PASIVNA SOLARNA KUĆA (mit ili stvarnost ?!) - troškovi, materijali, iskustva,...

Ponovo se vraćam Suncu nasušnome, isčekujući proleće i pravo Sunce, ovde mislim na knjigu Lalovićevu. Zašto taj čovek nema pristojnu ulicu u Beogradu?

Često po netu nabasam na izdvojene članke uglavnom studenata Mašinskog fakulteta na temu primene pasivno-aktivno-solarnih koncepata, pa ću proveriti imaju li katedru za ovu oblast. I onaj o Galaksiji je jedan, a ovi noviji u priču uvode toplotne pumpe, niskoenergetsko grejanje...

Elem, ako objekat ima limeni krov, idealno je da se primeni nešto vrlo detaljno opisano na 117. strani u Lalovićeve biblije gde se pominje pionir u primeni tehnika solarnog grejanja Hari Tomason. Njegov koncept je jednostavan ... ali vi imate već limeni krov, dakle šta nedostaje? Staklo?

Nagib mog krova je mali, manji od 20 stepeni, pa i severna voda ulazi u priču. Naravno tu su vetrovi i ostale poteškoće. Jedna bi mogla da bude i taj mali ugao, jer bi voda ostajala na krovu kada se pumpa ugasi, ali mogla bi se dodavati? Upravo sam pronašao veliki broj njegovih patenata i poslednji je najzanimljiviji, ne koristi pumpu, čista gravitacija! Da se vratim na staklo, a zašto ne folija za plastenike, otporna je na grad, a mogla bi se zalepiti po trapeznom limu?

Ako se neko, bilo kakvim postom, ovde javi do kraja meseca, ne računam ELOIZU, obećavam da ću ovde okačiti "Nasušno sunce" u pdf-u...

Pogledajte detaljnije

https://patents.justia.com/patent/5103802

Dakle, niko...

dobre sam volje danas :) pa ponudu ostavljam do kraja meseca, za "Nasušno sunce"...

u međuvremenu je zanimljiv program ENERGY PLUS, koji je besplatan ali se čak koristi za naučne članke, evo jednog primera
https://www.researchgate.net/p...of_energy_performance/download

inače TRNSYS je kao još bolji...

Naišao sam i na utemeljenu priču o PCM materijalima koja me jasno usmerava na staru proverenu varijantu sa vazduhom i šljunkom koju je i ELOIZA, po projektu prof. Lalovića i arh. Lovrića, primenio. Reč je o doktoratu Nedžada Rudonje na Mašinskom fakultetu,
https://uvidok.rcub.bg.ac.rs/b...89/819/Doktorat.pdf?sequence=1

Evo odlične informativne i afirmativne master teze koja staklenik ističe kao najbolje rešenje za pasivnu (novo)gradnju!

https://www.ebd.lth.se/fileadm...lications/exjobb/16-12-web.pdf

Zanimljivo je poređenje brojki za Milan u odnosu npr. za Beograd, koji bi trebalo da imaju sličnu klimu, u članku iz 2002. A ima mnogo više korisnih informacija.

Ako ove Šveđane shvatimo ozbiljno onda mit u naslovu ove teme više nema šta da traži!

"...Ako ove Šveđane shvatimo ozbiljno onda mit u naslovu ove teme više nema šta da traži!"

@Drmaj_storija,

nisam ni sumnjao u solarnu energiju koja se može iskoristiti za grejanje kuće, nego je kod nas u Srbiji tj. ex. SFRJ osnovni problem da cela kuća MORA BITI ŠTO PRE KOMPLETIRANA sa staklenikom i ventilatorima da bi funkcionisala kao prava solarna pasivna kuća a to retko ko može da priušti tj. zna se da svako ko počne sa gradnjom obične kuće najbitnije je da se kuća što pre pokrije sa crepovima i osposobi soba, a ostalo prema finansijskim mogućnostima na znatno duži vremenski rok.

Staklenik je najskuplji deo i za njega je potrebno uložiti ne baš malu sumu od najmanje 15% od ukupne cene dosad uloženog u gradnju kuće počev od temelja pa do krova..... i zato sam u temi postavio "Mit ili stvarnost...." prema finansijskim mogućnostima koje ne može baš svako da priušti.


_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 12.03.2022. u 07:32 GMT+1]}

U vezi fazno promenljivih materijala (PCM).....

Odlična literatura!

Ipak, meni se čini da je to previše zahtevno i skupo za realizaciju. Pominjao sam da je uglasima bio parafin iz Belorusije, a Glauberovu so još nisam pronašao gde i pošto bih je kupio kod nas. U onom doktoratu mašinca Nedžada stoji da se poboljšanja baš za parafinski bafer prave orebravanjem samog bafera. Trajnost tih materijala je upitna itd.

Za ovaj BASF proizvod mogu da pretpostavim cenu...

Inače baš sam danas završio poslednji arhitektonski projekat dvojne pasivne kuće i prilično sam zadovoljan kako je ispalo! Pošto je u mojoj prvoj skici istočna strana bila bez prozora prosto sam "zalepio" identičan objekat u ogledalskoj simetriji, uz manje izmene. Razmatrao sam i 3 povezana objekta, ali se srednji žrtvuje previše...

Konačno sam iskopao članak Balkoma i ekipe, ali bez jasnog odgovora na ono pitanje što ga je još Lalović u Suncu pominjao (o 40% toplote koja se negde gubi), kažu možda je otišlo u zemlju !?, čudno je da to nisu izmerili merenjem temperature same zemlje...a jedan članak mi izmiče tj. mora da se plati :(

Veoma mi je žao što staklenik toliko košta iako mi 15% deluje previše. Sa druge strane, ako je Lalović pominjao da je pasivna kuća skuplja samo 20% od iste takve ali obične onda mi nije logično da je podzemna akumulacija samo onih 5%, očekivao sam da je više. Po projektu kuće "Naš stan" staklenik na Veneri beše od drvenog rama, sa duplim flot staklima? E sad, ako izgradnja stakleika vraća uloženo kroz štednju onda mu to dođe više investicija?

Pitanje je i da li se 15% računa u odnosu na grube radove što mi je logično, a zidanje i stavljanje pod krov ni danas, u samogradnji, nije preskupo...

U projektu moje solo pasivne kuće je staklenik, između zapadnog i istočnog zida (kao kod Balkoma), celom širinom kuće dakle 11m. Po visini, zavisno da li je pod nagibom ili je vertikalan, nije manje od 5 metara. Sa jedne strane potrebno je maksimizovati površinu stakla, a konstrukcija mora biti čvrsta. Dakle, iako nisam građevinac, ne pada mi na pamet ništa bolje od ZP profila kojima se inače rade i manje verande. Popreko ukrućenje može i od običnih bravarskih kutija. Termoizolacija spolja se podrazumeva, možda purpena unutra, rupe se izbuše na dnu zbog oticanja kondenza. I staklo, obično duplo nikako lowE, i rad. Još nisam računao cenu mog staklenika...Aluminijum je sigurno skuplji...

"......Dakle, iako nisam građevinac, ne pada mi na pamet ništa bolje od ZP profila kojima se inače rade i manje verande. Popreko ukrućenje može i od običnih bravarskih kutija. Termoizolacija spolja se podrazumeva, možda purpena unutra, rupe se izbuše na dnu zbog oticanja kondenza. I staklo, obično duplo nikako lowE, i rad. Još nisam računao cenu mog staklenika...Aluminijum je sigurno skuplji..."

@Drmaj_storija

Što je tiče ZP profila, prema projektu za staklenik i nije uopšte predviđen metalni profil nego drveni nosivi ram od jelovine (ili borovine).

PS

Upload-ovao sam gore u vezi PCM od Stanislava Kurajice na našem srbskom jeziku.

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 14.03.2022. u 04:36 GMT+1]}

Mislim da treba da zaboravite na Lolovića i svu literaturu koja nije iz ovog milenijuma.
Ne možete da posmatrate kolilko je nešto koštalo pre 50 godina i sada. Danas su solarni paneli od 10KW oko 5% koštanja kuće, a u Lalovićevo vreme je to iznosilo 800% koštanja kuće. Mogao si tada da napraviš 8 kuća za cenu solarnih panela, a sada koštaju kao krov na kući.
Kada bih birao da li treba da uložim 10.000€ u staklenik za grejanje kuće ili u sistem solarnih panela, sigurno bih izabrao ovo drugo.

E sad nemam kud, stiže nam "Nasušno sunce" i ovde na forum :)

Sve je stvar izbora, a dobro je da ga imamo! Svakako je dobro što su paneli sada pristupačniji, to osnažuje priču o korišćenju sunčeve energije. Uostalom na ovoj temi se diskutuje u vezi pasivne gradnje, a aktivna koja podrazumeva solarne kolektore i panele je nadgradnja. Kao što je jasno iz mojih stavova, neću se slepo držati koncepta pasivne gradnje pa da ni ventilator ne postavim da uteruje vazduh u pod. U mom konceptu objekta samo je jedan kombinovani centralni bojler, sa jednom donjom spiralom i električnim grejačem, a pogađate šta će biti povezano na spiralu. Slično će biti i kada na red dođu solarni paneli. Ako bih bio ograničen krovom onda bih dobro morao da preračunam čemu dati prednost, ne bih apriori računao na panele. Lalović je bio fizičar i u njegovoj knjizi je fizika primenjena na porodičnu kuću, između ostalog. Tu fiziku, nažalost, velika većina arhitekata ne zna. Proverite da li se na nekom fakultetu ili institut danas izučava pasivna gradnja...

Takođe, iako nema direktne veze sa ovom pričom, je afirmacija superizolovanih kuća, pa npr. montažne kuće dobijaju prednost nad zidanim samo zato što imaju bolju TI. Ako je to najvažnije u komforu života u takvoj kući, hvala lepo ne bih dalje da polemišem. Ja živim u zidanoj kući i nameravam da zidam ponovo, ovog puta pasivnu solarnu kuću. Ako sam limitiran budžetom, a ko nije, onda ću radije negde prištedeti na materijalima enterijera npr., a neću žaliti što nisam uradio podzemnu akumulaciju. Nisam još pronašao ozbiljnu litaruturu koja opovrgava da je sunspace, greenhouse, staklenik ili kako god ga nazvali lošije rešenje od Trombovog zida ili direktnog dotoka s velikim južnim prozorima, naprotiv. Pitanje je kako taj prostor oplemeniti, a bašta je sigurno lepše rešenjeood panela na krovu. Takođe, koliki je životni vek panela i da li će uvek biti jeftini? Imam panele iz osamdesetih kojima sam merio karakteristike, još rade i posle 35 godina, ali slabije oko 60 posto. To su AEG nemački paneli, a možete misliti kakav je kvalitet današnjih kineskih. Kada već pričam o panelima, voleo bih da se uskoro uverim da li je Tomasonov koncept u nečemu loš pa da krov ipak iskoristim za panele. Ali ovde je važno primetiti da je planiranje neophodno odmah. Kasno će biti ako vam je južni krov blagog nagiba, a vama treba i za Tomasona i za panele veći nagib. Paneli se mogu uzdići, ali onda morate da znate da vam je potrebna jača krovna građa da izdrži toliku masu, i panela i nosača. Zato postoji mnogo jednostavnije rešenje, a to je spuštanje panela na zemlju, pa i njihovo zakretanje...

Meni Tomason i dalje igra u kontekstu bazena unutar staklenika, a ako i zafali malo toplote za grejanje bazena setiću se da povežem i neki panel...

Ovde je zanimljivije diskutovati na temu vazduh vs. voda vs. PCM za podzemnu akumulaciju, u realnim uslovima, za nas koji sada planiramo i za one koji će ovu temu čitati za 10 godina. Ako tada PCM bude pristupačniji sigurno da neće imati dilemu. Znam da postoji građevinska opeka koja u sebi sadrži PCM, ali koliko košta. Čak je i siporeks preskup, neopravdano, i sve je to stvar tržišta tj. monopola. Po toj logici je bolje platiti za taj PCM blok ili punioc.

E sad, u Lalovićevo vreme su bile aktuelne TM TozaMarković tavanice, posle Avramenka, a pre fert gredica i punioca. Tadašnja ekipa arhitekata okupjena u firmi "Naš stan" inspirisana Lalovićevim idejama i proračunima, osmislila je da se topao vazduh iz staklenika vodi kroz AB ploču ili zid. Ako ne vodite vazduh od 500 stepeni šta loše može da bude u toj koncepciji? Da li je zdravije imati podno grejanje na spratu ili možda jeftinije?

ELOIZA se mnogo potrudio i još se trudi da izloži svoja znanja kao vlasnika jedne, nažalost nedovršene, pasivne kuće iz tog vremena. Mene je tema privukla i zbog ideje da ponovo zidam, ali je i inače vrlo zanimljiva. Da li su današnje kuće lepše, pametnije? Da li ste pratili kako se gradi novogradnja, ja Boga mi jesam. Stavi 10cm stiropora i razvuče akril i u oglas, a "ovce" gledaju u instalirane baterije u kupatilu, laminat koji liči na parket, sertifikat o energetskoj efikasnosti i trk u banku po pare! Kada sam majstore par puta pitao, a zašto tako, samo su odmahnuli rukom, kažu brže je...

Da li je zdravo da se živi npr. u soliteru na Novom Beogradu, u ful betonu sa svih strana, makar imali i CG da se šetkate goli kroz stan? Da li znate koliko urana i torijuma ima u tom betonu koji vas okružuje, kakva je relativna vlažnost u takvom stanu i koliko ćete plaćati grejanje za godinu dve kada energija i u Srbiji poskupo bar duplo? Radije bih birao pećinu, kao preteču pasivne gradnje, nego što bih živeo u takvom stanu!

Hvala što ste se javili, u ime svih koji će tek čitati ovu temu. I pročitajte "Nasušno sunce" ako već niste :)

"Ponovo se vraćam Suncu nasušnome, isčekujući proleće i pravo Sunce, ovde mislim na knjigu Lalovićevu. Zašto taj čovek nema pristojnu ulicu u Beogradu?"

Zato što su Branko Lalović zajedno sa njegovim kolegama Vladimirom i Nadom Ajdačićem brinuli o svom narodu u SR Srbiji za razliku od globalnog poretka, i zato su svi bili kao tadašnji vrhunski stručnjaci za nuklearnu energiju prinudno prevremeno penzionisani i izbačeni iz Instituta u Vinči.

".....Da se vratim na staklo, a zašto ne folija za plastenike, otporna je na grad, a mogla bi se zalepiti po trapeznom limu?

A šta ako padne sneg i gomila se na foliji?

"....Kao što je jasno iz mojih stavova, neću se slepo držati koncepta pasivne gradnje pa da ni ventilator ne postavim da uteruje vazduh u pod......"

Drveni nosač za staklenik je NAMERNO izabran zbog manje temperaturne provodljivosti u odnosu na čist metal da se ne bi uzalud gubila toplota preko noći......


"....Lalović je bio fizičar i u njegovoj knjizi je fizika primenjena na porodičnu kuću, između ostalog. Tu fiziku, nažalost, velika većina arhitekata ne zna. Proverite da li se na nekom fakultetu ili institut danas izučava pasivna gradnja..."

Lalović je u ono vreme bio jedan od najboljih stručnjaka u svetu za solarnu energiju.

"......Proverite da li se na nekom fakultetu ili institut danas izučava pasivna gradnja..."

Nije im u interesu sve veća energetska nezaviznost od sistema.

"....Takođe, iako nema direktne veze sa ovom pričom, je afirmacija superizolovanih kuća, pa npr. montažne kuće dobijaju prednost nad zidanim samo zato što imaju bolju TI....."

Mana tih montažnih kuća je što nemaju masivnost radi bolje termoakumulacije toplote tj. mnogo brže se hladi unutra ako nema priliva sunčeve energije.

"E sad, u Lalovićevo vreme su bile aktuelne TM TozaMarković tavanice, posle Avramenka, a pre fert gredica i punioca. Tadašnja ekipa arhitekata okupjena u firmi "Naš stan" inspirisana Lalovićevim idejama i proračunima, osmislila je da se topao vazduh iz staklenika vodi kroz AB ploču ili zid. Ako ne vodite vazduh od 500 stepeni šta loše može da bude u toj koncepciji? Da li je zdravije imati podno grejanje na spratu ili možda jeftinije?...."

To u vezi sprovođenja vazduha kroz AB ploču je bila ideja Branka Lalovića iz knjige NASUŠNO SUNCE sa nadom da proizvođači građevinskih materijala osmisli i proizvede ali na žalost nije realizovano usled nezainteresovanosti za solarnu energiju uopšte, a inače prema projektu se topao vazduh iz staklenika sprovodi kroz dobro termoizolovane limene kanale i prisilnim putem preko centrifugalnog ventilatora usisava iz staklenika i potiskuje prema betonskim zidovima i podnom akumulatoru i ohlađeni vazduh donjim putem ulazi u staklenik gde se ponovo zagreva uz pomoć dnevnog Sunca...... i tako u krug.

"....Kada sam majstore par puta pitao, a zašto tako, samo su odmahnuli rukom, kažu brže je..."

Što je brže to je i kuso......

"....Radije bih birao pećinu, kao preteču pasivne gradnje, nego što bih živeo u takvom stanu!..."

Da sam znao za Veljka Milkovića sigurno bih se opredelio za poluukopan objekt ali sam na moje direktno pitanje Veljku koliko bi koštala ta gotova zemunica, njegov odgovor je bio:"Oko sto hiljada maraka". To je bio razlog za odustajanje od zemunica bez krova i skoro bez termoizolacije.

".....I pročitajte "Nasušno sunce" ako već niste...."

Znam ga napamet jer sam ga pročitao i proučavao najmanje 30 puta..... i ne znam na šta ste hteli skrenuti pažnju?

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 14.03.2022. u 12:52 GMT+1]}

ELOIZA svakako nisam mislio na vas, što se NASUŠNOG SUNCA tiče :)

Kolega COMPONENT se javio sa pozitivnom kritikom vaše, a od skora i moje, ideje koja podržava gradnju pasivne kuće. Mislio sam na njega i sve ostale koji će, nadam se uskoro, imati prilike da je pročitaju. Ograničen sam prostorom pa ću videti da li je praktičnije poslati puno fajlova ili okačiti celu knjigu na google drive pa da se skida ili nešto treće.

Za sve "primedbe" koje ste ostavili na moj poslednji post, odgovoriću vam bez citiranja.

Svakako je metal bolji provodnik od drveta, ali ni drvo nije baš izolator. Verovatno je nemoguće izolovati potpuno metal, bravarsku kutiju, da bi se napravio termo prekid i prema staklu. Ali uz TI po spoljnoj strani sva toplota ostaje zarobljena ili u šupljini ZP profila tj. vazduhu ili se vraća u staklenik ako se otvori rupa na vrhu i dnu profila za isticanje tj. cirkulaciju tog vazduha. Ukupna količina tog vazduha je relativno mala, a temperatura zarobljenog vazduha sigurno nije prevelika da bi ukupna količina potencijalno izgubljene toplote bila značajna. Verovatno i samo drvo trebalo bi TI spolja što je veći problem zbog truljenja pa vam je po projektu verovatno predviđena zaštita farbanjem. Metal može da kondenzuje i propadne, ali sam zato planirao rupice pri dnu da sva voda od kondenzacije ima gde da izađe. Aluminijum je bolji, ali skuplji, verovatno većih profila jer je manje čvrst, pa je problem zavarivanje... Svi savetuju vertikalan južni zid staklenika. Znam da je kosi lepši izgledom, bolji prinos sunca ima (pod 68 stepeni), ali je veći rizik od curenja kada voda zastane na horizontalnim prečkama, zahtevniji je rad, teže je izvesti termo zaslone. E sad da li bi naružili Veneru vertikalnim južnim zidom staklenika vi najbolje znate...

Za Tomasona me zanima da li mu je koncept dobar. Nisam mu našao mane, ali se ne može porediti sa Balkomom jer je slabo dokumentovan. Voda bi se prljala pa bi se filtrirala, ako bi išla u bazen za kupanje. Za grejanje u sistemu radijatora bi se menjala povremeno, opet zbog prljanja. Harijeva ideja je bila da uvek cirkuliše ista voda i da grejanje bude posredno preko šljunka i vazduha koji okružuju metalnu posudu koja je pod zemljom, kao rezervoar vode koja topla stiže s južnog krova. Ako na limeni krov pod pristojnim nagibom, a on mora biti bar 10 stepeni, koji je u obliku trapeza zategnemo foliju za plastenik sa "nosačima" na manjem razmaku onda mi izgleda primamljiva ideja jednostruke ili dvostruke folije za plastenik koja je otporna i na grad (ima ih raznih i nisu skupe kao staklo), umesto duplog stakla kao što je radio Hari. Alternativa je i kristal folija, leksan. Sve su to "klizavi" materijali kao i staklo pa valjda ne bi bio problem sa snegom, osim ako je nagib premali.

Lalović je imao ideje ispred svog vremena. Velika je stvar što se našlo par arhitekata i tada da realizuju njegove ideje. Industrija je bila inertna i pregazilo je vreme. Setih se da je puno "start up" programa danas koji ideju brzo realizuju, npr. crep i blok od reciklirane plastike... Svojevremeno je Taromont iz Ostružnice pokušao da pokrene proizvodnju punioca za AB ploče od stiropora, propali su zbog drugih stvari... Ova priča o pasivnoj gradnji bi u ozbiljnoj državi morala da se omasovi, gde god je moguće u smislu orjentacije placa, pospešujući domaću građevinsku industriju, dajući povoljne kredite. Ali, avaj, ovde se favorizuje YTONG kao ultimativno rešenje, montažne kuće se daju na kredit, zidane ne...

Ne pada mi na pamet kako bi se solarno podno grejanje moglo sprovesti potpuno uniformno, ujednačeno po površini, za sprat tj. AB ploču. Punioci bi se mogli koristiti za protok vazduha, tačnije mnogo alu cevi za aspiratore, manjeg prečnika cenim 50mm, koje se bi ni TI. Sad je pitanje kako napraviti sabirnike jer ako treba 20 redova punioca za provlačenje to će sabirnik od koga se račva na puno punioca biti prilično glomazan. Čim stignem proračunaću. Elem, ako hoćemo uniformno grejanje morali bi se svi punioci upotrebiti za kanalisanje...






_{[Ovu poruku je menjao Drmaj_storija dana 14.03.2022. u 15:50 GMT+1]}

Naravno, propustio sam priliku da pomenem da distribucija toplog vazduha nije baš trivijalna. I Lalović je, verovatno, računao da je logično da se deo toplog vazduha isporuči i spratu kada tuda kanali inače prolaze. Ovo je posebno izraženo kod dvospratnih staklenika koji kanalima prihvataju najtopliji vazduh sa vrha staklenika, usisavajući ga ventilatorima. Ako bi se takav vazduh iz sabirnika delio na veći broj alu cevki, a koje prolaze kroz šupljine punioca, prvo bi taj sabirnik verovatno morao biti smešten ili unutar staklenika ili unutar objekta u visini druge AB ploče. Na drugom kraju bi se slično morao naći drugi sabirnik da sabere vazduh iz istih alu cevi, a negde na njegovoj verikali bi bio namešten i ventilator, verovatno je jedan dovoljan za jednu granu.

Pitanje je sada razmene toplote! Da li bi cevi grejale okolni vazduh unutar punioca samo kondukcijom, a on kasnije podižući se grejao beton iznad sebe sve do pločica/laminata ili je čak neophodno izbušiti cevke da se zagrevanje pospeši i konvekcijom? Ovo dimenzionisanje se mora pretpostaviti, jer kada se ploča izlije nema popravki. Zato je važno dobro dihtovanje cevi, ako nisu iz komada, u oglasima sam video da su najduže od 3m, posebno ako se ne perforiraju. Važno je i kada se kači luster da se cev ne probuši, a verovatno bi imalo smisla da se plafon u prizemlju presvuče makar ukrasnim stiroporom...Glavni deo protoka, sada već malo hladnijeg vazduha, silazio bi u podzemlje, pa u krug.

Na stranu što bi bilo idealno da grejanje sprata možete da isključite, ako vam nije potrebno, sa vodom je to lako izvesti, ali kako sa vazduhom, ventilima u sabirniku? Morao bi postojati bajpas da se preskoči grejanje gornje AB ploče...

Takođe je važno proceniti i kašnjenje u grejanju. Ako su na spratu spavaće sobe, koje mogu biti i radne-dečje, onda bi grejanje bilo potrebno tokom celog dana, a posebno uveče. Beton nad puniocima je 6cm, a dodatna košuljica 4cm, pa nam je ukupna debljina maksimalno 11cm računajući i pločice...

Evo slučajno pronađoh ovo,

http://mas-promet.co.rs/stovar...a/lake-tavanice-novo/4794/3034

pošto je u pitanju plastika-izolator pitanje je kako bi se toplota prenela na beton koji je s gornje strane plastike, a bočno prema kanalicama je jedino direktan kontakt da nije plastika. Svakako bi onda imalo smisla da topao vazduh prolazi direktno kroz kanal koji pravi punioc. Dobro je što je šupljina većeg preseka nego kod standardnih punioca gde bi bilo potrebno mnogo više alu cevi ili bi se vazduh puštao direktno kroz punioce bez cevi?

Sa donje strane ploče se verovatno šrafe gips ploče kao tavanica?

Inače u mom objektu bih od ulaznog kanala iz staklenika umesto po istoj visini oko 5m od poda, u cilju podnog grejanja sprata, morao da spustim kanalima topao vazduh na nivo ploče (oko 2.5m od poda), tu uvedem vazduh u punioce pa na drugom kraju spuštam niz zid do podzemlja...

Pogledao sam ELOIZA onaj srbski članak o PCM, za pristupanje podzemlju u cilju periodične zamene celokupnog PCM materijala, pominjano je 5 godina za Glauberovu so, morala bi se ostaviti neka šupljina ili čak manji podrum! Ovo verovatno nije slučaj u vašoj Veneri kada je reč o betonskim blokovima koji se greju vazduhom? I sami ste savetovali pouzdanost vazdušnog prenosa toplote...

Sa druge strane, ako bi se gradilo blokom-ciglom koji je dopiran PCM materijalom, ili gips pločama, kako bi se ti materijali menjali kada se PCM istroši?

A da li bi Tomasonovo vodeno krovno grejanje moglo umesto u veliki rezervoar moglo vodu da sprovede u cevi za podno grejanje? Verovatno bi bio potreban neki bafer jer je zapremina cevi premala, a verovatno se i ne postavljaju gušće od 10cm razmaka...

Voleo bih diskusiju da usmerim na Tomasonovo rešenje. Pominjao sam i njegove patente, verujem da je voda ipak najbolji kompromis između vazduha i PCM samo je potrebno pronaći najpouzdaniji sistem za vodeno grejanje suncem...

U baferu sa solarnim izmenjivačem bi mesto našli i solarni kolektori pa je južna voda krova postala tesna za sve potencijalne koristi :)

Valja sada obećanje ispuniti :)

ukupno ima oko 40MB, na oko 135 strana, sve u pdf-u.

Moguće je da ću ovde u serijama podići sve, ali ću probati da iskopam i onaj adobe destiler kojim se spajaju fajlovi u jedan pdf, pa da izokrenem strane i u jednom fajlu ih učinim čitljivijim baš kao knjiga.

Za početak tu je naslov!

Sam Lalović je svoju knjigu smatrao kompletnom zajedno sa grafički detaljnijim opisom pojedinih solarnih kuća toga vremena,

https://www.scribd.com/doc/268...C4%86E-Branko-Lalovi%C4%87-pdf

a skenovi "Nasušnog sunca" stižu u partijama ...

idemo dalje...