PASIVNA SOLARNA KUĆA (mit ili stvarnost ?!) - troškovi, materijali, iskustva,...

Ako nekog interesuje uspeo sam da nađem cenovnik kompozitne armature kod Zlateksa. Nalazi se zavučeno u downloads u PDF katalogu. Nije baš najnoviji pošto je poslednja cena iz početka 2018. godine.
Kako je gvođe skočilo ove godine, ispada da je kompozitne armatura danas povoljnija oko 20% od gvozdene. Naravno da ove cene još uvek važe.
Videću šta kaže statičar, pošto upravo planiramo da zidamo jedan pomoćni objekat. Možda stavimo kompozitnu čisto zbog cene.

I nema cenovnik, ali zato postoje njihove mail adrese pa ih pitate. Tako sam i lično uradio.



I nema ih u stovarištima nigde sem eventualno kod ovlašćenog distributera za Srbiju i kod proizvođača iz Gradačca jer skoro NIKO nije čuo za skoro svestrane mogućnosti kompozitnog materijala stakloplastike i zbog toga i nije bilo tražnje da bi se nabavila i ponudila.



Što se tiče karakteristika, sve ima u linkovima koji sam dao, i drugo - šta će vama nepoželjna savitljivost kompozitnog materijala uopšte za kuću i za stolariju? Što se tiče adekvatne zamene, SVE TU PIŠE u jednom od pomenutih linkova i potrudite se istraživati malo dublje.

Ostali Vaši komentari su plod nedovoljnog dubljeg zalaženja u suštinu prednosti kompozitnog materijala tj. stakloplastike (fiberglasa) u odnosu na metal, drvo i PVC.

eloiza,

Smatram da sam dovoljno upoznat sa temom. I sa NE kućama i sa pasivnim kućama kao i sa kompozitnim materijalima.
Ne ljutite se, ali preispitajte svoje komentare. Nije nam baš korisna rasprava ukoliko je svaki odgovor napad na sagovornika i "imate linkove". Imamo ceo Internet, pa opet pišemo ovde na forumu. Možda zato što su svi ti linkovi pasivni i niko ne stoji iza njih da odgovara na pitanja.

Kontaktiraću proizvođača, videću koliko bi koštalo da se ova armatura ugradi u moj objekat (računajući sve troškove, a ne samo cenu armature). Iz iskustva mogu da kažem da kada neko ne želi da postavi jasan cenovnik za svoj proizvod i ukoliko se svodi na to da kupac moli za informaciju, onda obično prodavac pokušava da prikrije i postoji neki problem.

Nego, da se mi vartimo na temu: pasivne (solarne) kuće.

Mi nismo bili u mogućnosti da pravimo pravu pasivnu kuću, pošto je kuća u Vojvodini, gde su kuće u šoru, a plac nam je dosta mali, pa nismo mogli da ukopavamo, ogrećemo kuću kako hoćemo i slične stvari. Primenili smo principe koje smo mogli ali kako još uvek nismo završili sve što smo hteli. Biće bolje nego što je trenutno, a dosta smo zadovoljni sa ovim kako je trenutno. Na kraju bi treblao da imamo nisko energetsku kuću ili čak aktivnu solarnu kuću. Zavisi kako će se u Srbiji kreati solarni sistemi i njihovo priključenje na elektro mrežu.

Koliko sam mogao da nađem na Internetu, u Srbiji nema pravih pasivnih kuća. Ima samo niskoenergetskih. Ako neko ima primer gde je neko napravio i živi u pravoj pasivnoj kući voleo bih da podeli sa nama.

Inače, u našoj kući nije problem grejanje. Hlađenje je veći problem. Većinom dana nam je kuća osunčana i imamo dosta solarnih dobitaka. Velike staklene površine okrenute ka jugu su super u zimskim uslovima, ali leti predstavljaju problem. Nismo imali mogućnosti da napravimo neku nadstrešnicu pošto je kuća do ulice, a na ulici nemamo drveće. Posadili smo sami nekoliko listopadnih, ali dok ne porastu, nemamo senku. Rešavamo roletnama za sada.

Ako neko zna kako se primenjuje klasifikacija? Ono što sam našao za sada je:

Da li se samo godišnja potrošnja za grejanje/hlađenje podeli sa 12, ili? Ako se tako računa mi smo otprilike na duplo (30kWh/m² i 75kWh/m²). Mogu još neka iskustva iz prve ruke?

https://www.elitemadzone.org/p2297402



Što se tiče pregrevanja leti, obično se stavlja SPOLJAŠNJi (efikasniji je) pokretni beli pokrivač iznad stakla tokom celog leta.



http://www.ingkomora.org.rs/ma...ja_prema_PHPP_metodologiji.pdf

Pogledao sam link. Ne vidim koliko Jozimirova kuća ima kvadrata. Vidim da greju malo drva, malo struja, ali svakako im nisu veliki troškovi. Moguće da mi čak imamo manje troškove, ali mi imamo samo 135 kvadrata.

Kako izgleda taj spoljašnji pokretni pokrivač? Bolji je od belih roletni koje sada koristimo? Ako nije lep po izgledu, džaba mu - moja žena neće dopustiti U stvari dosta stvari smo mogli da napravimo efikasnije što se tiče klimatizacije, ali smo se odlučili više puta za estetiku.

Hvala za link. Po ovome definitivno spadamo u nisko energetske kuće iako nismo još završili i tek ćemo oboriti potrošnju po m2. Mislim da je u našoj kući glavni problem zaptivenost. Sam to ne mogu da izmerim, ali znam gde nam sve "curi" vazduh, i znam da nije beznačajno.

Vidi se da bar niste ni pogledali sve strane na ovoj temi tj. ima i izged Jozimirove kuće i kvadratura i plus kako izgleda beli spoljni pokrivač od pregrevanja leti tj. pogledajte bar zadnje 3 ili 4 strane.

Vinyl (PVC) vs. Fiberglass (stakloplastični) prozori: Koji je najbolji?

by Lee Wallender

Kada kupujete novu konstrukciju ili zamjenu prozora, obično će vam biti predstavljen izbor dva materijala: PVC ili fiberglasa. Oba koriste umjetne materijale. Oba pružaju odličnu toplotnu otpornost. Oba su blizu bez održavanja. Dakle, koje biste morali kupiti?

Na osnovnom strukturnom nivou, prozori od stakloplastike imaju prednost nad PVC prozorima. Ako ste zainteresovani za remodeliranje na dugi rok ili u vrednosti preprodaje, prozori od stakloplastike su jasan izbor.

Ali sa preoblikovanjem, odluke retko dolaze tako lako, jer treba razmotriti nekolicinu faktora.

Jedan faktor je trošak. Niži troškovi PVC prozora čine ih bliskim suparnikom od fiberglasa. Još jedan faktor jeste da li možete ili ne učiniti sami. Budući da su novi PVC prozori dostupni za prodaju u glavnim prodavnicama za poboljšanje doma, oni mogu biti instalirani na DIY-u, štedeći troškove rada. Prozori od stakloplastike uglavnom su posebni artikli.

Glavne tačke
Snaga: Stakloplastika je jača od PVC, sa manje šanse za provalu.
Paintability: Prozori sa okvirom od stakloplastike mogu se naslikati, za razliku od PVC.
Eko-prijatnost: prozori od stakloplastike se smatraju zelenijom od PVC, jer su prozori od stakloplastike od oko 60% stakla, a staklo se može reciklirati.
Wood-Look: Staklena vlakna mogu da imitiraju izgled prozora više od PVC prozora.
Ponovna prodaja: Staklena vlakna se smatraju proksimalnijim od PVC - bolja vrednost prodaje.
Cena: PVC će uvek biti jeftiniji od fiberglasa, bar u doglednoj budućnosti. Očekujte da platite do 30 posto više za fiberglass nego za PVC.

Materijali
Za PVC prozore, ekstrudirani polivinilklorid (PVC) je osnovni materijal. Unutrašnji strukturni elementi koji ojačavaju okvire mogu uključivati ​​i metal.

Za prozore iz stakloplastike, poliesterske smole aktiviraju katalizator, a zatim se pultruju ili vuku kroz zagrejanu matricu. Pramenovi od stakla ili staklenih tepiha su impregnirani smolama. Gotovi proizvod naziva se linearno i može se mašinski oblikovati. Stakloplastika se dugo koristila za stvaranje ultra jakih, laganih materijala za skije, surfane i kanuove.

Boje i završne obrade
Fiberglass nudi više mogućnosti za boju i završetak, ali ne mnogo više opcija. PVC prozori dolaze u brojnim "pečenim" bojama, kao i prozori od fiberglasa. Međutim, stakloplastika ima dodatnu prednost da se može slikati, dok se PVC ne može naslikati.

Neki prozori od stakloplastike, poput Milgardove WoodClad serije, izgrađeni su s jezgrom od stakloplastike, ali imaju drveni furnir koji pokriva spolja (samo na unutrašnjoj strani prozora).

Snaga
Prozori od fiberglasa mogu biti do devet puta jači od PVC prozora. Jedan proizvod, Ultrex Marvinovog brenda Infinity Windows, čini ovu tvrdnju.

Međutim, važno je zapamtiti da prozori ne pružaju nikakvu strukturnu podršku. Dakle, čista sposobnost podrške većih težina (zahtev za oglašavanje nekih proizvođača stakloplastike) je od pomoći, ali ne tako značajan kao što se čini na površini.

Ako je otvaranje prozora uokvireno pravilno, vinilski prozori dobro rade.

Trajnost
Prozori od PVC i stakloplastike su napravljeni od inertnih supstanci koje ne gube i ne izazivaju insekte kao što su termiti ili stovarišta. U tom smislu, prozori od PVC i stakloplastike nalaze se u istoj areni za izdržljivost, posebno u poređenju sa prozorima od drveta - izrađeni od organskih materijala koje bube vole da jedu i koji mogu gnuti.

Između PVC-a i fiberglasa, prozori od fiberglasa će biti izdržljivi. Procenjuje se da prozori od stakloplastike imaju 38 posto duži vek trajanja od PVC-a, prema studiji slučaja iz 2007. godine. Takođe, zbog toga što se stakloplastika izlazi iz stakla - isti materijal kao i staklo na prozorima - i okvir i prozorsko staklo se temperaturno šire istom brzinom, što dovodi do manje šanse za otkazivanje zaptivenosti.

Neuspjeh zaptivanja u IGU, ili izolovano staklo, glavni je uzročnik zamagljivanja i kondenzacije.

Održavanje
Oba prozora su podjednako niska za održavanje. Mould, plesni, mahovina i prljavština se mogu otkačiti i nakon toga očistiti sunđerom i toplom vodom.

Izolacijski faktor
Jednako. Pošto šupljine iz stakloplastike i PVC-a mogu biti ispunjene izolacijom, obojica rade superioran posao usporavanja prenosa spoljne temperature u unutrašnjost kuće.

Troškovi
PVC prozori su skoro uvek jeftiniji od prozora od stakloplastike. Zamena prozora se ne nalaze na polici u prodavnicama za poboljšanje kuće, ali su novi prozori za izgradnju. Od novih prozora koji se nalaze u tim prodavnicama, jedini tipovi koje ćete pronaći su PVC i prozori od drveta. Dakle, prozori od stakloplastike trenutno ne posjeduju DIY instalaciju.

Stakleni prostor
Prozori od stakloplastike pružaju više staklenih prostora od PVC prozora. Pošto PVC nije toliko jak kao fiberglass, potrebno je više materijala za ramove. To znači da su okviri PVCg prozora blago deblji od fiberglasa, koji se nalaze na staklenom prostoru.

Takođe, jer su okviri od fiberglasa jači od PVC-a, to znači da mogu sadržati mnogo veću staklenu površinu od PVC-a. Drugim rečima, više stakla znači više prirodnog svetla. Više prirodnog svetla znači dugoročne račune za energiju.

Vrednost prodaje
Prozori od stakloplastike imaju tendenciju za veće vrednosti prodaje nego PVC prozori. Dok prozori, generalno, nisu veliki faktor u određivanju prodajne cene, fiberglass bi donosio nešto višu cenu ako se uzme u obzir.

https://bs.insterne.com/vinyl-...lass-windows-koji-je-najbolji/

https://www.milgard.com/materials/fiberglass

Pozdrav forumaši, posebno ELOIZA!

Baš mi je drago što "ponovo radi bioskop" :)

Puno sam korisnih stvari ovde pročitao, posebno sa linkova koje je ELOIZA ostavljao, pa se nadam ELOIZA da je i kuća useljena?

Poslednji detalji su se ticali "betonskog korita" ima tome skoro 4 godine. Meni se čini da od toga baš treba i da se krene, pravilno dimenzionisane podzemne akumulacije. O tome imam neke ideje, ali polako...

Dobro nam došao @Drmaj_storija.

Što se tiče moje kuće VENERA, već živim u toj kući već pune tri godine i u istoj sam situaciji kao i @vega knez selo tj. bez staklenika.

Mogu vam reći da je u prizemlju leti u vreme tropskih vrućina veoma je ugodno boraviti bez klima uređaja tj. razlika temperature spoljašnje i unutrašnje je oko 10 stepeni Celzijusovih (primer - napolju je 36 step. C, a unutra je 26 step. C).

Nego me baš zanima Vaša ideja u vezi "betonskog korita".

E super! Konačno jedna lepa vest, jeste da kao civilizacija razmišljamo da osvajamo Mars, ali je i u Veneri lepo :)

Verujem da se komfor oseća i zimi iako još nedostaje solarna veranda?

Da bih ušao u diskusiju moram opet da tražim godišnji odmor i pročitam opet sve što je korisno sa ove teme, a toga baš ima :) ali pošto nisam baš blizu izgradnje imam vremena da uđem u detalje i razvijam svoje ideje, ali i preuzimam tuđe. U najkraćem, kako sam projektovao za sada jednu porodičnu kuću, a u postupku sam kupovine jednog lepog placa, iako nisam arhitekta bavim se projektovanjem nove kuće. Naravno, biće pasivna solarna 100%, ali ipak sa kompromisima jeftinije izgradnje, pa mi sertifikati pasivnih ili niskoenergetskih kuća neće biti bitni.

U svakom segmentu desetak principa za pasivnu solarnu gradnju želim da napravim makar minimalan napredak, koji bi kumulativno mogao biti značajno veći od cifara koje je profesor Lalović navodio za primere konkretnih objekata iz "Galaksije". Dosta ambiciozan zahtev!

Iskustvo solarne verande već imam na maloj skali, a već ove godine će biti i na većoj i o tome bih pisao drugi put, kao i o ostalim unapređenjima.

Ono što smatram tehnički najzahtevnijim problemom je realizacija podzemne akumulacije. Ona prethodi i samoj gradnji kuće pa je neracionalno zaboraviti je, dok se i solarna veranda i svi aktivni sistemi mogu nakalemiti kasnije. Dakle, nije problem napraviti računicu koliko nam treba šljunka već kako da leži u "betonskom" koritu koje mora biti solidno termo i hidroizolovano! Pošto je jasno da dovoljnu masu ne možemo dobiti u pregradnim zidovima, makar da su komplet od Glauberove soli, više nego siguran izbor bi bio patos, posebno što se mora uklopiti i podno nesolarno grejanje. Ovo znači da u praksi iznad šljunka prema patosu od npr. keramičkih pločica nemamo termoizolaciju! Razmišljao sam o kliznim termo zaklonima od sendvič panela, ali bi to dodatno zakomplikovalo realizaciju... E sad, mora li biti "korito" od betona i mora li biti preduboko? Lalović je imao računicu da je za 40 kvadrata solarne verande bilo potrebno 36 kubika podzemne akumulacije i za njegovu tipičnu kuću od 150 kvadrata je značilo dubinu "korita" od 60cm, ako se dobro sećam. Jasno je da je bolje imati što veću površinu, ispod celog prizemlja pa čak i ispod same verande pri čemu bi na patosu verande mogla delimično da se doda termoizolacija, a imalo bi smisla podzemnu akumulaciju uraditi i na severnoj strani (ispod garaže u mom konceptu). Ako tako, većom površinom, smanjimo debljinu potrebnog sloja šljunka onda bi umesto betona mogli da improvizujemo lakšim materijalima. Ako se drenaža, hidroizolacija i prirodna podzemna ventilacija urade prvi u sklopu temeljnih stopa i traka, a nisam pristalica prinudne i kontrolisane ventilacije rekuperacijom vazduha i sl., onda se na hidroizolovane stope može osloniti prefabrikovano "korito" unapred poznatih dimenzija. Na prvu loptu mi na pamet pada isečen građevinski kontejner ili kamionska poluprikolica, koji imaju izolovan sendvič zid. Naravno, verovatno bi imalo smisla dodatno tretirati limove da bi potrajali u zemlji ali je ipak važnija kvalitetna hidroizolacija koja mu prethodi. Pošto se u međuvremenu bavim proučavanjem gradnje kuća od slame znam da ona nije pogodna da se koristi kao podzemna

Vidite, što se tiče podne akumulacije, bio sam pre oko 15 godina kod Milenka Milinkovića u njegovoj firmi, koji je u potpunosti sagradio solarnu kuću u Boljevcima, i njegova prva primedba je što sve te pasivne solarne kuće imaju PREMALU visinu podne akumulacije u prizemlju za oko 3 puta tj. drugim rečima u njegovoj solarnoj kući je obezbedio visinu od oko 60 cm ako me sećanje ne vara.

http://magazin.breeze.rs/solarne-kuce-iz-srbije/

Solarna kuća u Boljevcu.

Hteo sam dodati video snimak i slike, ali vidim da mi je onemogućeno.

Možda ti nije onemogućeno nego ne umeš. Pogledaj ovo uputstvo za upload slika: https://www.elitemadzone.org/t...je-slika-na-forum-step-by-step

SlobaBgd,

ma nije valjda da ne umem nego se raspitajte kako sam DOSAD uspeo postaviti i slike i video na ovoj temi tokom 12,5 godina?!

Problem je što sad ne mogu nigde videti upload uz poruku a kamo li ispraviti ili dopuniti tekst komentara.

Da li radi kačenje slika? Evo da probam:

A evo i video klipa:

Kuća u Boljevcu je izvan konkurencije, preskupa je...

svakako da se i u "normalnim" i manjim pasivnim kućama može primeniti ponešto egzotično što se primenjuje u skupim, ali je bolje razmatrati osnove tj. fiziku koja je za sve pasivne kuće ista. Još je lalović pominjao da je 60cm optimalna debljina podzemne akumulacije, a citirao je primer i Balkombove kuće u Santa Feu. Pitanje je da li je tih 60cm baš optimalna debljina, tj. da li za istu zapreminu a veću površinu, kada se dobija manja debljina imamo prebrzo transfer akumulirane energije u prostoriju iznad, jer je površina veća ili sve to kontroliše brzina ventilatora kojim se potpomaže strujanje vazduha iz podzemne akumulacije. Tek tada bi imalo smisla improvizovati, kao što sam gore najavio sa kamionskim poluprikolicama itd.

pisao sam poslednji post u žurbi pa mi se čini da nećete razumeti moju dilemu. Dakle, Lalović se pozivao na Balkombovu kuću u kojoj podzemna akumulacija nije velika, srazmerno samoj kući. I sam je. sprovodeći račun za primer njegove tipične kuće od 160 kvadrata, te pretpostavljene južne verande od 40 kvadrata fronta (ne osnove), za dodatno pretpostavljenu razlika temperatura došao do 37 kubika potrebne zapremine za podzemnu akumulaciju i za 60 kvadrata osnove (dnevni boravaka i ostalo u prizemlju) ispadalo mu je 61cm debljine.

Moje pitanje je, a štaako je pliće npr pola za istu zapreminu je onda površina duplo veća i obratno, za dublje npr. 1.2m kada je površina duplo manja? U programima za simulaciju bi se dalo doći do odgovora, jer se ovde pita fizika i nije za misaoni eksperiment, a Lalović nije sigurno imao bar 3 jednake kuće sa 3 podzemna skladišta različitih debljina...

Dakle, ovo je pitanje ispred drugih, a ne dovodim u sumnju da li da se podzemna akumulacija uopšte pravi.

U mnogome zavisi od primenjene prinudne ventilacije, da je nema sigurno je da bi i spontano topao vazduh iz termoizolovane podzemne akumulacije prenosio toplotu na pod prizemlja, ali bi brzina zavisila od debljine i površine. Sa slabijim ventilatorom je pitanje koliko bi toplog vazduha ostalo zarobljeno na dnu akumulacije jer bi ventilator bio preslab da ga potera na gore, a prejak bi previše brzo to uradio. Poznato mi je da se u sistem ventiliranja ubacuju dva ventila i diferencijalni termostati koji mere temperaturu u podzemnom skladištu i južnoj verandi, i pri tom bi zagrevanje prizemne ploče bilo spontano, bez ventilatora. Tada je sigurno važno koje su dimenzije podzemne akumulacije. Da li je onda, kao unapređenje, potrebno da se temperatura meri i u dnevnoj sobi pa ako je tamo pretoplo da se ventil kroz koji cirkuliše topao vazduh odozdo, zatvara, ne znam, ali jesam razmišljao da bi možda imalo smisla da postoji fizički pokretna termolizolacija između podzemne akumulacije i samog poda u prizemlju, koju bi bilo veoma teško realizovati. Ovo bi imalo smisla samo ako se u podzemlju skuplja baš puno toplote, pa da bi se koristila po potrebi i onda bi se duže čuvala za hladne dane. Ovo verovatno niko nema, jer je i skupo i komplikovano, a i u praksi je neraelno očekivati da imate viška toplote nakon 3 topla zimska dana, a onda 2 dana bez Sunca...

Nešto drugo smatram važnije. Kada se realizuje puna podna ploča od betona i keramike npr, bez termoizolacije ispod prema podzemnoj akumulaciji onda bi iamlo smisla u taj isti beton udenuti cevi za podno vodeno grejanje iz dodatnog izvora za situaciju kada nema Sunca. Nisam nalazio primere da je neko tako radio, a verujem da je više pristalica podnog grejanja iako nam prirodno toplota dolazi od gore tj. od Sunca. Lalović pominje svega 22 stepena iz podzemne akumulacije (baš kada računa njenu zapreminu) a ni ovi koji imaju podno bez solarnog grejanja ne zagrevaju podove na mnogo više. Tada verovatno nema zdravstvenih problema, pa bi bilo šteta ne rešavati grejanje na ovaj način. Tim pre, jer je ovde na raspolaganju mnogo veća termalna masa od betonske košuljice kod klasičnog podnog grejanja. Dakle, nema termalne pregrade između dva sloja, ali postoji termoizolacija na dnu korita (podzemne akumulacije) i temperatura samog šljunka nije tokom zime prenisko, pa onda podno grejanje ne greje šljunak nego samo pločice iznad? ILi još bolje, da se ispod same alupex cevi postavi neki stiropor možda čak i alu reflektor i tako toplotu usmerava na gornju košuljicu smanjujući zagrevanje šljunka...

Kada sam gore pomenuo termoprekid između dva masivna sloja, imao sam i ideju da je možda kompromis da se npr. dnevni boravak greje samo iz košuljice i samo podnim vodnim (ili žičnim) grejanjem jer je bolja kontrola, a sve ostale površine u prizemlju iz podzemne akumulacije ili obratno? Ovde sigurno dosta zavisi od konkretne površine prizemlja, površine verande, debljine upotrebljene termoizolacije za korito, i generalno raspodele toplote. Meni je u glavi manji objekat, 8x6, i podela akumulirane toplote iz verande ne bi bila u 3 trećine (po Laloviću) već bi više nenergije išlo u šljunak, a pošto je kuća plitka, samo 6 metara, ne bi bilo neophodno dopremati topao vazduh u dubinu. Da li je još neko razmišljao u ovom smeru?

<sub>[Ovu poruku je menjao Drmaj_storija dana 26.06.2021. u 09:00 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Drmaj_storija dana 26.06.2021. u 09:10 GMT+1]</sub>