Citat:
Darko Nedeljković:
Citat:
Branimir Maksimovic:
Pa pazi, svakako da je danas ziveti na selu i raditi daleko bolje nego u gradovima. Prvo kuca i zemlja na selu su jeftini i pristupacni a sa 40 ari mozes da se prehranis bolje nego da kuburis u gradu sa 200 evra plate.
Statistika te demantuje - da je tako imali bismo opstu migraciju stanovnistva iz gradova u sela. Za garsonjeru od 20/ak kvadrata u Beogradu moze da se kupi lepo seosko domacinstvo na nekom brdu, pa zasto onda to ljudi masovno ne urade ako je toliko dobro? Da li ti to mozda tvrdis da je gradsko stanovnistvo toliko glupo da ne moze da proceni sopstveni interes, ili da po gradovima zive mazohisti koji eto tako vole da se muce i da lose zive?!
Stvar je prosta, osim kuće i zemlje, potrebna ti je mehanizacija (traktori i priključne mašine, itd.), inače ako bi sve plaćao komšiji (oranje, freziranje, sejanje, žetva...), ostajao bi sigurno u minusu.
A za kompletnu mehanizaciju nema niko početnu investiciju.
A i da imaš sve to, kome da prodaš npr. 200 tona krompira? 80-ih su redovi za predaju krompira jednoj čipsari bili po dva kilometra, a kome sada i po kojoj ceni da prodaš krompir, kad veliki marketi uvoze odakle stignu (imaš u Novom Sadu glavnog uvoznika voća i povrća, znam vozača u jednoj firmi koja je za njih dovozila krompir i iz Belorusije i iz Austrije, lepo upakovan u džačiće od 5 ili 10kg, iste krupnoće, 20c po kilogramu i prevoz košta oko 2c po kilogramu, pa vidi kako kod nas proizvesti krompir po toj ceni).
I da imaš plastenike, opet ostaje pitanje kome da prodaš, jer u startu imaš veliku konkurenciju.
A država ti uopšte ne pomaže da nastupiš na stranom tržištu (npr. proizvodiš prvoklasni domaći beli luk koji se traži, naročito u Italiji, jer kinseki ne podnose).
Ceo problem uopšte privrede u Srbiji, a ne samo poljoprivrede, je u tome što ljudi kopiraju ideje koje vode do "sigurne" zarade pa i pored malog broja preduzetnika i ozbiljnih poljoprivrednih proizvođača imamo prenatrpano tržište i nelojalnu konkurenciju.
Takva je priča i sa maliom. Čim nekoliko godina ima stabilnu cenu, maltene se dupliraju površine pod malinom, i onda cena ide dole, pa dosta ljudi preore pracele pod malinom, pa posle par godina iznova. Na malini su najbolje zaradili oni koji su prodavali sadnice (išle i do 50 dinara po sadnici) i poljoprivredne apoteke (ne biste verovali koliki je promet u sezoni u Ivanjici i Arilju).
Kad bi država uvela kvote, kao što su morali i Hrvati da urade pred ulazak u EU (koliko imaju hektara pod šljivom, jabukom...), što je sasvim normalno ako država daje subvencije i ne želi da proizvođači posle bacaju proizvode zbog niske cene i zasićenog tržišta, onda ne bi mogao svako da sadi šta i kako stigne i koliko stigne.
Inače bismo mogli svi da zasadimo po 2 hektara maline i da očekujemo da nam neko garantuje cenu, a na primer tržište ne može toliki rod da prihvati, pa cena ide na dole. Meni nisu jasne priče o godišnjem rodu i izvozu maline, samo u zadnjih nekoliko godina je maltene dupliran broj hladnjača, ispada da one rade sa polovinom kapaciteta.
A kao što rekoh, nije tako samo u poljoprivredi, tako je i u mnogim drugim granama privrede, ljudi nemaju ideju i njuh za dobar posao, nego kopiraju one koji su već uspeli, pa nam posle neko drugi kriv što propadaju preduzeća.
A takođe, druga strana medalje su povlašćeni "privrednici", koje ni inspekcija ne obilazi, plus što dobijaju tendere za državne firme i institucije, a onaj ko nema pristup tim poslovima mora da se zadovolji mrvicama, jer ni na stranom tržištu ne može da nastupi zbog malog obima poslovanja.
U da se ponovo osvrnem na citiranu poruku: tih 200€ plate u nekom kafiću znači bar još toliko, a možda i više u bakšišu, i ako se izgubi taj posao, nađe se u drugom kafuću, jer su nam kafići stalno puni.
A na njivi... jedne godine ti grad oljušti sve ili sprži suša, i odmah si bankrot, osim ako si 3. ili 4. generacija na selu sa jakim domaćinstvom i zalihom kapitala.
Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.
Login
Re: Malinari na putu ka BGu
, koju stotkicu manje, i da ne racunamo da na pijacu moze da ode par desetina kila po ceni od 5 evra za kilo, da umanji gresku racuna..
Re: Malinari na putu ka BGu