima neke zalihe novca, manje ili vece. Medjutim, ima i zalihe u vidu novog bojlera, masine za ves, televizora, pristojnih kola, fasade na kuci koja nije oronula,... Vremenom se sve to krpi, ne obnavlja, ne zamenjuje. Posle 10 godina smo dosli dotle da majstor vise ne moze da popravlja, vec stvari zakazuju. Tako je bilo I sa nasom privredom. Ne mozete vise proizvoditi na starim masinama, tehnologinama, u smanjenom obimu, pretovareni radnicima koji nemaju posla, i biti profitabilni. Traktor iz sedamdesetih, radjen po tehnologiji sezdesetih nije isto kao nov savremen traktor. Trosi vise vremena, rada i goriva po istoj povrsini, ali je ne obradi jednako kvalitetno. Tako je bilo i sa svim drugim pogonima, od secerana, do fabrika automobila.
Pocetak dvehiljaditih je doveo do promena. Milosevic je pao ne zato sto je bio los, vec zato sto nije uspeo u onome sto je naumio. Smenili su ga oni koji nisu imali zajednicko vidjenje. Odmah je doslo do sukoba izmedju protagonist nacinalizma i nastavka milosevicevog rata sa celim svetom, malo drugacijim sredstvima, i onih koji su hteli sve to da ostave iza nas, zrtvuju neke stvari radi brzeg razvoja. Opet je gubljeno vreme u talnim medjusobnim preotimanjima vlasti, koalicionim kompromisima, neefikasnosti. Mentalitet podanika koji se u Srbiji neguje zahteva da se gleda Vodja, a ne ideja ili dela. Ljudi su glasali za Kostunicu, Djindjica, Seslja, Draskovica, a da u stvari nisu ni znali sta oni zaista obecavaju, sta rade, koji je plan. Pocelo je ekspresno zaduzivanje drzave bez plana, rasprodaja propale privrede "bogatim" pojedincima u osiromasenom narodu. Stranci nisu imali interes da rizikuju ili investiraju u propale firme, nesigurnu drzavu, nejasno okruzenje. Nezadovoljstvo je vratilo nazad populiste na vlast, izvezbane u devedesetim, samo sad bez tereta sankcija, ratova.
Sada imamo situaciju da se drzava jos vise zaduzuje, cime se stvara privid ekonomskog preporoda, vrlo sporo se napreduje, sa obzirom na startnu poziciju, zivi se u konstantnom izbornom procesu. Vlada delimicno uspeva da iskoristi krizu na severu Afrike i Kinesku potrebu za ekspanzijom. Ljudi sve vise napustaju drzavu, pogotovo oni koji imaju neka znanja i vestine, ne videci tu buducnost za sebe.
Ovakva spirala ne moze jos dugo da traje, opasnost od pucanja je vrlo realna. Dalje zaduzivanje ce morati da stane, krediti ce stici na naplatu. Da li cemo onda predate strancima sve sto smo tim kreditima izgradili (puteve, zeleznicu) i jos mnogo sta pride?
Stranci nece doci u zemlju gde im zarada nije garantovana. Gde nemaju radnu snagu, bilo jeftinu, bilo strucnu. Mi cemo poceti polako da udemo u deficit sa obe vrste.
Mogu da napisem koje su dobre stvari koje ova vlast radi, koje su lose, ali moj stav prema njima se ne menja.

Pa, suprotno od tog sto si napisao. To je smanjivalo motivaciju za daljim razvojem. Kad si "sam sebi jedina konkurencija" tj. nemas konkurenciju, to te nikako nece motivisati da se usavrsavas.

---

Imao si razgranatu industriju unutar drzave, gde su razlicite fabrike/firme bile konkurencija jedni drugima, raspisivali su se konkursi i najbolje ponude su pobedjivale. A sa zatvorenim trzistem si stitio sopstvenu privredu da bi mogla da se razvija. Na spoljnje proizvode si imao carinu i imao si monetarnu politiku gde je drzava odredjivala vrednost dinara.

Mislis da je sad na "slobodnom" EU trzistu drugacije? Nemacka ima carinu na uvoz automobila hoces japanski ili koreanski auto nista bato ima da platis drzavi reket, ako hoces da uvozis bicikle iz Kine - carina je 50%, pa onda sve ostalo. A kad izvoze - onda recimo potpisu sporazum o slobodnom izvozu poljoprivrednih proizvoda sa Afrikom, pa subvencionisu svoju poljoprivredu, tako da umesto da dignu cenu uvezenim artiklima, spuste cenu svojim izvoznim artiklima, pa kilo luka iz Holandije, gde radnik ima platu 2000e bude jeftiniji nego u Africi, gde radnik radi za 2e i Afrika - kontinent Bogom dan da proizvodi hranu bar za sebe, sad zavisi od uvoza luka iz Holandije i piletine iz Nemacke :D. Sloboda bato :D

Ne kazem da je to bila u bilo kom pogledu savrsena drzava, kao i svud bilo je tu gomilu gresaka, najbolji primer kako je mozda trebalo da se nastavi sa razvojem Jugoslavije - je Kina, koja se sad iz totalnog komunizma, prakticno transformisala u kapitalisticku drzavu, i dalje grabi napred...

Bullshit.

Japan: https://eu.usatoday.com/story/...ree-trade-agreement/791125002/
Koreja: https://en.wikipedia.org/wiki/...uth_Korea_Free_Trade_Agreement
Kanada: http://ec.europa.eu/trade/policy/in-focus/ceta/

+ EU trziste je 28 zemalja + EFTA clanice, samo nekih tridesetak i kusur drzava i >500 miliona stanovnika.

Ma nije drugacije uopste, kakvi.

---

Pa i u SFRJ nije baš bilo neke velike konkurencije, jer i kad su 2 firme proizvodile isti proizvod, postojala je razlika u kvalitetu i ceni (npr. veš mašine Gorenje i Obod). A koliko je sve bilo super, ja se sećam negde 1986. ili 1987. godine nismo nigde mogli da nađemo Obod(in) zamrzivač, našao ujak koji je vozio kamion ko zna gde. Tek smo 15 godina kasnije saznali da su radnici robnih kuća kupili tu belu tehniku na veliko i prodavali od svoje kuće, samo većina naroda nije znala za to (još uvek mislili da je sistem pošten i da su svi pošteni).

Primer TAM-a i Zastave - te dve firme nisu imale dva kamiona koja su bila jedan drugom direktna konkurencija. To je zato što je privreda bila dirigovana i o svemu se odlučivalo iz jednog centra. Kako se ubrzavao razvoj tehnologije u svetu, naša privreda je počela da posustaje, jer dok ovi iz "centrale" nešto odluče, prođe tehnološka revolucija. Političarima se ni tada nije žurilo kao ni danas, za najviše 2-3 godine, a tada je bilo "za 5 do 10 godina".

---

Srbiji nedostaje svemirski program.