Zavisnost od interneta

damirh: Internet to sve olaksava, samo se mozda nekom desi da taj cilj zaboravi na putu do njega....

Kad korišćenje kompjutera postane porodični problem
Zbog zavisnosti od interneta pomoć zatražilo 200 ljudi

BEOGRAD - Razvoj internet mreže u Srbiji doveo je i do stvaranja kompjuterskih zavisnika i do sada je više od 200 ljudi u Beogradu zatražilo pomoć savetovališta „Entera“, ali je to samo vrh ledenog brega, pošto se broj zavisnika svakodnevno povećava.

- Svi mogu da se navuku, što pokazuje slučaj gospođe stare 63 godine. Udovica, koja je došla iz inostranstva, nedeljama je sedela ispred računara i četovala s prijateljima na netu. Nije izlazila iz stana, pa su komšije pozvale policiju, misleći da je umrla - priča za „Blic“ Milan Radovanović, terapeut „Entere“. On kaže da je registrovanje zavisnosti od interneta kod nas u povoju, dok se u svetu smatra za bolest još od 1996. godine.
- Najveća zavisnost je od igrica i među njima bih izdvojio „World of Warcraft“. Takve igrice su dovedene do savršenstva, na svaka dva meseca izlaze dopune, prave se likovi na koje ljudi mogu da projektuju svoje osobine - objašnjava Radovanović.
On navodi primer momka koji je hteo da izvrši samoubistvo skokom sa Brankovog mosta jer su mu roditelji zabranili da igra tu igricu.
- Napustio je školu i nije izlazio iz stana. Više nije komunicirao ni sa roditeljima, i na kraju je praktično pokušao da izvrši samoubistvo kada su oni odlučili da tome stanu na put - kaže terapeut.
Na konstataciju da danas veliki broj ljudi provodi dnevno sate i sate ispred kompjutera, Radovanović ističe da vreme nije jedini kriterijum prema kome se određuje da li neko boluje od zavisnosti.
- Ako bismo samo vremenski gledali, to bi bilo oko šest sati dnevno, ali slobodnog vremena. Ako neko radi osam sati dnevno i spava šest do osam sati, to znači da sve ostalo vreme provodi ispred kompjutera, i to je adikcija. Rezultat toga su fizičke, psihičke, socijalne i porodične posledice - naglašava Radovanović.
Sličnog je mišljenja neuropsihijatar Tanja Raičević iz Bolnice za lečenje zavisnosti u Drajzerovoj ulici.
- Takvo ponašanje remeti sve stilove života - socijalni, emotivni, poslovni i društveni. Zavisnost od interneta je kao i zavisnosti od alkohola i droge - kaže Raičevićeva za „Blic“.
Stručnjaci ističu da postoje podtipovi internet zavisnosti.
- Kod muškaraca najčešće postoji zavisnost od porno-sajtova, kockanja i internet klađenja, dok je kod žena izražena strast ka četovanju i net kupovina - navodi doktorka.
Terapeut Radovanović navodi da se mladi navlače i na upoznavanje preko interneta koje ide preko sajtova Fejsbuk (Facebook) i Majspejs (Myspace).
- Ljudi su oduševljeni tom idejom, i oni polako postaju zavisnici od uspostavljanja prijateljskih veza putem neta - kaže on.
Radovanović ističe da kod lečenja kompjuterskih zavisnika, za razliku od svih ostalih zavisnika, nije moguće potpuno isključiti dodir pacijenata sa izvorom zavisnosti.
- U današnje vreme, kada je kompjuter neophodan za školovanje i posao, ne možemo nekoga potpuno da odvojimo od njega, ali možemo da smanjimo vreme koje on provodi pred monitorom - ističe Radovanović.
On navodi da se u klinici u kojoj radi koristi psihosocijalna terapija, slična onoj koja se koristi kod zavisnika od kockanja.
- Terapija traje godinu dana i pokušavamo pacijente da usmerimo ka sportu i rekreaciji, to jest da manje vremena provode ispred kompjutera - kaže Radovanović.
Prema njegovim rečima, potrebno je da se kompjuter od zavisnika oduzme, što znači da se nalazi u dnevnoj sobi porodice, koja bi na taj način imala uvid u korišćenje.
- Svi će oni nastaviti da igraju igrice i da idu na internet, ali ako to se svede na normalnu meru, biće kao i svi mi ostali, i postigli smo uspeh - zaključuje Radovanović.


Najčešće vrste kompjuterske zavisnosti
1. IGRICE - World od Warcraft, Age of Conan, Starcraft
2. SAJBERSEKS - Čet, skidanje porno-filmova
3. FEJSBUK - Onlajn upoznavanje i razmena poruku
4. SNIMANJE SADRŽAJA SA INTERNETA - Zavisnici koji dnevno skidaju desetine filmova i muzičkih albuma, koje kasnije i ne stižu da pregledaju
5. JUTJUBERI (Youtube) - Gledanje kratkih filmova na internetu različite sadržine, koje stavljaju sami korisnici

Gejtsov sin dnevno za računarom 45 minuta
Radovanović kaže da roditelji ne smeju da zabrane korišćenje kompjutera deci jer će to imati kontraefekat, pa dete uvek može da ode u igraonicu i nastavi sa igranjem.
- Potrebno je da se pokloni više vremena detetu, da mu roditelj predloži neku aktivnost i da je zakaže. Jedna od mogućnosti jeste i korišćenja takozvanog roditeljskog nadzora na kompjuteru, koji može da spreči odlazak na određene sajtove, kao i vreme koje može da se provede na internetu. Kao kuriozitet, Radovanović ističe da je vlasnik „Majkrosofta“ Bil Gejts svom sinu ograničio korišćenje interneta na 45 minuta dnevno.

Statistika
-Prijavljeno 200 internet zavisnika
-Prosek zavisnika od interneta u Srbiji - od 16 do 26 godina
-Dva odsto studenata BU su internet zavisnici

Dva mlada Španca leče zavisnost od mobilnog telefona

Dva španska tinejdžera poslata su na lečenje u specijalni medicinski centar u Ljeidi zbog zavisnosti od mobilnog telefona, koji su koristili po pet-šest sati dnevno.

"Došli su radi odvikavanja od zavisnosti od Mesendžera (sistema slanja brzih poruka na Internetu), ali smo ubrzo uvideli da kod njih postoji i zavisnost od mobilnog telefona", izjavila je Maite Utges, direktorka centra za dečju psihijatriju u Ljeidi, na severoistoku Španije. Mladi pacijenti, stari samo 12 i 13 godina, imaju mobilne telefone godinu i po dana i koriste ih neprestano i bez roditeljske kontrole, što je doprinelo njihovom lošem uspehu u školi, kazala je ona. Njihovo lečenje će trajati najmanje dve godine, navela je Utges, objasnivši da nije lako osloboditi se takve navike, jer su deca provodila u proseku pet do šest sati dnevno na telefonu.
Centar u Ljeidi se specijalizovao za odvikavanje dece i adolescenata zavisnosti od Interneta i trenutno ima 20 takvih pacijenata. Španska agencija za borbu protiv droge smatra da oko 10 odsto dece u Madridu pati od zavisnosti od mobilnog telefona ili Interneta, piše "El mundo". Mladi Španci imaju u proseku 12 do 14 godina kada dobiju svoj prvi mobilni telefon. Stručnjaci obično savetuju da se deci ne kupuje mobilni telefon pre 16. godine.

Internet: Droga, virus, bakterija... i ceo svet, u jednom kliku

Globalna zavisnost

Donosi Vam svet pred oči. Uz to sledi informacija, a sa njom i želja da ostanete povezani. Niste ni trepnuli, već bolujete od internet anksioznosti - sumanute i često površne želje da budete u toku i da ste uvek dostupni.
Koliko je internet štetan? Ovim pitanjem se bave ljudi raznih profila i struka, i svaki od sa svoje strane usled nekog negativnog uticaja WWW-a na ponašanje ljudi naziva internet - bolešću.
Davne 2003. "Allpsych Journal" objavio je Garsija-Duranov članak o internet zavisnosti koji se bavi istraživanjima dr Grola u ovoj oblasti. Po doktoru zavisnosti su se dosad pretežno fokusirale na "haj" izazvan drogom ili alkoholom, ali sada postoje dokazi da "haj" može da se doživi i korišćenjem interneta.
Doktor tvrdi da ova zavisnost prolazi kroz tri faze: opčaranost, deiluzionizaciju i najzad, ravnotežu. Opasnost je u nepostizanju ravnoteže. Po rečima osnivača Centra za proučavanje Interneta, Dejvida Grinfilda osnovni problem je u tome što internet združuje ljude, ali istovremeno izoluje pojedinca, koji može pobeći od stvarnosti i prisvojiti internet kao sredstvo za promenu raspoloženja - poput droge.
Prikazivanje starih, izbledelih i izvrnutih fotografija sebe na internetu, u lošem osvetljenju i pod čudnim uglovima, sa ciljem da na slici izgledate privlačnije drugim korisnicima interneta nego što ste u stvarnom životu, ili kraće - IRL (In Real Life - skraćenica kojom internet zavisnici naznačuju da nešto nije OL, odnosno Online), pojava je koju Encyclopedia Dramatica naziva internet bolešću.
"Osećam da spadam na odgovaranje imejlovima, čitanje svačega, i kontemplaciju. Telefonski razgovori su kraći, odsečniji, i lišeni svake učtivosti", opisao je novinar iz oblasti tehnologije, Om Malik, svoj internet poremećaj.
Nešto vedriju sliku problema daju imena internet bolesti na koje možete naleteti širom veba kao Spemoroidi (Spam - nepoželjna pošta), Ibejla virus (E-bay, sajt za onlajn aukcije), Jutuberkuloza (YOUTUBE - video arhiva) i najduhovitiji Ajtritis - bolest zglobova koja se dobija korišćenjem Eplovih proizvoda - poput Ajfona.
Ako zapostavljate porodicu i karijeru zbog internet pretraga, budite se u cik zore da proverite mejl, i osećate se kompulzivno u vezi s korišćenjem interneta, potpunu rehabiltaciju omogućuje sajt www.netaddiction.com. Njihov program pokriva odvikavanje od sajberpornića, čet-prijatelja, on-lajn kockanja, kompulzivnog surfovanja i navučenosti na i-bej.
Ogorčeni komentari čitalaca članaka o ovom inovativnom pogledu na bolesti zavisnosti pokazuju da preterano i strastveno korišćenje interneta može da uništi brakove, izvitoperi odrastanje dece, pa čak i da učini čoveka mentalno obolelim. Izgleda, na kraju krajeva, da je to cena osećaja informisanosti i sveprisutnosti za kojim čovek odvajkada teži - kako odoleti? Nemanja Čabrić (Radio Beta RFI)

Zavisnost od računara

Ukoliko ne možete da prestanete da šaljete poruke mobilnim telefonom ili imejlove, da krstarite po internetu ili da igrate video igrice, sva je prilika da imate mentalni poremećaj, kažu stručnjaci.

U tekstu objavljenom u uglednom "Američkom psihijatrijskom žurnalu" navodi se da bi ove zavisnosti od savremenih tehničkih sprava trebalo uvrstiti u mentalne poremećaje.

Stručnjaci smatraju da ljudi koji svakodnevno i stalno koriste tehnološke uređaje mogu da razviju ozbiljnu zavisnost, što dovodi do anksioznosti, nesanice, mentalnih bolesti...

Zavisnost od imejl poruka poprimila je tolike razmere da se širom Sjedinjenih Američkih Država organizuju grupe podrške i osmišljavaju programi koji bi trebalo da pomognu ljudima da se reše ovog poroka, koji neki već nazivaju novom bolesti i socijalnim problemom čovečanstva.

Postoji više razloga zašto je, recimo, slanje poruka sa mobilnog telefona privlačno iako može da postane zavisnost.

Ljudi vole slanje poruka jer to mogu da rade i kada ne bi trebalo, na sastanku ili u školi, na primer. Zatim, to je mnogo više tajno od razgovora običnim telefonom.

Neki, ipak, preteruju: kucaju i danju i noću, poruke šalju i dok voze automobil, čak više hiljada poruka mesečno. Mnogi drugi su gotovo zaljubljeni u svoj kućni računar i vode "onlajn" život.

Istraživanja pokazuju da ova zavisnost veoma loše utiče na mozak i kognitivne sposobnosti. Zavisnost od proveravanja mejl "sandučeta" smanjuje koeficijent inteligencije (IQ) za 10 procenata, dvostruko više nego konzumacija lakih droga.

Jedno ispitivanje je pokazalo da gotovo dve trećine Amerikanaca priznaje da više vremena provodi sa kompjuterom nego sa svojim bračnim partnerom.

Takvo opsesivno ponašanje psihijatri svrstavaju u mentalno oboljenje - kompulsivno-impulsivni poremećaj.

Stručnjaci upozoravaju da su agresivno slanje imejlova i poruka, igranje igrica i pornografija na internetu - ozbiljna pitanja javnog zdravlja i da bi ih trebalo prepoznati kao simptome kliničkog poremećaja.

Psihijatri kažu da bi lekari trebalo da obrate pažnju na ljude koji zanemaruju dnevne aktivnosti zbog poruka, imejlova i internet igrica ili postaju depresivni kada im je to uskraćeno.

Ljudi sa tom zavisnošću često lažu o tome koliko poruka i imejlova šalju, koliko vremena provode pred računarom i pravi zamenjuju za virtuelni svet.

Mnoge zemlje ozbiljno su shvatile problem. U Južnoj Koreji, koja ima najrazvijeniju mrežu i najveću stopu korišćenja kablovskog interneta na svetu, zavisnost od interneta klasifikovana je kao problem broj jedan kada je reč o javnom zdravlju.

Vlada u Seulu procenila je da oko 210.000 dece u Južnoj Koreji pati od ovog poremećaja i da im je neophodna pomoć stručnjaka - kod čak 80 odsto njih trebalo bi primeniti i terapiju lekovima, a četvrtini je potrebno bolničko lečenje.

U Nemačkoj više od 65 odsto građana ima brz internet!

Biti konstantno na internetu postala je uobičajena pojava. O tome govore i poslednja istraživanja radnog naslova Onlajner Atlas 2008 koja i ove godine ukazuju na porast korisnika interneta za pet odsto.

Kada je o Nemačkoj reč, internet se najviše koristi u Berlinu, a najmanje u Sarlandu. Atlas Onlajner predstavlja dokument koji crno na belo oslikava sve veću zavisnost ljudi od interneta i u Nemačkoj. Ovo je već osma godina da se istraživanje o korišćenju interneta u Nemačkoj sprovodi. Isprva je radni naziv ovog projekta bio eN-Onlajner, ali početno slovo koje je svojevremeno nagoveštavalo daleko manji broj korisnika interneta, danas je izgubilo svaki smisao.

Poređenja radi, 2001. godine je svega 37 procenata Nemaca iznad 14 godina starosti imalo pristup internetu, danas se govori o čak dve trećine građana od ukupnog broja stanovnika, pojašnjava Robert Viland, šef projekta, inače saradnik Instituta za istraživanje javnog mnjenja TNS.

"Sada smo već kod kvote od 65,1 procenata onih internet u Nemačkoj korisnike bilo u poslovne, bilo u privatne svrhe. Postoji još 4,9 procenata koji su u ovogodišnjem istraživanju rekli kako će u narednih 12 meseci postati redovni korisnici interneta. Drugim rečima, broj onih koji i danas još uvek nisu "onlajn" pao je ispod 30 odsto."

Nemačka na osmom mestu zajedno sa Engleskom

Time je Nemačka dospela na osmo mesto zajedno sa Velikom Britanijom, a ispred Austrije, Belgije i Francuske, po broju internet korisnika. Ispred su uglavnom skandinavske zemlje, Holandija i Luksemburg. Razlog neverovatnom rastu broja građana koji su svakodnevno online je sve raznovrsnija i povoljnija ponuda internet priključaka. I u Nemačkoj su posebno popularne DSL tarife. Pa ipak, na broj korisnika interneta utiču i drugi faktori, prosek je smanjuje i povećava zavisno od starosti korisnika i pola, prihoda, nivoa obrazovanja, kaže Brigit Kampman takođe ekspert u timu istraživača:

"Ako govorimo o ženama, ovo istraživanje pokazuje da je svega 9,2 odsto korisnica interneta starije od 70 godina. Brojke se razlikuju zavisno od toga u kojoj branši žene rade, da li je reč o obrazovanju ili su jednostavno domaćice ili su pak u penziji."

I starijim osobama mora biti dostupan internet

Starijim osoba je potreban neko ko bi im ovaj medij približio. U većini slučajeva prozor u internet dekama i bakama predstavljaju unuci. Sesti ispred tastature i miša i za osobe u penziji predstavlja izazov zahvaljuju raznovrsnosti ponude usluge na svetskoj globalnoj mreži. Konkretno danas je daleko lakše do željenog filma doći uz pomoć interneta, poreske obaveze je jednostavnije regulisati onlajn i sve je više nadležnih ustanova u Nemačkoj koje svojih korisnicima omogućavaju komunikaciju i rešavanje gorućih pitanja uz pomoć interneta. Bern Bišof, predsednik Inicijative D21 kaže:

"Internet je u međuvremenu postao medij za svakog pojedinca. Bilo da je reč i izvoru informacija, mogućnosti komunikacije i ostvarivanja socijalnih kontakata. Uostalom gotovo svaki segment društva ima pristup digitalnom svetu. Oni koji su i dalje bez interneta, prepušteni su problemima i manama realnog sveta, koji su zapravo rešivi."

Inicijativa D21 se zalaže za tzv. digitalno obrazovanje u školama koje bi đacima ukazivalo na prednosti i mane korišćenja interneta. Biti onlajn nije dovoljno, svaki pojedinac mora da zna kako to činiti ispravno.

ZAVISNE OD SEKSA

U poslednje četiri godine raste broj žena koje su na drogi zvanoj požuda, a glavni uzrok je internet

Broj zavisnika od seksa značajno se povećao poslednjih deset godina, a zanimljivo je da u poslednje četiri godine ima sve više žena koje su zavisne od vođenja ljubavi. Stručnjaci, koji zavisnost od seksa definišu kao kompulzivni poremećaj koji destruktivno deluje na život, jednim od glavnih uzročnika smatraju internet.

Prema oceni stručnjaka, internet je napravio pravu revoluciju seksualnosti.

Uz njega su dostupnost eksplicitnih fotografija i upoznavanje ljudi preko četova lakši, što tragači za uzbuđenjem i traže.

Najčešće sve počne kratkim ćaskanjem, a ubrzo preraste u višesatne golicave razgovore.

Čest je i virtuelni seks ili onaj preko veb-kamera. Što je postupak češći, požuda je jača.

Zavisnici od njega nemaju kontrolu nad svojim osećajima i postupcima, a seks je najčešće zamena za nedostatak intimnosti.

Vremenom potreba za uzbuđenjem i seksualnim vrhuncem postaje važnija od porodice, karijere i zdravlja, što se neretko završava gubitkom svega navedenog.

- Mnogi zavisnici su uspešni i inteligentni. Za neke od njih neprestano uživanje u seksu počinje kao način oslobađanja od stresa, ali vrlo brzo postaje svojevrstan zatvor - objašnjava je Paulin Braun, britanski seksualni psihoterapeut.

Zavisnici najčešće upražnjavaju seks na jedan način za koji su sigurni da ih vodi do vrhunca.

Tokom seksa bitan im je samo orgazam, nakon kojeg se uvek osećaju posramljeno, zbunjeno ili očajno.

Neretko su zavisnici bili zlostavljani u detinjstvu, a vrlo je verovatno i da su njihovi roditelji patili od iste zavisnosti.

Pre nego što zavisnici krenu na lečenje, Paulin Braun smatra da moraju da prestanu sa seksom, a potom da traže uzrok problema i krenu s terapijom.

Milan Mišić
Zaglupljivanje Internetom
Da li „medij svih medija” reprogramira naš mozak?

21. VEK
Smišljajući kako da počnem ovaj tekst o Internetu, pošto sam prethodno obavio sva istraživanja (preko Interneta), učinilo mi se da bi bilo zgodno da prvo navedem koliko je korisnika Interneta u Srbiji. Naravno, opet je u pomoć priskočio Gugl (na mom kompjuteru podešen da mi najpre izbacuje rezultate strana na srpskom): pretraga na zadatu frazu „broj korisnika Interneta” momentalno mi je (0,30 sekundi) ponudila 10.900 „serbian pages” koje sadrže ove tri reči, baš po redu kako sam ih napisao.

Kliknuo sam na jedan od sajtova koji su bili u vrhu liste. Bio je to „forum” gde je jedan od učesnika savetovao da se ode na sajt RATEL-a. I zaista, na njegovoj početnoj stranici bio je odeljak „tržište”, sa statistikom o korisnicima Interneta u Srbiji, ali prilično bajatom, iz 2005.

Vratio sam se jedan korak unazad, kad mi je pažnju privukao „Odgovor predsednika Upravnog odbora RATEL-a na poslednji intervju Aleksandre Smiljanić na funkciji ministarke za telekomunikacije”. Kliknuo sam i na to i pročitao fotokopiju teksta koji je objavljen u listu „Danas”. Pre nego što sam se vratio poslu, pogledao sam poštu, odgovorio na jedan i-mejl.

Gore navedeno je u stvari pravi šlagvort za ono što sam bio naumio da pišem – baš o tome kako je Internet velika blagodet koja će nam željenu informaciju pronaći fantastično brzo. Naše je samo da je iskoristimo.

Konačno, tema je – da li Internet, nudeći nam instant ogromnu količinu informacija, u svakom slučaju neuporedivo više nego što smo u stanju da konzumiramo, menja naš „intelektualni instrumentarijum”: način na koji čitamo, razmišljamo i pišemo.

Potvrdan odgovor na ovo pitanje je, u stvari, osnovna teza provokativnog eseja Nikolasa Kara objavljenog u najnovijem broju američkog mesečnika „The Atlantic” (http://www.theatlantic.com/doc/200807/google), čiji naslov glasi „Da li nas Gugl zaglupljuje”? Podigao je veliku prašinu u „blogosferi” (pretraga je izlistala 204.000 stranica).

Polazeći od ličnog iskustva pisca koji je stalno ispred kompjutera, Nikolas Kar na početku navodi kako u poslednjih nekoliko godina ima neprijatan osećaj da mu neko, ili nešto, „reprogramira mozak”. Simptomi su da mu nije više lako da se udubi u neku knjigu ili neki dugačak članak; „duboko čitanje” koje mu je nekad bilo udobna navika, sada je veliki napor. Koncentracija počinje da mu opada, a misli da lutaju već posle nekoliko stranica. Čak i kad ne radi, opet je ispred kompjutera: čita i odgovara na i-mejlove, pregleda naslove, gleda video-klipove, sluša audio-snimke, ili jednostavno skače od jedne stranice do druge.

To ga je podstaklo da se posveti ovom problemu i, na kraju, formuliše zaključak, sličan onome do kojeg je davne 1960. došao i već pomalo zaboravljeni Maršal Makluan: da mediji ne samo obezbeđuju elemente za razmišljanje, nego oblikuju i sam proces razmišljanja.

Naravno, pre skoro pola veka nije bilo ni nagoveštaja nečega poput Interneta, koji je, kako opravdano konstatuje Kar, postao „medij svih medija”. I kao takav počeo da uveliko menja mozgove onih kojima je postao obavezni deo posla i života (ne obavezno ovim redom).

Kar iznosi mnoštvo primera iz ličnog iskustva, ali i nalaze studije o onlajn navikama. Primerice, petogodišnja analiza poseta sajtu Britanske biblioteke, koja nudi raznovrsne pisane informacije, pokazala je da su korisnici skloni ovlašnom pregledu tekstova, skakanju sa izvora na izvor i retkom vraćanju na bilo koji na pomenuti način jednom već „konzumiran”.

To znači da se „onlajn” ne čita na tradicionalni način – kroz koncentrisanu akciju vida i uma – već se samo „prolazi” kroz tekstove. Ljudi danas, doduše, čitaju mnogo više nego pre Interneta, ali, sa druge strane, čitaju mnogo površnije, bez one vrste mentalnih veza koje su (nekad) podrazumevale duge sate uz debelu knjigu.

Prirodu Interneta kao beskrajnog rudnika informacija danas oblikuje glavni posrednik u njihovom pribavljanju – Gugl. Ova korporacija, najveći biznis i tehnološki fenomen ovog veka, svoje milijarde dolara zarađuje time što korisnike (kojima ne naplaćuje), prodaje oglašivačima – to su oni „sponzorisani” linkovi. Njegov je interes dakle da otvorimo što više stranica, što podrazumeva da na svakoj budemo što kraće.

Znanje koje nudi Internet jeste sve obimnije, ali istovremeno i sve pliće. Ali cena koju plaćamo za ovaj besplatan rudnik činjenica jeste dezorijentisanost, istovremeno posvećivanje mnogim izvorima – nijednom sa dubokom pažnjom – to postaje nešto sasvim normalno.

Ko želi da lično proveri da li mu je mozak reprogramiran, neka pokuša da na kompjuteru pročita nešto klasično, recimo „Rat i mir”. Ili neka uzme ta dva debela toma iz Gutenbergove galaksije. Ishod će, u oba slučaja, garantovano biti isti.