elitemadzone.org - Maturski test za 1.000 dinara

mmix
Miljan Mitrović
Profesorkin muz
Passau, Deutschland

SuperModerator
Član broj: 17944
Poruke: 6042

+4631 Profil

Re: Maturski test za 1.000 dinara

^{24.06.2012. u 02:39 - pre 144 meseci}

@milanche, zasto ti toliko insistiras na prici o ivy leage faksevima i vrhuski obrazovnog sistema i licnim uspesima koje ti ljudi ostvare. Te skole zavrsi marginalno mali broj stanovnika i tih teritorija, nek je to i gornja treca standardna devijacija inteligencije populacije (a nije) sta cemo sa svima ostalima? Putujuci trgovci ili ako ni to ne ide onda da cerupaju pilice i sluze pomije u menzama? Opet je to neka prica koju smo imali u temi o akademskoj propasti ove zemlje i elitisticki stav da je bolje imati hardcore obrazovni sistem sa 4% diplomiranih Übermenschena nego oslabljeni sistem sa 40%?

Verovao ili ne ali to tvoje vidjenje obrazovnog sistema je upravo ono sto se forsira ovde. Uzmimo za primer jednog klinca sa izrazito inzenjerski orijentisanim mozgom (da, takvi postoje, ja na primer) kome jezik generalno predstavlja problem jer niti vidi niti oseca potrebu da ga koristi za ista vise nego za razmenu informacija ali klinac koji ima prirodno izrazenu sposobnost za resavanje inzenjerskih problema, taj klinac danas u Srbiji prolazi kroz sito i reseto i ima problem da realizuje svoj potencijal jer jbg nije u trecoj standardnoj devijaciji da bude Übermensch i da podjednako razbija i srpski i matis. Ista prica vazi i u drugom smeru za nekog ko je recimo sklon umetnosti i razume sklad reci i kome je jezik muzika a matematika bauk. I tako umesto da iskolujemo dve sposobne odrasle osobe koje ce graditi mostove i praviti spektakularne skulpture te osobe utapamo u sivilo usrednjenog mediokritetstva iz kojeg mogu da se iscupaju samo pripadnici te cuvene trece standardne devijacije. Samo sto tu u USA onikoji nisu u tom vrhu ipak mogu da zavrse fakseve i ako nemaju 100% skor na SATu i ako im tate nisu kupile krilo na harvardu i mogu da urade nesto sa svojim urodjenim i stecenim sposobnostima, prilika koju ovde mnogi ne dobiju jer budu satrti vec od svoje 15 godine na prvoj seci zvanoj mala matura.

Sloba je za 12 godina promenio antropološki kod srpskog naroda. On je od jednog naroda koji je bio veseo, pomalo površan, od jednog naroda koji je bio znatiželjan, koji je voleo da vidi, da putuje, da upozna,
od naroda koji je bio kosmopolitski napravio narod koji je namršten, mrzovoljan, sumnjicav, zaplašen, narod koji se stalno nešto žali, kome je stalno neko kriv… - Z.Đinđić

Odgovor na temu

milanche
San Francisco

Član broj: 2447
Poruke: 1200
*.hsd1.ca.comcast.net.

+1001 Profil

Re: Maturski test za 1.000 dinara

^{24.06.2012. u 06:21 - pre 144 meseci}

Insistiram samo zato sto hocu da pokazem sta je u korenu uspesnih skolskih sistema.

Slazem se da je Ivy League nebitan za ovu diskusiju, i malo me i cudi da se i ti i Odin fokusirate
na taj neki vrh skola. Istina je da sam ih uzeo kao primer, ali vise kao ilustraciju dometa sistema.

Sustina moje price je da ceo skolski sistem u koji spadaju i male skole u Dabrovoj Jaruzi pored rezervata
u South Dacota slede isti princip:

- nivo koji skola pruza moze da bude bolji i losiji.
- skolski program moze da bude noviji ili bajatiji, direktnije vezan za industriju ili slabije vezan za
zbivanja u zivotu
- mimo svega toga - sve skole u sistemu, od najgorih do najboljih se drze principa da ce (potpuno
analogno proizvodjacu slatkisa koji na omotu navodi deklaraciju sastojaka) sto striktnije, foxterijerski
uporno sprovesti i verifikovati da je student zaista stekao to znanje koje pruzaju. To ce uciniti
beskompromisnim spiskom obaveza, od kojih nece odustajati nikad.

Krajnji rezultat je da neki Pera Zikic koji izlazi sa prosekom XYZ iz skole rangirane #N na listi skola
izlazi tacno premeren prema ustanovljenim etalonima. Naravno, mozemo lako otvoriti diskusije o
smislu etalona modernog skolstva i smislu toga sto uce decu, i to je neogranicena tema. Uglavnom,
svi manje-vise znaju sta ti etaloni znace kao i sta sve ne znace - dakle, postoji neka referentna
tacka u celoj prici.

Da budem jos precizniji - nece (kao sto je to @Odin.D iz nekog svog iskustva zakljucio) prepustiti
sve drustvu/industriji/poslodavcima obavezu da sami protrijerisu kandidate. Industrija tek tu i tamo
ovlas ispituje kandidate pocevsi od najbazicnijih kvaliteta, ali osnovno poverenje u rang skole i ostvaren
prosek je jaka polazna tacka. Tek tu i tamo, ako 'sonda potone neocekivano duboko tamo gde bi
trebalo da je tvrdo' intervjuise se i u vise detalja i sa vise sumnje.

Tako stvari stoje prema nekom nazovimo ga uslovno 'drustvenom dogovoru' izmedju skolskog sistema
i ostatka drustva, po kojem je skola ozbiljna rabota, a ne za*ebavanje.

@Odin.D

Citat:

Ali kao lični izbor škole, a ne zakonski propis.
A kredibilitet tih ocjena je opet rezultat rada i djelovanja škole - a nije nametnut zakonom.

De jure - nije. De facto - i vrapci znaju da na prelasku iz svake faze skolovanja djake cekaju testovi
za upis u narednu fazu. Skole ako nisu salabajzerskog tipa ce se potruditi da svoje djake pripreme
da prodju standardne testove bez vecih problema, i to cesto isticu - kolika je prolaznost na univerzitete.
One skole koje glume ludilo (a to mogu pod raznim paskama specijalnih fokusa, kurikuluma, itd), de
facto su ostavile pripremu studenata ili dokonim ujacima i stricevima, ili privatnim profesorima, sto se
onda mora odraziti na cenu skolarine. Niko nece da placa maglu, bez obzira koliko para imao.

Lista USA testova za svaki nivo skolovanja se moze naci ovde:

http://en.wikipedia.org/wiki/L...zed_tests_in_the_United_States

Za strance koji dolaze, najcesce se traze SAT (Scholastic Aptitude Test), GRE (Graduate Record Examination)
TOEFL (Test of English as Foreign Language), GMAT (Graduate Management Admission Test)...

E, sad lepo uporedite sve to sa nasim sistemom u kojem je i mala matura jezeva muka.

Odgovor na temu

milanche
San Francisco

Član broj: 2447
Poruke: 1200
*.hsd1.ca.comcast.net.

+1001 Profil

Re: Maturski test za 1.000 dinara

^{24.06.2012. u 06:53 - pre 144 meseci}

Citat:

Verovao ili ne ali to tvoje vidjenje obrazovnog sistema je upravo ono sto se forsira ovde. Uzmimo za primer jednog klinca sa izrazito inzenjerski orijentisanim mozgom (da, takvi postoje, ja na primer) kome jezik generalno predstavlja problem jer niti vidi niti oseca potrebu da ga koristi za ista vise nego za razmenu informacija ali klinac koji ima prirodno izrazenu sposobnost za resavanje inzenjerskih problema, taj klinac danas u Srbiji prolazi kroz sito i reseto i ima problem da realizuje svoj potencijal jer jbg nije u trecoj standardnoj devijaciji da bude Übermensch i da podjednako razbija i srpski i matis. Ista prica vazi i u drugom smeru za nekog ko je recimo sklon umetnosti i razume sklad reci i kome je jezik muzika a matematika bauk. I tako umesto da iskolujemo dve sposobne odrasle osobe koje ce graditi mostove i praviti spektakularne skulpture te osobe utapamo u sivilo usrednjenog mediokritetstva iz kojeg mogu da se iscupaju samo pripadnici te cuvene trece standardne devijacije. Samo sto tu u USA onikoji nisu u tom vrhu ipak mogu da zavrse fakseve i ako nemaju 100% skor na SATu i ako im tate nisu kupile krilo na harvardu i mogu da urade nesto sa svojim urodjenim i stecenim sposobnostima, prilika koju ovde mnogi ne dobiju jer budu satrti vec od svoje 15 godine na prvoj seci zvanoj mala matura.

Mogu na ovu temu da iznesem par nekih svojih iskustava.

Ma kako izgledalo iz ovih mojih postova da sam slepo compliant sa strogoscu skolskog sistema,
cinjenica je da mi je skolski sistem kroz koji sam prosao odfikario celu jednu karijeru (muzicku),
iz razloga krutosti, slepila, i neogranicenih mogucnosti za plasman licnih zavisti i cefova kontra
kvaliteta djaka (kako se na kraju ispostavilo, ispalo je Bogu hvala, bas kako treba, ali je u tom
nekom dobu i bolelo kao sto drvo boli kad mu seku bocne grane). Deca rodjena samo nekih 15-tak
godina posle, za to sto sam ja hteo su imali potpuno regulisana usmerenja, planove i programe.
Dok sam ja pokusavao da se provucem kroz procepe izmedju taraba, neko je imao sasvim utaban put.

Medjutim, zafrcane godine zivota u matoru gujscu su donele i druge uvide u celu pricu.

Sistem skolovanja je i u moje vreme pruzao odredjena usmerenja, i olaksice. Tipican primer toga sto
ti navodis je bio sistem muzickog obrazovanja koji je omogucavao deci usmerenoj na bavljenje muzikom
ili umetnoscu da steknu srednje obrazovanje sa vrlo minornim poznavanjem bilo cega osim umetnosti
(dakle: srpski - tu i tamo, matis - nista, jezik - idi mi-dodji mi....instrument - obavezno, solfedjo - ne bi
bilo lose, istorija/kontrapunkt/harmonija - pa, hmm, ne bih ja ako bas ne mora).

Jedan procenat njih sa tako stecenim obrazovanjem je (neuspehom da se upise na umetnicki fakultet)
ostao obogaljen. Odredjen broj koji je zbog zdravstvenih razloga kasnije morao da napusti aktivno
bavljenje muzikom - nista nije bolje prosao. Na kraju - jedan procenat koji se devedesetih bezeci od
poplave obreo u sredinama koje spartanski tretiraju profesiju muzicara - takodje nije dospeo nigde.

Mogucnost lateralnog pomeranja u druge slicnije profesije im je sistematski zatrta u zivotnom dobu od
14-18 godina, i tu pomoci nema.

To je sto se tice muzicara.

Sto se tice inzenjera - nigde i nikada vise nisam shvatio znacenje vladanja jezikom nego u ovoj profesiji
gde po prirodi posla moram da u kratkom vremenu procitam i usvojim raznu kolicinu specifikacija, bilo
da su u pitanju internacionalni standardi ili kompanijski dizajn dokumenti.

Licno sam misljenja (iako ljude pojedinacno vrednujem neizmenjeno, i vidim/cenim/priznajem vrednost
i kod svojih mutavijih kolega koji slabo pricaju i pisu a rade pametne stvari) da je jedna od najvecih kocnica
razvoja tehnickih nauka u nedopustivo niskom nivou vladanja izrazavanjem (pismenog u prvom redu).

Na svakih 1000 dokumenata (specifikacija, clanaka, knjiga, web izvora, blogova...) nadjem odprilike jedva
5 koje ne moram uopste da preradjujem/digest-ujem na smisleniji nacin kako bi ih optimalno zapamtio
i operativno drzao u svesti da bih uspesno radio svoj posao.

Predpostavljam da razumes - svoju nauku covek moze da drzi u glavi srocenu na najkomplikovaniji nacin,
pa da kao ludi profesor Baltazar kojem u mozgu vise nista nije ostalo za ostatak zivota ide unaokolo
k'o izgubljeni zvrdnov slep za svet oko sebe, ne primecujuci da ima dve razlicite cipele na nogama. Medjutim,
znatno je pozeljnije da je znanje tako skockano u glavi da se moze uz pivo crtanjem na plazi u pesku
(virkajuci usput na ribe u bikiniju) objasniti bilo kome sta treba za dva minuta.

Dakle - sav taj dril u skoli - danas nalazim da je ipak imao dosta smisla. Bez obzira na profesije, licne
inklinacije, talente, ipak treba svi, od harmonikasa preko slikara i glumca, sve do inzenjera i mikrohirurga
da imamo dostignut neki zajednicki nivo kulture, da mozemo da komuniciramo i da se razumemo bez
obzira na profesije i licne background-e.

...i to je nekad i bio slucaj.

_{[Ovu poruku je menjao milanche dana 24.06.2012. u 08:14 GMT+1]}

Odgovor na temu

Odin D.
Mlađi referent za automatizaciju
samoupravljanja

Član broj: 37292
Poruke: 2549

+8370 Profil

Re: Maturski test za 1.000 dinara

^{24.06.2012. u 10:49 - pre 144 meseci}

Citat:

milanche: Dakle - sav taj dril u skoli - danas nalazim da je ipak imao dosta smisla.

Tako je i Winston Smith na kraju shvatio da je sve u redu i da je sve to dobro za njega.

Odgovor na temu

morihei ueshiba

Član broj: 174125
Poruke: 294
*.cust.dsl.vodafone.it.

+435 Profil

Re: Maturski test za 1.000 dinara

^{24.06.2012. u 11:12 - pre 144 meseci}

Citat:

Tako je i Winston Smith na kraju shvatio da je sve u redu i da je sve to dobro za njega.

Ovaj,khm...ne bih se slozio sa poredjenjem.
s postovanjem,G.Orwell

stvarno,sta ce nam obrazovanje.Ostavite decu na miru,nek se organizuju sami,bez prisile. Trziste ce sve to da uredi. Amen.

Mio papa' dice che ogni uomo ha tre misure:
altezza, larghezza e lunghezza

Odgovor na temu

mmix
Miljan Mitrović
Profesorkin muz
Passau, Deutschland

SuperModerator
Član broj: 17944
Poruke: 6042

+4631 Profil

Re: Maturski test za 1.000 dinara

^{24.06.2012. u 13:57 - pre 144 meseci}

Citat:

milanche: Licno sam misljenja (iako ljude pojedinacno vrednujem neizmenjeno, i vidim/cenim/priznajem vrednost i kod svojih mutavijih kolega koji slabo pricaju i pisu a rade pametne stvari) da je jedna od najvecih kocnica razvoja tehnickih nauka u nedopustivo niskom nivou vladanja izrazavanjem (pismenog u prvom redu).

Na svakih 1000 dokumenata (specifikacija, clanaka, knjiga, web izvora, blogova...) nadjem odprilike jedva 5 koje ne moram uopste da preradjujem/digest-ujem na smisleniji nacin kako bi ih optimalno zapamtio i operativno drzao u svesti da bih uspesno radio svoj posao.

Pa opet i pored tvog misljenja i nauka i tehnologija idu dalje i napreduju bez obzira na gramaticke i tipografske greske. bez obzira na to sto si "stickler for grammar" ti razumes tudje tekstove i drugi ih takodje razumeju, sto ispunjava njihovu osnovnu svrhu, sad sto ti ne mozes da ih zapamtis jer ne zadovoljavaju tvoju formu je mozda vise problem tvoje metodologije neprimerene 21 veku i multinacionalnim projektima. Sorry, ali tvrdnja da ce tehnicka specifikacija da izgubi na tehnickoj vrednosti zato sto na njoj pise Vladika Danilo umesto vladika Danilo jednostavno ne stoji, svi koji treba da razumeju bi razumeli i da je sve u ALLCAPS. N@s MoZ@K J3 7ak0 k0NcIPiran da r3cI F0Rmuli$3 iZ PrV0g I P05l3DnJ3G 5l0g@ i n@ osn0vu PriblIZN3 Gr@FIcke reprez3n7@ciJ3 $iM8oL@ t@k0 da $3 i 7esK3 7ip0gr@f$k3 Gr35k3 uz m@nj3 Ili Vise trUda k0mP3NzujU.

Citat:

morihei ueshiba: stvarno,sta ce nam obrazovanje.Ostavite decu na miru,nek se organizuju sami,bez prisile. Trziste ce sve to da uredi. Amen.

niko to nije rekao. Ne radi se o obarzovanju vec o vrednovanju obrazovanja i uspostavljanju barijera na pogresan nacin i na pogresnim mestima. Hormonalno nebalansirano dete od 15 godina ne bi smelo da bude izlozeno toj vrsti do-or-die barijere da mu ceo zivot i buducnost zavisi od toga dal zna gde ide tacka i gde ide veliko slovo i dal ume dobro da se orijentise u prostoru i postavi jednacinu zapremine preseka dva tela. Ja cak nisam proponent ni strucnih srednjih skola kao alternative vec sam proponent obrazovnog sistema sa obaveznom srednjom skolom koja poceinje generic i vodi kroz specijalizaciju na osnovu iskazanih sposobnosti i afiniteta, pa onda sa 18 godina tada vec punoletna osoba moze da odluci da li ce i kojim smerom ici (zanat, strukovne skole, akademske studije, etc). Sa 15 godina ne znas ni kako se drzi ona stvar za sve primene a kamoli sta ces raditi ostalih 50-80 godina svog zivota.

Odgovor na temu

Braksi

Član broj: 288770
Poruke: 1643

+4015 Profil

Re: Maturski test za 1.000 dinara

^{24.06.2012. u 14:37 - pre 144 meseci}

Citat:

mmix: Sa 15 godina ne znas ni kako se drzi ona stvar

nema sta da je drzis, sa 15 stoji sama !

7:33

Odgovor na temu

milanche
San Francisco

Član broj: 2447
Poruke: 1200
*.hsd1.ca.comcast.net.

+1001 Profil

Re: Maturski test za 1.000 dinara

^{24.06.2012. u 16:01 - pre 144 meseci}

Citat:

Uopste ne govorim o pravopisu i gramatici - te stvari uspesno koriguje obicni spell checker program, i to uopste
nije problem vec odavno.

Ono sto je problem je rasturen i razbacan tok misli koje ti dokumenti iznose, a iznose ga obicno zbrda-zdola, kao
neki smesni patchwork, komad ovde - komad onde. Ne zna se sta je uzrok, sta posledica. Sta je zadatost
(matematicka/fizicka...) a sta je design decision (ili odluka slobodne volje). Svi se trude da zamazu odgovor na prosto
pitanje 'zasto ?', a u sitna creva razlazu odgovore na 'kako ?'.

Tupe sa beskrajnim tabelama koje ni sami ne znaju sta su i cemu sluze, umesto da ih sroce u dva kraca pasusa
(sto ja na kraju uspem da sam uradim, i tako daleko lakse popamtim sta je sta i cemu zapravo sluzi, a naravno
mogu i da kao bolid/fah idiot sve to tabelarno drzim u glavi). Za objasnjenje znacenja polja u tabeli - po pravilu
odaberu tek priblizno tacnu (ili bolje reci: priblizno netacnu) rec, pa se pet strana dalje nadjes u cudu ('cekaj, bre,
kako sad 'ovo' kad malopre rekose 'ono' ?)

Okreni - obrni, masu puta se tehnicki dokument moze sazeti na znatno efikasniju formu, da nista ne izgubi na
svojoj striktnoj tehnickoj prirodi. Nekada (DVD spec je nevidjen primer, pisali ga Japanci ciji tok misli ne ide po
misaonim pattern-ima ostatka sveta) - uzima disproporcionalno mnogo vremena da se svari. Procitas svih N hiljada
strana, i shvatis da uopste nisu pomenuli najosnovnija use case scenarija (sta je feature presentation, sta je
ovo, sta je ono), a prica ti o ovome i onome, kao pile koje se otrgne mojoj babi iz ruku posto mu je na panju
vec odsekla glavu pa protrci jos par krugova po dvoristu po bezumnoj putanji.

Pomnozi to vreme sa brojem glava koje su se time bavili - dobijas ocit gubitak u vremenu/energiji/parama.
Tehnicki progres ide - ubedjen sam - znatno sporije i sa znatno vise lutanja nego sto bi moglo i trebalo upravo
iz tih razloga.

Koliko se puta samo na ES-u komplikovanije i zametno opisane stvari objasne prostim i jasnim jezikom + tacno.

itd.

Generacije od pre 50 godina su kao svakodnevni skolski dril imale recitovanje duzih knjizevnih dela (pesme, epovi)
kako domaci ("Gorski Vijenac", recimo), tako i stranih (Ilijada/Odiseja, Petrarkini soneti... naprimer). Sta se dobijalo time ?

- prvo, ako u glavi ne drzis sekvencu jasnih slika o toku glavne radnje (scena ova, scena ona), nema sanse da
spojis duze od minut recitovanja. Dakle - morao si prvo da razumes sta tu pise, da to dozivis na neki svoj nacin
(nama je danas lakse - odgledas film, recimo "Troju" i za par sati ti je sve jasno ko je bio ko), da sve to slozis
u tok slika.

- zatim ide faza govora. Dokazano je u psihologiji odavno da je govor i rec jedan od snaznih motora pokretaca
razvoja mentalnih sposobnosti u decijem uzrastu, a neka vrsta dobre gimnastike za kasnije uzraste (sredjivanje
beleski, recimo, iz haoticnih skrabanja napravljenih na predavanjima i njihovo pretakanje u kratka, jezgrovita
poglavlja grupisanjem cinjenica u kratke i jasne recenice proveren je nacin kvalitetnog ucenja - destilovanje i
sedimentacija)

- na kraju - ide vezbanje memorije. Sta god da kompleksno radis u zivotu, treba ti ono sto narod zove 'kapacitet',
a sto prakticno znaci - memorija + CPU. Kod silicijuma je to prosto - napravis chip, i to radi. Kod coveka, treba
vezba. Pokazalo se mnogo puta - ogranicenja su mnogo dalje nego sto se misli - sto se ranije pocne i sto ambicioznije
kasnije je daleko lakse.

Takav neko kad iskoraci u svoju struku - ume da misli, da kombinuje velike kolicine cinjenica, ume da se izrazava,
ume da prenosi misao i znanje. Kad pricas sa pripadnicima tih generacija, bez obzira na njihov strucni fokus, uvek
imas sta da cujes, pitas i dobijes zaokruzen i smislen odgovor.

Obrazovanje vec primetno dugo vremena ide u smeru da pravi a) gomilu nesposobnih b) sacicu fah-idiota.
I sve sto je nekad bila norma - sve je odjednom straaaasno tesko, i malo-malo cujes ono tipicno:
'dokle ce neko da maltretira sirotu decu glupostima ?'

Odgovor na temu

HeYoo

Član broj: 72595
Poruke: 491

+1017 Profil

Re: Maturski test za 1.000 dinara

^{24.06.2012. u 16:31 - pre 144 meseci}

Citat:

'dokle ce neko da maltretira sirotu decu glupostima ?'

Nekad si morao godinama prepisivati knjige kao ucenjak. Ne verujem da bi se sada zalagao za takav nacin usvajanja znanja.
Upravo je u metodologiji greska naseg obrazovnog sistema, a ne u kolicini ili sirini. To sto se kod nas ide linijom manjeg otpora pa umesto prilagodjavanja nastavne metodologije snizavaju kriterijumi je vec neka druga prica.

@mmx

Ne znam koje se to generacije seku malom maturom koju je nemoguce pasti? Slazem se da je potrebno ukidanje velike vecine strucnih skola koje su uglavnom postale ruglo. Zalosno ih je uopste nazivati obrazovnim institucijama.

Odgovor na temu

milanche
San Francisco

Član broj: 2447
Poruke: 1200
*.hsd1.ca.comcast.net.

+1001 Profil

Re: Maturski test za 1.000 dinara

^{24.06.2012. u 17:07 - pre 144 meseci}

Pa dobro - svakom vremenu svoje, spram postojecih tehnickih mogucnosti.

Odgovor na temu

morihei ueshiba

Član broj: 174125
Poruke: 294
*.cust.dsl.vodafone.it.

+435 Profil

Re: Maturski test za 1.000 dinara

^{24.06.2012. u 17:21 - pre 144 meseci}

Citat:

Hormonalno nebalansirano dete od 15 godina ne bi smelo da bude izlozeno toj vrsti do-or-die barijere da mu ceo zivot i buducnost zavisi od toga dal zna gde ide tacka i gde ide veliko slovo i dal ume dobro da se orijentise u prostoru i postavi jednacinu zapremine preseka dva tela

Nego cemu bi trebalo jadno dete da bude izlozeno u tim godinama? Izboru izmedju iPhone-a i Samsunga? Novi skuter ili letovanje na Maldivima? Da,sigurno je vaznije to sto vec zna da sharuje najnoviji pornic snimljen u skolskom wc-u sa ortakinjom iz razreda,nego da zna da li recenica pocinje malim ili velikim slovom...sirote neizbalansirane pubertetlije,kakvim su stresovima izlozeni,strasno.

Hiljadama godina se ljudi trude da sistematizuju i kodifikuju jezik kojim govore i pismo kojim se sluze,izmedju ostalog da bi lakse jedni drugima preneli znanja koje su stekli,pa je bas zato gorepomenuta nauka i tehnologija napredovala toliko koliko je napredovala. A sad to sve odjednom nije vazno,daj samo nauku i tehnologiju, pa cemo za nekoliko generacija imati bezbroj majmuna koji svako za sebe pronalazi neverovatna tehnoloska dostignuca, ali se medjusobno ne razumeju i ne mogu da jedno drugom prenesu sta su to otkrili.

I sta onda? Nista. Hajd' na drvo medju banane pa sve ispocetka.

Citat:

vec sam proponent obrazovnog sistema sa obaveznom srednjom skolom koja poceinje generic i vodi kroz specijalizaciju na osnovu iskazanih sposobnosti i afiniteta, pa onda sa 18 godina tada vec punoletna osoba moze da odluci da li ce i kojim smerom ici

Imas li ti uopste ideju koliko bi to kostalo i koliko bi drustvo koje bi tu idealisticku ideju trebalo da sprovede trebalo biti razvijeno?
Osim toga,kako ce neko da te vodi kroz specijalizaciju na osnovu izkazanih sposobnosti i afiniteta, ako ne moze da proveri tvoje sposobnosti i afinitete putem,recimo...testova? Ah,opet stres

Mio papa' dice che ogni uomo ha tre misure:
altezza, larghezza e lunghezza

Odgovor na temu

mmix
Miljan Mitrović
Profesorkin muz
Passau, Deutschland

SuperModerator
Član broj: 17944
Poruke: 6042

+4631 Profil

Re: Maturski test za 1.000 dinara

^{25.06.2012. u 02:13 - pre 144 meseci}

Citat:

morihei ueshiba: Imas li ti uopste ideju koliko bi to kostalo i koliko bi drustvo koje bi tu idealisticku ideju trebalo da sprovede trebalo biti razvijeno?
Osim toga,kako ce neko da te vodi kroz specijalizaciju na osnovu izkazanih sposobnosti i afiniteta, ako ne moze da proveri tvoje sposobnosti i afinitete putem,recimo...testova? Ah,opet stres :(

Koliko bi trebalo da kosta? Vec sada vecina djaka u srbiji upise neko od srednjih skola pa makar i treci stepen. Kolika je to komparativna razlika pa da svi upisu srednju skolu? Drugo, nisu testovi jedino merilo necijeg afiniteta, sta vise veoma su losi u tome jer favorizuju one koji uce napamet. Postoji nesto sto se zove elektivna nastava koja moze progresivno da zauzima sve veci deo programa kako se blizi kraj skolovanja, postoje strucne sluzbe koje mogu da pomognu tom detetu da svoje afinitete i interesovanja pretoci u neku buducu karijeru.

Sparta je pala, nema vise svrhe bacati klince sa litice.

Citat:

morihei ueshiba:Hiljadama godina se ljudi trude da sistematizuju i kodifikuju jezik kojim govore i pismo kojim se sluze,izmedju ostalog da bi lakse jedni drugima preneli znanja koje su stekli,pa je bas zato gorepomenuta nauka i tehnologija napredovala toliko koliko je napredovala. A sad to sve odjednom nije vazno,daj samo nauku i tehnologiju, pa cemo za nekoliko generacija imati bezbroj majmuna koji svako za sebe pronalazi neverovatna tehnoloska dostignuca, ali se medjusobno ne razumeju i ne mogu da jedno drugom prenesu sta su to otkrili.

Jao, ej nemoj molim te, da se ljudi trude da jezik sistematizuju i kodifikuju radi razmene informacija taj jezik bi bio sistematican, sredjen, jednoznacan i veoma dosadan, mnogo blize danasnjim programerskim jezicima. Ne, ljudi nisu zbog toga "sredjivali" jezik, jezik su formirali da bi njime dozivali bogove, pevali pesme, impresionirali devojcice, itd. Sve je to naravno sasvim ok, ali je isto tako ok i koristiti jezik samo i iskljucivo kao sistem prenosa informacija. Ja sam sasvim siguran da se svojevremeni branioci staroslovenstva prevrcu u grobu od koad se Vuk rodio i da bi, da su kojim slucajem jos zivi, bili zestoko razocarani sto su "majmuni" poslusali Vuka i upropastili srpski jezik. takva je priroda reakcionih snaga.

Citat:

milanche: Uopste ne govorim o pravopisu i gramatici - te stvari uspesno koriguje obicni spell checker program, i to uopste nije problem vec odavno.

Ono sto je problem je rasturen i razbacan tok misli koje ti dokumenti iznose, a iznose ga obicno zbrda-zdola, kao neki smesni patchwork, komad ovde - komad onde. Ne zna se sta je uzrok, sta posledica. Sta je zadatost (matematicka/fizicka...) a sta je design decision (ili odluka slobodne volje). Svi se trude da zamazu odgovor na prosto pitanje 'zasto ?', a u sitna creva razlazu odgovore na 'kako ?'.

itd

Odlicno, sa ovim se slazem 100%. I sad mi ti reci, da li ti stvarno mislis da ce mala matura iz srpskog (engleskog) jezika to da resi? Da ce eliminacija iz daljeg akademskog skolovanja ucenika koji napise Vladika Danilo spreciti njegovu generaciju da pise takve tekstove? Nece, jer gro tih klinaca koji "razbiju" maturu i odu na dalje skolovanje a koji nisu Ubermench to su uspeli zato sto su je*eno napamet naucili sve zadatke iz zbirki. Upotrebni kvalitet tog znanja konvergira NULI.

Nemojmo brkati kriticko razmisljanje, sposobnost rasudjivanja, analizu i urednost toka misli sa knjizevnoscu i pravopisom. Jer to je ono sto se radi u skolama milanche, ne uci se kreativno i kriticko razmisljanje, ne razvija se sposobnost upotrebe mozga za bilo sta sem za ucenje napamet.

Odgovor na temu

Devanagari
Belgradesh, Srbistan

Član broj: 255755
Poruke: 52
*.shabakah.net.

+702 Profil

Re: Maturski test za 1.000 dinara

^{25.06.2012. u 02:58 - pre 144 meseci}

Citat:

milanche: Generacije od pre 50 godina su kao svakodnevni skolski dril imale recitovanje duzih knjizevnih dela (pesme, epovi) kako domaci ("Gorski Vijenac", recimo), tako i stranih (Ilijada/Odiseja, Petrarkini soneti... naprimer). Sta se dobijalo time ?

- prvo, ako u glavi ne drzis sekvencu jasnih slika o toku glavne radnje (scena ova, scena ona), nema sanse da spojis duze od minut recitovanja. Dakle - morao si prvo da razumes sta tu pise, da to dozivis na neki svoj nacin (nama je danas lakse - odgledas film, recimo "Troju" i za par sati ti je sve jasno ko je bio ko), da sve to slozis u tok slika.

Sve ostalo na stranu ali ovo pod "prvo" je upravo suprotno od realnog stanja "na terenu", sto se kaze. Ne znam nikoga, ali bukvalno nikoga, ko u odeljenju (osnovna, srednja, nebitno) nije imao bar jedan ali po pravilu vise slucajeva saboraca koji ustanu, zakucaju pogled na plafon i krenu da deklamuju ne samo poeziju, nego i prozu iz istorije, geografije, biologije, itd. Sto je vise mogao da zapamti, to je manje imao dodira sa smislom i sustinom materije koju pamti. I obrnuto. Jednostavno, srpsko skolstvo je takvo, rezultati PISA testova to nedvosmisleno potvrdjuju. Mozda je ranije bilo tako kako ti pises, ne znam, ali u poslednjih dvadesetak godina definitivno prolazi prvenstveno i cesto iskljucivo beslovesna reprodukcija.

Nakon velike svetske katastrofe, Srbija će biti u prilici da povrati Kosovo i Metohiju

Odgovor na temu

milanche
San Francisco

Član broj: 2447
Poruke: 1200
*.hsd1.ca.comcast.net.

+1001 Profil

Re: Maturski test za 1.000 dinara

^{25.06.2012. u 03:54 - pre 144 meseci}

@Devanagari

vec u moje vreme recitovanja u okviru srpskog (tipa: da naucis napamet dugacku pesmu i da znas da je recitujes
i dva meseca posle toga kad te prozovu) nije bilo ni u pribliznog meri, pricam vise o generacijama tu negde
oko mojih roditelja i tazbine.

U moje vreme je bilo nesto drugo - u razredu smo imali samo jednu jedinu osobu koja je sirota ucila napamet i
izlazila da odgovara verglajuci kao automat. Profani su je sa uzivanjem prekidali podpitanjima, posle cega je morala
da pocinje iz pocetka celu recitaciju. Onda bi joj rekli da su to culi, da nastavi od tacke gde su je prekinuli - nije
znala i dobijala je keca. Pomalo smesno, ali vecinom tuzno jer je bila osoba kojoj je stalo da odradi svoje kad je
skola u pitanju, ali jednostavno - nije umela drugacije. Kasnije se u tom smislu popravila, jer u sustini nije bila
glupa, nego iz neke porodice bez prevelikog background-a kad je skola u pitanju.

@mmix
(da na ovom mestu dodam i tebe na listu korespondenata)

U moje vreme (gimnaziju zavrsavao krajem sedamdesetih), skolovanje je bilo kombinacija dve stvari:

1) besprekorno naucenog gradiva koje je ispredavano (po pravilu u vrh glave dve stranice A-4 ispisane rukom),
koje treba da znas da ispricas u svakoj mogucoj kombinaciji (ako te pita fizicarka konkavno socivo, podrazumeva
se da treba da na brzaka onako u prolazu da objasnis pravilo refrakcije svetlosti, pa odatle da pokazes kojim
principom se obrazuje geometrija sociva, tj da bi se paralelni zraci precizno ili skupili u tacku, ili rasuli od zajednicke
tacke).

Samo sa ovom stavkom si mogao da bezbedno imas trojku i lako i cetvorku (zavisi od kombinacije karaktera profanke,
karaktera tebe kao lika i uzajamne mesavine - da li te gotivi kao lika itd), u labavijim skolama i/ili kod labavijih profesora
i peticu.

2) sposobnosti da odrezonujes na casu kad te pitaju nesto sto ti nikad nisu eksplicitno rekli, a ocekuju da bi trebalo
da umes da zakljucis na osnovu naucenog (podrazumevalo se u matematici, hemiji, fizici)

Dobro se secam hemicarke koja na casu organske hemije u cetvrtom razredu posle skoro celog polugodja u
kojem smo detaljno ukapirali IUPAC nomenklaturu (na ketonima, aldehidima i ostaloj gamadi) zvizne pitanje
tipa "a sada da vidimo ko je bistrica koja ce da mi nacrta strukturnu formulu...." i onda zvizne nesto - prvo i
najprostije je bio DDT (di-hlor di-fenil tri-hlor etan), ali znala je da zavali i teze stvari.

Podrazumevalo se da ce neko od vidjenijih knezova u razredu da izvadi sablju i posece problem.

Skola je definitivno stvarala ljude koji su umeli da misle i rezonuju. Cinjenica je da je bez uronjenosti u konkretna, realna,
trenutno trazena i probitacna znanja masa ljudi zavrsavala zivotnu karijeru u ulozi profesionalnih kafanskih filozofa
punih zvake, vrlo slabo probojnih u realnom svetu. Cak i tada - ti ljudi su umeli da misle svojom glavom, ako nista da
tumace vesti koje procitaju u novinama i donose prave sudove i zakljucke, dakle - kroz zivot su isli sa svojim misaonim
i emotivnim identitetom.

Naravno, vrlo dobro znam da skole to vise ne prave vec odavno.

_{[Ovu poruku je menjao milanche dana 25.06.2012. u 16:47 GMT+1]}

Odgovor na temu