"Most na Adi" otvoren za saobracaj ...

Pa vidis, ne mozes ih naterati da ti to kazu ako nece, bez obzira na to sto ih zakon obavezuje jer ne postoji instanca iznad njih koja bi ih na to primorala.

Upravo je to najlaksi nacin da se zapuse usta svim zluradim. Jednostavan potez.

Elementarna kultura bi trebalo da bude kada se rade javni projekti da se ispostavi racunica onima koji na kraju to i placaju.

a1200: Dakako je to plan igre. Tj. put nesmetanog "kraduckanja".

Tehnoman: Da pitate nekoga koliko ga je koštala kuća koju je sazidao teško da će da vam kaže približno tačnu cifru. Dobićete cifru sa +-15% u najboljem slučaju. Da pitate nekoga koliko ga košta renoviranje stana, isto tako..... Ne kažem da ne postoje usamljeni slučajevi pedantnih "evidentičara" ali i njima promakne dosta "sitnijih" izdataka. Ali SIGURNO vam niko neće reći da je cena bila u rangu planirane na početku. Svaki put je bila veća.

Građevina a pogotovo mostogradnja i niskogradnja oko mosta je jaaaaaako relativan pojam i teško da se do završetka velikog dela okolne infrastrukture oko mosta može znati bar orjenatciona cena. Jer veliki deo investicija tokom gradnje ide i u pripremu infrastrukture koja u momentu obračuna nije niti vidljiva niti upotrebljiva.

I to su "potpaljivači" nezadovoljstva znali i zato proizivaju. Neozbiljno, neprofesionalno i nezrelo je svoditi bilo kakve zaključke o ceni. Da ne pominjem da svi oni imaju partijske drugove po SVIM gradskim i republičkim odborima i da su upoznati (čak i kad su preglasani u odlukama) sa svim detaljima. Da ima bilo kakve osnove i građanska a i službena obaveza im je da to prijave. Možda slučaj dospe kod "korumpiranog" sudije ali dokazi idu u javnost. Kako su izneti u javnost dokazi vezani za poslovanje Kolubare?

Na kraju bitan podatak: novac za most je velikim delom od kredita iz inostranstva, a posao su vodile inostrane firme. Ulagači (kreditori/banke) nisu davali novac već su plaćali oabveze prema doavljačima baš iz razloga da novac ne nestane, most se ne izgradi, pojede vuk magarca i vraćanje kredita se iskomplikuje. Prema tome teško da je nešto oko finansija i ovog mosta izlazilo iz okvira normalnog poslovanja za takve građevine.

Ostaje, dakle, samo nezadovljstvo onih kojima je draža nečija šteta od opšte koristi. I onih koji žale za vremenima kada se mostovi nisu gradili već rušili i kada su provizije bile veće i niko nije pitao za nestale pare. Možda se vremena vrate pa sada oni budu među onima koji će "skidati kajmak"......

Nema nikakve "igre", zavere, masona, CIA-e itd..... Ima most koji ima po tri auto trake, mesto za laki metro i pešačko/biciklističku staz u svakom smeru. I njegova izgradnja košta, naravno. A tek će morati da se troši na održavanje mosta, da ne bi prošao kao Gazela.....

MOST PREKO ADE Gde je nestalo stotine miliona?
DRUŠTVO | UGLJEŠA MRDIĆ | AVGUST 29, 2011 AT 23:36
Piše: Uglješa Mrdić

Planirani troškovi izgradnje mosta preko Ade su se popeli sa preskupih 118 miliona na nezamislivih 400 miliona evra, a da ni pola posla nije završeno

Most preko Ade je najbesmislenije, ujedno i najbeskrupuloznije bacanje novca građana, zabeleženo u novijoj istoriji Beograda. Ne samo što je reč o najskupljem projektu, nego je u pitanju i jedno megalomansko rešenje koje se ne uklapa u sredinu, ni estetski, ni funkcionalno.

Od trenutka donošenja odluke da se počne sa gradnjom „slovenačkog“ mosta, bilo je jasno da će Beograd dobiti finansijskog i arhitektonskog monstruma. Stručnjaci su mišljenja da je lokacija na kojoj je most osvanuo pogrešno odabrana, te da očigledno niko, pa ni sam projektant, nije razmišljao kako da uklopi pristupne saobraćajnice. Most gradi firma (SCT), čiji je vlasnik u međuvremenu osuđen na zatvorsku kaznu u Nemačkoj zbog korupcije, dok je sama firma bankrotirala. Da li je s tim u vezi ili ne, tek planirani troškovi izgradnje mosta preko Ade popeli su se sa enormnih 118 miliona na nezamislivih 400 miliona evra, a da ni pola od planiranih radova nije završeno. No, uprkos tako poražavajućim rezultatima, srpski mediji samo najpozitivnijim epitetima časte ovaj poduhvat.
Kako se euforija većine srpskih medija pod kontrolom režima ne stišava, u materijalu do kojeg je došao „Pečat“ jasno se vidi šta su druge države, za manje ili isto novca, izgradile:

Penobskot most, SAD
Američka država Mejn, most na reci Penobskot je izgrađen 2006. godine, skroman, ali funkcionalan.
Dužina: 646 metara
Visina: 136 metara
Cena: 65.000.000 evra
Za jedan most preko Ade moglo je da se napravi šest ovakvih, „američkih“, mostova.

Zihoumen most, Kina
Spaja dva ostrva u oblasti Žoušan, na istočnoj obali Kine. Otvoren 2009. godine.
Dužina: 2.700 metara (najduži raspon 1.650 m)
Visina: 211 metara
Cena: 289.000.000 evra
Da je most preko Save koštao po metru dužine kao ovaj kineski, ne bi prešao 100 miliona evra.

Stounkatrs most, Kina
Most „kamenorezac“ u Hongkongu, otvoren krajem 2009. godine, povezuje dva ostrva.
Dužina: 1.596 metara (najduži raspon 1.018 m)
Visina: 298 metara
Cena: 274.000.000 evra
Ponovo Kinezi, ovoga puta Hongkong. Ovakvom gradnjom bismo premostili Savu dva puta.

Most Balinge, Kina
Otvoren krajem 2009. godine, premošćuje dolinu reke Baling.
Dužina: 2.237 metara (najduži raspon 1.088 m)
Visina: 375 metara
Cena: 173.000.000 evra
Premostili bismo i Savu i Dunav nekoliko puta da je cena gradnje bila u ovim okvirima.

Most Pumipun, Tajland
Most iz dva dela, povezan saobraćajnicom koja visi 50 m u vazduhu, otvoren je u Bangkoku 2006. godine.
Dužina: 1.284 metara (najduži raspon 398 m)
Visina: 173 metara
Cena: 240.000.000 evra
Za duplo manje novca, Tajlanđani su izgradili dva mosta i spojili ih saobraćajnicom koja lebdi u vazduhu. Svaka priča o komplikovanim pristupnim putevima izgleda smešno posle ovog mosta.

Most Mijo, Francuska
Najviši drumski most na svetu, otvoren je 2004. godine, deo autoputa koji spaja Pariz i Barselonu. Čine ga sedam pilona.
Dužina: 2.460 metara (najduži raspon 342 m)
Visina: 343 metara
Cena: 400.000.000 evra
S obzirom na to da ima sedam pilona i najduži raspon sličan mostu na Adi (s tim što je skoro duplo viši), možemo zaključiti da bi Francuzi premostili Savu najmanje sedam puta za isti novac koliko nas košta most preko Ade.

Most preko Ade, Srbija
Na kraju, Beograd, most preko reke Save, sa jednim, jedinim, pilonom.
Dužina: 929 metara (najduži raspon 376 m)
Visina: 200 metara
Cena: 400.000.000 evra (cena nije konačna)

Kako je moguće da je most preko Ade skuplji od svih gorenavedenih projekata?
Čini se da je reč o besramnom i beskrupuloznom bacanju novca građana, koje nije skoro zabeleženo u novijoj istoriji Beograda i Srbije. No, umesto da neko odgovara za ovoliku krađu, izvesno je da će dobiti nagradu „Najevropljanin“ i slično.

TRENUTNA CENA MOSTA
Srpska napredna stranka došla je do prikrivenih spisa i pouzdanih podataka koji svedoče da troškovi izgradnje mosta i prilaznih saobraćajnica do sada koštaju 404.960.000 evra.
Iako je gradonačelnik Beograda Dragan Đilas više puta najavljivao da će cena mosta sa pristupnim saobraćajnicama biti 120 miliona evra, podaci Skupštine Beograda su ga demantovali, jer je trenutna cena, bez kamata, 404 miliona i 900 hiljada evra! Pokušaj gradonačelnika da lažno predstavi cenu koštanja izgradnje mosta sa pristupnim saobraćajnicama, demantovali su i podaci „Evropske banke za obnovu i razvoj“, kao i „Evropske investicione banke“, od kojih je Grad Beograd u četiri navrata uzimao kredite, u ukupnom iznosu od 289 miliona i 900 hiljada evra. Sa novcem koji se izdvaja iz budžeta Grada, u trenutku kada bude potpuno izgrađen, most sa pristupnim saobraćajnicama preko Ade koštaće građane između 405 i 500 miliona evra, i tako postati najskuplji most na svetu! Ove kredite za višestruko preplaćeni most, nažalost, plaćaće mnoge buduće generacije građana Beograda, ali i Srbije.
Pored garancija vlasti da će most biti završen do kraja tekuće godine, sada je jasno da će radovi na mostu preko Ade biti završeni tek 2012. godine. Umesto objašnjenja zbog čega se završetak radova stalno odlaže, kao i podatka koliko će most građane Srbije stvarno da košta, vlast je svojim sugrađanima ponudila samo pešački prelaz preko Save.

ŠEST STOTINA MILIONA EVRA
Zamenik predsednika Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić izjavio je da će most preko reke Save kod Ade Ciganlije u Beogradu, i pristupne saobraćajnice, koštati više od 600 miliona evra. Vučić je gradsku vlast i gradonačelnika Dragana Đilasa optužio za obmanjivanje građana.

„Kakve su to pristupne saobraćajnice koje koštaju tri puta više od mosta? Zbog izgradnje novog mosta svaki građanin je zadužen za 300 evra više. Dragan Đilas saopštava javnosti da je to najjeftiniji most koji košta 2.500 evra po kvadratnom metru, da bi samo dva dana posle toga, odgovarajući na naše optužbe, preko jedne radio stanice, gospodin Hajdin izjavio da je to veoma jeftin most koji košta 3.000 evra po kvadratnom metru. Izvinite što konstatujem da je samo razlika u tome 25 milion evra. Predlažem da se prvo njih dvojica velikih prijatelja, i u biznisu i u svemu drugom, dogovore pošto mislim da 25 miliona evra prosto nije sitnica. Nije u pitanju 25 miliona dinara, već 25 miliona evra, a na kraju će se ispostaviti da je mnogo, mnogo više od toga. Ipak, prvo neka nam saopšte, neka nam samo kažu kolika je cena mosta sa pristupnim saobraćajnicama. Mi taj most mnogo volimo. I ne postoji most na svetu koji možemo više da volimo, u njega smo toliko uložili, a o pristupnim saobraćajnicama i da ne pričam. Ali vas molim da proverite u vašoj arhivi i uporedite izjavu Đilasa koji je rekao da most po kvadratu vredi 2.500 evra i Hajdina koji se opredelio za 3.000 evra. To je gađanje sa parama narodnim kao da su njihove, iako od svojih para nisu uložili ništa“, rekao je Vučić.

Sve vodeće arhitekte Beograda predviđale su drugačije i jeftinije rešenje za mostove. Ovako se stiče utisak da gradska vlast pravi most u hodu, pa kada im ponestane novca, problem rešava zaduživanjem.
Samo hiljadu metara mosta na Savi koštaće 500 miliona evra – dakle ceo gradski budžet.

Podsetimo, da je SNS saopštila da je u izgradnji mosta preko Save kod Ade Ciganlije i pristupnih saobraćajnica „opljačkano 404,9 miliona evra“ i optužena je vlast da je u prikrivanje te „najveće korupcionaške afere u Beogradu“ uključila „Radio-televiziju Srbiju“ („RTS“) i akademika Nikolu Hajdina.

SNS pita Hajdina da li se u takvu kampanju uključio jer je njegov sin Rade Hajdin predstavnik švajcarske firme „BBRV“, koja je glavni dobavljač kablova za kose zatege na mostu.
Dodaje se da, međutim, ni Hajdin, ni „RTS“, niti svi funkcioneri vlasti nisu odgovorili na pitanje kako je potrošeno 404,9 miliona evra, niti koje su to pristupne saobraćajnice predviđene tenderskom dokumentacijom izgradili za gotovo 285 miliona evra.

Ako je javno obznanjena činjenica da je najkomplikovanija pristupna saobraćajnica – petlja kod Careve ćuprije, plaćena oko 20 miliona evra, onda je svakako jasno da je preostalih 265 miliona evra u najvećoj meri otišlo u džepove gradskih i republičkih moćnika.

Od gradske vlasti u Beogradu zatraženo je da konačno saopšti građanima koliko zaista koštaju most i pristupne saobraćajnice predviđeni ugovorima o kreditnom zaduženju i odlukama Skupštine grada Beograda.
Svakodnevno iznošenje neistina i licitiranje cenom koju Beograđani plaćaju za projekat mosta preko Ade sa pristupnim saobraćajnicama, prikrivaju se stvarne razmere pljačke koja danas iznosi 404,9 miliona evra.

Ta stranka je istakla da je posebno tragično što će tako skup i višestruko preplaćen projekat decenijama opterećivati građane koji će otplaćivati „bogaćenje pojedinaca“, a zauzvrat neće dobiti puteve, škole, domove zdravlja, bolje plate i penzije ili nova radna mesta.

Činjenica je da ćemo desetinama godina grcati u dugovima, jer su kamate na finansijske kredite veoma visoke. Kada dođe vreme za otplatu kredita, u gradskoj kasi više neće biti novca za socijalna davanja, niti za ulaganja u razvoj grada.
Unuci Beograđana će morati da vraćaju ove kredite. Ovaj most neće rešiti jedan od gorućih problema Beograda, a to je problem saobraćajnih gužvi!