Citat:
pisac:
Kontinuitet je nekada bio linearna promena jezika od jednog do drugog kraja teritorije, ovo sada je podela na prilično jasne grupe sa vrlo mutnim granicama. Sada postoje tri grupe: Bugarsko/Makedonski, Srpsko/Hrvatsko/Bosansko/blabla, Slovenački. Slovenački je zapravo gomila vrlo različitih dijalekata koji su probali da unifikuju u nešto prihvatljivo za sve na toj nekoj teritoriji.
Da, mada i tu imas neke grupe izmedju. Recimo, lokalni dijalekti u Pirotu, Vranju i Leskovcu mnogo vise lice na taj bugarsko-makedonski jezik nego na standardni srpski. A kako se udaljavas od juga ka severu, to se i jezik postepeno menja. U Sumadiji se koriste svega 3-4 padeza. Tek od Valjeva severno jezik lici na standardni. Slicno tome, kajkavski hrvatski i slovenacki su veoma bliski jedan drugom, a u Medjimurju ljudi pricaju jednim jezikom koji je neka kombinacija ta dva. Dalmatinci su čakavci i oduvek su govorili ikavicom, dok na mnogim njihovim ostrvima lokalni jezik ima ogromne primese italijanskog.
Slicna, ako ne i gora situacija je bila u Italiji. Ne znam koliko ti je poznato, ali ono sto mi danas zovemo italijanskim jezikom je zapravo fiorentinsko narecje koje je u XIX veku kralj Vittorio Emanuele II ukazom proglasio standardnim italijanskim jezikom. To je bio logican izbor u tom trenutku, jer je Firenca bila prva prestonica ujedinjene Italije (kasnije je to izmesteno u Rim). Do njegovog vremena Italija nije ni postojala u tom obliku, vec su je cinile mnoge nezavisne drzavice i u svakoj su ljudi govorili nekom lokalnom varijantom, a ovi u Milanu i Parmi nisu mogli da razumeju nijednu rec Napolitanaca i obrnuto. To je cak i danas slucaj, kada ljudi iz Napulja krenu da pricaju svojim narecjem. :-)
Citat:
Ranije su se razlike u dijalektu vremenom povećavale ukoliko postoji geografska prepreka ljudskoj komunikaciji: Znači neki veliki planinski venac pod snegom, i slično. To je moglo tada u prošlosti da utiče na eventualno postepeno formiranje dovoljnih razlika da bi već moglo ličiti na zaseban jezik. Sada se razlike u dijalektu nameću isključivo medijima i školstvom, u okvirima granica svoje moći/vlasti odnosno zauzete teritorije. Znači ovo je period kada se nacija i jezik formira i održava uticajem na svest, a ne prirodnim procesom razdvojenosti i spontanom promenom kulture.
U to staro vreme jezik su sirili trgovci i popovi. Trgovci da bi ljudima uspesno prodali robu, a popovi da bi ljudima uspesno prodali maglu.
Re: Srpski jezik bez infinitiva?
Registrovani: 2 ( Ivan Dimkovic, bojanum )
