Drmaj_storija
Član broj: 340738 Poruke: 128 *.dynamic.a1.rs.
|
E sad nemam kud, stiže nam "Nasušno sunce" i ovde na forum :)
Sve je stvar izbora, a dobro je da ga imamo! Svakako je dobro što su paneli sada pristupačniji, to osnažuje priču o korišćenju sunčeve energije. Uostalom na ovoj temi se diskutuje u vezi pasivne gradnje, a aktivna koja podrazumeva solarne kolektore i panele je nadgradnja. Kao što je jasno iz mojih stavova, neću se slepo držati koncepta pasivne gradnje pa da ni ventilator ne postavim da uteruje vazduh u pod. U mom konceptu objekta samo je jedan kombinovani centralni bojler, sa jednom donjom spiralom i električnim grejačem, a pogađate šta će biti povezano na spiralu. Slično će biti i kada na red dođu solarni paneli. Ako bih bio ograničen krovom onda bih dobro morao da preračunam čemu dati prednost, ne bih apriori računao na panele. Lalović je bio fizičar i u njegovoj knjizi je fizika primenjena na porodičnu kuću, između ostalog. Tu fiziku, nažalost, velika većina arhitekata ne zna. Proverite da li se na nekom fakultetu ili institut danas izučava pasivna gradnja...
Takođe, iako nema direktne veze sa ovom pričom, je afirmacija superizolovanih kuća, pa npr. montažne kuće dobijaju prednost nad zidanim samo zato što imaju bolju TI. Ako je to najvažnije u komforu života u takvoj kući, hvala lepo ne bih dalje da polemišem. Ja živim u zidanoj kući i nameravam da zidam ponovo, ovog puta pasivnu solarnu kuću. Ako sam limitiran budžetom, a ko nije, onda ću radije negde prištedeti na materijalima enterijera npr., a neću žaliti što nisam uradio podzemnu akumulaciju. Nisam još pronašao ozbiljnu litaruturu koja opovrgava da je sunspace, greenhouse, staklenik ili kako god ga nazvali lošije rešenje od Trombovog zida ili direktnog dotoka s velikim južnim prozorima, naprotiv. Pitanje je kako taj prostor oplemeniti, a bašta je sigurno lepše rešenjeood panela na krovu. Takođe, koliki je životni vek panela i da li će uvek biti jeftini? Imam panele iz osamdesetih kojima sam merio karakteristike, još rade i posle 35 godina, ali slabije oko 60 posto. To su AEG nemački paneli, a možete misliti kakav je kvalitet današnjih kineskih. Kada već pričam o panelima, voleo bih da se uskoro uverim da li je Tomasonov koncept u nečemu loš pa da krov ipak iskoristim za panele. Ali ovde je važno primetiti da je planiranje neophodno odmah. Kasno će biti ako vam je južni krov blagog nagiba, a vama treba i za Tomasona i za panele veći nagib. Paneli se mogu uzdići, ali onda morate da znate da vam je potrebna jača krovna građa da izdrži toliku masu, i panela i nosača. Zato postoji mnogo jednostavnije rešenje, a to je spuštanje panela na zemlju, pa i njihovo zakretanje...
Meni Tomason i dalje igra u kontekstu bazena unutar staklenika, a ako i zafali malo toplote za grejanje bazena setiću se da povežem i neki panel...
Ovde je zanimljivije diskutovati na temu vazduh vs. voda vs. PCM za podzemnu akumulaciju, u realnim uslovima, za nas koji sada planiramo i za one koji će ovu temu čitati za 10 godina. Ako tada PCM bude pristupačniji sigurno da neće imati dilemu. Znam da postoji građevinska opeka koja u sebi sadrži PCM, ali koliko košta. Čak je i siporeks preskup, neopravdano, i sve je to stvar tržišta tj. monopola. Po toj logici je bolje platiti za taj PCM blok ili punioc.
E sad, u Lalovićevo vreme su bile aktuelne TM TozaMarković tavanice, posle Avramenka, a pre fert gredica i punioca. Tadašnja ekipa arhitekata okupjena u firmi "Naš stan" inspirisana Lalovićevim idejama i proračunima, osmislila je da se topao vazduh iz staklenika vodi kroz AB ploču ili zid. Ako ne vodite vazduh od 500 stepeni šta loše može da bude u toj koncepciji? Da li je zdravije imati podno grejanje na spratu ili možda jeftinije?
ELOIZA se mnogo potrudio i još se trudi da izloži svoja znanja kao vlasnika jedne, nažalost nedovršene, pasivne kuće iz tog vremena. Mene je tema privukla i zbog ideje da ponovo zidam, ali je i inače vrlo zanimljiva. Da li su današnje kuće lepše, pametnije? Da li ste pratili kako se gradi novogradnja, ja Boga mi jesam. Stavi 10cm stiropora i razvuče akril i u oglas, a "ovce" gledaju u instalirane baterije u kupatilu, laminat koji liči na parket, sertifikat o energetskoj efikasnosti i trk u banku po pare! Kada sam majstore par puta pitao, a zašto tako, samo su odmahnuli rukom, kažu brže je...
Da li je zdravo da se živi npr. u soliteru na Novom Beogradu, u ful betonu sa svih strana, makar imali i CG da se šetkate goli kroz stan? Da li znate koliko urana i torijuma ima u tom betonu koji vas okružuje, kakva je relativna vlažnost u takvom stanu i koliko ćete plaćati grejanje za godinu dve kada energija i u Srbiji poskupo bar duplo? Radije bih birao pećinu, kao preteču pasivne gradnje, nego što bih živeo u takvom stanu!
Hvala što ste se javili, u ime svih koji će tek čitati ovu temu. I pročitajte "Nasušno sunce" ako već niste :)
|