Tajni život rektorata

Faks jedino ako si studirao jedan od ukupno tri (odnosno četiri ako se računa Bogoslovija) u Beogradu.
U Srbiji, van Beograda ne postoji ni jedan faks, niti viša škola, koji su stariji od 100 godina. Tako nešto ne postoji ni u Makedoniji, ni u Crnoj Gori, ni u Bosni.

Što se tiče osnovnih i srednjih škola starijih od 100 godina - to je tada, pre 100 godina u Srbiji mogla da bude privilegija za nekoliko procenata dece, a od tih nekoliko procenata 99% su činila deca veleposednika, popova, državnih činovnika, advokata... i sličnih domaćina i pravoslavaca.

Elem, samo 1982. u Titovoj Jugoslaviji je diplomiralo duplo više studenata, nego ukupno u 18 predratnih godina u kraljevini. Broj nastavničkog kadra na fakultetima je premašivao ukupan broj diplomiranih studenata u predratnih 18 godina.

U Srbiji, uoči WW2, više nego svako četvrto dete nije imalo gde da upiše makar četvorogodišnju školu, a svaki drugi stanovnik stariji od 11 godina je bio totalno nepismen.

Restitucijom u Srbiji, kojom su i u EU vrlo zadovoljni, će domaćinima i pravoslavcima kojima su komunjare otimale posle WW2, biti ukupno vraćeno - 2 mlrd. €, nekoliko hiljada objekata i nekoliko desetina hiljada hektara zemlje.

Ubio mene Bog ako u proteklih par decenija domaćini i pravoslavci nisu tromesečno po toliko "generacijama pošteno sticali".

"Ubio mene Bog ako u proteklih par decenija domaćini i pravoslavci nisu tromesečno po toliko "generacijama pošteno sticali". "

Pa nosio sam i ja gajbice ko mali, ali nisam uspeo ni blizu da zaradim od toga ko Marko Milosevic za ferari...

Stvar je prosta, "komunisti" (ako se tako mogu nazvati) su posle Drugog svetskog rata organizovali "slobodne" izbore na kojima je narod mogao birati da li će na vlasti Komunističku partiju ili neku od monarhističkih. Naravno, pobedili su ubedljivo "komunisti", a šta se drugo i očekivalo kad su u svakom zaseoku imali svog komesara koji je nadređenima prijavljivao one koji su protiv nove vlasti, pa bi tim pojedincima na vrata zakucao neko iz Udbe (do marta 1946. godine je bila Ozna, od čijeg većeg dela je tada formirana Udba, a od manjeg KOS).
A i "komunisti" su većini sirotinje, koja je radila za seoske gazde, obećala zemlju (ograničavajući veličinu poseda, oteti "višak" su delili onima koji su imali malo zemlje), obećavala fabrike...

Međutim, komunisti su dobrim delom uništili obrazovanu elitu, postavljajući partijske ljude čak i na fakultetima na vodeća mesta. Ogroman broj vodećih stručnjaka u svim oblastima je pobegao na Zapad, jer nisu hteli da trpe da im se oni koji znaju manje od njih mešaju u struku i nauku.

O toj situaciji u jednom intervjuu za RTS govori Vujica Jevđević, kome su za direktora instituta postavili partijskog čoveka kome je on oborio sve projekte hidrocentrala po BiH. Profesor Jevđević je to trpeo neko vreme, a onda otišao u SAD, gde je izveo preko 50 doktoranata u svojoj oblasti, a u Srbiji bi ga sabotirali i verovatno bi ga na kraju izbacili sa fakulteta, jer nije hteo da prećutkuje takve stvari kao većina.

---

Batice, a gde su vama bile hidrocentrale pre komunista?
... A gde su vam sada, posle komunista? Jel ste napravili negde neku hidrocentralu?... Termo, nuklearnu...?

nuklearka pre rata ?

Bato, toliko koliko su komunjare "otele" od domaćina i pravoslavaca nakon WW2 - toliko je jedan Genex zarađivao u doba Tite trgovinom za godinu-dve dana, ili YU građevinci i proizvođači oružja samo u Iraku, za isto nekoliko godina.

Već decenijama ovaj narod živi rasprodavajući i koristeći imovinu stvorenu u doba Tite, ali to se topi bato, ponestaje.
... A tako su nekada bile lepo one vaše priče, Jeftićevi dijagrami isl. o slobodnom tržištu koje samo reguliše i niveliše i tim lepim stvarima, a sad kad vas je regulisalo i nivelisalo, pa ostadoste poslednji na kontinentu - na istoj poziciji na kojoj ste bili i pre komunista, sada kmečite tužne priče? Buu-huu...?

Braxi

Pitanje je na prvi pogled sasvim na mestu, ali zašto da ne? Ako je kraljevina bila toliko napredna, pitam se šta je to ponudila svom stanovništvu i svetu? Ništa osim bede, duhovne i materijalne. Zaostala poljoprivredna zemlja, bez industrije, siromašno stanovništvo, bez obrazovanja i zdravstva, ralo i volovi. To je slika kraljevine u koju se kunete. Za razliku od nje, sfrjot je bila svemirski brod, pasoš sa kojim si putovao svuda po svetu, univerzitet u svakom većem mestu, onaj pravi, na kojem se učilo, narodna milicija hapsila sitne lopove i prestupnike, ovi veći ne bi ni stigli da se zapate. Radnici u fabrikama, lopovi u zatvorima, a seljaci na njivama. Pokret nesvrstanih, velike firme koje su radile po čitavom svetu, odsustvo nacionalizma i šovinizma. Na tv-u osim lakih sadržaja bilo je i kulture, ali ne krajnjeg smeća.

Sve ste to uništili i oglodali do koske, a sada kada više nema šta da se krade, sada kukate na komunizam. Šta ste tražili to ste i dobili. Uživajte i prijatno.



Miroslav Jeftić

Hm, zanimljivo.

Ajde molim te, ako ti nije teško, izračuNJaj mi sledeće. Kolika je tada bila nezaposlenost, prosečna plata, kakva je bila raspodela bogatstva, ko je i u kojoj meri odlazio na zapad? Ako se ima u vidu da se ti podaci odnose na sfrjot, koliko to iznosi po glavi stanovnika i na šta je trošen taj novac? Pa danas Srbija sa trećinom stanovnika ima dva puta veći dug, tri puta manje prosečne zarade, pet puta veću nezaposlenost. Tada su u svet mahom odlazili polukvalifikovani radnici, a danas se odavde beži glavom bez obzira. Nema veze, ja sam srećan kada vidim da se vraća "nepravedno oteta" imovina, da smo konačno svoji na svome, svetosavlje, srboslavlje, srBstvo će nas spasiti, a ne one komunističke laži i prevare. Dobro je, četničke vojvode su na vlasti, vratili smo i kralja, još samo malo i ima kompletno da procvetamo.

Drugi razred razumevanje procitanog teksta na forumu:

Neće biti da je Kraljevina bila crna rupa sveta

''Prva srpska fabrika aviona Rogožarski'' osnovana je 1923. godine u Zemunu. Iste godine osnovana je još jedna fabrika aviona - ''Ikarus'', da bi uskoro i ona bila premeštena u Zemun. Narednih godina Srbija dobija čak još devet fabrika iz oblasti avio industrije: ''Zmaj'' u Zemunu, ''Utva'' u Beogradu i Pančevu, Industrija avionskih motora u Rakovici, Jugoslovenska industrija aeroplanskih motora ''Hispano Suiza'' u Beogradu, zatim tri fabrike preciznih avio-instrumenata - ''Teleoptik'', ''Nestor'' i ''Mikron'' u Zemunu i Beogradu, Aeroplanska radionica pri Vazduhoplovno-tehničkom zavodu u Kraljevu (od 1939. godine Državna fabrika aviona) i Jasenica u Smederevskoj Palanci.
Tako, Srbija je u ovoj oblasti bila daleko najjača, što bi se danas reklo, u regionu.
Prema dr Nikoli Žutiću, autoru knjige ''Avioindustrija i vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije 1918-1945'', na impozantan razvoj najmodernije i tehnološki najkomplikovanije industrije toga doba, uticale su dve stvari. Najpre je to bio spoljni podsticaj, britansko-francuski, jer se Kraljevina Jugoslavija, a naročito Srbija, u kojoj je bila skoncentrisana gotovo sva jugoslovenska avioindustrija, smatrala barijerom kako idejama obnove Austrougarske monarhije, tako i prodoru komunizma iz Sovjetskog Saveza. Drugi je unutrašnji faktor, koji se ogledao u ''entuzijazmu i preduzimljivosti pojedinaca'', ali i u shvatanju vlasti da popularizacija vazduhoplovstva donosi neizmernu dobit (u svakom smislu ove reči). U doba kralja Aleksandra i kneza Pavla malo-malo pa su organizovani aero mitinzi, sletovi, izložbe, smotre i slično, na kojima su predstavljana najnovija dostignuća domaće avio industrije.
Pobrojane fabrike proizvodile su sve vrste letilica, od lovaca do hidroaviona. Kvalitetom proizvoda Kraljevina je, prema Žutiću, uspevala da prati mnogo razvijenije evropske zemlje. Najboljim domaćim avionom smatran je lovac ''Rogožarski IK-3'', koji su konstruisali francuski đaci Ljubomir Ilić, Kosta Sivčev i Slobodan Zrnić. Već u prvom probnom letu, sredinom 1938. godine, prototip je pokazao odlične karakteristike. Prva eskadrila od 12 letilica IK-3 isporučena je Jugoslovenskom kraljevskom vazduhoplovstvu tokom proleća i leta 1940. godine. Mada je postizao za ono doba izvanrednu brzinu od 527 kilometara na sat, glavna prednost ovog aviona bila je u pokretljivosti. Danas svakako neverovatno zvuči podatak da je domaći lovac IK-3 imao bolje manevarske sposobnosti od nemačkog ''meseršmita'' BF 109E. ''Meseršmiti'' koje je Kraljevina kupila 1938. godine korišćeni su za uvežbavanje pilota na aparatima IK-3, tako da se stvori taktika koja će iskoristiti bolju pokretljivost domaće letilice. I stvorena je: pet lovaca IK-3 koji su uspeli da polete 6. aprila 1941. godine oborili su nad Beogradom tačno deset nemačkih aviona.
Nemci su deo opreme fabrika aviona odneli, dok su deo ostavili, uključujući naše kapacitete u svoju avio industriju. Nova nesreća stigla je proleća 1944. godine, kada su bombarderi Zapadnih saveznika oštetili mnoge pogone. Među ostalima, do temelja je srušen najmoderniji deo ''Ikarusa'', izgrađen 1939. godine.
Već 24. oktobra 1944. godine predstavnici četiri fabrike aviona utvrdili su da je 60 do 70 posto kapaciteta ipak očuvano. Najveći su bili gubici u ljudstvu. Tokom rata je poginulo 1.000 od oko 6.000 zaposlenih u avio industriji (najviše u Kraljevu, gde su Nemci 1941. godine streljali 500 radnika Državne fabrike aviona). Mnogi su bili mobilisani i poslati na Sremski front, dok su radnici nemačke nacionalnosti napustili zemlju. Tako, krajem 1944. godine u Beogradu, Zemunu i Pančevu okupljeno je svega 1.200 radnika avio industrije.
Mukotrpna obnova proizvodnje, u koju se krenulo praktično odmah, usporena je novim komunističkim sistemom. Akcionari, koji su po pravilu bili glavni menadžeri, tokom 1946. godine optuženi su za saradnju sa okupatorom, da bi im fabrike bile oduzete. Oni su najpre naterani da ''dobrovoljno'' predaju akcije, a potom su ipak osuđeni. ''Politika'' je pisala kako je za glavne akcionare i upravnike ''Ikarusa'', Dimitrija Konjovića, Nikolu Lukača i Đoku Ćurčina, doneta ''blaga presuda'', jer im je ''samo konfiskovano celokupno preduzeće''.
U stvari, svih 12 akcionara ''Ikarusa'' već su bili tražili ratnu odštetu od Nemačke u visini od 20 miliona dinara, jer su poslednje godine pred rat zaradili pet miliona dinara. Neki od njih su tokom rata zaista dolazili na posao, ali dolazili su i obični radnici, kako bi prehranili porodice. Komunisti, međutim, nisu ulazili u te detalje.
U narednom periodu usledilo je ukrupnjavanje fabrika avio industrije, tako što su manje pripojene većima, ali i gašenje ''Prve srpske fabrike aviona Rogožarski'', koja se pretvara u fabriku kotrljajućih ležajeva (IKL), i ''Zmaja'', koji će ubuduće praviti poljoprivredne mašine. Ipak, na osnovu predratne dokumentacije, prvi avion nove Jugoslavije poleteo je već 22. oktobra 1946. godine. Bio je to školski avion ''Aero-26'', a napravljen je u ''Ikarusu''. Tri godine kasnije poleteo je i prvi lovac, ''S-49'', koji je u stvari bio modifikovani IK-3 (dva od tri konstruktora bila su ista).
Najveći pad srpska avioindustrija doživljava 1950. godine, sa osnivanjem fabrike aviona ''Soko'' u Mostaru. Tada se u Mostar sele proizvodni pogoni ne samo iz starih fabrika, već i iz ''Prve petoletke'' iz Trstenika, koja je osnovana 1949. godine (posle samo godinu dana ova fabrika je sa proizvodnje avio delova preusmerena na proizvodnju hidraulike i pneumatike). Iz beogradskih, zemunskih i pančevačkih fabrika u Mostar je preseljeno nekoliko stotina radnika i inženjera. Preostalima u ''Ikarusu'', a 1951. godine i dalje ih je bilo preko 1.200, ponuđeno je da biraju između kooperacije sa FAP-om ili proizvodnje autobusa. Zaposleni su se opirali sve do 1961. godine, kada proizvodnja aviona u ''Ikarusu'' definitino prestaje. Stara, predratna ekipa ''Ikarusa'' i pripojenih mu fabrika, uspela je u međuvremenu da ostvari još tri podviga: konstruisan je prvi jugoslovenski avion na mlazni pogon, školski dvosed tipa ''matica'' postavio je svetski rekord u brzini za svoju kategoriju (750,34 kilometra na sat), dok je avion tipa ''zolja'' postavio svetski rekord u kategoriji ultra lakih mlaznih aviona (500,2 kilometra na sat).
Gradnja fabrike ''Soko'', umesto ''Ikarusa'' i drugih fabrika u Beogradu i Srbiji, uništilo je srpsku, ali nije proslavila jugoslovensku avio industriju, jer takvi eksperimenti - forsiranje visoke tehnologije u sredinama bez industrijske kulture i tradicije - retko kada uspevaju. Oni naročito nemaju izgleda u komunističkom sistemu proizvodnje, koji se pokazao kao slabiji od kapitalističkog. U odnosu na zapadne zemlje, Jugoslavija je zaostajala u svim privrednim granama, bilo da se gleda po kvantitetu ili po kvalitetu. Primera radi, u periodu od 1945. do 1990. godine Italijani su kupovali veći broj frižidera, automobila, itd, na 100 stanovnika, od Jugoslovena, a pritom su kupovali robu boljeg kvaliteta. Tako, avioni proizvedeni u Mostaru ni izdaleka nisu mogli da pariraju ''fantomima'', ''miražima'' i ostalim zapadnim letilicama, kao što je to pred Drugi svetski rat bio slučaj sa lovcem IK-3.

---

Da je kraljevina šta valjala
ne bi kralj pobegao iz kraljevine!

A da "patriotizam, srpstvo, pravoslavlje i demokratija" šta valjaju
ne bi "patriote, srbende, pravoslavci i demokrate" odnosili novac u švajcarske i "devičanske" banke
nego bi štedeli u dinarima ili kod Putina u rubljama.

Što onda nisu vratili imovinu kad je to bilo beznačajno...?



Samo to da izračunam, ništa više? Pa ne držim zavod za statistiku u malom džepu. Taj grafikon je apropo priče kako je Tito "čuvao novac" ili šta je već neko umislio, a spoljni dug i inflacija divljaju kao što se da videti.
Dug sigurno nije dvaput veći kada se dolari iz 1980. preračunaju u današnje dolare, ali i bez obzira na to, zemlja je u međuvremenu opustošena ratovima, sankcijama, hiperinflacijom, zaslugom pre svega nekadašnjih drugova iz SKJ i njihove dece, što biološke, što duhovne - ne znam kakav procvat neko može da očekuje posle sve toga?

Što se tiče odlazaka u inostranstvo, glupo je i porediti svet od pre 50 godina i danas, sad kad možeš da konkurišeš za posao onlajn, razmenjuješ iskustva po forumima, EU, globalizacija itd - 60-ih npr. teško da je bilo razloga da nekog zanima emigracija u Norvešku, danas kopaju rukama i nogama i iz mnogo boljih zemalja nego što je Srbija, samo da odu tamo.

Kralj je morao da ode jer je zemlja bila okupirana. Ne ocekujes valda da kralj bude zarobljen kao obican redov ? Pored toga Kralj je simbol i postojanje njega, negde na slobodi, kod Saveznika, uliva poverenje i bodri narod ka pobedi koja ce doci i koja je i dosla.

Zasto je Tito uhvatio sturu iz svoje Uzicke Republike ? Sto ih nije docekao na grudi junacke ? Malo morgen.

Francuska je isto pala brzo pred naletom Rajha, a jedna je od najvecih sila Zapada vec vekovima. De Gol je takodje pobegao iz Francuske.

Ludi Rajh lomio je mocni SSSR kao krunilica kukuruz. Staljina je cekao spreman voz u Moskvi da krenu ka Sibiru za slucaj pada Moskve....

predratni period i posleratni to se ne moze porediti i to je bio izuzetan kvantitativni skok u tehnic pre svega. 1939 u Italiji je bilo samo 22% PISMENIH, a 50% je crncilo na njivama od jutra do sutra ! Sta si ocekivao na Balkanu ?

Bas kao sto je Aleksandrov Beograd bio Njujork za onu kasabicu sa kraja pretproslog veka.

Aha, al' u qurccu.

Sedam Ofanziva to je sedam Titovih bezanija pred Nemcima !

Jbg trebalo mu nesto da posle rata glumi velikog gerilca pred svetom. Ratnog lidera. Inace totalno nesposoban komandant kao i vecina njegovih nepismenih generala. Nikad Beograd ne bi video da ga Rusi na tenkovima nisu uneli. Posle je od oktobra do maja sedeo u Begesu i razmisljao kako da oslobodi ostatak Jugoslavije. Berlin pao 6 maja a Zagreb 15. maja !

U Begešu?
Jbt, Braksi, koji si ti provincijalac! Tebi ni tenk ne bi pomogao.

joajovic..ti ničivo nemaeš u goloza.Sam internet kopi pejst.kak neka bubašvaba.

procitaj prvo koliko su Nemci slistili tunjavih Rusa.

Naravno da su na kraju pukli jer je ovih bilo vise i na kraju krajeva ideja da se osvoji toliki prostor je pre svega ludacka.

Prosek cena 1938. u Beogradu:
mleko - 2,77 din
svinjska mast - 15,40 din
ovčetina - 11,83 din
svinjetina - 15,62 din
govedina - 12,17 din
belo pšenično brašno - 3,50 din
crno pšenično brašno - 3,23 din
kukuruzno brašno - 2,00 din
lebac beli 1kg - 3,69 din
lebac crni 1kg - 3,17 din
maslo 1kg - 33,40 din
sirac domaći 1kg - 10,92 din
jaje - 0,69 din
kubik drva - 142,71 din
mrki ugalj 10kg - 2,83 din

Plata je prosečno bila 1940 1.176 dinara

---